in4s.net

Приштина истерује Србе из Косовских* полицијских снага

ИН4С

7-9 minutes

---

Фото Политика

Упади Росу на север Космета показују намеру Приштине да измени етничку структуру косовских* полицијских снага (КПС) у овом делу покрајине, односно да из њих потисне Србе и да изигра Бриселски споразум. На овај начин саговорници „Политике" објашњавају мотив због којег специјалци под командом приштинских власти изводе акције, попут оне у среду, када су под окриљем мрака у блиндираним возилима упали у северну Косовску Митровицу. Нису остварили наум да ухапсе Жељка Бојића, првог човека оперативе регионалне косовске* полиције за север, али су ухапсили Радета Басару, који је у врху полиције на северу Косова*. Привели су и Бојићевог сина, Василија, али га је приштинско правосуђе већ истог поподнева пустило на слободу.

Ово је друга акција Росу, након претходне, када је у бруталном маневру приштинских специјалаца ухапшено 19 полицијских службеника, од којих 11 Срба, а више од сто Срба претучено, па чак и глувонеми житељ Зубиног Потока који се данима лечио у митровичкој болници. Председник Србије Александар Вучић је још 29. маја, после ове акције, казао да је коначни циљ Приштине управо хапшење Жељка Бојића. Изјавио је и да Приштина упадом специјалних јединица на север Космета и хапшењем Срба приморава српске полицајце да буду „гори Албанци од Албанаца", али да они то неће бити. Вучић је тада рекао да то раде „само да би спречили да Срби буду Срби", додавши да „једини Србин можеш да будеш само ако си Харадинајев послушник и немаш везе с Београдом и Србијом".

Председник Српске листе Горан Ракић за наш лист наглашава да је несумњива намера Приштине да оваквим акцијама изигра Бриселски споразум. Тиме би и етничку структуру полиције на северу покрајине променила у своју корист. „Подсетићу вас да су након суспензије неколико српских полицајаца на прелазима Јариње и Брњак, њихова места заузели Албанци, а да на пример у суду у северној Косовској Митровици две трећине администрације чине Албанци, иако је договором у Бриселу била обавеза да број радника буде пола-пола", истиче Ракић.

На питања да ли је циљ Приштине да постави Албанце за командире полицијских станица, да ли упадом могу да заузму полицијске објекте и да ли је циљ Приштине да постави Србе који би, како је казао Вучић „били гори Албанци од Албанаца", Ракић одговара: „Циљ им је, понављам, да етничку структуру промени у своју корист. Одговорност за своје поступке сноси свако од нас па, народски речено, свако носи свој крст на леђима, па и они који су спремни да продају веру за вечеру. Нама то није ништа ново и непознато. Сам покушај криминализације севера и свих нас, професора, предузетника, правника, младих, жена, свакодневан је ."

„У томе, наравно, предњачи албанска штампа из Приштине, која ствара атмосферу линча према Србима, посебно члановима Српске листе. Томе доприноси и део опозиције окупљен око Драгана Ђиласа, а чији су пријатељи Рада Трајковић, Слободан Петровић, Ненад Рашић и остали недавно жестоко поражени на парламентарним изборима. Ови неосновани напади и криминализација од стране поменутих, дају алиби албанским лидерима да упадају на север Косова и Метохије", тврди председник Српске листе.

И проф. др Душко Челић, са Правног факултета Приштинског универзитета, сматра да „иако не знамо детаље истраге у акцији која је спроведена", упад Росу и акција „дугих цеви" крши Бриселски споразум. „Као и претходних пута, акција се одвијала у цик зоре, што је узнемирило Србе, а то има и правну и политичку димензију. Правну јер је прекршен још један договор постигнут у Бриселу, а то је да о упаду није обавештено локално руководство, као ни полицијски врх у самом граду. Политичку димензију јер се све одвија у постизборном периоду када претендент за премијера Косова жели да оспори легитимитет Српске листе иако је она регистрована по свим правилима које налаже косовски* закон", наводи Челић.

Указује на то да Српска листа није никаква терористичка партија, како је неки у Приштини називају. На наше питање да ли ће ЕУ, која је нагледала Бриселски споразум и под чијим је мониторингом парафиран Споразум о нормализацији односа 19. априла 2013. године, дозволити да се тек тако „гумицом избрише" тачка 9 где је дефинисан избор полицијске структуре у четири општине на северу Космета, Челић каже: „Очигледна је намера приштинских власти, како претходне, али и будуће, да уређује кадровска питања не обазирући се на јасне формулације које су договориле две стране у Бриселу. Ситуација на терену је веома забрињавајућа, а бојим се да ово неће бити последња акција приштинских специјалаца", упозорава Челић, који сматра да „нешто мора да се предузме, јер Срби оправдано страхују да ће се било ко од њих наћи на нишану Росу и тужилаштва Косова.

Према Бриселском споразуму команданте предлаже ЗСО

Иначе, у Споразуму о нормализацији односа који је у Бриселу парафиран након договора Београда и Приштине, у тачки 9 стоји да ће регионални командант полиције у четири већинске српске општине на северу бити Србин „предложен од стране МУП-а Косова са списка достављеног од стране четири начелника општина, а у име Заједнице српских општина". Како ни после шест година од потписивања споразума није формирана Заједница српских општина (ЗСО), предлог командира у четири општине достављали су градоначелници северне Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока.

Ћутање међународне заједнице на терор над Србима

Циљ Приштине није био да приликом упада Росу на север КиМ изврши само хапшење већ да демонстрира силу и застрашује народ на северу, истиче председник Српске листе Горан Ракић. „Просто је невиђено у нормалним друштвима да било ко шаље стотине до зуба наоружаних људи, сумњиве прошлости, на недужан народ пре зоре, а све ради хапшења двојице људи. Они су могли да буду позвани и верујем да би одговорили на тај позив. Нема тог документа који гарантује Приштини да може да терорише Србе, уз очигледно ћутање међународне заједнице. То ћутање ствара утисак да је Приштини све дозвољено, па и то да хапси и притвара Србе без икаквих доказа", каже Ракић, уз нагласак да „охрабрује суграђане које су квазиполицајци престравили и нанели им велику материјалну штету да поднесу тужбу за надокнаду материјалне и нематеријалне штете због вандалског понашања".

На нашу констатацију да сваки мушкарац на северу Космета страхује да је потенцијална мета привремене приштинске власти и Росу, Ракић каже: „Без обзира на све притиске, молим грађане да остану прибрани и суздржани на провокације које долазе из Приштине. Грађани морају да знају да су овакви потези, потези очајника који су све више нервозни због нарастајућег незадовољства грађана албанске националности својим лидерима. Али и због фрустрираности због српског јединства које је успостављено под барјаком Српске листе и политике председника Александра Вучића. Нама је мир преко потребан, али то није и неће бити разлог да на сваком кораку и на свим местима бранимо интересе српског народа." Председник Српске листе још каже да су „грађани свесни да наша суздржаност и суздржаност државе Србије није одлика слабости, већ хришћанске трпељивости којом шаљемо јасну поруку да нас нису уплашили". „Одавде за нас нема назад јер је то завет који живимо и који ћемо својим потомцима да оставимо у аманет. Овде су наша огњишта и наши домови", наглашава Ракић.

(Политика)

 

Косачов: Србија постала талац Запада, Сједињених Држава и НАТО-а

standard.rs

Косачов: Србија постала талац Запада, Сједињених Држава и НАТО-а - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

9-11 minutes

---

четвртак 17. октобар 2019. 12:02

Запад стално ставља своје потенцијалне партнере у ситуацију да бирају – или сте са нама или против. Мислим да се са тим избором суочава и Србија

 

Заседање Скупштине Интерпарламентарне уније, које је у току у Београду, добиће достојно место у историји међународног парламентарног покрета, сматра руски сенатор Константин Косачов. Уз честитке и захвалност Србији као организатору скупа, шеф спољнополитичког одбора Савета Федерације Русије истиче да је добро одабрана и главна тема – поштовање међународног права.

Немогуће је, истиче Косачов у интервјуу за Спутњик, некакво ексклузивно тумачење тог међународног права, што управо Запад покушава да прикаже као неки будући светски поредак.

— Све се то у Београду чуло доста артикулисано и биће веома важан сигнал за онај део човечанства, мањински, али који је веома одлучно и офанзивно расположен, и за западну заједницу, која намеће свету такозвани нови либерални поредак. Тај поредак, сасвим извесно, није ефикасан са становишта савремених геополитичких проблема, тај поредак не одговара интересима међународне заједнице.

Некада је Београд био мост између Истока и Запада и центaр покрета несврстаних. Мислите ли да и данас може да постане мост између, за сада непомирљивих, позиција Запада и Истока, тачније Русије?
— Самит покрета несврстаних 1961. године у Београду свакако је одиграо огромну улогу не само у успостављању и развоју тог покрета, него и у читавом систему међународних односа. Подсетимо да је свет био пред нуклеарном карипском кризом. Покрет несврстаних је био конструкција која је хладила емоције и омогућавала да се свет сагледа са треће стране, а не са стране једног или другог блока, да се сагледа са стране разумног дела човечанства, који је желео мир и нормалну конструктивну сарадњу. Сматрам да свету недостаје такав поглед с треће стране, јер Запад стално ставља своје потенцијалне партнере у ситуацију да бирају – или сте са нама или против. Мислим да се са тим вештачким, наметнутим избором суочава и Србија. Могу само да упутим искрене комплименте актуелној позицији Србије, која очигледно не попушта пред тим снажним притиском и не пада у илузију да нема трећег – или сте са нама или против нас. Има трећег, и позиција коју сада, у савременом свету, демонстрирају неутралне земље мени изгледа као најразумнији избор за било коју такву земљу и народ.

Ми се у Русији с апсолутним поштовањем односимо према плановима Србије да се што више зближи са ЕУ. То је потпуно нормално, а искуство уласка у ЕУ многих наших других традиционалних партнера потврђује да се може извући корист из билатералних и мултилатералних механизама сарадње. Друга је ствар НАТО: искуство сарадње са нашим бившим партнерима који су ушли у НАТО потврђује да се јављају непремостиве препреке за односе новајлија у НАТО са земљама које у њега не улазе. То нису само ограничења по питању војно-техничке сарадње, него и у спољној политици, трговинским везама, обавезно прикључење санкцијама, чега је Србија, хвала Богу, ослобођена. И у том смислу геополитички избор Србије – а колико схватам улазак у НАТО се овде не поставља нити озбиљно разматра – мени се чини најисправнијим, далековидим и у складу са националним интересима саме Србије.

О притисцима Србија зна из сопственог искуства, посебно по питању Косова. С тим у вези, интересантно је да је наш председник изабрао управо састанак са Валентином Матвијенко, председницом Савета Федерације Русије, да би упозорио на могуће катастрофалне последице прекрајања резултата избора на Косову.
— Сваки човек који има и зрно политичке савести и здравог разума мора признати да је НАТО бомбардовање Југославије било огромна злочиначка грешка Алијансе. Тадашња Југославија, па и данашња Србија, постали су талац геополитичких амбиција Запада, Сједињених Држава, блока НАТО-а, који, без обзира на то шта се дешава у стварности и како историја оцењује догађаје, морају да докажу да они никад не греше и да одлука коју су тада донели не може да се осуди и преиспитује. То је случај и са Србијом и Косовом, а ја, као и све моје колеге у Русији, сматрам га делом Србије и другог решења засад нема и не може бити, осим ако се са тим решењем не сложи Београд. Време је показало да су раније одлуке биле погрешне. А то што сада покушавају додатно да ограниче права преосталог српског становништва на територији Косова, што покушавају да манипулишу изборним процесима, што се својски труде да ставове албанског становништва на Косову прикажу као једине могуће, једине постојеће и једине легитимне – све то продубљује проблеме Косова.

Не видим никакве перспективе за широко међународно признање Косова. Сведоци смо да је тај процес преокренут и да читав низ земаља повлачи признање Косова, а мислим да ће тога још бити. Ту је, наравно, за Србију важна принципијелна позиција Русије. Она није конјуктурна, никада се није мењала. Та позиција је добро позната и цени се у Србији. Зато ми се чини да није случајно што важне и снажне, стратешке политичке изјаве руководство Србије и лично председник Вучић, кад има такву могућност, даје у присуству представника Русије, као што се то десило ових дана, када је председник Вучић примио председницу Савета Федерације. У политици ништа није случајно, а догађаји само потврђују одређене законитости. У овом случају, законитост је да Србија и Русија остају најближи савезници, који се међусобно подржавају где год је то потребно.

Премијер Русије Дмитриј Медведев долази у Србију на обележавање 75. годишњице ослобођења Београда. То је важно и зато што се дешава у тренутку када све више на Западу срећемо оспоравање улоге Црвене армије у Другом светском рату. Како ви видите значај тог датума?
— Имао сам част да учествујем у шетњи Бесмртног пука овде у Београду, 9. маја ове године, и фасцинирала ме је бројност и однос људи према нашој заједничкој историји. Наравно, покушаји да се та историја прекроји постају све агресивнији, све дрскији и, како нас напушта покољење победника које ту историју знају и знали су из властитог искуства, простор за манипулације и фалсификације постаје све шири. А европске земље, с друге стране, имају различите историје из тог рата. Неки имају славну историју и могу њоме да се поносе, као српски и руски народ, као и остали народи Совјетског Савеза. Неки имају неутралну историју. Сада многи кажу да се између 1. септембра 1939. године, када је Немачка ушла у Пољску, и 17. септембра, када су совјетске јединице ушле на територију Пољске, ништа није дешавало. А заправо је ту и 3. септембар, када су Енглеска и Француска формално објавиле рат Немачкој, али нису ништа урадиле да би зауставиле немачку агресију. То је био чудан рат, који зову још и Седећим ратом, али и те земље сносе део одговорност за то што су се дотле десили и Минхенски споразуми и аншлус Чехословчаке. Од тих земаља је много зависило то што се 1. септембар 1939. године претворио у трагичне догађаје следећих година, што је касније морала да се ослобађа значајна територија Совјетског Савеза и што је 20. октобра морао да се ослобађа Београд.

То је наша заједничка историја и ми је ником нећемо дати, ма колико нас притискали. Зато је веома важно да смо тог важног дана заједно и управо зато ће председник Владе Русије бити овде у Београду на 75. годишњицу његовог ослобођења. А за нас је ништа мање важно, а можда је и важније, што је председник Србије већ потврдио спремност да учествује у нашој Паради победе поводом 75. годишњице окончања тог страшног рата. И тада смо били заједно и сада настављамо да будемо заједно, а бићемо заједно и у будућности и нико нас неће раздвојити.

Очекују нас још два важна догађаја у односима Москве и Београда. То је потписивање споразума Србије и Евроазијске економске уније, а у децембру сусрет председника Путина и Вучића. Како ви видите значај та два догађаја?
— Евроазијска економска унија је реалност савременог света и убрзано се развија. Интересовање за сарадњу са њом само расте. Верујем да ће Србија имати чиме да се похвали свом народу када сви ти планови буду реализовани. За Србију ће то значити и стицање нових тржишта и могућност нових инвестиција и, у том смислу, је на правом путу. Нема сумње да ће и нас и вас ометати, да ће нам доказивати да за Србију нема другог пута осим на Запад, али све је то лаж и обмана. Свет је многостран и у њему увек постоји алтернатива.

Само мултиполарност савременог света може бити реалан одговор на глобалне проблеме, укључујући и економске. А веома ми је драго што се тај пројекат реализује захваљујући договорима постигнутим на нивоу председника две земље. Знам да су између председника Путина и Вучића успостављени веома добри и блиски односи и поверење, а посета председника Вучића у децембру ће бити још једна важна етапа на том путу. Уверен сам да то неће бити протоколарни догађај, него конкретан, прагматичан разговор. Такође верујем да ће тема тих разговора бити не само трговинско-економски односи, него и питања савремене међународне и регионалне политике. Јасно је да умногоме у центру пажње треба да буде тема Косова и што се тиче статуса и што се тиче заштите права људи и осигурања политичких и демократских процеса. Не сумњам да ће Русија, као и до сада, изразити одлучну подршку позицији коју по питању Косова заступа Србија.

Аутор Тања Трикић

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

Извор Спутњик, 17. октобар 2019.

 

rtrs.tv

Mакензи: Бомбардовање СРЈ и признање Косова је грешка

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

Србија са КиМ (илустрација)

Макензи долази на предстојећи Сајам књига у Београду поводом промоције српског издања своје књиге "Миротворац: Пут у Сарајево", написане прије 26 година и која је била бестселер у Канади.

У интервјуу за Политику он понавља своје ставове, због којих је био често критикован и у својој земљи и, прије свега у БиХ, да у Сребреници није био почињен геноцид, већ ратни злочин, да је ослобађање у Хагу ратног команданта бошњачких снага у Сребреници Насера Орића срамотно, а бомбардовање Србије 1999. и признање Косова велика грешка, "лудост".

Макензи је био командант сектора Унпрофора у Сарајеву од 1992. до јуна 1993. када су власти у Сарајеву затражиле да буде смијењен.

- Очекивали су да ћу се слагати с њима по свим питањима... Како је мој мандат подразумијевао да будем непристрастан и објективан, били су веома узнемирени мојим коментарима на поједине проблеме - каже Макензи.

Канадски генерал, који је послије одласка у пензију након повратка из Сарајева једно време, 1997, био и замјеник премијера Канаде, противио се НАТО бомбардовању Србије и критиковао своју владу због признања једнострано проглашене независности Косова.

- Истина ће увијек узнемиравати оне који имају друкчије мишљење. Развојем догађаја од бомбардовања наовамо, јасно је да је лудост бомбардовања суверене земље и признање независности Косова више створило него што је ријешило проблем - истакао је Макензи.

 

tvmost.info

Rakić: U Prištini izvedena šovinistička farsa

2-3 minutes

---

Председник Српске листе Горан Ракић у саопштењу каже да је јутрос око 11 часова изведена шовинистичка фарса у режији албанских политичких партија, уз асистентицију косовске полиције, Централне изборне комисије и осталих косовских институција, приликом које је започета крађа српских гласова у корист Рашића, Петровића, Раде Трајковић, Јаблановића и осталих послушних Срба, у центру Приштине.

Уз изговор да коверте са српским гласовима из централне Србије имају "чудан мирис" албански чланови комисије су напрасно почели да се пренемажу како су отровани. У истој просторији су се налазили и српски посматрачи који нису осетили никакав мирис нити имали било какав здравствени проблем. Уз примену силе, и поред захтева члана Српске листе Стевана Веселиноћа да остане уз материјал, он и сви наши посматрачи су истерани, не само из просторије у којој се налазе гласови, већ из читаве зграде.

Сличне представе смо могли да видимо у прошлости када су Срби и Албанци дисали исти ваздух и пили исту воду, али су само Албанци били "отровани".

Пред очима хиљада међународних представника, посматрача изборног процеса из САД, ЕУ, Немачке, Британије и осталих  у току је крађа гласова српског народа у циљу прекрајања изборне воље, а са намером да се у парламент у Приштини силом, уз крађу и кршење свих закона, убаце подобни Срби, послушници Приштине.

У име српског народа са Косова и Метохије желим да обавестим јавност да Српска листа неће прихватити да било ко манипулише гласовима и мимо воље грађана инсталира, Албанцима, подобне Србе, те захтевамо од свих међународних фактора да спрече ову шовинистичку фарсу и крађу којом Приштина обесмишљава учешће Срба у овом процесу, наводи се у саопштењу председника Српске листе Горана Ракића.

Извор: ТВ Мост, саопштење

Ваш глас је забележен. Хвала што сте гласали!

Могуће је гласати само једном.

 

rtrs.tv

Матаушић: У Сиску био усташки логор за дјецу, а не прихватилиште

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

3 minutes

---

 

Наташа МатаушићФото: facebook.com

Матаушићева је реагујући на недавно приказани документарни филм "Дјечије прихватилиште Сисак", истакла да тврдње аутора, који је покушао покаже да је у Сиску било направљено "прихватилиште" за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније, Кордуна и из Славоније, нису утемељене, јер историјске чињенице говоре супротно.

Она је за Глас Српске испричала да иза овог филма стоји продуцентска ТВ кућа "Лаудато", те да јој аутор Нада Пркачин није позната, али да на најбољи начин о филму говоре његови саговорници међу којима је навела и Игора Вукића, новинара и истраживача познатог, како каже, по ревизионистичким ставовима о логору Јасеновац, Јуарј Батељ, постулатор за проглашење светим надбискупа Алојзија Степинца, предсједника хрватског жртвословног друштва Анту Бељо и друге.

Матаушићева је навела да је, према њеним сазнањима, кроз логор у Сиску прошло укупно 5.607 дјеце и да су готово половину чинила дјеца из Баније и Кордуна и других крајева НДХ, а ријеч је о дјеци одузетој од мајки, које су послате на присилни рад у Трећи рајх.

Она је напоменула да је први транспорт 800 дјеце из усташког логора Стара Градишка стигао у Сисак у пратњи сестара Црвеног крста и Диане Будисављевић 3. августа 1942. године, а да је дан касније у пратњи усташких војника из Старе Градишке стигло 650, углавном млађе дјеце и дојенчади.

- Наредни дан стиже још 1.200 дјеце из сабирних логора у Млаки и Кошутарици. Два дана касније доведено је 68 дјеце из сабирног логора у Приједору. Била су то све српска, православна дјеца са Козаре и поткозарских села, укупно њих 2.722 - рекла је Матаушићева, позивајући се на своја истраживања, изворну архивску грађу, научне текстове и мемоаре савременика тих догађаја.

Према њеним ријечима, да је у Сиску био логор, а не прихватилиште говори и то што га дјеца нису могла напустити без одобрења руководства логора, зато што је дио био у жици, а дјеца су била готово и без икакве љекарске помоћи.

- Она су живјела у ужасним хигијенским условима, а била су и стално гладна - нагласила је Матаушићева, те напоменула како је и Ериху Лисаку, једном од најближих сарадника усташког поглавника Анте Павелића, позлило током обиласка логора и барака у којима су била смјештена српска дјеца.

Она је додала да је, према "Попису дјеце помрле у дјечијем прихватилишту", у Сиску током 1942. године умрло 1.152 дјеце, односно свако шесто дијете које је тамо било допремљено.

 

in4s.net

Хандкеов успјех избезумио Вљору Читаку и ЕУ „сендвичаре", дукљане...

ИН4С

3-4 minutes

---

илустрација: mondo.rs

Вијест да је познати аустријски писац, Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност за 2019. годину – одушевила је српски народ, који Хандкеа одавно доживљава као „свога". Са разлогом! Истински заштитник страдалника, братски је стао уз српски народ онда када је већина свјетски признатих „интелектуалаца" окретала главу од страдања Срба, и током злочиначког НАТО бомбардовања давала подршку зликовцима.

С друге стране, не чуди гласно негодовање Вљоре Читаку и сличних, којима смета не само успјех Срба већ и српских пријатеља.

Читаку је оцијенила да је одлука о додјели Нобелове награде човјеку који је подржавао „балканског касапина Милошевића" – скандалозна и срамна.

 

Аналитичар Игор Дамјановић, на Фејсбук профилу, истакао је сљедеће:

„Реаговала је Вљора Читаку, „амбасадор" тзв. Косова у Вашингтону.

извор: Фејсбук

Ахмед Бурић, „чувени" књижевник из Сарајева, за Радио Слободну Европу изјавио је:

„Хандке је класични, опречни, асоцијални и редуктивистички човјек, који има у биографији и то да је подржавао режим Слободана Милошевића, као уосталом и Харолд Пинтер, који је добио Нобелову награду."

Очекује се да са Одјељења интезивне његе КБЦ Црне Горе отпусте на кућно лијечење они највише погођени Хандкеовом Нобеловом наградом: Шу(п)ковић, Николаидис (отац и син), Брковић (отац и син), Милорад Поповић и Новак Килибарда, па да и Монтенегро стане уз раме са савезницима", закључио је Дамјановић.

У, на истину ненавикнутим, ушима Вљоре Читаку вјероватно још одзвањају Хандкеове ријечи: „„Мржња према Србима је једино што води Албанце, међу њима и тек проходала дјеца мрзе Србе и каменују аутобусе.".

Ипак, косовска* амбасадорка може само да се љути и пише Фејсбук статусе, док Срби славе успјех свог другог Нобеловца – Петера Хандкеа.

На критичаре одлуке да се Нобелова награда додијели Хандкеу осврнуо се и Драгослав Бокан, који је нагласио да на десетине хиљада „угледних личности" из свијета читав дан јавно протестују, називајући Хандкеа „српским лобистом", „негатором геноцида у Сребреници", „фашистом", „говорником на сахрани Слободана Милошевића" и „човјеком који је НАТО бомбардовање Србије назвао злочином".

„Отворише се, видим, све мишје рупе и канализационе цијеви политички коректних сендвичара и добро плаћених ботова из ЕУ и поче посипање једног аутентичног грађанског хероја – од оне најрјеђе врсте – најодвратнијим увредама и клеветама… Увреде само пљуште, против великог свјетског писца (преко пола вијека доминантног на свјетској књижевној сцени) који је због нас изгубио већ добијену Хајнеову награду и ко зна још колико сличних, његовим ремек-дјелима заслужених награда".

Овим поводом огласио се и аналитичар Лука Радоњић, који је на свом Фејсбук-профилу истакао:

„Почела је хајка на добитника Нобелове награде за књижевност. „Апологета геноцида" (какав крш од синтагме). Но, тако је то кад имаш везе са Србима. Први су се, наравно, огласили албански политички представници са Косова, који су иначе пружили немјерљив допринос свјетској књижевности. И развоју цивилизације уопште. Чекамо стручне осврте дукљана и Антене М. Да ли је Путин и ово намјестио или Срби владају свијетом?", закључио је Радоњић.

 

Хандке: Веома сам изненађен Нобеловом наградом, осећам радост Србије због великог признања које сам добио, хвала вам на томе

nspm.rs

: Хандке за РТС: Веома сам изненађен Нобеловом наградом, осећам радост Србије због великог признања које сам добио, хвала вам на томе; Вукадиновић: Хандке 90-их делио судбину Срба - био је бојкотован, клеветан, вређан

:

3-4 minutes

---

Аустријски писац Петер Хандке изјавио је да је изненађен одлуком да добије Нобелову награду за књижевност. Он је у изјави за РТС захвалио свим људима у Србији за радост због великог признања које је добио.

"Веома сам изненађен и веома уморан, дуже ћемо причати сутра. Желим да поздравим све људе у Београду и Србији, осећам вашу радост због великог признања које сам добио, хвала вам на томе и у моје име вечерас попићемо (на српском је изговорио) ракију и бело вино", поручио је аустријски писац у краткој изјави новинарки Милени Божовић Манић.

Вечерње новости: Како је нобеловац Петер Хандке чувао своју "забрањену" љубав према Србији

Његов однос према Србима је оживотворење његове опсесивне поетике и животне идеје

Велики аустријски писац Петер Хандке добитник је Нобелове награде за књижевност за 2019. годину. Познат као неуморни путник и истраживач, често је био на лицу места и увек на страни страдалника, понижених и увређених.

У свом последњем интервјуу који је дао за "Новости" говорио је о љубави према нашој земљи, духовним ауторитетима, моћи књижевности.

Његов однос према Србима је оживотворење његове опсесивне поетике и животне идеје, а у свету данас немамо писца који нас је задужио колико он.

Говорио је да своју "забрањену" љубав према Србији није платио, да није трпео ништа:

- У најбољем случају сам се чудио. Моћ није нешто добро и угрожен је онај који је има. Утолико се ја нисам напатио.

Заговорник је идеје да још само у Србији и Републици Српској истинска Европа живи и даље, јер како је истицао - Ту постоји традиција од Платона, Сократа, Софокла, Хомера, и та традиција се воли. Не само у Србији него и у Републици Српској постоји нека чистота која има трајање од две хиљаде година. Таква чистота не постоји у Француској или Немачкој. Има је, додуше, али она не живи, не дише.

Коментаришући НАТО агресију, рекао је да не осећа љутњу, али да и даље не може да поверује да се то десило.

-То као да није наша планета… Они који су бомбардовали и који су убили хиљаде људи — они не припадају ни Европи ни планети Земљи, казао је познати писац и нагласио да због свега тога осећа „неку врсту гађења према људској врсти".

Решење проблема са Косовом још давно је "препустио паклу".

- Данашњи демони чак и не знају да су то. Сви су као хумани, представљају се као доброчинитељи, али су у ствари истински ђаволи данашњице. Желео бих још једанпут да одем у Ораховац и Велику Хочу, да останем тамо месец или два, да тамо живим, берем печурке, кувам, пеглам, ако има струје.

Његове изјаве, којег су неки критичари називали највећим живим писцем на немачком језику, имале су велики одјек. И управо, када се противио независности Косова, тврдио је да се "држава не може градити на мржњи".

- Мржња према Србима је једино што води Албанце, међу њима чак тек проходала деца мрзе Србе и каменују аутобусе, говорио је Хандке.

(РТС, Вечерње новости)

Видети још: Петер Хандке добитник Нобелове награде за књижевност за 2019. годину, Олга Токарчук за 2018.