glasamerike.net
Marušić: Bajden bi na Balkanu postupao u skladu sa Berlinom
Ivana Konstantinović
8-10 minutes
Ove nedelje održana je Demokratska nacionalna konvencija i demokrate su zvanično nominovale bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena za predsedničkog kandidata i senatorku iz Kalfornije Kamalu Haris za kandidatkinju za potpredsednicu SAD. Kakvu će spoljnu politiku voditi Bajden ako pobedi, i kakav će biti odnos prema Srbiji, Balkanu i EU, pitali smo višeg saradnika Atlantskog saveta Damira Marušića, koji je o tome i pisao za konzervativni Vašington egzeminer (Washington Examiner). Smatra da će Kina i dalje biti u fokusu, ali da će Bajden biti više zainteresovan za borbu protiv klimatskih promena.
U članku u Vašington egzemineru, Damir Marušić piše da je Bajden u politici već pola veka, a u Senatu je bio član Odbora za spoljnu politiku više od 25 godina, dok nije postao potpredsednik SAD 2009. Marušić dalje navodi da je "Bajden bio militantan kada je u pitanju Bosna, nakon posete 1993, i jedan je od predlagača zakona koji je obavezao Bila Klintona da zaustavi krvoproliće u ratovima u Jugoslaviji. Podržao je Klintona u bombardovanju Srbije tokom rata na Kosovu 1999, što je pomoglo rađanje nacije sa albanskom većinom. Međutim, nije bio tako relaksiran za vreme intervencije Džordža Buša starijeg u Iraku, iako je podržao njegovog sina u odluci da izvrši invaziju, deceniju kasnije".
Dalje piše da je 1995. godine "Amerikancima bilo dosta krvavih delova ljudskih tela masakra u Sarajevu, koje preko televizije stižu u njihove dnevne sobe. Do 2011, bilo im je dosta leševa koji se vraćaju nazad iz baze Bagram".
Glas Amerike: Ono što je zanimljivo u tekstu u Vašington egzemineru, vi počinjete upravo od njegove politike tokom ratova u Bosni i kako se ona kasnije razlikovala od njegovih stavova u Iraku. Koje su osnovne razlike između Bajdena devedesetih i Bajdena posle 2000. godine?
Marušić: Teško je reči tačno koje su razlike nekako ideološke. Meni se čini, gledajući istoriju, da je Bajden pravi demokratski političar, ne Demokratske partije, nego demokratskog društva. On je jako osetljiv na to kako javnost reaguje. Za vreme 90-tih godina, nije kasnio, u stvari je gurao Klintona u početku da bi se više angažovao baš u Bosni. On se ustvari angažovao jer je to bila više popularna stvar tada. Gledali su na televiziji klanje, krv se lila i ljudima je bilo dosta toga do 1995. godine. Irak je druga priča, Bajden je isto osetio, on je bio za to da se 2003. nešto uradi, posle napada SAD, ali kako se rat razvijao i kako je bivao manje i manje popularan, tako se i Bajden razvijao i njegovi odnosi prema ratu.
Glas Amerike: Šta može Balkan da očekuje i kakva bi bila eventualna razlika između sadašnje administracije i Bajdenove administracije?
Marušić: Nisam pisao baš puno o Evropi, u Vašingtonu se više piše o Kini, ali mi se čini da će se Bajdenova administracija razlikovati od sadašnje Trampove administracije, utoliko da će se potruditi, barem u ranijim danima, da se prilagodi evropskom pogledu na situaciju. Njima je sada važno da svu traumu koju su preživeli Evropljani sa Trampom, nekako poprave. Što se tiče Balkana, ja mislim da će se Bajdenova administracija truditi da sarađuje mnogo više sa Nemcima, i to će dosta uticati baš na pregovore između Srbije i Kosova.
Glas Amerike: Bajden se smatra jednim od tvoraca nezavisnosti Kosova i javnost u Prištini mu je zahvalila davanjem imena ulice po njegovom pokojnom sinu Bou. Šta u tom smislu može da očekuje zvanični Beograd, budući da je sada jedna od preokupacija Trampove administracije upravo dijalog između Beograda i Prištine?
Marušić: Što se toga tiče, nije mi jasno šta se može konkretno očekivati, mogu konkretno očekivati da će Bajdenova administracija te stvari razmatrati i sa Berlinom i koordinisati sa njima kako će pristupati tome. Što se tiče eksperata, ima ljudi u Bajdenovoj administraciji koji dobro poznaju Beograd i dobro razumeju situaciju tamo. Ja mislim da treba gledati kakva će politika iz Berlina dolaziti, i ja mislim tako će manje više postupati i Bajden.
Glas Amerike: Kada ste naveli da postoje ljudi oko njega koji poznaju situaciju na Balkanu, na koga ste mislili?
Marušić: Majk Karpenter radi evropsku politiku za Bajdena sada i dosta je visoko plasiran, tako ja mislim. On dobro poznaje Beograd i politiku po širem Balkanu i on će biti angažovan za ta pitanja, mislim.
Glas Amerike: Mnogi kažu da Tramp nije započeo nijedan rat, osim trgovinskog rata sa Kinom, da li očekujete da će i Bajdenova administracija nastaviti to ili će ulaziti otvorenije u konflikte u svetu?
Marušić: Interesantno pitanje. Da li će otvorenije? Ja bih rekao sledeće, da su stvarno i Tramp i Obama bili protiv ratova. Da je Hilari Klinton pobedila pre četiri godine, ona je mislila da se Obama previše bojao konflikta i da je trebalo da se više angažuje sa Kinom i da bude više agresivan što se toga tiče. Interesantna stvar je u tome što Bajden na primer, pošto ima taj osećaj za to kako se američki narod oseća povodom tih pitanja, on je bio jako protiv rata u Avganistanu, dobro na početku ponovo posle onih napada, hteo je da se angažuje i do recimo 2008. godine je govorio da je Irak glupi rat, a Avganistan je rat koji je trebao da se dogodi. Ali posle toga u Obaminoj administraciji on se jako angažovao protiv rata u Avganistanu. Tako, gledajući sitaciju sada, ja mislim da će biti agresivniji prema Kini, i što se desilo prošle četiri godine sa Rusijom i to što nekako Trampova administracija nije bila dovoljno, recimo verbalno agresivna protiv Moskve, ja očekujem da će Bajdenova administracija biti oštrija prema Moskvi. Ali što se tiče rata, ja mislim nije Bajdenu baš stalo da se puno ratuje, mislim da ni glasačima u Americi nije sad stalo do toga.
Glas Amerike: Šta bi na primer bilo prvo sem možda Kine, sa čim bi se mogao suočavati, Vi ste napomenuli tu neku jaču vezu sa EU?
Marušić: Ja mislim da će biti pokušaja da se koordiniše više, pitanje je da li će im uspeti. Evropa je isto naučila malo da sa četiri godine Trampa ne očekuje da će se situacija vratiti, da budu trajni ti odnosi koji se mogu popraviti. I republikanci će i dalje, ja mislim, gledati ne tako prijateljski na Evropu, i onda je pitanje koliko će to što će Bajden hteti da popravi odnose, šta će mu zaista i uspeti. Ukoliko su ujedinjeni protiv, recimo nekakve agresivne Rusije, što rade sada u Minsku, verovatno i na Balkanu, ako se mogu i Evropa i Amerika složiti recimo oko Kine i o ekonomskim poduhvatima tu u regionu, tu će moći sarađivati, ali na veća pitanja, nije mi jasno jer problemi i dalje ostaju.
Glas Amerike: Da li očekujete da će nastaviti tu borbu protiv kineskih kompanija, pe svega mislim na Huavei, koja je na primer u Srbiji jako prisutna i ugrađuje kamere za posmatranje?
Marušić: Ja verujem da hoće, ja verujem da će nastaviti sa tim stvarima. Ja mislim da ideloški, Bajdenovi ljudi ne misle da je ta borba protiv Kine poput Hladnog rata gde će se pobediti kao protiv Sovjetskog saveza, da ćemo se probuditi jedan dan i da neće više biti Kine, ali isto mislim da neće popuštati previše oko toga.
Glas Amerike: Šta bi najbolje opisalo razliku izmedju potencijalne Bajdenove i Trampve spoljne politike?
Marušić: Utoliko će biti slični da će biti dosta fokusa na Kinu. Jedina, mislim ideološka veća razlika će biti u tome, da li se gleda na to kao na neki rat među velikim silama ili ne, to su se sada republikanci na to prestrojili, ali medju demokratama se više gleda na to kao da su to problemi na svetskom nivou i da se ne mogu ti problemi rešavati ako se najveće sile sukobe. Sada treba balans neki stvoriti, Bajdenova administracija mora to da izračuna, kako će se suprotstaviti i blokirati Kinu gde treba i mora, a gde može sarađivati sa Pekingom.
Glas Amerike: Da li možete da nabrojite ili navedete ili podelite sa nama ako imate svoje ideje u vezi sa tim, koga bi Bajden mogao da imenuje za državnog sekretara?
Marušić: Za državnog sekretara govore da će biti Entoni Blinken, možda. Ako ne bude Entoni Blinken, govore i za ovog malo mlađeg, Džejka Salivena. Obojica su jako pametni, nova generacija demokrata za državnog sekretara.
