Претражи овај блог

недеља, 10. јул 2022.

Ноам Чомски: Налазимо се у најкритичнијем тренутку људске историје

nspm.rs

: Ноам Чомски: Налазимо се у најкритичнијем тренутку људске историје

:

5-7 minutes


 Амерички филозоф објаснио како Америка користи рат у Украјини да би подигла цену фосилних горива и избегла најављени прелазак на одрживу енергију која би спасила презагађену планету. По њему, то је увод у нуклеарну катастрофу која ће уништити нашу цивилизацију.

Ноам Чомски, амерички лингвиста и филозоф, заговорник светског мира, чије књиге и идеје су јако популарне у Србији, али и на целом Балкану, у последње време је постао један од најтраженијих саговорника.

Клипови са његовим интервјуима и предавањима које обавља преко Скајпа, јер има већ 93 године, па му је тешко да напушта свој дом, атракција су на Јутјубу, мада има доста оних који су обележени назнаком "потенцијално неприкладан садржај".

 Делује као да је Чомски, поготово од почетка рата у Украјини, постао један од ретких светских интелектуалаца и мислилаца који се није сврстао ни на једну страну, већ пропагира логику здравог разума и инсистира на проналажењу мирног решења, као јединог противотрова за ескалацију сукоба и његово проширење на глобални ниво, што би довело до уништења комплетне цивилизације.

Чомски је недавно говорио на једном скупу, опет преко Скајпа, који се бавио соларном енергијом, где је изрекао неке веома узнемирујуће ставове и мишљења, шокиравши присутне. Ако су његове предикције тачне, пред нама је мрачно раздобље које може довести до комплетног уништења цивилизације, а окидач за све је, по њему, управо сукоб у Украјини.

Кампања да се уништи живот на земљи

"Налазимо се у јединственом тренутку људске историје. Мере које сад морамо да предузмемо ће дефинисати наш пут у будућност. Ако је уопште буде. Ушта све више сумњам. Постоји мали прозор кроз који морамо да имплементирамо одређене мере како би избегли катаклизму. Главна криза се тренутно одиграва у Вашингтону, центру најмоћније силе на свету. Оно што се дешава у Вашингтону, утиче на целу планету, из разлога толико очигледних да не морам ни да их објашњавам. У Вашингтону се дешава нешто веома ризично. Као што је могло да се прочита, додуше између редова, у једном недавном тексту у Њујорк тајмсу, реч је о дугорочној, организованој кампањи да се уништи живот на земљи. Ово је опасан коментар за који се нећу извињавати зато што је потпуно тачан. Кампања је усмерена на светски енергетски систем. Реч је о комплексном систему у који су укључени произвођачи фосилних горива, банке и остале финансијске институције, правне институције и други делови естаблишмента", објаснио је Чомски, а затим причу проширио пребацивши је на глобални ниво.

"Ту је и интернационални огранак Вашингтона који се зове НАТО. Мало је познато да је након Другог светског рата ова алијанса преузела мисију наџора светских нафтовода и рута за транспорт нафте и гаса. Ово се специјално односи на контролу танкера, али и остале видове транспорта који су круцијални за светски енергетски систем. Вашингтон ће искористити Путинову криминалну инвазију на Украјину како би подигао цене енергената у целом свету и тако цела прича, која је толико гласно најављивана, о нултој емисији угља, гаса и нафте, како би се смањило загађење планете и зауставило глобално загревање, пада у воду. Еуфорија у канцеларијама директора нафтних компанија може да се мери само са оном у канцеларијама продаваца оружја. Рат у Украјини и страх од несташице енергената, који је путем контролисаних медија проширен светом, послужиће као изговор да се настави са загађивањем планете, што ће само убрзати неминовни крај човечанства каквог смо до сада познавали. Наставиће се сипање отрова у атмосферу уз благослов највеће светске силе, која је требала да то онемогући", тврди Чомски.

Хирошима је била почетак краја цивилизације

Као један од најбитнијих датума за модерну цивилизацију он наводи 8. август 1945. године када је бачена атомска бомба на Хирошиму. По њему, то је био тренутак када смо почели да одбројавамо време до самоуништења, које се сад мери у секундама.

"У разумном свету реакције би биле другачије. Видели би могућност да брже разрадимо планове за прелазак на одрживу или зелену енергије, што би помогло да спасимо будуће генерације од ужасне судбине. Овде морам да подсетим да је тренутак који је променио све био 8. август 1945. године, када је бачена нуклеарна бомба на Хирошиму. Тада смо научили две најбитније историјске лекције. Прва је: увидели смо људски капацитет за уништење свега. То се још није десило, али десиће се ускоро. Друга лекција је да је веома мало људи било брига за све, јер је тог дана пуштена вест да је овим завршен страшни рат и да сви могу да се врате својим животима и пословима. Међутим, тада је направљена велика провалија између техничке могућности да се све уништи и моралног капацитета да се контролише тај импулс. На нама је да мобилишемо сву рационалну енергију коју поседује људска врста да би се та провалија смањила и да би људска врста избегла језиву судбину", сматра Чомски.

Трамп убрзао пропаст света

Казао је и да се фамозни "сат катастрофе" озбиљно приближава поноћи, а време до краја озбиљно се убрзало, по њему, долаком Трампа у Белу кућу.

"Сат катастрофе који је 8. августа 1945. показивао да је десет минута до поноћи цивилизације, а потом је годинама померан напред, тако да је оне године када је Трамп постао председник дошао до два минута до поноћи, сада време до поноћи мери у секундама. Зато се налазимо у најкритичнијем тренутку људске историје – или ћемо наставити даље ка неславном крају и самоуништењу, или ћемо пронаћи разум и обезбедити услове да се наша цивилизација настави", закључио је Чомски.

(Ало-Мондо)

 

петак, 8. јул 2022.

Украјина дели свет

Украјина дели свет

Новонастала подела се базира на два супротстављена глобална концепта: западном, са САД на челу, о светском поретку који је заснован на „правилима" која одређује неолиберални приступ са нагласком на (прокламоване) вредности западног света, и већег дела остатка света, коjи глобалним утицајем чланица симболично оличава у овом тренутку БРИКС, а који наступа са позиција још формалнополитички важећег поретка заснованог на Повељи и систему УН

Француски председник држи говор на недавно одржаном самиту Г7 у Немачкој (Фото: EPA-EFE/RONALD WITTEK)

Зоран Миливојевић

Упад Русије у Украјину потврдио је мултиполарност, прерастао у суштини у сукоб Русије са САД и НАТО и постао директан повод за редефинисање глобалних односа у већ тињајућем ривалству САД са Русијом и Кином. Тектонски поремећаји на глобалном плану са руско-украјинским ратом, које нико више не спори, увели су свет у нову поделу. У првом плану у том контексту сада је нескривено настојање САД и западне алијансе да изолацијом и исцрпљивањем Русије исту потисне као једног од ривала и потврди своју глобалну супрематију, док би успех са Украјином омогућио САД активан наступ према новом центру глобалних збивања, Пацифику и Кини као главном ривалу. Ова јунска серија западних скупова на највишем нивоу у Европи (самити ЕУ, Г7, НАТО) управо је томе посвећена са мултидисциплинарним агендама које треба да утру пут у кумулативну реализацију наведених циљева на средњи и дужи рок.

У исто време 23-24. јуна успешно је одржан на највишем нивоу и самит  БРИКС-а, којем је председавала Кина, са платформом и пројекцијом одговора на (поводом Украјине) програмиране кључне глобалне циљеве западне алијансе. Пуно учешће (неизоловане) Русије, додатно потврђује да се улази у стратешко двострано глобално ривалство у наредном периоду и уобличавање новог светског поретка. Сам функционални БРИКС насупрот западу који иначе има и тенденцију проширења према Азији и Латинској Америци, потврђује да је подела света већ ту. У прилог томе и чињеница да земље Африке, Латинске Америке, Залива, Азије са мањим изузетком (Јапан, Јужна Кореја, Сингапур), нису увеле санкције Русији што значи да стратегија запада (са Украјином) ипак нема доминантно упориште на глобалном плану.

Новонастала подела се базира на два супротстављена глобална концепта: западном на челу са САД о светском поретку који је заснован на „правилима" која одређује неолиберални приступ са нагласком на (прокламоване) вредности западног света (владавина права, људска права, супротстављање ауторитарним режимима, итд.) и већег дела остатка света којег са глобалним утицајем чланица симболично оличава у овом тренутку БРИКС, а који наступа са позиција још формалнополитички важећег поретка заснованог на Повељи и систему УН и њима устројеним начелима и принципима међународног права и односа. Кинески председник Си је на самиту био јасан: „Земље БРИКС-а треба да се залажу за једнакост и правду, да охрабрују међународну заједницу да практикују истински мултилатерализам и да подржавају међународни поредак  заснован на међународном праву", уз апел на свет да одбаци хладноратовски менталитет, једностране санкције и њихову злоупотребу. И Путин оценом: „Лидерство земаља БРИКС-а у формулисању позитивног курса ка изградњи истинског мултиполарног система међудржавних односа, заснованог на универзално признатим нормама међународног права и кључним принципима Повеље УН, од круцијалне је важности као никад до сада."

Када су велике силе у сукобу и деле свет борба за сфере утицаја добија приоритет. Чињеница да се у Украјини у суштини ради о сукобу Русије са САД и НАТО на основи глобалног ривалства два табора, основ је те борбе на европском простору. Потврда је најновија геополитичка одлука ЕУ о кандидатурама Украјине и Молдавије за чланство у ЕУ мимо стандардних норми и принципа, чиме се маркира интересна сфера и пре исхода руско-украјинског рата. Исто важи и за пример Србије од које се изричито тражи да не седи на „две столице" и да треба да се определи за једну од страна у већ дефинисаној подели, уз приклањање „правилима" делом на рачун њених директних интереса, те норми и принципа међународног права. Има се у виду географска и развојно-интересна међузависност Србије са западом и њен стратешки циљ – приступање ЕУ. Глобални контекст борбе за утицај Запад потврђује и ван Европе најновијом пројекцијом ангажмана Г7 на глобалном плану, наглашено деловање НАТО-а ка Азији и Пацифику, и управо формираним пактом САД, Велика Британија, Аустралија, Јапан, за деловање у Полинезији насупрот Кини.

Одлучност обе стране да рат у Украјини како-тако не изгубе, потврђује његову глобалну тектонску функцију као увод у нови светски поредак. У Европи сам рат већ производи тешке политичке, економске, социјалне последице, а тек ће његов стварни исход,  извесно путем силе, одредити границе већ подељеног света и новог светског поретка.

Дипломата у пензији  Зоран Миливојевић


View article...

Enclosures:

160z120_makron-g7.jpg (11 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_07//160z120_makron-g7.jpg

 

Зарацин, санкције и рат у Украјини

politika.rs

Зарацин, санкције и рат у Украјини

4-5 minutes


У краткој вести у „Политици" од 23. јуна прочитах како се изасланик немачке владе за Балкан Мануел Зарацин залаже за то да се од Србије јасно тражи да се прикључи санкцијама ЕУ према Русији и да за Београд не може да буде изговор за неувођење санкција то што увози руски гас.

Господин Зарацин је вероватно уверен да су санкције према Русији за све у Европи једнаке вредностима светог слова за хришћане. Зато он може и да верује да је још само потребно да се председник Србије ухвати у замку из које неће моћи да тражи „гасни изговор за неувођење санкција".

Као ни све друге са Запада који хорски понављају да Србија мора да се придружи санкцијама ЕУ према Русији ни Мануела Зарацина не интересује шта о тим санкцијама мисле грађани Србије. С висине изасланика владе најмоћније државе ЕУ господин Зарацин не може да види да и председник Србије може да има обавезу према грађанима ове државе. Према бирачима који су му недавно, великом већином, поверили други председнички мандат, без обзира на то јесу ли гласали за њега или друге председничке кандидате.

Мануелу Зарацину је сигурно лако да заборави да је 24. марта 1999. НАТО, без одлуке Савета безбедности, отпочео бомбардовање СР Југославије. Према мом искуству и искуству људи из мога окружења, грађанима Србије изнад чијих глава су 78 дана са смртоносним теретом летели НАТО авиони, укључујући и касетне бомбе и муницију са осиромашеним уранијумом, много је теже да то забораве.

Ја знам да су војници у немачким униформама, који су 20. августа 1944. године, убили мога деду Митра били војници немачког Рајха, с којим демократска СР Немачка не жели да има било какву везу. Али, знам и да је влада демократске СР Немачке, у којој је партиципирала и странка Мануела Зарацина, била горљиви заговорник агресије на СР Југославију, чији је стварни циљ било нарушавање територијалног интегритета Србије. Истина је да и у Србији има оних који верују да су мотиви за НАТО агресију и циљеви те агресије били они које истичу, пре свих водеће земље тога блока. Али, све што су те државе учиниле да наоружањем и опремањем ојачају терористичку ОВК и дају јој међународни легитимитет, све што нису учиниле да спрече прогон Срба с Косова и Метохије и обезбеде повратак насилно расељених, као и све што чине да самопроглашена држава на територији државе Србије буде међународно призната, говоре јасно и гласно о правим циљевима те агресије.

Као прва жртва агресије, којом је најгрубље нарушено међународно право и поредак успостављен након Другог светског рата, грађани Србије разумеју патње грађана Украјине због ратних сукоба у тој држави. Те патње у источном делу Украјине трају од 2014. године, а агресијом Русије на Украјину тај сукоб је нарастао до нивоа велике опасности од новог светског рата и уништења цивилизације. Због тога је сваки разумни грађанин ове државе подржао осуду те агресије од стране Србије у Уједињеним нацијама. Једнако као што је сваки просечно обавештени грађани Србије могао да разуме забринутост Русије због безобзирног ширења НАТО на Исток, који је од обећања Роналда Регана Михаилу Горбачову да неће да шири своју оружану структуру ни на територију Источне Немачке увелико закорачио и у Украјину.

Срби су у прошлом веку преживели три рата, који су оставили велике негативне последице на биолошку супстанцу овог народа. Несагледиво велика штета начињена нам је и вишегодишњим санкцијама. Због тога опредељење Србије за војну неутралност, а против блоковског сврставања, за очување мира међусобно разумевање и споразумевање, а против наметања решења претњама ратом, ратним акцијама, санкцијама и политичким притисцима, произлази из историјског искуства овог народа.

Колико год је Србија имала све разлоге, па и моралну обавезу да осуди војну операцију Русије у Украјини толико нема никаквог разлога да уведе санкције Русији. Посебно када је очигледно да санкције доносе општу економску нестабилност и представљају реалну опасност да узрокују глад стотина милиона. Придруживање Србије санкцијама ЕУ према Русији објективно би значило и придруживање антируској хистерији, која је одавно попримила антицивилизацијске облике.

Милан Бекан,
политиколог, Београд


View article...

Enclosures:

160z120_nato-rusija.jpg (7 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_07//160z120_nato-rusija.jpg

 

Стоилковић: Пола века је била најцрња јерес декларисати се као Србин у Македонији, сада је – бити Македонац у Македонији

fakti.org

Стоилковић: Пола века је била најцрња јерес декларисати се као Србин у Македонији, сада је – бити Македонац у Македонији

8-10 minutes


ДВЕСТА ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ ВЛАСТИ: СТАВИЛИ СТЕ НАМ ФРАНЦУСКУ ОМЧУ НА ВРАТ

Иван Стоилковић, председник

Демократске партије Срба у Македонији

* Шарл Мишел остао без текста поводом питања новинарке Ане АНТЕВСКЕ: Зашто је Европска Унија стала иза примитивних захтева Бугарске, која тврди да не постоје ни македонски језик, ни македонска нација, док ви у ЕУ вашим грађанима омогућавате, између осталог, да се изјасне чак да ли су мушког или женског пола?

* Зоран Заев је говорио да су Бугарска и Македонија биле подељене за време Југославије. А на Србе у Македонији се и даље бије из свих квислиншких и бугарских оружја

* Ево, после тридесет година независности, историја се вратила на македонски простор да нас све подсети да увек и свуда, после сваког историјски нереалног, надреалног и надувеног оптимизма следи тежак и дуг мамурлук...

__________________________________________________________

       Аутор: Иван СТОИЛКОВИЋ за Факте

       МНОГО је питања, али ниједан одговор и ниједно питање не одсликава ситуацију у Македонији боље од питања које је новинарка Ана Антевска поставила председнику Европског савета Шарлу Мишелу приликом његовог недавног боравка у Скопљу: „Господине Мишел, зашто је Европска Унија стала иза примитивних захтева Бугарске која, иначе, тврди да не постоји ни македонски језик, ни македонска нација, док ви у Европској Унији вашим грађанима омогућавате, између осталог, да се изјасне чак да ли су мушког или женског пола?

       Не будите изненађени, а не знам зашто би и били, Ана одговор од Шарла није добила! Што би се рекло, побеже човек као...

       А све је било јасно још на потписивању Преспанског уговора, после чега је уследила децидна изјава грчког Министарства спољних послова да, између осталог, грађани Македоније не треба ни да сањају да ће као Македонци ући у ЕУ. И управо на том таласу је бугарска држава упрегла све своје капацитете у бесомучној бугаризацији буквално свега македонског, а суштински - свега оног што су македонски родољуби утемељили углавном у тзв. толико оцрњиваном `српском времену`, па су им македонски комунисти то бестидно украли и затим, у оквиру Југославије, то надограђивали као своју тековину, сурово се обрачунавајући с њима, али и са нама Србима до те мере да је пола века била најцрња јерес декларисати се као Србин у Македонији.

 

Ана Антевска и Шарл Мишел

       Сада је изгледа дошло време да најцрња јерес буде бити Македонац у Македонији, а процесом руководе македонски квислинзи и нико други до комунистички миљеници Албанци, који у својој борби за остварење свеопштих албанских националних интереса немају милости ни за Македонце, а камо ли за нас Србе или неког другог у Македонији. Штавише, несрећним квислинзима на ИЋ, који су разним уценама увучени у ту коалицију, традиционално је дозвољена само улога немуштог гласача на срамоту свог народа и своје мајчице Србије, тек колико да се каже да, ето, и Срби учествују у доношењу важних одлука у Македонији, а то што иза истих не стоји српски народ кога брига. 

       И шта ћемо сад?

       Тадашње руководство Македоније кокетно се упустило у овај процес, не разумевајући или не желећи да разуме да процес историјског ревизионизма - који суштински обухвата и будући однос између Северне Македоније и Бугарске - не само да ће значајно утицати на решења у процесу приступних преговора, него и да ће отворити старе ране и оживети сени бугарског фашизма који данашњу македонску државу сматра својом територијом, македонски народ Бугарима, и исте тумачи као романтични део бугарске историје, са свим последицама које произилазе из таквог приступа.

       Треба ли да подсетим на изјаву Зорана Заева да су Бугарска и Македонија биле подељене за време Југославије? Притом, на Србе у Македонији се и даље бије из свих квислиншких и бугарских оружја.

       Присталице европских интеграција оправдавају сваки уступак Бугарској, спином да ће бити добро за државу ако се македонски проблем унесе у ЕУ, ваљда не разумевајући да ови услови онемогућавају да тај проблем икада пређе праг ЕУ.

       Проблем македонских приступних преговора третира се на мултилатералним основама, јер су бугарски захтеви постали саставни део оквирних преговора, односно саставни део докумената ЕУ, па се као такав не третира као спор између Македоније у Бугарске, него као спор између ЕУ и Северне Македоније, што додатно оптерећује ситуацију.

        Једноставно, македонска дипломатија није  дорасла изазову са којим се суочава држава, па су ушли у процес припрема приступних преговора супротно свим устаљеним принципима и уместо билатералног приступа добили су пакет.

       У процес се ушло у пакету са Албанијом. Тек у овој фази се видело подметање, па сада без обзира на парламентарну већину, која је поприлично климава, процес прихватања бугаризације пролази без проблема с обзиром на чињеницу да сви претставници албанских партија свесрдно подржавају овај процес, јер суштински прихватањем тзв. француског предлога само Албанија започиње преговоре са ЕУ, док са Македонијом то није случај.

       Зашто?

       Зато што мора прво да уђе у процес уставних промена, да убаци Бугаре у македонски устав, формулација није позната, али с обзиром на коментаре - то ће највероватније бити неки виши статус.

На конгресу Јединствене Русије

       Процес уставних промена траје пет до шест месеци сагласно македонском уставу, а за његову промену потребна је двотрећинска већина која за парламентарну већину чак и уз помоћ свих албанских посланика остаје недостижна.

       Опозиција има контролни пакет за уставне промене и чини се скоро немогућим да се у овом тренутку то промени.

       Још на почетку је било јасно да ће овакав предлог и овакво понашање власти изазвати буру реакција. У овом тренутку два су могућа правца развоја догађаја.

       Први: да власт формално прихвати француски предлог, отвори пут преговора за Албанију, а без имплементације на домаћем терену и даље не почне приступне преговоре и тиме додатно разгневи македонски народ и пољуља своју позицију.

       А други: да под масовним притиском јавности и демонстрација дође до рушења македонске Владе и расписивања ванредних парламентарних избора.

       Опозиција на крилима огромног незадовољства народа повећава притисак да се француски предлог одбије и да се потражи нова шанса у неким новим разговорима са ЕУ.

       Власт, као и свака октроисана власт, чак ни као кокошка која врти још један круг да не би испала „лака", прихвата диктат, иако зна да јој после будућих избора - кад год се они десили, следи дебакл и процес "пасокизације" илити судбина Демократске странке Бориса Тадића.

       Зато делује готово невероватно да власт, уместо да спушта тензије, подиже улог, изазива и провоцира сукобе, тајне службе изазивају смуту, делови полиције се понашају као друмски разбојници или незаинтересована страна, све се чини да се народ заплаши и одустане од протеста, али све то изазива контраефекат, па је присутност грађанства на улицама сваког дана све бројнија.

       Прави одраз расположења јавности одсликава чињеница да се преко 200 истакнутих јавних личности, академика, професора, историчара, правника, писаца, уметника, економиста и других, јуче обратило писмом македонском председнику изневши своје ставове у вези са такозваним француским предлогом, драматичним позивом, цитираћу један део:

       "Ставили сте француску омчу на врат македонском народу, ултимативним споразумом између Македоније и Бугарске, те вас позивамо да у овом политички злокобном времену на почетку 21. века, не смете бити актер политичког уништења македонског народа и државе" .

       И ето, после тридесет година независности, историја се вратила на македонски простор да нас све подсети да увек и свуда, после сваког историјски нереалног, надреалног и надувеног оптимизма следи тежак и дуг мамурлук...

       Региструјте се на нашем Telegram   каналу: https://t.me/faktorga

 

петак, 1. јул 2022.

Београд мора да инсистира на Резолуцији 1244: Куртијеве намере подле, Србија превише толерантна

Београд мора да инсистира на Резолуцији 1244: Куртијеве намере подле, Србија превише толерантна

Најновије одлуке Приштине о пререгистрацији српских таблица и о личним документима поново су усијале атмосферу на релацији Београд - Приштина

Од

ИН4С

-

0

 

Фото: Принтскрин

Председник Србије Александар Вучић најавио је да овим поступцима приштинске власти спремају општи напад на Србе са севера Косова и Метохије, а да за то имају подршку својих ментора са запада.

Аналитичари оцењују да је циљ Албанаца да малтретирањем Срба створе атмосферу несигурности како би их натерали на исељавање.

Гост јутарњег програма Курир телевизије који је говорио о овој теми био је др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

– Срби живе у дугој нестабилности. Срби на КиМ више не знају како да реагују, да ли да преузму судбину у своје руке, да ли да чекају Београд. Аљбин Курти жели да искористи чињеницу да питање регистрација није у потпуности решено. Курти покушава да наметне политику реципроцитета, који Београд признаје независност једностране лажне државе. Није чак ни исправно рећи „једнострано" јер координирају са другим државама. Квинта се већ четврт века бави Косовом и Метохијом. Сваки пут су интерпретирали споразуме на штету Србије. Постоји и нови вид контекста. Курти жели да прикажу себе као жртве. Постоје и земље Квинте које хоће да хибридним средствима приморају Београд да уведе санкције Русији – рекао је Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

Тензија ће потрајати. Не очекујем да ће екскалирати у пуном капацитету, да тако кажем. Мислим да је дијалог одавно угрожен, он се вештачки одржава. Мислим да је Београд превише толерантан према ситуацији на КиМ. Мора много јасније да се поруче да Београд треба да инсистира на Резолуцију 1244 – додао је Митић.

У студију се придружила и проф. др Мина Зиројевић са Института за упоредно право.

Дијалог би се много ефикасније и брже вршио да нема треће стране. Овде имамо више страна које желе да исто и смао једну страну која жели да разговара- рекла је Мина Зиројевић.

 

уторак, 28. јун 2022.

Видовдан - висина са које се види прошлост и будућност Србије

politika.rs

Видовдан - висина са које се види прошлост и будућност Србије

Момчило Павловић, историчар

7-9 minutes


Многи историјски догађаји, од којих се неки могу означити као прекретнице и судбински у историји Срба, збили су се не случајно на неки велики црквени и народни празник или су пак догађаји називани по празницима. Сретењски устав, Преображенска скупштина, Светоандрејска скупштина, Светосавски конгрес 1944, Ускршње бомбардовање Београда – крвави Ускрс 1944. Али постоји један, црквени, државни и народни празник, који многи означавају и као тужну националну светковину. То је Видовдан – народни, верски у неким тренуцима историје и државни празник српског народа и његове државе. У неким крајевима девојке су се на тај дан умивале водом од траве видовчице, у неким износиле сву девојачку спрему да се види, а на Косову и Метохији је народ веровао да на Видовдан у глуво доба ноћи све воде на Косову потекну црвене као крв. Видовдан је преточен у имена и презимена људи на овим просторима,  (Видоје, Вид, Вида, Видак, Видојевић и сл.), у називима топонима (Видојевица), називима улица и тргова... Видовдан је био и остао велика инспирација књижевника и уметника, поменимо нереализовани Мештровићев план о подизању грандиозног Видовданског храма „који би попут Партенона на Акропољу, тамо негде на Косову, казивао стару славу новим покољењима".  О Видовдану се завршавала школска година, додељивана сведочанства, многим црквама и институцијама то је била слава, о Видовдану или под тим називом организоване су бројне политичке и културне манифестације и свечаности. Према канону Српске православне цркве Видовдан је празник посвећен светом кнезу Лазару и свим великомученицима изгинулим у боју на Косову, заветни је празник за све православне Србе и  „црвено слово" у богослужбеном календару.
Као национални, односно државни празник Видовдан је опстао све до доласка комуниста на власт. Одлуком Скупштине Србије и Законом о државним празницима из 2001. године, Видовдан је проглашен државним празником који се празнује  радно, такође у знак сећања на Косовску битку.

За овај празник који је од 19. века и државни празник везани су бројни историјски догађаји од којих су неки опредељивали судбину народа и државе, да не говоримо о судбинама појединаца.

Када је после заузимања Ниша 1877. кнез Милан добијао честитке са свих страна, пуковник Драгашевић је у његово име одговорио свима: „Иако се српски стег усред Ниша вије, опет тужно Косово освећено није."

Две велике годишњице обележавања Косовског боја, на Видовдан 1889. и 600. годишњица 1989, имале су свесрпски карактер и остале су забележене у историји.

Видовдан је посебан значај добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског боја 1889. године, и обележаван као Спомен-дан палима у борбама за отаџбину. Према тој одлуци Видовданским поменом се обухватају сви који су, макар када, главе своје дали за веру и отаџбину. Све то спојено је са култом Лазара Хребељановића, коме је његов син деспот Стефан 1403–1404. подигао мраморни стуб на месту погибије са натписом на којем је, између осталог, писало „пао за српску земљу". Четири стотине година касније 1806.  Осман ефендија оптуживао је Карађорђеве устанике да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је „он велики подстрекач буне у њиховом разуму". Године 1889. на 500. годишњицу Косовског боја уприличена је прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Од тада у Саборној цркви и светињама широм земље држан је свечани помен видовданским херојима, уз присуство краљева, чланова краљевске владе и побожног народа.

На Видовдан 1881. потписана је Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске, којом се Србија обавезала  на пријатељску политику према Аустроугарској у замену за политичку, династичку (подршка  кнезу Србије да за себе и своје потомке узме краљевску титулу)  и економску подршку. Том конвенцијом Србија и кнез Милан су направили драматичан политички заокрет, напустили проруску и заузели проаустријску спољнополитичку оријентацију, усмеравајући Србију више према Европи, а мање према Русији.

Неколико часова по окончању српског видовданског празновања  29–30. јуна 1913. започео је бугарски напад на Брегалницу, тј. Други балкански рат. У Сарајеву је млади Гаврило Принцип на Видовдан 1914. извршио атентат на Франца Фердинанда, наследника аустроугарског престола, што је техником неприхватљивог ултиматума Србију гурнуло у рат. Први Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донет је на Видовдан, и назван Видовданским уставом. На Видовдан 1928. у присуству краља Александра Карађорђевића освећена је спомен-костурница у Текеришу палима у Церској бици. 

На Видовдан 1934. на врху Авале, Њ. В. краљ Александар осветио је камен темељац новог споменика Незнаном јунаку, који се подиже као „велики и вечити симбол захвалности народа онима који су своје животе положили за данашњу слободу Југославије".

На Видовдан 1989. на 600. годишњицу Косовског боја Слободан Милошевић се својим говором винуо у политичку орбиту, а на исти дан је 2001. као председник на понижавајући начин предат Хашком трибуналу. „Добро сте извели овај посао, али запамтите браћо Срби, да је данас Видовдан", наводно је Милошевић рекао приликом уласка у хеликоптер на Бањици којим је спроведен у Тузлу, а одатле у Схевенинген одакле се жив није вратио.

Али оно што издваја Видовдан у политичком и духовном животу Срба то је чињеница да је овај празник везан за Косовски бој и „симболизује читаву српску историју, историју народног пораза али и његовог уздигнућа, историју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и историју његове духовне и моралне снаге и величине  као и веру и наду у боље дане". Видовдан и Косово и Метохија су сплетени у један догађај и један доживљај српске историје. Дан епске битке за слободу од најезде неверника на Косову Пољу 1389. и касније пропасти српског царства и господства,  уз обавезно спомињање ко је „вера а ко је невера", дубоко је укорењена у свести народа и опстаје до данас упркос свим токовима историје. Видовдан је постао једна огромна, „историјска сугестија којој је подлегао српски народ кроз векове свога покосовског живота".

Тако се дошло до онога што многи називају Видовдански дух, а што се може означити као дух тежње за слободом, дух који не дозвољава да се застава за слободу српску икада савије. Што би рекао песник: „Да се дигне што је било пало да пропева што је проплакало." Симболика Видовдана, а посебно сећање на пале за слободу и отаџбину опомињу да морамо да чувамо и негујемо историју која нас је створила, такве какви јесмо и ту где смо данас.

На овај дан и овај празник треба да изнесемо на видело и да покажемо колико поштујемо све оне који су у свим временима пали за одбрану и слободу народа и државе, да покажемо шта смо научили, шта смо урадили и колико вредимо, мерећи данас у односу на јуче, садашњост у односу на прошлост и мерећи себе у односу на друге народе и државе. На овај празник се може размишљати шта је Видовдан дао и направио од нашег народа, а шта је наш народ направио од Видовдана. Како је говорио владика Николај,  Видовдан је „једна огромна висина са које се да прегледати сва наша историја, уназад и унапред".


View article...

Enclosures:

160z120_boj_na_kosovu_06.jpg (16 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_06//160z120_boj_na_kosovu_06.jpg

 

недеља, 26. јун 2022.

Дијалог Приштина - Београд неће успети без признања Косова од пет земаља ЕУ

politika.rs

Дијалог Приштина - Београд неће успети без признања Косова од пет земаља ЕУ

1-2 minutes


ПРИШТИНА - Предавач на универзитету Џонс Хопкинс Едвард Џозеф сматра да дијалог Београда и Приштине неће успети све док у Европској унији постоји пет земаља које не признају Косово као независну државу.

Џозеф је за портал Геопост оценио да је илузија веровати да ће Србија у неком тренутку дијалога стићи до признања тзв. Косова, а да је разлог то што пет земаља ЕУ не признаје Косово, преноси Економија онлајн.

„Све док они не признају Косово, Србија не мора да призна Косово", сматра Џозеф.

Он је оптужио председника Србије Александра Вучића да је савезник руског председника Владимира Путина и да ради са истом агендом.

Према мишљењу Џозефа, иницијатива Отворени Балкан је још једна, како је навео, „илузија која даје легитимитет Вучићу, али не мења ништа у његовој политици", преноси Танјуг.


View article...

Enclosures:

160z120_92D8D6.jpg (9 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2022_06//160z120_92D8D6.jpg