iskra.co

Западни „император" незаконито гази Додикову победу: Улази се у опасну зону у којој је – све могуће

6-8 minutes

---

Западни „император" незаконито гази Додикову победу: Улази се у опасну зону у којој је – све могуће

12.10.2022. - 20:28

CC0 / Pixabay /

Одлука о поновном бројању гласова за председника Републике Српске је незаконита, иза ње стоји Запад, а циљ ујудурме је да се Милорад Додик елиминише због става о догађајима у Украјини. Пошто опозиција користи ванправна средства, њему такође остаје да их користи и његови бирачи, док се прекраја њихова воља, сигурно неће седети скрштених руку.

Овако за Спутњик одлуку Централне изборне комисије БиХ да се поново броје гласови за председника Републике Српске коментарише проф др Радомир Лукић, професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Како коментаришете одлуку ЦИК-а да се гласови поново броје, на основу чега је донета?

Два члана Изборног закона јасно, недвосмислено говоре да изборна комисија крши изборни закон. Као прво, она може да донесе одлуку да се гласови, уместо на бирачким местима броје у једном или више центара, али такву одлуку може да донесе искључиво пре спровођења избора, а не у току избора или после. Друго, приговори и жалбе се комисији могу прилагати, али тек пошто она прогласи резултате, тек у том случају може се одредити поновно бројање гласова. Међутим, да би се уопште дошло до поновног бројана, захтев мора да буде јасно и веома обимно образложен, да се каже на којим бирачким местима је дошло до неправилности, који су законске одредбе повређене. То нисмо чули, а можда никада ни нећемо.

Како коментаришете понашање опозиције, одмах су прогласили победу, а затим изашли на улицу, јер сумњају у регуларност избора, убеђени су у победу Јелене Тривић, без обзира на велику разлику у броју гласова у корист Додика?

Све наликује игроказу, перформансу коме су склони неки од водећих људи Партије демократског прогреса. Они су на бази, како кажу, „репрезентативног узорка", прогласили победу Тривићеве, али никада нису рекли који је то узорак и ко га је обрадио, ко је одабрао тај узорак. Проглашење победе је било преурањено, али ако погледате шта се касније догађало, схватамо да није, већ да је сасвим сигурно било и планирано. У њиховим главама и у главама њихових страних ментора био је припремљен сценарио, све је било режирано. У крајњем случају, Додик је надмашио госпођу Тривић за 30 хиљада гласова, ниво расположења бирачког тела је јасан. Таква разлика не може да буде покрадена.

Амбасаде САД-а и Велике Британије у БиХ, Делегација ЕУ и Мисија ОЕБС-а заједничким саопштењем поздрављају одлуку ЦИК да истражи пријаве о нерегуларностима, како то коментаришете?

То су испразне фразе и формуле оних који не поштују владавину права, за њих је владавина права садржана у њима самима, нема принципе и правила. Они сами су својом личношћу владавина права, као у Старом Риму, шта император пожели то постаје закон. Владавина права је присутна само ако се оствари оно што они пожеле. Изборни закон јасно каже да га изборна комисија формално крши. Ако су стали иза тога, онда је сасвим јасно ко су аутори ове ујудурме и какав је њихов крајњи циљ. Иза великих речи и фраза о изборним преварама заправо стоји чисто, голо насиље оних који су уверени да овде могу да раде шта год им падне на памет.

Да ли ова ситуација отвара причу за неку нову режију, можда за нешто што би могло да се назове покушајем пуча, с обзиром да верујете да је циљ рушење Додика?

Сасвим је сигурно да се ово не дешава без раније написаног сценарија у коме на крају госпођа Тривић треба да постане председник Републике Српске и да мешетари избором владе. Ако се то деси, убеђен сам да Република Српска неће бити мирна. Било би добро да ове амбасаде и међународна тела мало стану, да престану да деле лекције и да нас уништавају. Ми смо зрео народ који зна за демократију. Њихово доцирање не води ничему, осим новом сукобу с њима. То је случај и са Србијом којој се жестоко прети тешком изолацијом, душегупком у којој Срби и други становници треба да се подаве, само зато што имају другачији став о понашању Запада према Русији, а преко Украјине.

Поједини стручњаци упозоравају и на евентуални Мајдан у БиХ, јер Запад очигледно не одустаје од намере да дестабилизује Републику Српску, шта би још могло да се деси, а да нас изненади?

Вреће са гласачким листићима нису више, како ми правници кажемо, у апрехензији, у непосредном држању бирачких одбора, оне путују до једног или више места за пребројавање листића. У том путовању може штошта да се деси, оваква одлучност Запада да подржи потпуно формално незакониту одлуку чак ми дају за право да сумњам и у могућност да се нешто на том плану ради. Не мислим да је то извесно, али не искључујем могућност таквог мешетарења.

Постоји и предлог да се гласови броје јавно, да ли уопште постоји таква могућност?

То је, наравно, изводљиво, а јавност треба да буде заступљена, на најтранспарентнији начин, камере уз присуство акредитованих посматрача. Код оваквог стања ових амбасада и међународних организација које здушно и снажно подржавају незакониту одлуку ЦИК-а, све је могуће. Без тог вида јавности, остаће увек мрља на овим изборима. Нема никаквих техничких препрека да се то не уради.

Додик је најавио појединачне кривичне пријаве против чланова ЦИК-а, има ли још неку опцију?

Може да користи жалбу против ове одлуке коју подноси Суду БиХ, његовом посебном одељењу и то је једино што може да уради од правних средстава. Наравно, пошто и опозиција користи ван правна средства, њему остаје да користи и ван правна средства и да покаже какво је расположење оног дела бирача који су гласали за њега, а њих је најмање 30 хиљада више у односу на госпођу Јелену Тривић. Не знам ништа о томе, али сам убеђен да код оваквог стања ствари и понашања опозиције, ни бирачи који су гласали за Додика неће хтети да се њихова изборна воља прекраја. Сигуран сам да они неће седети скрштених руку.

Ужа научна област нашег саговорника је теорија државе, у три наврата био је декан Правног факултета, а данас руководи Катедром за правну теорију и јавно право.
Лукић је био и правни саветник и члан делегације Републике Српске на мировним преговорима у Женеви, Њујорку и Дејтону.

rs.sputniknews.com

 

standard.rs

Nove sankcije Rusiji, nove posledice za EU

Moon of Alabama

8-11 minutes

---

Evropske elite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto da obustave sankcije koje nanose štetu njihovim privredama, one ih udvostručavaju. To se neće završiti dobro po njihove države

Dva dana pre nego što su ruske jedinice ušle u Ukrajinu, 22. februara 2022, SAD i EU nametnule su Rusiji brdo sankcija. Usput su konfiskovali 300 milijardi dolara njenih rezervi uloženih širom „zapada". Sankcije su bile dogovorene između EU i SAD, o njima se pregovaralo tokom nekoliko prethodnih meseci.

Namera im je bila da se Rusija gurne u bankrot za svega nekoliko nedelja. Ljudi koji su te sankcije smislili bili su u zabludi i neznanju o tome koliko je ruska privreda bila realno velika i koliko je na sankcije u međuvremenu postala otporna. Sankcije nisu uspele da na bilo koji način značajnije utiču na Rusiju, ali su zato njihove posledice dovele do nestašice energenata u Evropi i povećale i bez njih ionako visoku stopu inflacije. Inflacija je u Rusiji u padu, a i svi drugi ekonomski pokazatelji su joj dobri. Zbog svega toga, znatno povećane cene energenata stvaraju sasvim zadovoljavajuće dodatne prihode da njima mogu u celosti finansirati sve ratne napore.

Mudar akter bi iz svega toga zaključio da su sankcije bile greška i da bi njihovo ukidanje više koristilo Evropi nego Rusiji. Ali to se nije dogodilo – američke i evropske pseudoelite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto toga čak udvostručavaju obuhvat najluđih sankcija za koje je svet ikada čuo (sledi izvod iz navedenog članka Njujork tajmsa):

Evropska Unija je u sredu pokrenula svoj ambiciozni, mada nikad pre ispitani plan kojim namerava da smanji ruske prihode od nafte. […]

„Ukoliko globalne cene nafte nastave da rastu, to će dodatno iskomplikovati napore Evropske unije da nametne ograničenje na cenu ruske nafte, za koje se očekuje da će biti odobrene već u četvrtak, pošto pregovarači EU postignu dogovor i oko svih drugih mera koje bi bile deo najnovijeg paketa sankcija protiv Moskve.

Prema tom planu, komisija u koju su uključeni predstavnici EU, Grupe 7 i svi drugi koji su saglasni sa nametanjem tog ograničenja, redovno bi se sastajala da odluči o cenama po kojima bi ruska nafta trebalo da se prodaje, a one bi se menjale u zavisnosti od tržišne cene u datom trenutku.

Nekoliko EU diplomata uključenih u pregovore reklo je da su Grčka, Malta i Kipar – tri pomorske države koje bi bile najviše pogođene ograničenjem cena – dobile uveravanja da će njihovi poslovni interesi ipak biti očuvani.

Države su se do sad uzdržavale od uvođenja onog što će sada postati osmi paket sankcija koje EU usvaja od početka ruske invazije na Ukrajinu, pre svega zbog brige da bi ograničenje cena ruske nafte izvezene bilo gde izvan bloka po rečima diplomata imalo veliki uticaj na brodski transport, njegovo osiguranje i druge srodne s tim povezane delatnosti.

Zbog ovako visokih cena nafte Rusija ubire milijarde dolara prihoda, bez obzira na manje prodate količine. To ograničenje – deo šireg plana koji je pogurala Bajdenova administracija, a sa kojim su se prošlog meseca saglasile i zemlje G7 – ima nameru da gornji nivo cene ruske nafte spusti na niže od ovih danas aktuelnih na tržištu, ali i dalje iznad minimalnih cena. Američki trezor je sračunao da bi takvo ograničenje Kremlju oduzelo na desetine milijardi dolara godišnje".

Sastanak lidera zemalja Grupe 7 tokom trodnevnog samita G7 u Nemačkoj, 26. jun 2022. (Foto: EPA-EFE/Thomas Lohnes/Pool)

Kako uopšte možete da velikom proizvođaču retke robe za kojom je potražnja velika nametnete obavezu da tu robu prodaje ispod tržišne cene? Bez izuzetno jakog kartela kupaca koji tu robu može nabaviti i od nekog drugog dobavljača, a voljnog da i sam iza vas stane, ovo jednostavno nije moguće uspešno izvesti. To je ekonomski nemoguće.

„Da bi ove mere na kraju bile delotvorne i da bi ruski prihodi zaista bili srezani, SAD, Evropa i njihovi saveznici morali bi da ubede Indiju i Kinu, koji su kupci vrlo značajnih količina ruske nafte, da tu naftu nabavljaju samo po dogovorenoj ceni. Stručnjaci kažu da bi bilo vrlo teško sprovesti čak i sa voljnim partnerima".

Efekat bumeranga

Rusija je već izjavila da svoju naftu uopšte neće prodavati nikom ko se bude saglasio i podržavao režim fiksnih cena G7. I upravo zato ni Kina, ni Indija, ni bilo koja druga zemlja izvan EU ili SAD neće pristati da se toga pridržava. Čitava ta ideja je jednostavno suluda, a uz to i suviše komplikovana da bi bilo šta mogla postići:

„Po novim pravilima, kompanije uključene u transport ruske nafte – a u tu grupu su uključeni brodski prevoznici, osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i davaoci garancija – završile bi u gubicima jer bi obezbeđivali da se nafta koju transportuju prodaje po cenama nižim ili najviše jednakim onoj graničnoj. A s druge strane, ako ih uhvate dok Rusiji pomažu da je proda po cenama višim od toga, mogli bi da se u zemljama u kojima su registrovani suoče i sa tužbama zbog kršenja sankcija.

Ruska sirova nafta će ionako u većini EU zemalja već 5. decembra biti stavljena pod embargo, da bi se isto već sledećeg februara desilo i sa svim proizvodima od nafte. Ograničavanje cene na pošiljke nafte prema zemljama koje nisu EU članice progurala je sekretarka američkog trezora Dženet Jelen kao neophodan dodatak evropskom embargu na naftu.

Pod ovim EU dogovorom će Grčkoj, Malti i Kipru biti dopušteno da nastave s pomorskim transportom ruske nafte. Da se nisu saglasili s tim da njihove kompanije budu predvodnici u primenjivanju ovog ograničenja cene, bile bi im ukinute dozvole da morem prevoze ruske naftne terete, ili da ih osiguravaju bilo gde izvan EU, što bi za ove vodeće privredne grane tih zemalja bio užasno veliki udarac.

Više od polovine tankera koji trenutno prevoze rusku naftu je u vlasništvu Grka, dok su druge finasijske usluge koje su podrška ovoj privrednoj delatnosti – poput osiguranja, reosiguranja i izdavanje kreditnih pisama i garancija – pretežno registrovana u zemljama EU i u Velikoj Britaniji".

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping tokom sastanka sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, Osaka, 28. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)

I zato ovo predstavlja otvoreni poziv drugim zemljama da uđu u biznis transporta nafte i s njim povezane finansijske poslove, na štetu evropskih kompanija.

Kina i Indija će to iskoristiti da povećaju svoj tržišni udeo. Njihovi će brodovi transportovati rusku naftu do svakoga ko bude hteo da je kupi po tržišnim cenama, umanjenim za popust o kom su Rusi uvek spremni da pregovaraju. Grčki brodovi će mirovati ukotvljeni bez posla, ili će biti prodati, dok će indijski, kineski i tankeri drugih azijskih vlasnika biti veoma, veoma zaposleni. Velike kompanije za osiguranje iz Kine jedva će dočekati da se i same priključe na narastajući biznis pružanja ovih globalnih usluga.

Sve ima svoju cenu

To da su evropske birokrate uopšte pristale na ovu tupavu američku ideju, koja će prvenstveno i najviše štete da donese upravo evropskim preduzećima, predstavlja još jedan znak da je Brisel digao ruke od sebe.

Danas su OPEK+ zemlje, kartel proizvođača i prodavaca nafte, reagovale na ovako suludo zamišljene sankcije, ali i na predstojeću depresiju globalne privrede, tako što su se dogovorili da smanje dnevnu proizvodnju za dva miliona barela. Cilj koji Saudijci time žele da postignu nije da Rusiji pomognu iz čiste solidarnosti. Saudijskoj Arabiji je cena od 80 dolara po barelu neophodna za finansiranje sopstvenog budžeta.

Cena sirove nafte Brent, koja je 26. septembra pala na 83 dolara po barelu, u međuvremenu je porasla na 93 dolara po barelu. Globalna tražnja za naftom kreće se oko 100 miliona barela na dan. Ukoliko tražnja ostane ovako visoka, ovih 2 odsto smanjenja proizvodnje OPEK+ imaće značajan uticaj na cene barela, pa ni iznos od 100 dolara za barel nećemo morati dugo čekati.

No, OPEK+ je posvećen konsolidovanju i stabilizaciji cena, a ne njihovom značajnijem povećanju. Tokom današnjeg sastanka OPEK+ saudijski princ Abdulazis prikazao je ovu tabelu:

OPEK tabela u kojoj se vidi mesečno poređenje cena energije u periodu od pre početka specijalne operacije sukoba do 30. septembra (Foto: moonofalabama.org)

Još od početka ove godine, cene za sve oblike ugljeničnih izvora energije (sem sirove nafte) doživele su značajan porast. Abdulazis je tvrdio da se iz priložene tabele jasno vidi da je OPEK+ odgovorno rukovodio cenama nafte. Izvesno je da u međuvremenu EU ne radi ništa slično.

Bajdenova administracija je u međuvremenu prepolovila američke Strateške rezerve nafte (U.S Strategic Petroleum Reserve) s namerom da očuva kako niske nivoe cena na pumpama, tako i demokrate na vlasti.

Ni jedno ni drugo nije odgovoran korak.

Prevod Stevan Babić/Stanje stvari

Izvor Moon of Alabama

Naslovna fotografija: Chris McGrath/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova

kossev.info

Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova - KoSSev

8-10 minutes

---

„Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima… Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", izjavio je u Novom danu politički analitičar, Cvijetin Milivojević.

Govoreći o odugovlačenju prilikom formiranja Vlade Srbije, on je podsetio na jedno od obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se povući sa mesta predsednika stranke nakon izbora nove Vlade Srbije.

„Ako se Vlada formira do 1. novembra, drugi deo njegovog obećanja bi tebao da bude izvršen. Rekao je: 'Kada formiramo Vladu, ide Izborna skupština SNS-a, i ja konačno odlazim sa mesta predsednika'. I ja verujem u to", rekao je uz osmeh Milivojević.

Dodaje da je primetno da ni javnost ni opozicija ne požuruje Vučića da formira Vladu Srbije. Ne isključuju da će se tokom proleća sledeće godine raspisati vanredni parlamentarni izbori.

Govoreći o ratu u Ukrajini, kaže da on deluje i na unutrašnje političke prilike u Srbiji, kao i na njenu spoljnu politiku.

„Mnogo šta se ogoljuje. Rusija je izvršila agresiju na nezavisnu Ukrajinu, kao što je 27  NATO zemalja izvršilo agresiju na Srbiju. Prvo je anektirala Krim, pa ove četiri oblasti, a SAD i grupa zemalja NATO-a su otele Kosovo. Nisu se Albanci otcepili. Tamo je de fakto ušao okupator, NATO okupator, odvojio Kosovo od Srbije i rekao: 'To više nije Srbija'", rekao je on.

Podsetio je i da se, isto kao i prilikom bombardovanja 1999. godine, gađaju dalekovodi, da veliki regioni ostaju bez struje i da se obe strane međusobno optužuju za terorizam.

„Stvari se pomeraju na frontu, i potpuno se licimerje razobličuje. I u toj igri, sa stanovišta Srbije, Srbija dobija neke nove mogućnosti. Ovog puta može da ukazuje na svom primeru. To više nije 'sui generis', ono što su Amerikanci rekli: 'Kosovo je sui generis', sve što važi u međunarodnom pravu, tu ne važi, jer mi kažemo – 'sui generis'. Je l' to pravo? Pa, nije pravo", kazao je Milivojević.

Govoreći o navodnom non pejperu za rešavanje problema Kosova koji su podneli Francuska i Nemačka, rekao je da se od Srbije „očekuje da odseče sebi nogu".

„Kosovo vredi stotine i stotine milijardi evra"

„U onom non pejperu ima nešto novo. Uz sve ono, stoji i da se od Srbije očekuje da odseče sebi nogu, dakle, da se odrekne 17 odsto teritorije. A podsećam, nijedna zemlja Evropske unije se nije odrekla ni metra svoje teritorije, Hrvati su odbranili nekoliko kilometra kvadratnih vazduha oko Pirana. Ali, prvi put je iz EU, stigla, od dvojice najjačih lidera, i neka ponuda, da ćemo dobiti ubrzane integracije. To je nešto novo, i to do sada nismo čuli. Ima to veze sa ovim što se dešava u Ukrajini", kaže Milivojević.

On je naveo da mediji u Srbiji najčešće pominju ponovno uvođenje viza za putovanje građana van zemlje, kao i odlazak nemačkih investitora iz Srbije.

Na pitanje zašto dovodi u vezu uvođenje sankcija i odricanje od teritorije, odgovara: „Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: 'Kosovo je srce Srbije', ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima itd. Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", istakao je on.

Govoreći o nemačkim investicijama, on je podsetio da su oni došli u Srbiju jer „u Nemačkoj niko ne bi radio za te pare". Takođe, naveo je i da se radi pre svega o fabrikama u kojima se „razmotavaju kablovi", uz navođenje da postoji nekoliko „časnih izuzetaka".

„I došli su iz drugog razloga, jer je Srbija poslednja oaza u Evropi koja uz to nudi i državne subvenciije za te firme koje dođu ovde. Zar verujete da će razmotavači kablova izaći iz Srbije da bi kaznili Srbiju? I šta bi ta kazna bila u odnosu na to da izgubimo Kosovo", zapitao je gost N1.

On je komentarišući izjavu opozicionog lidera Dragana Đilasa da se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji i za nepriznavanje Kosova u UN, rekao: „Nema očuvanja Kosova u Srbiji, bez ruskog glasa u Savetu bezbednosti".

Milivojević smatra da uvođenje sankcija Rusiji, „ne bi bilo prosto uvođenje sankcija".

„Uvođenjem sankcija stajete na drugu stranu rata. Ako je Srbija vojno neutralna, ona ne sme da stane ni na stranu Rusa, ni na stranu NATO-a. Uvođenje sankcija je direktno ulaženje u rat, jer je NATO takođe u ratu u Ukrajini. Dakle, mi se svrstavamo direktno na jednu stranu… Osamdeset i nešto posto građana Srbije je protiv uvođenja sankcija Rusiji, jer znaju da uvođenjem sankcija ostajemo bez Kosova. Više od 80 odsto građana je protiv ulaska u Evropsku uniju, ako je uslov za to odustajanje od Kosova. A ako nije, dve trećine su za ulazak u Evropsku uniju".

Naglasio je da zbog izuzetno skromnih nadležnosti koje su predviđene Ustavom, „Aeksandar Vučić ne može da donosi krucijalne odluke u vezi sa Kosovom". O tome, dodaje, može da na predlog Vlade Srbije raspravlja parlament.

„Pa pošto je reč o identitetskom pitanju, dokle je Srbija, to ide na referendum. O tome samo građani mogu da donesu odluku", podvlači sagovornik N1.

Ukazuje i da bi odluka o Kosovu imala dalekosežne posledice.

„To nije pitanje da li ćemo potpisati sporazum sa Rusima ili Amerikancima saradnji, nego je reč – dokle je Srbija? Takve odluke ne može da donese Vučić. I on nema pravo. Zato i kažem da bi to bio pokušaj državnog udara. Reč je o tome da neko pokušava da preumi ne običnu političku volju građana, nego ono što je identitet države Srbije. A identitet države Srbije je sledeći: 'Srbija od Horgoša do Dragaša. Tako piše u Ustavu, i na toj platformi su svi pobeđivali na izborima od devedesete".

Na pitanje da li bi se odnos promenio ukoliko bi Evropska unija ponudila finansijsku pomoć u zamenu na priznanje Kosova, on odgovara kontrapitanjem: „Da li je to više para nego što imamo ako Kosovo ostane u Srbiji?".

„Znamo jako dobro koliko vrede materijalna bogatstva na Kosovu.  A koliko vredi golub na grani, mi to ne znamo", kazao je Milivojević i dodaje da „ako Vučić ima malo kuraži, on neće taj papir (non pejper koje su ponudile Nemačka i Francuska) ni da gleda".

Poručuje da „budućnost Ukrajine i Kosova ne zavise ni od Šolca ni od Makrona, ni od Britanaca, nego zavisi isključivo i jedino od Vašingtona i od Moskve".

„Ako se želi Srbija zaista u Evropskoj uniji, ako se želi Srbija na strani Zapada, makar i simbolično, onda se Srbiji moraju ponuditi uslovi koji liče na kompromis. Kompromis treba da pobedi nečiju ubeđenost da je pobedio i realnost da je nešto izgubio", zaključio je Milivojević.

N1

O navodnom nemačko-francuskom predlogu za rešavanje pitanja Kosova, opširnije u posebnim vestima: 

Osmani: Svaka inicijativa naših partnera je ozbiljna, Francuska i Nemačka su istorijski partneri Kosova

I Kurti o nemačko-francuskim inicijativama za dijalog, tvrdi da ništa nije finalno, ali da ima i svoje predloge

Klan Kosova: Gervala potvrdila da postoji francusko-nemački predlog za dijalog

Vučić: Na stolu je predlog Francuske i Nemačke da Kosovo uđe u UN, najveća greška Srbije što je prihvatila da EU rukovodi procesom konačnog rešenja Kosova

Albanian Post: „Novi okvir": Sporazum 2023, priznanje za 10 godina, Prištini članstvo u UN, Beogradu finansijska pomoć

Vučić o navodnom dokumentu o dijalogu: Savetnici doneli neki papir, nisam ga primio, boli me glava

EU negira autentičnost non-pejper okvira za dijalog BG-PR: Nikada ranije nismo videli takav dokument

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

Jovanović: Šolc i Makron duvaju u istu tikvu - antisrpsku

kosovo-online.com

Jovanović: Šolc i Makron duvaju u istu tikvu - antisrpsku - Kosovo Online

3-4 minutes

---

Predlog koji su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron servirali Beogradu nudeći, ukoliko Srbija dopusti da Kosovo dobije mesto u Ujedinjenim nacijama, materijalnu korist i članstvo u EU, samo je još jedan od dokaza da je međunarodno pravo, nažalost, pogaženo, pišu Novosti.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović izjavio je tim povodom da "Šolc i Makron duvaju u istu tikvu - antisrpsku":

"Šolc nas je manje iznenadio, u odnosu na Makrona. Njegovo ponašanje me je podsetilo na nekadašnjeg premijera Francuske Eduarda Daladjea, koji se 1938. godine, uz predsednika Vlade Velike Britanije Nevila Čemberlena, ali i Adolfa Hitlera i Benita Musolinija, u Minhenu saglasio da Čehoslovačkoj bude oduzeta Sudetska oblast, navodno zbog ugnjetavanja nemačke manjine. A, to je zapravo samo ubrzalo Drugi svetski rat, jer su Čemberlen, koji je po dolasku kući posle sporazuma vikao da je 'mir spasen', i Daladje bili u zabludi. Njihov potez slil edeći premijer Velike Britanije Vinston Čerčokarakterisao je rečima da su 'izabrali sramotu'", podsetio je Jovanović.

Jovanović dodaje da je Makron ogromno razočaranje za sve koji su verovali u srpsko-francusko savezništvo.

"Sramota je za evropsku civilizaciju da postoje ponude za kupovinu časti, morala i digniteta. Poražavajuće je da nude trgovinu, nema ponude za teritorijalni integritet. Nude maglu za ugrožavanje egzistencije Srbije. Ne uspevam da izrazim iznenađenje. Iznošenjem stava da nema razgovora o priznavanju tzv. Kosova, naše državno rukovodstvo se približilo narodu, jer je to ono što narod oseća i za šta se opredelio. Moramo poštovati Ustav i međunarodno pravo, ma koliko je sada na snazi sila, ali naša jedina sila je u međunarodnom pravu", rekao je Jovanović.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studuje Slobodan Zečević istakao je da "plan Francuske i Nemačke zahteva velike ustupke Srbije".

"Mnogo je preduslova za kompromise i čak i ukoliko bismo hteli da ih pravimo, kao što je davanje Kosovu stolice u UN, Srbija bi morala da ima vrlo opipljive, konkretne i značajne pomake u svom statusu unutar EU", rekao je Zečević.

Članstvo u EU, dodaje on, jeste geostrateški interes Srbije, ali problem nije samo u volji Francuske i Nemačke da se to ostvari, nego u kredibilitetu.

"Više puta smo dobijali uveravanja da ćemo brzo postati deo EU, naročito od 2000. godine pa nadalje, i to se nikada nije dogodilo. Pitanje je i da li Francuska i Nemačka mogu da obezbede apsolutnu saglasnost svih država EU za prijem Srbije", rekao je Zečević.

Kako je istakao, dovoljno je da imate jedan glas protiv pa da se blokira ceo proces, što se već događalo u prošlosti.

 

ПОГЛЕДИ

​Бесмислено јак динар

 

Небојша Катић

 

Народна банка је талац јаког динара, баш као што је то била и пре 14 година. Овакав курс динара и девизна ликвидност могу се одржавати једино новим задуживањем, и то само неко време. На нешто дужи рок динар може „спасити" само рецесија која би, између осталог, оборила увоз и смањила тражњу за девизама

Економске поруке које европски лидери шаљу својим грађанима, иако песимистичне, гротескно умањују стварне ризике којима је Европа данас изложена. Процена по којој би се криза у Европи могла завршити благом рецесијом крајем ове године и током 2023. је, бојим се, у домену економских фантазија. Највеће опасности по систем прете не само из сфере реалне економије, већ (поново) из дубина финансијског система. А шта се у тим мрачним дубинама налази и какве све опасности одатле вребају више је у домену слутњи него знања. (Финансијски амбис пред којим се Уједињено Краљевство нашло пре пар дана наговештај је онога што може доћи и није само одраз некомпетенције „мапетоваца" који данас воде УК.)

Лош економски, и још црњи политички амбијент, гори је од онога из 2008/2009. када је Србија доспела на ивицу банкрота. Иако су драматичне спољне околности нове, домаће слабости које ће отежати ионако тешку ситуацију су старе, познате су и понављају се. Највећи „аутохтони" економски ризици поново имају слично порекло и генезу као ономад.

Динар је бесмислено јак и Народна банка је талац јаког динара, баш као што је то била и пре 14 година. Овакав курс динара и девизна ликвидност могу се одржавати једино новим задуживањем, и то само неко време. На нешто дужи рок динар може „спасити" само рецесија која би, између осталог, оборила увоз и смањила тражњу за девизама. Неминовно је и озбиљно смањивањe буџетске потрошње и вероватно, у овом или оном облику, реприза рестриктивних мера из 2014. Власти ће тек зажалити због олаког и непотребног предизборног буџетског арчења.

Висока инфлација, највећим делом увезена, озбиљно оптерећује кућне буџете већине грађана Србије. Али драма српске инфлације – с августом 13,2 процента – није само у њеној висини, већ у чињеници да она наставља да расте упркос стагнацији, па и благом јачању курса динара који смањује увозне цене. Ако би НБС пустила да динар клиза, ионако висока инфлација би отишла у стратосферу, а валутно индексирани кредити би потопили велики број дужника.

Поновићу по ко зна који пут и вероватно узалуд – јака валута у нејакој економији смртни је економски грех. Коришћење курса као антиинфлационог инструмента је проверено лоша политика. На крају тог пута је увек погоршањe трговинског биланса, велики раст спољног дуга и велики раст унутрашњих дугова стимулисаних нереалним курсом – баш како се то дешава од 2018. Није нормално да се од фебруара 2017, када се за евро могло добити око 124 динара, стигне до данашњих 117. Није случајно ни да је спољни дуг са око 25 милијарде евра у првом кварталу 2018. скочио на преко 38 милијарди у другом кварталу ове године – и неће се ту зауставити. На све домаће монетарне муке долазе и спољне везане за раст каматних стопа и осеку на тржишту капитала. Сервисирање кредита државе, привреде и тешко задужених грађана биће све теже и скупље, поготово у условима претеће рецесије.

Власт се бодри указујући да су параметри ризика и задужености под контролом и да је, на пример, јавни дуг у односу на бруто домаћи производ испод 60 процената, те да је Србија по овом параметру боља од великог броја ЕУ држава. Благо речено, ова врста показатеља који се базирају на БДП-у у еврима не вреде ни по луле дувана – то се односи на државе које се задужују у туђој валути, чији се грађани и привреда ефективно задужују у страној валути и чија је штедња у туђој валути. Економске кризе увек изнова покажу бесмисао ових показатеља.

Кључни параметри финансијског ризика рачунају се тако што се висина јавног дуга, спољног дуга, буџетског дефицит и сл. стављају у однос с висином номиналног БДП-а исказаног у еврима (или доларима). Што су коефицијенти нижи, ризик кризе је мањи. Слабост овог показатеља је што је тако исказан БДП прво увећан стопом инфлације, а потом додатно увећан и неразумно јаким курсом динара. Што је инфлација већа, а курс јачи и стабилнији, БДП у еврима је фиктивно већи. Што је БДП већи, показатељи ризика су фиктивно повољнији и све удаљенији од реалности.

Анализа економских проблема је далеко сложенија него што то може стати у кратку, мучну колумну. Економска криза која тек почиње не би се могла избећи све и да је Србија годинама водила најбољу и најопрезнију монетарну политику - а није ... да је пажљивије трошила буџетска средства – а није, да је … – а није. Поменуте, неизнуђене грешке економске политике ће додатно појачати домаће проблеме и продужити и отежати излазак из кризе. Србија се, као и све друге земље у развоју, ослања на показатеље финансијских ризика чија је методологија преписана од развијених земаља и која је непримерена домаћој економској структури. Било би добро да се српска памет окане туђих економских бусола и направи своју – тек тада ће (можда) Србија престати да плови у погрешном правцу.

https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

fakti.org

Против санкција Русији 81 одсто Србије, за приступање Евроазијском економском савезу – 53 одсто

4 minutes

---

ВАЖНОСТ ОЧУВАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У САСТАВУ СРБИЈЕ СХВАТА 64 ОДСТО АНКЕТИРАНИХ

"Европски пут нема алтернативу"

(Карикатура: Тошо Борковић)

* На питање "На кога би Србија требало да се ослања у међународним односима?" 44 одсто испитаника се изјаснило за Русију, 17 одсто за ЕУ, осам одсто за Кину, а три одсто за САД

* Када би се сутра одржао референдум о уласку Србије у ЕУ - против би гласало 39 одсто грађана, при чему би сигурно гласало против чланства 23 одсто, а вероватно 16 одсто. За чланство у ЕУ гласало би 39 одсто и то би 15 одсто сигурно гласало, а 24 одсто вероватно

__________________________________________________________

       ПРОТИВ увођења санкција Русији је 81 одсто грађана Србије, колико их се изјаснило и за добре односе са Русијом, показали су резултати истраживања агенције "Спринт инсајт" у оквиру пројекта "Национални интереси Републике Србије: од оспоравања до легитимизације", који је подржао Фонд за науку Републике Србије.

       Резултати истраживања, који су представљени у Београду, показали су и да је 53 одсто анкетираних за чланство у Евроазијском економском савезу, а за чланство у ЕУ само 46 одсто.

       На питање "Да ли би Србија требало да уведе санкције Русији?" 81 одсто испитаника одговорило је са "не", осам одсто са "да" док је 12 одсто њих рекло "не знам".

       У оквиру тематског питања "Колико су за вас наведени национални интереси важни?", 91 одсто анкетираних оценило је да је осигурање безбедности Срба на Косову и Метохији важан национални интерес, а следе добросуседски односи са државама у региону са 85 одсто и добри односи са Русијом са 81 одсто анкетираних.

       Међу важним националним интересима су и очување Републике Српске као ентитета за шта се изјаснило 77 одсто анкетираних и нормализација односа са Приштином за шта је 73 одсто испитаних.

       На питање "На кога би Србија требало да се ослања у међународним односима?" 44 одсто испитаника се изјаснило за Русију, 17 одсто за ЕУ, осам одсто за Кину, три одсто за САД, а 28 одсто одговорило је да би се требало ослонити на друге или да не знају.

       Политику војне неутралности Србије у потпуности је подржало 37 одсто испитаних, углавном 32 одсто, док је уопште не подржава пет одсто, а углавном не подржава седам одсто анкетираних, при чему је 19 одсто одабрало као одговор "не знам".

       Када би се сутра одржао референдум о уласку Србије у ЕУ против би гласало 39 одсто грађана, при чему би сигурно гласало против чланства 23 одсто, а вероватно 16 одсто.

       За чланство у ЕУ гласало би 39 одсто и то би 15 одсто сигурно гласало, а 24 одсто вероватно. На гласање не би изашло девет одсто анкетираних, а са "Не знам, не могу да проценим" одговорило је њих 13 одсто.

       Важност очувања Косова и Метохије у саставу Србије подржало је 64 одсто анкетираних, од којих се у потпуности са тиме слаже 56 одсто, а углавном 28 одсто испитаних.

       За два посто испитаника то питање уопште није важно, углавном није важно за три одсто, док је 10 одсто неодлучних, а један одсто не зна.

       Истраживање јавног мњења спроведено је од 5. до 15. августа на репрезентативном узорку од 1.186 испитаника.

       У име истраживачког тима резултате су саопштили доцент Ивана Радић Милосављевић, доценти Јања Симентић Поповић, Милан Крстић и Стеван Недељковић, те ванредни професор Милош Хрњаз.

       https://www.espreso.co.rs/vesti/politika/1153643/sankcije-rusiji

 

Небојша Човић: Preispitivanje Petog oktobra

standard.rs

Preispitivanje Petog oktobra

Небојша Човић

8-10 minutes

---

Da li su petooktobarske promene bile uspeh ili su donele razočarenje? Duže od dve decenija učesnici ovih dešavanja se preispituju šta je moglo da se uradi drugačije

Svake godine, krajem septembra, vodi se polemika o događajima iz 2000. godine. Da li su petooktobarske promene bile uspeh ili su donele razočarenje? Više od dve decenije, u ovo doba godine, oni koji su u ovim promenama učestvovali se preispituju šta je moglo da se uradi drugačije. Neki drugi, pak, površnim i arbitrarnim ocenama o ovim događajima o kojima realno malo znaju, neretko čak i neosnovanim optužbama na račun onih koji su činili prvu DOS-ovu vladu, pokušavaju da uzdignu sebe i nađu opravdanje za sopstvenu nekompetentnost i zloupotrebe u godinama koje su usledile.

Jedna od najčešćih mantri da su DOS-ovu vladu pravili strani ambasadori pokazuje svu dubinu nepoznavanja činjenica. Tačno je da su ambasadori Kvinte i tada – kao i sada – pokušavali da na razne načine utiču na odluke izvršne vlasti. Prva petooktobarska vlada je predstavljala kompromis širokog spektra demokratskih snaga ujedinjenih oko jednog cilja, ali sa različitim odnosom i stepenom poverenja prema različitim međunarodnim činiocima i, kao takva, nije odgovarala tom kolektivnom zapadu, koji po pravilu želi da ima jednu adresu sa kojom pregovara. I pored te prividne dobronamernosti ključnih zapadnih administracija koju smo imali prvih godinu dana, sve vreme se radilo na potkopavanju i eliminaciji onih koji su se vremenom pokazali kao tvrđi orah kada je u pitanju strani uticaj. Kao i mnogo puta u našoj istoriji, razbijanje srpskog jedinstva i igra na taštinu pojedinaca se pokazala kao siguran recept za uspeh naših neprijatelja, potpomognuta pogubnim kleptokratskim slabostima vlasti. I to je recept od koga kolektivni zapad ne odustaje ni danas.

Vađenje kestenja iz vatre

Lično, sa ponosom gledam na rezultate postignute tih prvih nekoliko godina. Iako je trebalo da, kao jedini lider DOS-a koji je imao iskustva u privredi, vodim resor privrede i finansija u novoj vladi, bezbednosna kriza u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, kreirana od malignih struktura tog istog kolektivnog zapada koji nas je naizgled potpuno podržavao, bila je prioritetna za rešavanje i ja sam bez oklevanja preuzeo taj nezahvalni posao. Mnogi od mojih kolega su rado prihvatili da ja budem taj koji će vaditi kestenje iz vatre. Iz različitih razloga. Međutim, veliki uspeh u rešavanju krize na jugu centralne Srbije, u vraćanju pune kontrole nad kopnenom i vazdušnom zonom bezbednosti, značajni pomaci u sprovođenju Rezolucije SBUN 1244, obnova razrušenih objekata u srpskim sredinama na KiM, povratak prvih grupa interno raseljenih Srba, uspostavljanje srpskih struktura vlasti, počeo je da smeta mnogima, i u Beogradu i van naših granica, a pre svega glavnim kreatorima „kosovskog" projekta.

Spomenik bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu, Priština, 20. decembar 2020. (Foto: Reuters/Florion Goga)

I upravo sam zbog tog uspeha kojim se sa pravom ponosim platio visoku cenu. Na mojoj diskreditaciji su združenim snagama radili kosovski mentori koji su želeli da me eliminišu kao tvrdog pregovarača, njihove ispostave u medijima i nevladinom sektoru u Srbiji, ali, na žalost, i pojedine kolege iz Beograda, kojima je smetala moja „popularnost" zbog uspeha na jugu centralne Srbije i na KiM. Bez obzira na više dobijenih sudskih sporova, dokazanih koruptivnih radnji „svedoka" koji su u medijima davali lažne i neosnovane optužbe, sa posledicama te diskreditacije u očima javnosti se i danas borim, premda ponosan na postignuti uspeh koji je očigledno bio toliko veliki i toliko je ugrožavao njihove interese da su morali da udruže snage da me sklone.

Naivna pretpostavka

Ipak, postoji jedna stvar koju bih rado promenio da mogu. Nakon petooktobarskih promena, DOS je u komunikaciju sa međunarodnom zajednicom ušao iskreno, verujući u postignute dogovore i potpisane sporazume. Nažalost, ispostavilo se da je bilo naivno verovati i u njihovu reč i u njihov potpis. Iako sam tokom godina više puta govorio o licemernom pristupu kolektivnog zapada i namernom dezavuisanju međunarodnih pravno obavezujućih sporazuma i ostalih dokumenata, pre svega Kumanovskog sporazuma, Rezolucije SBUN 1244, Dejtonskog sporazuma, različitih planova za postizanje standarda na KiM koje je ratifikovao Savet bezbednosti, pa sve do Briselskog sporazuma, događaji u Ukrajini su bacili novo svetlo na ono na šta sam dugo upozoravao.

Bivši ukrajinski predsednik je bez trunke srama rekao da su Sporazumi iz Minska, postignuti uz posredovanje i garancije Francuske i Nemačke, bili samo fasada kojom je kupovano vreme da se uz pomoć SAD pripremi vojna akcija čišćenja istoka Ukrajine od domicilnog ruskog stanovništva, te da nikada nije ni nameravano da se ti sporazumi sprovedu. Radi se, dakle, o strategiji kolektivnog zapada da potpisivanjem obavezujućih sporazuma, koje u startu nemaju nameru da sprovedu, kupe vreme kako bi na kraju silom isterali sopstvene geopolitičke interese. A mi smo nakon petooktobarskih promena naivno verovali da su data reč i potpis na sporazumu obavezujući. Tako bi makar trebalo da bude u civilizovanom svetu u kome vlada pravo, a ne zakon džungle.

Laži, pretnje, uslovljavanja

Sve ove godine od petooktobarskih promena obeležile su laži, pretnje, uslovljavanja u odnosima sa ključnim zapadnim administracijama. I to sparušeno fantomsko članstvo u EU kojima nam mašu ispred nosa i kojim nas ucenjuju već 22 godine. Do sada je bilo najmanje pet datuma za pridruživanje, svi su došli i prošli, jedino što se promenilo je lista uslova, svaki put je dodat neki novi kako bi se Srbija dodatno ponizila. Meni lično je rečeno u Briselu početkom leta 2001. godine, na predstavljanju rezultata akcije na jugu centralne Srbije, da postoji samo jedan uslov – da Nebojša Pavković bude sklonjen sa mesta načelnika generalštaba VJ – i da će tadašnja SRJ otvoriti pregovore najkasnije za šest meseci od tog trenutka i postati članica do 2004. godine. Sada je 2022. godina, evropski lideri govore o nekoj 2030. Možda. I to treba da nam bude podsticaj da radimo protiv svojih nacionalnih interesa sada i u godinama koje dolaze.

Ja lično nisam euroskeptik, naprotiv. Ali ne mislim da je članstvo u EU pitanje života ili smrti, pogotovo u ovakvim okolnostima i pod ovakvim uslovima. Mi jesmo izrazili nameru i želju da se pridružimo EU, ali, svidelo se to nekom ili ne, mi jesmo deo Evrope, bili članica EU ili ne. Koliko je Srbiji potrebna EU, toliko je EU potrebna Srbija. I Srbija jeste – i teritorijalno i demografski i ekonomski – lider u regionu, ne zato što nam to odobrava ili poklanja EU, već zato što je to činjenično stanje, koje postoji mnogo duže nego što postoji EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom ceremonije obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac, Donje Međurovo, 30. septembar 2021. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

Za razliku od svih ostalih, naš stav je principijelan i suveren. Mi nismo ničija kolonija, da mogu da nam naređuju da radimo protiv interesa sopstvenog naroda kako bismo bili deo stada. Jer im baš smeta kad neko ima sopstven stav i razmišlja sopstvenom glavom, to može da bude loš primer onima u stadu. Pogotovo kada je to neko na kome su ti koji danas zapenjeno prete prekršili međunarodno pravo i kome su ugrozili teritorijalni integritet – u koje se danas kunu u slučaju Ukrajine. Zato sve ove pretnje evropskih birokrata i ostrašćenih parlamentaraca ne bih uzimao sa zebnjom. Čak i da se pregovori suspenduju, sa kompetentnom i sposobnom vlašću i razvijenim strategijama za različite scenarije, nebo neće pasti. Ali bilo kakav korak kojim se daje prednost njihovim neokolonijalnim interesima, direktno šteti našim sopstvenim. Da mi budemo dosledni i insistiramo na međunarodnom pravu. Do te, možda, 2030. ima vremena na pretek.

Tekst je izvorno objaveljen u dnevnom izdanju lista Srpski telegraf, 5. 10. 2022. 

Naslovna fotografija: Profimedia

BONUS VIDEO