politika.rs
Александар Боцан-Харченко за „Политику": Нема трговине Косово за Донбас
Бојан Билбија
12-15 minutes
Високо ценимо што руководство Србије не подлеже дрским провокацијама, чврсто и храбро се одупире најјачим спољним притисцима. Пажљиво води рачуна о очекивањима српског народа и не одриче се стратешких националних интереса. Процес именовања и утврђивања нове владе, као и расправа у Народној скупштини у потпуности су потврдили континуитет ове политике – поручује у разговору за „Политику" амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.
Запад, према писању појединих медија, прети Србији „тешком батином" ако не призна Косово. Исто тако, од Београда се захтева да уведе санкције Руској Федерацији?
На Западу директно поручују да ће Србија наводно скупо платити ако не буде следила агресивни русофобни курс Вашингтона и Брисела. Да ће у том случају, тобоже, бити повучене инвестиције и скресана издвајања из фондова ЕУ, укинут безвизни режим, обустављени преговори о приближавању ЕУ. Ове мере се не могу назвати безболним. Али не може а да се не каже да је то умногоме ништа друго до безочан покушај да се гласном реториком утиче на расположење у земљи.
Како Москва види даљи развој ситуације у Србији и овом региону и има ли она неку скривену батину?
Сматрамо да су претње и уцене контрапродуктивне, а у односу на Србију бесперспективне. Штавише – у нашем виђењу етике и морала – понижавајуће су за страну која прибегава таквим методама. Она, очигледно, не може да понуди ништа интелектуалније. Запад никада није разумео Србију, нити карактер српског народа. Ми пак видимо смисао у сарадњи, заједничком тражењу тачака раста и развоја. То да Београд води независну политику засновану на националним интересима омогућава нам да промовишемо билатерално стратешко партнерство, негујемо истинске братске односе, искрено и отворено размењујемо мишљења и јасно сагледавамо хоризонте – намерно не кажем „оквире" – наше сарадње. На Балкану у целини, политика Русије је усмерена на унапређење добросуседства и развоја. Спремни смо да радимо на равноправној основи са свима који су за то заинтересовани
Хоћете да кажете да је Русија задовољна новом српском владом?
За нас је главно да новом владом буду задовољни Срби, а да председник Србије може да се потпуно ослони на владу у спровођењу политичког курса земље. Рачунамо на обострано корисну сарадњу на свим правцима. Са бројним колегама већ имамо солидна искуства конструктивне сарадње.
То јест, не слажете се са онима који сматрају да је влада антируска?
Не стављамо етикете. Да поновим: нова влада увек значи нову динамику, напредак у примени договора постигнутих на највишем и високом нивоу. Конкретно, сада очекујемо наставак рада руско-српског Међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, именовање копредседника са српске стране. Ово је важан механизам који одређује ритам економске сарадње.
Зашто се Русија стално позива на преседан Косова када правда инвазију на територију Украјине и тако отежава позицију наше земље?
Дозволите ми да коригујем Ваше питање. Не „правдамо се", већ објашњавамо специјалну војну операцију са становишта међународног права. У свом обраћању 24. фебруара ове године председник Русије и врховни командант Владимир Путин исцрпно је изнео све разлоге због којих је Русија била принуђена на овај корак. Главна ствар је заштита становништва Донбаса и елиминисање директних претњи по безбедност саме Русије, које потичу с територије Украјине. Дуготрајне, тешке покушаје да се ситуација реши политичким и дипломатским средствима Запад је у више наврата одбијао – без двоумљења, бахато, уз осећање сопствене супериорности. Већ тада су се определили за крваву, прљаву игру како би обезбедили безусловну доминацију у светској економији и политици, пљачкали туђе ресурсе, претворили међународну заједницу у неписмену групу коју би гурнули у исти калуп. У безобзирној потрази за тиме, САД и ЕУ су заборавиле на све своје „вредности". Као резултат, Русија је била принуђена да направи тежак, али једини могући избор. Што се Косова тиче, председник Путин оправдано наводи овај пример као најјаснији доказ лицемерја и „двоструких стандарда" Запада. Моја маленкост је имала прилику да учествује у преговорима у неким етапама решавања косовског питања – могу да потврдим да је Београд тежио мирном решењу, пружању покрајини најшире аутономије, али су сви ови предлози одбијени. Суштинске разлике између ситуације у Донбасу и „случаја Косова" су очигледне. Када је Приштина 2008. једнострано прогласила тзв. независност, безбедност косовских Албанаца није била угрожена. Становништво Донбаса је осам година било подвргнуто геноциду од стране кијевског режима. Ако се вратимо у 1999. годину, од првих дана варварске агресије НАТО-а на Југославију, цивилна инфраструктура је неселективно уништавана, укључујући и коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом.
Може ли се десити да ће Москва, како тврде западни аналитичари, трговати Косовом у замену за Донбас и друге територије?
Ове изјаве немају никакве везе са стварношћу, нема и не може бити говора ни о каквој „трговини". Став Русије по питању Косова је принципијелан и доследан, независан од конјунктуре. Залажемо се за постизање одрживог, узајамно прихватљивог решења од стране Београда и Приштине, у међународноправним координатама, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Такво решење треба да одговара интересима Београда и српског народа и да буде одобрено у СБ УН. Наставићемо присну координацију са Београдом у заштити законитих права Србије у односу на покрајину Косово и Метохију.
Често се у јавности указује на то да наша земља има неупоредиво веће економске интересе са Европом, него са Русијом. Можете ли нам дати прецизнију слику српско-руске економске сарадње?
Билатералне економске везе у бројкама – то је четврто место Русије међу спољнотрговинским партнерима Србије и око пет милијарди долара руских улагања у српску привреду. Али најважније није толико „аритметика" колико садржај наших трговинских и инвестиционих веза. Руско-српска сарадња у сектору нафте и гаса је чврста гаранција енергетске безбедности Србије и њене инвестиционе привлачности, стабилног функционисања српске индустрије, као и један од одлучујућих фактора за премештање овде напредне производње из других земаља света. Наставља се несметано снабдевање гасом преко магистралног националног гасовода повезаног са „Турским током". Најзначајнији допринос државном буџету Србије – око 15 одсто његових прихода – даје заједничко предузеће НИС.
Постоје и друге пословне иницијативе?
Наши велики заједнички инфраструктурни и високотехнолошки пројекти, укључујући оне уз учешће компанија „Руске железнице", „Лукоил Србија", „Силовије машини", „Газпром енергохолдинг", државне корпорације „Росатом", оријентисани су на стратешку перспективу. Омогућавају динамично јачање српске привреде, повећање њене отпорности на спољне изазове и побољшање благостања грађана земље. Руске и руско-српске компаније које раде овде велику пажњу посвећују добротворним пројектима у области науке, образовања и културе, здравства и социјалне заштите, подршке омладини, заштите животне средине. Са своје стране, потпуно подржавамо ову активност. Економске везе се интензивно развијају на међурегионалном нивоу. Ових дана је Србију посетила висока делегација Владе Санкт Петербурга. У Београду је отворен Информационо-пословни центар руске северне престонице, који је осмишљен да да нови подстицај дијалогу пословних заједница. Током посете одржан је низ културних догађаја у Београду, Новом Саду и Нишу.
И поред тога, можемо чути и да Русија не би требало да се љути ако јој Београд уведе санкције, јер је и она нама уводила деведесетих година, када је њој то било у интересу?
Русија раних деведесетих прошлог века и Русија данас нису упоредиве ни политички ни економски. И у Контакт групи и у другим форматима, наша земља се прва заложила за безусловно укидање рестрикција. Никада није одустајала од сарадње са Југославијом, користила је сваку прилику да је снабдева енергентима и прехрамбеним производима и многом другом робом. Захвални смо Београду на принципијелном ставу о дистанцирању од нелегитимних антируских ограничења које је по диктату Вашингтона увео колективни Запад. Наравно, било би непоштено – а и погрешно, с обзиром на то да са Србијом имамо пријатељске односе засноване на поверењу – не рећи да би нас ревизија ове линије разочарала. Хтео бих да скренем пажњу на коментар Александра Грушка, заменика министра спољних послова Русије, који је недавно посетио Београд, о самоубилачким последицама западних санкција по њихове иницијаторе. Његове оцене су засноване на анализи тужног европског искуства. „Евросанкције" се претварају у катастрофу за саму ЕУ: доводе до деиндустријализације Европе, значајног повећања цена основних потрепштина и пада животног стандарда. Погледајте само шта се дешава у Немачкој – а то је једна од водећих привреда. Ипак, европске елите игноришу насушне потребе грађана. Али зато, да би се задовољио Вашингтон, повећавају се војни трошкови.
Запад и даље говори о спречавању руског утицаја на западном Балкану, делује као да je у току борба за срце и душу овдашњих народа, не штеде се средства на информационом фронту. Зашто je за Москву важно да баш сада појачава своје медијско присуство?
Задатак појачавања присуства руских медија на Балкану – и у ширем глобалном контексту – увек је био на дневном реду и постепено се спроводио. Уверени смо да приступ оригиналним изворима, чињеницама и аргументованим мњењима омогућава формирање шире слике стварности, у више боја, и одговара потребама цивилног друштва. Данас се, авај, у многим западним земљама, упркос декларисаној слободи медија, против наше земље води незапамћени информациони рат у којем се уопште не бирају средства. Блокирају се руски медији, спроводи се стриктна цензура сваког мишљења које би се разликовало од западњачких пропагандних клишеа, намећу се отрцани митови и отворено апсурдне лажне вести. У склопу таквог информационог тоталитаризма, наш систематски рад на разјашњавању руских приступа, промовисању чињеница и непристрасних стручних оцена добија додатни значај.
Недавна западна истраживања су показала да су грађани Србије највише пријатељски настројени према Русији у целој Европи. Како то тумачите и да ли je то заиста обострано, jep има Ваших сународника који сматрају да није?
Јасно је да свуда, па и у Србији, има оних који имају другачије гледиште. Али објективна стварност су вековни братски односи руског и српског народа, јединство наших духовних и моралних вредности, подударање традиција, преплитање култура. Везује нас и братство по оружју, исковано током Првог и Другог светског рата. Нама су блиски слободарство српског народа, његова воља за независношћу, његово осећање правде и правичности, одбацивање сваког лицемерја. Имамо заједничке тежње – слободан развој две земље без наметања туђих вредности и фамозних „правила" понашања.
Акције Запада и Кијева доводе свет на опасну линију
Када би могао да се заврши рат у Украјини? Постоји ли реална опасност да прерасте у глобални сукоб или ће разум ипак да превлада?
Руска специјална војна операција ће се наставити све док не буду испуњени задаци које је поставио председник Руске Федерације. Што се тиче опасности од глобалног сукоба, она не долази из Русије. Видимо да Западу не одговара мирно решење. Настављајући да говоре о потреби свеобухватног слабљења наше земље, „пораза Русије на бојном пољу", уништавања наше отаџбине, западњаци намерно ескалирају ситуацију, настављају да испоручују смртоносно оружје Кијеву. Озбиљну забринутост изазивају подаци о томе да режим у Кијеву планира нуклеарне провокације уз коришћење „прљаве" бомбе. О томе је детаљно говорио председник Путин на састанку са шефовима безбедносних агенција земаља Заједнице независних држава 26. октобра ове године, као и руски представник у Савету безбедности УН. Ова информација је пренета страним колегама и преко руског министра одбране. Да нагласим да је „нуклеарна реторика" Запада осмишљена да даље консолидује антируски фронт. У овом контексту, да не заборавимо да једина земља која је применила нуклеарно оружје, и то без војне потребе, јесу САД. Позивамо западњаке и њихове кијевске помагаче да прекину са акцијама које доводе свет на опасну линију.
View article...
Enclosures:
