Претражи овај блог

петак, 24. фебруар 2023.

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu

kosovo-online.com

Bocan-Harčenko: Želja Zapada da priča sa Beogradom samo o sankcijama Rusiji i Kosovu - Kosovo Online

6–8 minutes


Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je cilj Moskve da se specijalna vojna operacija u Ukrajini završi što pre, uz minimalne vojne i civilne žrtve, dodajući da je ruski stav po pitanju nepriznavanja Kosova principijelan, prenosi RTV.

"Potpuno je jasno da volje da se konflikt završi nema na strani Kijeva i Zapada", rekao je Bocan-Harčenko u razgovoru za Tanjug povodom godišnjice sukoba i ocenio da se na Srbiju zbog principijelnog stava da Rusiji ne uvede sankcije vrši neviđen pritisak.

Na pitanje kako vidi to koliko je na spoljnopolitičku poziciju Srbije uticao stav da Moskvi ne uvede sankcije, podseća da je Srbija bila izložena stalnim pritiscima još od kraja 80-ih.

"Sada je taj pritisak u porastu, neviđen pritisak zbog principijelnog stava i izdržljivosti koju Srbija i predsednik Srbije pokazuje, i mi to razumemo", rekao je on.

Situacija je kako kaže postala još teža za Srbiju koja je u februaru 2022. usvojila stav da ne pristaje na sankcije.

"Zapad traži da se Srbija pridruži sankcijama ili kako kažu spoljnoj politici EU, ponavljaju da od toga zavisi evropski put, taj položaj je veoma težak", kazao je on.

Dodao je da je želja Zapada da priča sa Beogradom samo o dve stvari - sankcijama protiv Rusije i Kosovu, a traže ustupke od Srbije.

Na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije kaže da se nada da će Srbija ostati i dalje posvećena stavu po pitanju sankcija, što Rusija veoma ceni.

"Taj Zapad sad usvaja novi paket sankcija Rusiji, a bilo je oko 14.000 sankcija, što je presedan u istoriji", rekao je Bocan-Harčenko.

Za godinu dana u saradnji sa Srbijom bile su kako kaže stvorene prepreke, ali se ona uglavnom odvijala na zadovoljavajući način.

"Očekujem da nastavimo bilateralnu saradnju", kazao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje kako vidi izjave srpskih zvaničnika koji pominju eventualno uvođenje sankcija, kaže da uvek polaze od realnosti, poštujući svaku izjavu.

"Predsednik Vučić je rekao da ne isključuje tu mogućnost, ali navodi da aktuelni stav odgovara nacionalnom interesu", kazao je on.

Ocenio je da takve izjave pokazuju da Vučić ništa ne krije, da otvoreno pokazuje zabrinutost, pre svega zbog pritisaka.

"Ali nisam stekao utisak da je ta izjava nagoveštaj sankcija koje mogu uslediti uskoro", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li Srbija može biti uverena da Moskva neće menjati stav po pitanju nezavisnosti Kosova, kaže "apsolutno".

"Stav je u sklopu naših bratskih odnosa, a drugo je da je Rusija posvećena međunarodnom pravu i smatra da je Rezolucija 1244 SB UN temelj za rešavanje kosovskog pitanja", naveo je ambasador Ruske Federacije.

Kaže da je ruski stav o nepriznavanju Kosova principijelan.

"Tu se ništa ne menja, nastavlja se naša saradnja oko Kosova u međunarodnim institucijama, pre svega u Savetu bezbednosti UN čija je Rusija stalna članica", dodao je.

Ambasador je rekao da nema nikakvih promena i u odnosu na ciljeve koje je ruski predsednik postavio kada je pre godinu dana pokrenuta specijalna vojna operacija, tako da će svi zadaci biti ispunjeni na dostojanstven način.

Na ocenu da se čini da na obe strane nedostaje volja za pokretanjem pregovora i postizanjem sporazuma, Bocan-Harčenko navodi da je Rusija od samog početka bila za pregovore, a da je Ukrajina preko noći odustala od platforme razmatrane u Istanbulu u proleće 2022.

O odnosu Ukrajine prema pregovorima, kako kaže, najbolje govori to što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao naredbu koja zabranjuje razgovore.

"U svakom slučaju do sada nismo čuli nikakve ozbiljne ponude za rešenje sukoba", rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je za mir potrebna politička volja Zapada i Kijeva, što je konstatovano i na sastancima visokih ruskih zvaničnika sa kineskim diplomatom Vang Jiem u Moskvi.

Za mirovni predlog Zelenskog rekao je da nije realan i prihvatljiv ni za početak nekih ozbiljnijih razgovora.

"U Istanbulu smo imali nacrt, ali je kijevski režim preko noći odustao, jer mu je Zapad naložio da dalje ne pregovara, uz obećanje da će mu povećati isporuku oružja. Zato rat tako dugo traje", rekao je on i podsetio da je Turska odigrala dosta dobro posredničku ulogu.

Na pitanje kakva je situacija danas u Rusiji, godinu dana kasnije, kaže da u Rusiji ima razumevanja za ciljeve specijalne vojne operacije, za situaciju kada predsednik Rusije nije imao drugu mogućnost osim korišćenja snage da zaštiti interese ruskog naroda, što sled događaja potvrđuje.

"Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014, krvavim državnim udarom, a traje duže od osam godina tokom kojih je Rusija dosledno i istrajno tražila mirovno rešenje, na osnovu Minskih sporazuma", rekao je on.

Naveo je da je bilo puno laži od strane Zapada i režima u Kijevu i da je Angela Merkel, kako je podsetio, priznala da je za njih to bila diplomatska igra koja bi Kijevu dala mogućnost da pripremi svoju vojsku za dalje osvajanje Donbasa.

Ukrajinci su, kako je dodao, suprotno svim ugovorima naglo pojačali bombardovanje Donbasa još 17. februara 2022.

Naglasio je da u Rusiji vlada jedinstvo vojske i naroda, privreda je u razvoju, posebno odbrambena, a nema štete ni u socijalnoj sferi u koju su uključena četiri nova subjekta Federacije.

"Najavljivali su da će ruska ekonomija biti uništena odmah nakon prvog paketa sankcija, a ona je u nekim sferama postala još efikasnija", naveo je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li su očekivali da će operacija trajati ovoliko i koliko smo daleko od njenog okončanja, kaže da vremenskih okvira nije bilo i da se ne bavi nagađanjima

Na pitanje kako vidi sled događaja u Ukrajini i predviđanja stručnjaka da će uslediti i ukrajinska i ruska ofanziva, kaže da postoje planovi koje znaju samo vrhovni komandant i Ministarstvo odbrane i Generalštab.

"Najvažniji razlog zašto sve traje duže su isporuke naoružanja SAD, Nemačke i niza drugih zapadnih zemalja, a njima je cilj nastavak sukoba i slabljenje Rusije", rekao je on.

Navodi da se sve radi na osnovu planova, ruska vojska će ići korak po korak.

"Već su oslobođene velike teritorije, obnavlja se infrastruktura, uključujući i socijalnu", naglasio je Bocan-Harčenko.

Na pitanje koliko građana Rusije živi u Srbiji i da li je zadovoljan njihovim položajem, kaže da su procene oko 150.000, ali da tačnih podataka nema, i dodaje da su uslovi u Srbiji povoljni za život i poslovanje.

 

четвртак, 23. фебруар 2023.

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

iskra.co

Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

~2 minutes


Русија: Преговори могући тек кад Запад и Украјина положе оружје

23.02.2023. - 10:26

Руски МИП (Фото: EPA/YURI KOCHETKOV)

Преговори о Украјини могу бити одржани тек кад западне земље и власти у Кијеву положе оружје, саопштио је руским медијима замјеник министра спољних послова Михаил Галузин.

– Ако Запад и Кијев желе да сједну за преговарачки сто, морају, прије свега, да престану да гранатирају руске градове и положе оружје. Након тога се могу водити разговоре на бази нових геополитичких реалности – рекао је замјеник министра.

Раније је портпарол предсједника Русије Дмитриј Песков истакао да Запад још није показао никакву спремност за мировне иницијативе о ситуацији у Украјини.

Украјински предсједник Владимир Зеленски је у октобру 2022. године указом забранио преговоре са Москвом и рекао да га не занимају контакти са руским колегом Владимиром Путином.

РТРС

 

уторак, 21. фебруар 2023.

Пут до новог света

Пут до новог света

Да ли је Србија део света у којем су САД, НАТО, Велика Британија, Немачка, Италија?

Несумњиво да није, иако се добро познајемо – и кроз сарадњу и кроз ратове

 

Немачки министар одбране Борис Писторијус обилази посаду тенка „леопард" (EPA-EFE/Friedemann Vogel)

 

Владимир Кршљанин

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена, Русија и Кина (и остале водеће државе независне од САД), претекле су САД и њихове вазале у свему. Почео је да живи нови свет, у којем су људски живот, људско достојанство, људска заједница и људско стваралаштво – апсолутне вредности!

Претекле су их у свему, заправо у готово свему. По огромној количини зла и потпуном одсуству савести, Запад је и даље без премца. А по медијско-манипулативним ресурсима и технологијама, стављеним у функцију зла, Запад је такође у предности. И кренуо је у очајнички противнапад доказујући на делу да је у стању да не трепнувши стави у своју функцију и жртвује животе стотина хиљада Украјинаца, али вероватно и других људских бића у Европи и на Блиском истоку, чији животи за њих немају никакву вредност. Сврха овог противнапада није победа, која није ни могућа. То је очајнички покушај да се испробају још неиспробане манипулативне технологије и колико-толико поправи свој положај и умањи победа новог света. Први европски рат, онај против Срба, водио се на ограниченом простору бивше Југославије и на глобалном медијском простору. Други европски рат, онај против Руса, води се на неограниченом простору. Он је у правом смислу глобални, и с обзиром на своју очајничку димензију, само ће убрзати дефинитивни историјски пораз западне геноцидне хегемоније. Већ сада морамо констатовати да је политички Запад рак-рана на ткиву човечанства, чији опстанак противречи опстанку живота.

Осим Русије, Кине, БРИКС-а, Евроазије, од покорности Западу су се дефинитивно одрекле и читава Африка и Латинска Америка. Немачки канцелар Шолц је ових дана у Аргентини добио праву лекцију суверенитета и државничке мудрости. А Србији су све ове земље братске и пријатељске. Неминовна скора победа Русије на украјинском фронту довешће Русију у делту Дунава, дакле на Балкан, па ће и „аргументи" о томе да је Русија далеко – пасти у воду! У мутни Дунав или у Црно море, свеједно. А и да нас не спаја међународни пловни пут, државним територијама, спојеним државним суверенитетом или војним савезништвом, мора се обезбедити комуникација, чак и кад нису територијално повезане (као што је случај са Калињинградском облашћу или Јерменијом, на пример).

Да ли је Србија део света у којем су САД, НАТО, Велика Британија, Немачка, Италија? Несумњиво да није, иако се добро познајемо – и кроз сарадњу и кроз ратове. Од свог удруженог злочиначког подухвата против Срба, започетог деведесетих, после бројних увертира у претходним вековима, они до данас не одустају, иако смо им исправно нудили и сарадњу и шансу за „поправни". Ипак, могли смо се кладити да ће нам захтев за признање „Косова" испоставити пре евентуалног пријема у ЕУ. Међутим, они су одлучили да то учине већ данас, и то – ултимативно!

Ситуација је озбиљна и не може проћи без по нас негативних последица. Али с обзиром на снагу наших принципа и наших савезника, не треба да се плашимо. Најважније је сачувати јединство, наше супериорне духовно-моралне вредности и увереност у победу, односно не постати жртва експлозије западних манипулативних лагарија, избећи страх и унутрашње сукобе.

Са друге стране, морамо бити свесни да овај ултимативни захтев изискује корекцију наше спољне политике. Разуме се да захтев не можемо прихватити, али исто тако нам ни интеграција са онима који нам тај захтев упућују више не може бити прихватљива, а камоли приоритет. Уз инсистирање на равноправној сарадњи са свима као приоритету, ми морамо појачати све облике сарадње и интеграције са пријатељским земљама – Русијом и Кином у првом реду.

Има много задатака пред нама. Оних које независна Србија мора да реши, али које свакако може да реши ако буде независна. Будимо, не само иницијатор, него и један од неимара новог света. Постигнимо нови степен народног јединства и издржимо до победе, која је близу.

Потпредседник Међународне словенске академије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

https://www.politika.rs/scc/clanak/536689/Pogledi/Put-do-novog-sveta

понедељак, 20. фебруар 2023.

А шта ће бити ако победи Русија?

politika.rs

А шта ће бити ако победи Русија?

Слободан Самарџија

5–6 minutes


„Шта ако победи Русија?", питање је које све чешће лебди на уснама аналитичара актуелних дешавања у Украјини. Ратни сукоб у бившој совјетској републици дестабилизовао је не само простор централне Европе, него се у протеклих скоро годину дана раширио у мери која га је довела на саму ивицу светског сукоба. То је и разлог што се у медијима све чешће цитирају изјаве појединих светских званичника по којима би Украјина ипак требало да се суочи с неминовним, да прихвати садашње стање на терену, прилагоди му се и потом, уз обилату западну помоћ, покуша да санира последице разарања и крене у нови живот.

Како пише чешки публициста Вилем Барак, три су могућа сценарија окончања рата у Украјини: окупација целокупне територије суседа од стране руских снага, замрзавање конфликта на садашњој линији раздвајања, или постизање мировног споразума који би био сагласан с интересима Кремља. То, практично, подразумева коначну анексију дела украјинске територије на којем живи већинско руско становништво, пристајање остатка бивше совјетске републике на неутрални статус, одустајање од чланства у НАТО-у и другим војним савезима, као и разоружање украјинске армије.

Ако се има у виду чињеница да је Украјина друга по величини европска држава са око (предратних) 45 милиона житеља и да је смештена у самом центру Старог континента, јасно је да, шта год да одлучи руководство у Кијеву, последице те одлуке имаће одјека на целом европском простору. Тачније, оне су у великој мери почеле да се осећају још оног тренутка када су државе тзв. Запада одлучиле да Русији уведу економске санкције, надајући се да ће је тим потезом ослабити у оној мери у којој би рат који води Москва постао – неисплатив.

Аналитичар Тимор Сергејцев иде и корак даље. По њему, руска победа означила би и дезинтеграцију украјинских политичких и социјалних структура, културних и образовних институција, насилну промену језика, националних осећања, религије, физичку ликвидацију политичке елите, депортације... Дакле, све оно што се, како каже, већ сада дешава на украјинским територијама које се од 24. фебруара 2022. налазе под руском контролом, и исто оно чему је био изложен руски живаљ у Донбасу, Запорожју и Херсону док је та контрола била у рукама власти из Кијева.

Овако екстремни ставови свакако нису карактеристични за општу атмосферу у земљи Володимира Зеленског, али на неки начин указују на дубину неповерења које се усадило између дојучерашње браће. Говори и о томе да иза овог рата стоји јасан покушај појединих западних центара моћи да Украјину у потпуности извуку испод утицаја Русије и руске глобалне политике, дајући јој статус који је доскора имала Пољска, а којој је истовремено обећан стратешки статус досадашње Немачке.

С друге стране, не треба сметнути с ума да овај сукоб, тачније тзв. прокси рат који су САД и НАТО покренули против Русије, није тек једна од кривина на релацији запад–исток, већ озбиљна препрека са, за сада, несагледивим последицама и по једну и по другу страну. Краће речено, чека нас потпуно нови распоред моћи, онај који ће у великој мери пореметити унутаревропске односе, захтевајући од сваке земље понаособ да се запита у каквом свету жели да живи и како да дефинише сопствену будућност.

Неки већ ублажавају реторику, све је више прича о томе да у европским земљама морају да воде рачуна и о сопственој одбрани а не само о украјинској, да баш и није пожељно прелазити назначене „црвене линије", да би се требало помирити с чињеницом да је Русија војно далеко надмоћнија од суседа и да је, на крају крајева, оно што у мирним временима испоручују две зараћене привреде и те како важно и другима.

У прерасподели глобалне моћи свакако не би требало заобићи трагедију која је ових дана захватила Турску и Сирију. Према неким проценама, број потенцијално погинулих у разорном земљотресу далеко премашује бројку од 100.000. Притом, видљива је различитост појединих земаља у гледању на целу драму, на спремност да се угроженима пружи помоћ, на саосећајност. А овакви догађаји често утичу на стварање нових савеза и јачају одлучност да се ствари мењају набоље.

Русија је уочи годишњице конфликта у Донбасу најавила да је спремна на разговоре о окончању рата. Наравно, узимајући у обзир стање на терену, расположење јавности у обе земље, али и глобално, што подразумева и чињеницу да три четвртине света не желе да буду део руско-украјинског неспоразума, али свакако желе да из њега извуку поуку.

Жестина разарања с којим је суочена Украјина могла би да буде умањена једино пристајањем председника Володимира Зеленског на дипломатско решење кризе. Подсетимо, такве иницијативе исказиване су са стране Москве током прошлогодишњих преговора у Белорусији и Турској. Нажалост, за њих тада није било довољно слуха. Углавном због притисака са стране САД и Велике Британије. У Кијеву су конфликт покушали што више да продуже, али за то данас као да више нема посебног ентузијазма.


View article...

Enclosures:

160z120_ISTOCNA-STRANA-nova-slika.jpg (12 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_02//160z120_ISTOCNA-STRANA-nova-slika.jpg

 

субота, 18. фебруар 2023.

"Политика": НАТО интензивно обучава "Косовске безбедносне снаге"

in4s.net

"Политика": НАТО интензивно обучава "Косовске безбедносне снаге" - ИН4С

ИН4С

3–4 minutes


Косовске безбедносне снаге (КБС) које на основу једнострано изгласаног закона у „косовској" скупштини 2018. године треба да прерасту у војску „Косова", не обучавају се само у кампу „Бондстил", пише „Политика" и додаје да се интензивна обука обавља у свим касарнама где су стационарни, као и на терену.

Лист наводи да будућа „војска Косова" по непрецизним подацима има око 5.000 активних припадника, а да је у плану да се број чланова резервног састава подигне на 3.000, са задужењем за „елементарне непогоде, у смислу поплава, земљотреса и ванредних ситуација".

Верољуб Петровић из „Хуман центра Митровица" истиче да „не само Американци, него и Британци, Немци, али и остали припадници снага на Косову, обучавају припаднике косовских безбедносних снага".

„У оквиру програма 'Опреми и обучи', који постоји дуго година, припадници НАТО-а и Кфора обучавају КБС, не само у касарнама, већ и на терену. То није тајна, па не можемо да кажемо да их обучавају само Американци у војној бази 'Бондстил'", каже Петровић.

Јуриј Пилипсон из Министарства спољних послова Русије раније је за „Спутњик" изјавио да су „САД и њени савезници америчку војну базу 'Бондстил' на Косову и Метохији претворили у центар за обуку особља косовске војске, што је супротно одредбама Резолуције 1244 Савета безбедности".

Постоје незванична сазнања, пише „Политика", да су се у „Бондстилу" од доласка Американаца 1999. године обучавали и припадници косовског заштитног корпуса (КЗК), тако да није никаква новина да се под капом Американаца обучава и људство које у наредних осам година треба да прерасте у „војску Косова".

Лист додаје да нису добили одговоре на питања која су послали Информативној служби Кфора.

У „косовском министарству одбране", са друге стране, тврде да је попуњавање активног дела војника КБС завршено, те да није започето са резервним саставом, као и да у наредном периоду треба да се набаве опрема, наоружање и „све што је потребно за војску".

У случају евентуалног рата, у „војску Косова" укључило би се сво мушко пунолетно становништво, а косовски експерт за питања безбедности Авни Ислами наглашава да би „с обзиром на ситуацију на Балкану и руску агресију у Украјини, Косово требало да има 20.000 резервних војника".

„Политика" подсећа да је прва генерација КБС, њих 337, међу којима је било више од 50 девојака, после деветонедељне обуке положила заклетву у септембру 2019. године у касарни „Адем Јашари" у Приштини.

Познато је такође, наводи лист, да је у америчкој војној бази „Бондстил", која је саграђена на око 400 хектара српске земље у селу Сојеву надомак Урошевца, упослено албанско локално становништво и задужено је за комплетно одржавање, осим полсова у кухињи.

 

 

четвртак, 16. фебруар 2023.

Косово је Србија

politika.rs

Косово је Србија

Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме бити повлачења

Чедомир Антић

5–6 minutes


После више од пола века савремене кризе око статуса Косова, данас је непорецива истина да Албанци и њихови савезници не желе споразум са Србијом. Из различитих, често прагматичних, разлога они желе да прихватање безусловне независности Косова буде инструмент за даље обесправљивање и асимилацију српског народа широм Балкана и распарчавање Србије. Формалне везе Косова и Србије или „историјски споразум" (макар симболична подела покрајине) одбијани су само из жеље да Србија буде понижена и коначно уништена.

Данас видимо да је деценијски напор наше државе пропао. Јавно, наше власти су покушавале да по сваку цену сачувају макар и формални суверенитет Србије. Тајно, оне су преговарале око признања независности албанске државе на Косову, тражећи некакве уступке за Србију. Безмало све наше владе биле су спремне да прихвате макар и симболичну поделу покрајине. Лош положај Србије, чињеница да је наша земља високозависна од држава које подржавају албански национални пројекат, као и феномен огромног албанског популационог раста присиљавали су све разумне људе на разграничење две нације, па и по цену тешких одрицања. Тренд популационог раста Албанаца је у међувремену заустављен, а њихово исељавање и већи пад наталитета него у остатку Србије током претходне деценије (!), отклонили су разлоге за паничну политику која је пре двадесет и тридесет година била најцелисходнија. О томе шта смо све изгубили због неуспеха свих наших политика тек треба донети целовит суд.

Све покушаје да се споразумемо са суседним национализмима – тамо где још имамо отворена државна и национална питања – спречавају САД и савезници. Три пута смо имали споразум са Бошњацима (1991, 1992. и 2006. године), два пута са Хрватима (1991, 2017), бар једном са Албанцима (2018), али мир су сваки пут срушиле владе из Вашингтона, Лондона или Берлина. Циљ је – то је данас очигледно – да Србија као онтолошки и цивилизацијски непријатељ буде понижена, тешко рањена и коначно укинута као држава. То треба да буде опомена за друге мале народе  и модел завојевања непријатељских држава. Ова политика, коју је у прошлости према Србима водио још и Хитлер, знак је слабости САД и савезника, али Србији као малој земљи то мало може да значи. Извесно је да је нашим балканским непријатељима изостанак споразума мање битан него нама. За њих су деведесете године „звездана епоха" националног „рађања". Иако, испуњено поразима, због чега им је најважније победе донео НАТО, ово ратовање је за њих исто што је за наше старе била Косовска битка из 1389. године.

Време је да усвојимо нову политику. Од формалног инсистирања на суверенитету и недостатка стварне политике – уколико се икада укаже прилика да Србија поново успостави сувереност над покрајином – нема много користи. Потомци ће нам се смејати.  Признање, баш као и идеја о историјском споразуму и подели (са суверенитетом Србије над пет светиња) такође је данас непримерена – потомци ће нас се, учинимо ли то, стидети.

Зато ми морамо да сачувамо сан српског народа, његов национални мит, идентитет, достојанство и наду у будућност. Нама су САД, НАТО и Албанци одавно одузели власт над Косовом, али сада желе да нам отму и идеолошке темеље државности и разлоге постојања.

Остаје нам заустављање преговора. Привремено толерисање достигнутог нивоа косовске самосталности и непрекидан рад на његовом оспоравању, који за сада искључује само оружани сукоб. Леон Гамбета је пре 150 година рекао како Французи никада не говоре о отетим областима Алзасу и Лорени, али сваки дан раде како би их ослободили. Укратко, реч је пре свега о пасивном отпору. Циљ треба да буде јаван и јасан. Када дође прилика – када ојачамо, припремимо се, када обновимо становништво великом демографском реформом, када решимо статус српског народа у БиХ и Црној Гори, када наступи повољно време на Косову и Метохији и у свету – нека нова, реформисана српска војска ће у војно-полицијској акцији ући у покрајину и изаћи на границе на Проклетијама и Шари. Све вође и припадници тзв. ОВК – уколико тада буду још живи – биће ухапшени, а злочинци суђени. Сви споменици из рата – осим оних подигнутих жртвама – биће јавно срушени. Албанцима ће бити понуђен исти онај статус који уживају Срби у Републици Хрватској. Наравно, искључиво онима који имају српске пасоше и способни су да положе испит из српског језика и историје.

Чекаћемо деценијaма, век или два... Чекали смо безмало пола миленијума. Успећемо, ако будемо веровали. Као и прошли пут. Цена није битна, пошто су наши европски и амерички „партнери" до сада све друго учинили безвредним. Циљ је да се променимо, опоравимо и уздигнемо. То није пут одбране Косова, већ националног опстанка. Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме  бити повлачења.

Напредни клуб

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

Enclosures:

160z120_kosovo-je-srbija-epa-a-cukic.jpg (15 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_02//160z120_kosovo-je-srbija-epa-a-cukic.jpg

 

Nep: Metode ucene EU prema Srbiji potpuno neprihvatljive

kosovo-online.com

Nep: Metode ucene EU prema Srbiji potpuno neprihvatljive - Kosovo Online

3–4 minutes


Metode ucene kojim se Evropska unija služi u odnosu prema Srbiji su potpuno neprihvatljive, a licemerje EU generalno postaje sve nepodnošljivije, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn u Beču lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Diminik Nep, inače političke stranke koja je u istraživanjima javnog mnjenja trenutno najsnažnija u toj zemlji.

Nep ukazuje da se pritisak na Srbiju vrši samo zato što predsednik Aleksandar Vučić ne podržava "neuspelu politiku EU, već vodi računa o interesima Srbije i svojih građana".

Sve zemlje članice Ujedinjenih nacija moraju da poštuju sva dokumenta UN, dodao je on.

Kada je reč o Kosovu, Zapad insistira na pravu na samoopredeljenje, ali ne dozvoljava to pravo u drugim slučajevima, na primer, kada Rusija na Krimu pominje ovaj presedan. Da li je ovakav stav kršenje Povelje UN, i da li je doprineo ratu u Ukrajini?

Svakako, sa Kosovom je otvorena Pandorina kutija. Naravno da svaka članica Ujedinjenih nacija mora da poštuje Povelju UN i sve rezolucije te međunarodne organizacije.

Na Kosovu su poslednjih nedelja pojačani etnički motivisani napadi na Srbe, a zvanični Beč nije reagovao. U Nemačkoj, uprkos brojnim izveštajima, vlada kaže da ne zna ništa o etnički motivisanim napadima. Zašto su u međunarodnoj zajednici bučni u reakciji kada se nešto loše govori o Albancima, dok zataškavaju napade na Srbe ?

Važno je da takve incidente podjednako oštro osude svi u međunarodnoj zajednici. Zadatak trupa Kfora je da spreči dalje sukobe među etničkim grupama. Zahvaljujem se vojnicima austrijske vojske koji obavljaju važan zadatak na terenu.

Ne pokušava li EU svojim pritiskom na Srbiju oko Kosova da stvori političku krizu kako bi srušila vlast koja ne želi da uvede sankcije Rusiji?

Metode ucene Evropske unije protiv Srbije su potpuno neprihvatljive. EU priteže šrafove kandidatu za pristupanje, samo zato što njen predsednik ne želi da podrži neuspelu politiku elite u Uniji u svakom pogledu, i gleda interese sopstvenog naroda. Dok u Turskoj tamošnji vladar Redžep Tajip Erdogan, koji čak i vodi rat protiv Kurda u svojoj zemlji, a nije ni razmišljao o sankcijama Rusiji, uživa svu slobodu, u Srbiji se primenjuju sasvim drugi standardi. Licemerje ove Evropske unije postaje sve nepodnošljivije

Austrija ulazi u sve otvoreniju konfrontaciju sa Rusijom. Predsednik Aleksander Van der Belen je posetio Kijev i obećao podršku, a Beč proteruje ruske diplomate. Postoji li rizik od uvlačenja u rat?

Predsednik Austrije dovodi u pitanje našu neutralnost svojim ponašanjem i deluje kao spoljnopolitički slepac. Njegov jasan zadatak kao predsednika neutralne zemlje bio bi da odlučno vodi kampanju za što brži prekid ovog strašnog rata kroz pregovore, a ne da se zalaže za one zaslepljene ljude koji samo zahtevaju još rata i u čijem rečniku se čak izraz 'mir' više ne pojavljuje. Ne možete se boriti protiv vatre - vatrom. Van der Belen svojim izjavama poziva na moralno saučesništvo u produžavanju stradanja, u besmislenoj smrti nebrojenih vojnika i civila sa obe strane.