fakti.org

Анђелковић: Однос Брисела према Србима отворено је непријатељски и вредносно прљав

12–15 minutes

---

НЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА НАМЕЋУ ЕУ АНТИСРПСКИ КУРС, А ХОЛАНДИЈА, ЛИТАНИЈА ДРУГИ ПАТУЉЦИ У ТОМЕ РАДОСНО САУЧЕСТВУЈУ

* Неки ће ипак рећи: „Жалосно је што водеће земље ЕУ имају двојне стандарде, али када уђемо у Унију, према нама ће се понашати по правилима која важе у њиховој заједници, а она су у складу са прокламованим вредностима". Нажалост, ни то није тачно

* Она Европа, која је своју демократију изграђивала на владавини закона, отишла је у историју. Ова која је пред нама умногоме је перверзна аутократија

* Од нас се дрско тражи да се одрекнемо виталних националних интереса – што је само по себи неприхватљиво – а заузврат нам се ништа добро не предлаже. ЕУ више није долина изобиља која нуди брзи економски препород рођацима са истока примљеним у „клуб" имућних. Било па прошло, сада се само приповеда!

* Од нас се очекује да прихватимо гажење сопствених економских интереса да бисмо били колонијални привесци Европљана развијенијих од нас; да будемо привесци који ће своје већ проређено становништво интензивно да преливају њима, како би тамошњи демографски пад био мањи. Заузврат, добићемо оне мигранте из Азије и Африке који не желе да се продуктивно уклопе у немачко, француско или аустријско друштво. Баш ће нас усрећити!

* Погледајте само Хрватску где ће Хрвата ван Загреба ускоро бити скоро колико и Срба у Крајини после Олује! После ће започети друга фаза дубинског разарања те земље. Ако нас ни то не освести, добићемо и горе (јер смо у очима „просвећених" Европљана на нижој лествици од Хрватске), тј. још агресивније наметање ЛГБТ и сличних антивредности, дислоцирање код нас најгорих миграната, и подршку властодршцима спремним да брутално газе грађанска и људска права бунтовних Срба

_________________________________________________________

           Пише: Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ

           ЕВРОПСКА унија упорно ради против виталних српских интереса. Њене водеће државе, Немачка и Француска, доследно намећу Бриселу антисрпски курс – било директно, било кроз пружање подршке ономе што понаособ раде.

           Већина мањих ЕУ чланица, од Холандије до Литваније, у томе радосно саучествује.

           Насупрот Дејтонском аранжману и уставним правима Републике Српске, ЕУ гура нелегалну централизација БиХ. Србију присиљава да противно важећем Уставу озваничи отмицу дела своје територије. У Црној Гори је, упркос јасно дефинисаним принципима Савета Европе о правима националних заједница (пропорционална заступљеност у полицији, администрацији, судству), дуго подржавала отворено гажење права Срба, а данас покушава да нас маргинализује.

           Брисел је годинама прихватао да режим Мила Ђукановића брутално дискриминише декларисане Србе, српски језик и наше културно наслеђе, са циљем да дестимулише грађане да остану верни историјском идентитету. Исказаних Срба је и према (несумњиво намештеном) попису из 2011, било око 30 посто, а у институцијама централне власти било их је, уз амин ЕУ, свега око 5 процената!

           Шта више рећи?

           Да је Брисел водио и води антисрпску политику не могу да порекну ни они који нису окорели национални мазохисти али и даље из неког разлога заговарају ЕУ курс. Обично кажу: „Чињеница је да се ЕУ према нама понаша некоректно, али се ипак ради о клубу напредних земаља, коме треба да тежимо како бисмо у вредносном смислу унапредили сопствено друштво". Да ли то стоји?

           Вредности су скуп убеђења, принципа, идеала, који обликују начин на који размишљамо и из којих произлазе одговарајуће институције које усмеравају друштвене односе. Под тзв. европским вредностима, како су деценијама представљане, подразумева се поштовање људских и грађанских права, демократија, правна држава, толеранција.

           Из већ поменутог, види се да ЕУ „елита" не верује у те вредности које и даље заговара. Безочно учествује у подмуклом гажењу уставног поретка Босне и Херцеговине, односно Србије, са циљем да наметне оно што жели. Разумео бих, иако не бих то прихватио, да нам кажу: „Ако желите у Унију морате да промените своје уставе у сладу са нашим захтевима". Међутим, то не чине већ нас присиљавају на оно што већински не желимо.

           То у случају БиХ подразумева централизацију а када се ради о Србији, одрицање од јужне покрајине.

           Да нема преварантске игре, на грађанима би било да у вези са тим донесу коначне одлуке, наравно на начин који подразумева поштовање постојећих устава (обавезујућих док на прописани начин не буду промењени).

 

Једно од хапшења у немачком

измишљеном "државном удару"

           Полазећи од тога, грађани РС би слободно могли да одбију оно што им не одговара, одричући се од чланства у Унији, а ако би грађани Федерације имали другачији став, легитимно би било да затраже раздруживање како би самостално наставили ЕУ пут.

           Слично је и са Србијом. Док се њени грађани не изјасне на референдуму о (не)прихватању ЕУ косовских сецесионистички захтева и у складу са тим евентуално не буде промењен Устав, неприхватљиво је усвајање било каквих решења која промовишу нелегални статус Косова. Но, да Брисел тако поступи и то уважи – спада у домен политичке фантастике.

           ЕУ ни када се ради о Србији, нити о БиХ, не поступа на начин који би био у духу вредности за које се залаже! Насилнички нам натурају тоталитарну идеју – ЕУ нема алтернативу!

           Од нас, пре свега од владајућих структура, тражи да се кунемо у демократске европске вредности, а да у својим кућама, поступамо противно њима, газећи Устав. Срећом, руководство РС, за разлику од вођства Србије, то одлучно не прихвата. Али то је већ друга прича, сада је битан однос Брисела према нама.

           Он је отворено непријатељски и вредносно прљав. Неко ће ипак рећи: „Жалосно је што ЕУ водеће земље имају двојне стандарде, али када уђемо у Унију, према нама ће се понашати по правилима која важе у њиховој заједници, а она су у складу са прокламованим вредностима".

           Нажалост, ни то није тачно.

           Она Европа, која је своју демократију изграђивала на владавини закона, отишла је у историју. Ова која је пред нама умногоме је перверзна аутократија. Владајуће „елите" се више не позивају на „државни разлог" као у предмодерно доба (који властодршцима омогућава да када им је нешто битно делују без икаквих законских ограничења), већ на постмодерне „вредносне разлоге". Али суштина је иста: моћници газе права непокорних!

           Створена је бизарна хијерархија тзв. европских вредности, тако да су оне традиционалне, на којима су изграђена европска друштва, која су у великом делу света била препозната као напредна (на страну сада колонијално понашање ван „кућа"), дошле у други план. Више су маска него реалност. Инструментализоване су од стране онога што је наметнуто као сет нових вредности (многи би рекли антивредности).

           ЛГБТ идеологија, мондијалистички и анационални концепт државног и друштвеног развоја, вулгарно схваћени секуларизам и томе слично, стављени су изнад владавине права и демократије. Последње, по потреби, може ради њих да се суспендује. Они који се оцењују као неподобни са становишта антивредности које се намећу, у многим чланицама ЕУ већ годинама су изложени стигматизацији.

           Сада се иде и даље од тога, до монтираних процеса стаљинистичког типа! Сетимо се шта се десило у децембру прошле године. 

           Крајем 2022. – када је популација Немачке почела да осећа негативне енергетско-економске последице берлинског ирационалног (са становишта сопствених националних интереса) асистирања актуелном америчком индиректном походу на Русију – немачке специјалне службе пласирале су аферу „државни удар".

           Без икаквих релевантних доказа ухапшено је стотинак људи због измишљене „припреме" суверенистичког преврат, а хиљаде десничара и других критичара режима, биле су приведене и изложене претресима станова и кућа, ограничавању слободе кретања и деловања.

           Да би све изгледало што сликовитије, скоро као политички ријалити, у целу причу је увучен ексцентрични принц из једне од угледних немачких лоза и десетак пензионисаних генерала и пуковника (чија просечна старост је тада била 78 година), по правилу, такође аристократског порекла.

           При томе су сви они (као и још неколико хиљада људи) већ годинама били чланови невладине организације „Грађани Рајха", која је јавно деловала.

           Рајх иначе значи држава, схваћена као немачко царство. Средњовековна немачка империја била је – Први Рајх, Немачко царство од 1871. до 1918. – Други Рајх, а нацистичка Немачка – Трећи Рајх. Далеко је од тога да тај термин, који се схвата као симбол снажне немачке државе, као што се често мисли, искључиво повезан са Хитлером.

           Како год било, у знак неслагања са оним у  шта се претвара данашња Немачка, поменута организација заговорника суштински немачке националне, уместо анационалне државе, између осталог, симболички је издавала свој „пасош", давала „држављанство" имагинарне земље какву жели, правила перформансе својих припадника са традиционалним националним симболима (узгред буди речено, без икаквих нацистичких елемената).

           Допадало се то неком или не, национално настројени Немци имају право да то раде. Све то дуго никоме није сметало ни у Немачкој, или бар није процењивано као основ за процесуирање и медијску харангу. Онда се преко ноћи све променило. Представљено је као „доказ" припреме за државни удар и успостављање новог поретка. Зашто се то десило?

Драгомир Анђелковић

           Отуда што су владајуће структуре процениле да им је у околностима када долазе све веће животне недаће за велики део становништва, корисно да буде што више радикално-забавних „игара". Тим пре је „добро" ако су оне погодне за превентивно застрашивање свих који би могли да почну да се истински буне.

           А вредности у које се Немачка, бар од окончања Другог светског рата, заклиње?

           Правна држава, поштовање грађанских слобода, демократија? Ма, коме од припадника владајуће „елите" до њих је још стало? Важно је да се, без обзира на цену, остане на евроатлантском, антинационалном и ЛГБТ курсу!

           Они који су без разлога похапшени и држани у истражним затворима, углавном су после неког времена пуштени уз надокнаде које им припадају. Зар је битно кроз какав су пакао прошли?

           Све то подсећа на опресивне игре неких балканских моћника, али то се не очекује од „демократски напредне" Немачке. Међутим, као што видимо, буквално у истом виду као и код нас, део је и тамошње политиче трагикомедије.

           Не заборавимо то када нам неко буде причао: „Уђимо у ЕУ да бисмо учинили Србију и РС бољима". То су глупости!

           Од нас се дрско тражи да се одрекнемо виталних националних интереса – што је само по себи неприхватљиво – а заузврат нам се ништа добро не предлаже. ЕУ више није долина изобиља која нуди брзи економски препород рођацима са истока примљеним у „клуб" имућних. Било па прошло, сада се само приповеда.

           Довољно је сагледати какве и колике су фондове добијале Румунија и Бугарска пре десет година, и шта им се данас даје. Уз то, не стоји ни прича о демократском и правном прогресу ако уђемо у ЕУ.

           Ако већ поменута Немачка, која је у једном периоду достигла респектабилан ниво демократије и правне државе, сада толико назадује да подсећа на Црну Гору у којој је прошли режим измишљао државне ударе и због тога хапсио људе како би преусмерио пажњу са изборне крађе, онда о чему да причамо? Зар ће улазак у такво друштво погодовати нашем демократском препороду?

           ЕУ прича је за нас постала корпа пуна трулих плодова!

           Од нас се очекује да прихватимо гажење сопствених економских интереса да бисмо били колонијални привесци Европљана развијенијих од нас; да будемо привесци који ће своје већ проређено становништво интензивно да преливају њима, како би тамошњи демографски пад био мањи. Заузврат добићемо оне мигранте из Азије и Африке који не желе да се продуктивно уклопе у немачко, француско или аустријско друштво. Баш ће нас усрећити!

           Погледајте само Хрватску где ће Хрвата ван Загреба ускоро бити скоро колико и Срба у Крајини после Олује! После ће започети друга фаза дубинског разарања те земље. Ако нас ни то не освести, добићемо и горе (јер смо у очима „просвећених" Европљана на нижој лествици од Хрватске), тј. још агресивније наметање ЛГБТ и сличних антивредности, дислоцирање код нас најгорих миграната, и подршку властодршцима спремним да брутално газе грађанска и људска права бунтовних Срба.

            Далеко и њима, и њиховим евроатлантским менторима – „лепа" ЕУ кућа!

            https://sveosrpskoj.com/komentari/andjelkovic-odnos-brisela-prema-srbima...

 

reissinstitute.org

Живадин Јовановић: Европска Унија нема мандат Савета Безбедности Уједињених Нација

Administrator

3–4 minutes

---

„Првородни грех" на који се ова анализа односи је ничим оправдано измештање Косовског питања из оквира Резолуције 1244 и Уједињених Нација као јединог надлежног форума и прихватање Европске Уније и њених институција као меродавних фактора. То је учињено када се на челу српске државе налазио Борис Тадић. Међутим, то не апсолвира садашњи режим, који је тај погубни потез и све последице које из њега проистичу прихватио зато што му је то послужило као подлога за извршење задатка да започету издају Косова и Метохије доведе до краја.

На основу међународног права и Устава Србије Косово и Метохија је покрајина Србије под мандатом СБ УН.

Мандат СБ УН врше УНМИК, као цивилно и КФОР, као војно, присуство, чије су дужности и права таксативно утврђени резолуцијом СБ УН 1244.

 

УНМИК и КФОР немају никаква друга права осим оних која су изричито утврђена резолуцијом СБ УН 1244. Нико, осим СБ УН, није овлашћен да проширује, смањује или преузима мандате УНМИК-а и КФОР-а.

ЕУ нема мандат СБ УН за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и «решења» по мери хегемонистичких геополитичких интереса, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.

ЕУ и свака њена чланица појединачно, имају обавезу да свим својим актима, активностима и захтевима према Србији поштују резолуцију СБ УН 1244 као императивну, општеобавезујућу међународно-правну одлуку.

Србија нема обавезу да прихвата, да се саглашава, спроводи или учествује у било којим актима који нису засновани на или који нису у складу са Повељом УН, резолуцијом 1244, другим одлукама СБ УН или њеним Уставом.

О мирном, праведном и одрживом решењу нa Косову и Метохији одлучује само СБ УН.

Свођење одбране суверенитета и територијалног интегритета, на неприхватање чланства тзв. Косова у УН и његовог признавања, резултат је континуираних подвала западних кувара фазног признања и кршења резолуције СБ УН 1244.

Покушаји учлањења тзв. Косова у друге форуме суверених држава (СЕ, УНЕСКО, ОЕБС, ОИК, ИНТЕРПОЛ и сл.) захтевају одлучно превентивно политичко и дипломатско деловање и супротстављање Србије ослонцем на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају глобалну већину.

Заштита суверенитета и територијалног интегритета налаже континуирано инсистирање да се изврше обавезе утврђене резолуцијом СБ УН 1244 које нису извршене а тичу се животних права и интереса Србије као што су – остваривање права 250.000 протераних Срба и других неалбанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак у своје домове и на своја имања, гарантовање једнаке безбедност и основних људских права Срба у Покрајини, враћање договорених контингената војске и полиције Србије и друга.

Живадин Јовановић

27.10.2023.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ

 

iskra.co

Путин: Запад режирао догађај у Махачкали, САД главни профитери глобалне нестабилности

5–6 minutes

---

Путин: Запад режирао догађај у Махачкали, САД главни профитери глобалне нестабилности

30.10.2023. - 20:11

Владимир Путин (© TANJUG/Sergey Guneev, Sputnik, Kremlin Pool Photo)

Они који стоје иза кризе на Блиском истоку покушавају да сеју мржњу и дестабилизују и поделе наше мултиетничко друштво, изјавио је руски председник Владимир Путин током састанка са високим званичницима Руске Федерације поводом догађаја на аеродрому у Махачкали.

"Треба знати и разумети где је корен зла. Где је тај паук који својом мрежом покушава да обавија цео свет", упитао је председник Руске Федерације.

Путин је казао да постоје покушаји дестабилизације и цепања руског друштва који долазе споља и који подразумевају коришћење софистицираних технологија.

САД и њихови сателити главни профитери сукоба

"Видимо да су на Блиском истоку, уместо да кажњавају терористе, почели да се свете по принципу колективне одговорности", додао је.

Како је истакао, морамо разумети ко организује смртоносне хаосе на Блиском истоку.

"Ова бомбардовања се никако не могу оправдати. Ко има користи од тога? Сједињене Државе и њихови сателити су главни профитери глобалне нестабилности", оценио је председник Русије.

Они који стоје иза сукоба на Блиском истоку ће искористити његове последице да поремете људе широм света, додаје.

"Кад гледамо напаћене жене и децу, докторе који умиру, стегну нам се песнице и навиру нам сузе. Али, немамо право да се руководимо емоцијама. Морамо разумети ко заиста стоји иза сукоба", наглашава председник.

Како закључује, САД не постижу резултате на бојном пољу, те стога покушавају да посеју пометњу унутар Русије.

Русија помаже Палестини у борби против оних који стоје иза трагедије

Сједињеним Државама није потребан мир у Светој земљи и зато дискредитују оне државе које доприносе решавању кризе. Како оцењује председник Руске Федерације, САД треба стални хаос на Блиском истоку.

"Чак су и УН сада на удару јер желе да зауставе сукоб у Гази", рекао је Путин закључујући да је стварање пуноправне палестинске државе кључ за решавање кризе.

Путин је рекао да се војници специјалних операција боре против зла и угњетавања, где се одлучује о будућности целог света, укључујући Палестину.

"Можемо само да помогнемо Палестини у борби против оних који стоје иза ове трагедије. Ми смо Русија и боримо се против њих у оквиру специјалне војне операције. Управо са њима. И за себе и за оне који теже правој истинској слободи".

Инцидент у Махачкали испровоцирале западне обавештајне службе

Догађаји у Махачкали су испоровоцирани путем друштвених мрежа, не само са територије Украјине, већ и од стране агената западних обавештајних служби.

Сједињене Државе и њихови сателити извлаче данак у крви из сукоба на Блиском истоку, поручио је председник.

"Вреди напоменути да амерички инвеститори очекују потпуни раст вредности акција компанија које се баве оружјем, које већ активно расту", објашњава он.

Они којима је наводно толико стало до грађана Израела би требало да спроведу истрагу шта америчке специјалне службе раде у Украјини и како настоје да покрену погроме у Русији, истакао је Путин.

"Желео бих да скренем пажњу регионалним шефовима и шефовима агенција за спровођење закона и специјалних служби на потребу јасних акција за заштиту уставног поретка, међуетничке и међуверске хармоније", навео је руски председник

Подсећамо, јуче је на овом аеродрому дошло до масовних нереда бог доласка редовног лета из Тел Авива усред погоршања ситуације на Блиском истоку.

Неколико стотина људи ушло је на аеродром након чега су их истерали припадници полиције. Дагестанске власти и верски лидери осудили су инцидент, повезујући га са провокацијом.

Састанку присуствују шеф владе Михаил Мишустин, председница Савета Федерације Валентина Матвијенко, председник Државне думе Вјачеслав Володин, генерални тужилац Руске Федерације Игор Краснов, шеф Истражног комитета Руске Федерације Александар Бастрикин, заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев, секретар Савета безбедности Николај Патрушев, први потпредседник Владе Андреј Белоусов, шеф Министарства спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров, шеф Министарства одбране Сергеј Шојгу, директор ФСБ  Александар Бортников, шеф руске гарде  Виктор Золотов, директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин и први заменик начелника Министарства унутрашњих послова Александар Горовој.

РТ Балкан

 

Les: Nije tajna da London ima više razumevanja za Prištinu od drugih zapadnih aktera

kosovo-online.com

Les: Nije tajna da London ima više razumevanja za Prištinu od drugih zapadnih aktera - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Saradnik Centra za geopolitiku na Univerzitetu Kembridž Timoti Les smatra da je politika Ujedinjenog Kraljevstva prema Kosovu u skladu sa pozicijama SAD i EU, ali i da ne treba negirati da postoje i određene razlike, jer, ukazuje, "nije tajna da zvanični London ima razumevanja za Prištinu možda više nego neki drugi zapadni akteri".

Kao primere za određene razlike između Velike Britanije i ostalih država Kvinte kada je reč o Kosovu, Les navodi to što, kako kaže, zvanični London "izgleda da podržava policijske akcije na severu Kosova i insistira da Zajednica srpskih opština mora da bude u skladu sa kosovskim Ustavom i da ne bude nova Republika Srpska".

"Ove manje razlike u pristupu ne treba da se preuveličavaju. Ujedinjeno Kraljevstvo ima fundamentalno isti interes kao SAD i EU kada je reč o Kosovu, a to je da se spreči povratak nestabilnosti koja bi mogla da destabilizuje i BiH i širi region", navodi Les.

On kaže i da je zajednički interes Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i EU da da se spreči veći uticaj Rusije. 

"Ujedinjeno Kraljevstvo podržava napore EU i SAD da se postigne dogovor između Srbije i Kosova pre nego što sprovodi neku alternativnu politiku prema dve strane", smatra Les.

Komentarišući to što tokom prošlonedeljne posete izaslanika EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije Beogradu i Prištini, emisar britanske vlade za region Stjuart Pič, jedini od predstavnika Kvinte nije bio prisutan, ali je zato u Prištini tog dana bila poslanica Ališa Kerns, koja je u prethodnom periodu više puta podržavala Kurtijevu vladu i oštro osuđivala Beograd, pozivajući na uvođenje sankcija Srbiji, Les smatra da time "nije poslata bilo kakva specijalna poruka".

"Sigurno ne da debata o statusu Kosova treba da bude rešena u korist Kosova a ne kroz pregovore. Mislim da su ovde indikativne dve stvari. Prva je da posle Bregzita, Ujedinjeno Kraljevstvo ne prednjači u naporima da se reši kosovski spor, što je formalno u rukama EU i SAD. Ujedinjeno Kraljevstvo je sada fokusirano na osiguravanju bezbednosti na Kosovu kroz NATO. Drugo, Ališa Kerns je sama odlučila, jednostrano, da podrži Kosovo u njegovom sporenju sa Srbijom. To je ono što mogu da vidim iz reakcija britanske vlade na njene istupe, koja Kerns vidi više kao problem nego kao deo bilo kog rešenja", navodi Les.

Na pitanje kako vidi tvrdnje da je London među najčvršćim saveznicima Kosova, ali i samog premijera Kurtija, Les kaže:

"Mislim da se to da je London snažan saveznik Kosova samo odnosi na dugogodišnju politiku prema Kosovu. To znači da podržava nezavisnost Kosova i ceni njegovu lojalnost i odnose prema pitanjima kao što su Rusija i Ukrajina. Kada je reč o Aljbinu Kurtiju, video sam da je predsednica Kosova Vjosa Osmani zahvalila Ališi Kerns na tome što je snažan saveznik i što podržava narod Kosova, što nije iznenađujuće. Nisam upoznat sa tim da bilo koji zvaničnik vlade daje Kurtiju eksplicitnu podršku i takođe to ne očekujem sve dok nastavlja da opstruira dijalog".  

 

Recall: Socijalna slika Europe

ANTIC.org-SNN would like to recall the message, "Socijalna slika Europe".

Socijalna slika Europe

pcnen.com

Socijalna slika Europe - PCNEN

PCNEN

6–8 minutes

---

Autorka: Dora Levačić

Siromaštvo, društvena isključenost i materijalna deprivacija u Europi, prema najnovijim podacima, ostale su na istoj razini ili se čak povećale u odnosu na prethodnu godinu, a sve je više ljudi koji si ne mogu priuštiti osnovne stvari poput grijanja u zimskim mjesecima ili tjedan dana godišnjeg odmora. Donosimo kratki pregled ključnih pokazatelja o životnim uvjetima u Europskoj uniji tijekom 2022. godine iz nove publikacije Eurostata "Key figures on European living conditions".

Nejednakost

Nejednakost je predstavljena pomoću dva pokazatelja – prvi je odnos najbogatijih i najsiromašnijih 20%, odnosno kvintilni omjer dohotka. U 2022. kvintilni omjer bio je 4,7, što znači da je najbogatija petina Europljana imala 4,7 puta više prihoda od najsiromašnije petine stanovništva. Ovaj pokazatelj varirao je od 3,1 u Slovačkoj do 6 u Rumunjskoj, 6,4 u Litvi i 7,3 u Bugarskoj. Poznatija mjera nejednakosti, Ginijev koeficijent, na skali od 0 do 100 mjeri koliko je pojedina država „udaljena" od potpuno jednake raspodjele prihoda – u državi u kojoj svi imaju jednak prihod Ginijev koeficijent iznosio bi 0%, a u državi u kojoj samo jedna osoba dobiva sav prihod iznosio bi 100%. U 2022. godini, Ginijev koeficijent za cijelu Europsku uniju iznosio je 29,6%. Najveće razlike u prihodima zabilježene su u Bugarskoj (38,4%), Litvi (36,2%) i Latviji (34,3%), dok je prihod bio najravnomjernije podijeljen među stanovnicima Belgije (24,9%), Češke (24,8%), Slovenije (23,1%) i Slovačke (21,2%). U odnosu na prethodne godine, nejednakost nije znatno rasla ni padala.

Siromaštvo i društvena isključenost

Kad se radi o pokazateljima siromaštva ili društvene isključenosti, podaci pokazuju da je u Europskoj uniji u 2022. bilo čak 95,3 milijuna ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti ili žive u tzv. kućanstvima niskog radnog intenziteta. Oko 72,7 milijuna ljudi bilo je samo u riziku od siromaštva. 5,6 milijuna ljudi bilo je istovremeno u sve tri situacije (slika 1), odnosno bili su u riziku od siromaštva, doživljavali su tešku materijalnu oskudicu i živjeli su u kućanstvu s vrlo niskim intenzitetom rada.

Izraženo postocima, 21,6% stanovništva Europske unije bilo je u opasnosti od siromaštva ili društvene isključenosti u 2022. Taj je udio bio nešto veći za žene (22,7%) nego za muškarce (20,4%). Među državama članicama EU najviše je osoba u riziku od siromaštva ili isključenosti bilo u Rumunjskoj (34,4%) i Bugarskoj (32,2%), dok ih je najmanje bilo u Sloveniji (13,3%) i Češkoj (11,8%). U svim državama članicama udio je bio veći među ženama nego među muškarcima: najveće razlike zabilježene su u Litvi i Latviji, a najmanje u Danskoj. Siromaštvo i društvena isključenost u EU bile su nešto više u ruralnim područjima nego u gradovima i predgrađima, a najveća razlika zabilježena je u Bugarskoj i Rumunjskoj.

Klasne razlike, mjerene stupnjem obrazovanja, pokazale su se očekivano izraženima u kontekstu razine siromaštva, ali i u kontekstu percepcije zdravstvenog stanja ispitanika. U 2022., više od jedne trećine (34,5 %) osoba starijih od 17 godina u EU s niskom razinom obrazovanja bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti, dok je taj udio među osobama s visokim obrazovanjem bio znatno niži (10,5%). Tek nešto više od polovice (55,1%) osoba s niskom razinom obrazovanja izjavilo je da smatraju svoje zdravlje vrlo dobrim ili dobrim, dok je taj udio iznosio 68,7% za osobe srednje razine obrazovanja, odnosno 80,0% za visokoobrazovane. Ovaj obrazac razlika zabilježen je u gotovo svim državama članicama EU. Jednako očekivano, udio osoba u riziku od siromaštva ili isključenosti bio je dvostruko niži među državljanima neke od članica EU (19,3%) nego među imigrantima koji su došli iz država izvan EU (46,2%).

Kao što je poznato, rizik od siromaštva nije rezerviran za nezaposlene ili druge ugrožene skupine, već su mu izloženi i zaposleni. U 2022. godini 8,5% zaposlenih osoba u EU bilo je u opasnosti od siromaštva. Taj je udio bio manji za žene (7,5%) nego muškarce (9,3%), a varirao je među državama članicama: najniži udio siromašnih radnika/ica zabilježen je u Finskoj (2,5%), dok je udio premašio 10% u sedam država članica, s rekordom u Rumunjskoj (14,5%).

Materijalna deprivacija

Pored siromaštva i društvene isključenosti, važan pokazatelj životnih uvjeta je i materijalna deprivacija. Ta mjera pokazuje koliko si ljudi ne može priuštiti barem 7 do 13 stavki koje se smatraju poželjnima ili nužnima za pristojan život. Te su stavke podijeljene na one na razini kućanstva, poput grijanja i mogućnosti pokrivanja iznenadnih troškova, npr. za popravke, i individualne, među koje spada pristup internetu i redovite aktivnosti u slobodno vrijeme. U 2022. stopa teške mterijalne i socijalne deprivacije bila je 6,7%, nešto više u odnosu na prethodnu godinu (6,3%), a stopa deprivacije bila je nešto viša za žene (7,0%) nego za muškarce (6,4%).

Kao što pokazuje Slika 2, 45,5 % kućanstava u EU imalo je financijskih poteškoća u 2022. Što je boja na grafu tamnija, to je veći udio kućanstava koja teško spajaju kraj s krajem: najmanje kućanstava s financijskim poteškoćama bilo je u Švedskoj, Njemačkoj, Nizozemskoj, Finskoj i Luksemburgu (ispod 25% kućanstava), a najviše u Bugarskoj (80,3%) i Grčkoj (89,6%).

Na listi stavki koje mjere materijalnu deprivaciju izdvojit ćemo grijanje i mogućnost odlaska na godišnji odmor izvan mjesta prebivališta: u 2022. 9,3% ljudi nije si moglo priuštiti grijanje svojih domova, što je znatan porast u odnosu na 2021. (6,9%). Među članicama EU, taj se udio kretao od 1,4% u Finskoj do 22,5 % u Bugarskoj. U 21 državi članici EU udio ljudi koji si nisu mogli priuštiti grijanje povećao se između 2021. i 2022. Što se tiče godišnjeg odmora, čak 28,6% stanovnika Europske unije nije si moglo priuštiti tjedan dana odmora izvan mjesta prebivališta, što je porast u odnosu na prethodnu godinu (27,7%).

Podaci o strukturi kućnog budžeta pokazuju da su najveći izdaci prosječnog europskog kućanstva početkom 2023. godine bili za hranu, stanovanje, režije i prijevoz. Zajedno su ti troškovi čnili polovicu ukupnih izdataka (47,1%). To ne čudi s obzirom da su se cijene u ove tri kategorije izdataka povećale tijekom aktualne krize životnih troškova.

Bilten.org

 

nspm.rs

: Дојче веле: Крај двоструке игре Србије?

:

7–8 minutes

---

 Вучићева власт почива на клијентелизму, нерешавању проблема Косова и процени западне дипломатије да је управо Вучић решење. Истовремено, слика Србије на Западу по шаблону деведесетих често остаје мрачна и искривљена, преноси Дојче веле писање швајцарских медија.

Дневни лист из Цириха Ноје Цирхер цајтунг доноси текст под насловом „Србија мора да оконча своју двоструку игру", а потписује га новинар Андреас Ернст. У уводу се оцењује да Србија, као најважнија земља Западног Балкана, мора да преузме своју одговорност за стабилност региона, те да Европска унија у супротном мора повући консеквенце.

Аутор потом, преноси ДW, пише: „Србија, вечни реметилачки фактор, помоћник Русије који се нуди Кремљу као капија за продор у Европу. Србија која се наоружава за рат да би Косово 'вратила кући'. Србија која сања сан о 'српском свету' који обједињава све Србе и зато је спремна да прихвати разарање суседних земаља. Слика коју велики број Европских земаља има о највећој западнобалканској земљи јесте мрачна. И искривљена. Али, извитоперена слика се лако прихвата, јер одговара шаблону из деведесетих."

„То је било време", подсећа аутор, „када је Милошевић покушао да од мале југословенске империје силом искује велику Србију. Познато је да није успео. Али, данас су времена другачија: Србија је окружена чланицама НАТО и Европске уније. У Босни и Херцеговини и на Косову су стациониране трупе тог војног савеза, а још много важније је то да је Србија кандидат за чланство у Европској унији, макар и преко воље."

„Конфронтација Западне Европе и Русије напослетку је довела до тога да ЕУ поново размишља геополитички и жели да се прошири на исток. То ограничава спољнополитички маневарски простор досадашњих кандидата", оцењује се у тексту. „Додуше, ЕУ је далеко од тога да буде блок, али она врши значајан притисак на чланице и кандидате да се фронтално сврстају против руског напада на Украјину."

Оно што се у региону највише разликује од деведесетих – искуство крвавог распада је Србима као и другим народима региона одузело сваку жељу за ратним авантурама. Па ипак је Србија проблем – не само за регион, већ и за ЕУ", пише швајцарски лист.

Србија по Орбановој мери

Аутор потом анализира проблем. Према њему, Србија се у последњих десет година претворила у илибералну демократију којом доминира аутократски председник. Потом указује на реваншистички тон који је преовладао у земљи и који онемогућава нормализацију односа са Косовом, као и добре односе са комшијама. Аутор текста ка главни генератор тих проблема идентификује модел политичке владавине. Према њему, после кратког демократског пробоја, односно после смрти Зорана Ђинђића, уследио је низ медиокритета на власти – а онда је на власт дошао Александар Вучић.

„Он је техничар моћи првог ранга, који је занат испекао под Милошевићем као министар информисања", пише Ноје цирхер цајтунг. У тексту се наводи да је његова владавина најкасније од 2017. неприкосновена, пошто је постао шеф државе. „Отада он циљано преуређује државу по мађарском узору. То је београдска варијанта илибералне демократије, а то значи: слаба подела власти, јака извршна власт, уподобљени медији. То је добрим делом обављено."

Клијентелизам као први стуб власти

„Централно место ипак има клијентелистички систем владајуће партије, који сеже дубоко у друштво и већини становништва даје осећај да некако профитира од владавине Александра Вучића", пише швајцарски лист. У томе му, наводи се, помаже солидан привредни раст, заснован на страним инвестицијама, које рачунају на стабилност система.

Али, „клијентелизам је само један стуб легитимности Вучићевог система. Други је проблем Косова."

Проблем Косова као други стуб власти

„Већина Срба се није помирила са губитком Косова, али истовремено зна да то подручје неће моћи да врате. Та неуротична растрзаност отвара простор за квазиполитику властодржаца. Проблем се пропагандистички експлоатише, али се не решава. Вучић годинама профитира од тога. Код куће он у драматичним наступима обећава да никада неће пустити Косово низ воду. Истовремено, хладнокрвно западним посредницима прави уступке, који заправо имају за последицу фактичко признавање нове државе. Те уступке испуњава или не, зависно од тренутних интереса", пише Ноје Цирхер цајтунг.

„Та двострука игра му је с годинама постала друга природа. Он тиме добија на времену. При том га нико не подржава више од косовског премијера Аљбина Куртија. Он посматра 'своје' косовске Србе примарно као ризик за безбедност и као пету колону Београда. Стога одбија да им да колективну самоуправу и покушава да их стави под контролу. Београдска медијска пропаганда то захвално прихвата ширећи стравичне приче о 'погромима' и 'етничком чишћењу'. А ко ће донети спас? Само Вучић."

Западна дипломатија као трећи стуб власти

Трећи стуб је, према аутору текста, дипломатија Брисела и Вашингтона која сматра да ће преко Вучића коначно решити проблем Косова. Упркос критици опозиције, вашингтонске и бриселске дипломате би радије да испослују неки договор с доминантном фигуром, него да скрштених руку чекају док она не оде са власти. А Вучићу је, указује аутор, јасно да би уступци угрозили његову позицију, па радије држи проблем Косова отвореним.

Напослетку, у тексту се предлаже да се Вучић стави пред избор – да спроведе Охридски споразум или да се одрекне приступа европским фондовима. „А ако се Србија и даље буде дестабилизујуће мешала у косовске прилике, требало би преиспитати укидање приступа шенгенском безвизном простору за грађане Србије."

Аутор Андреас Ернст напомиње да би иста правила морала да важе и за Приштину, и њено одбијање да десет година после потписивања Бриселског споразума уведе делимичну аутономију за општине са српском већином.

На крају се наводи и предуслов за стварно приближавање Србије Европској унији: „Претпоставка за то је да Вучићев систем буде разграђен. Пре свега, поново мора да се успостави слобода медија, како би се опет могла артикулисати аутентична српска јавност". Закључак гласи: „Србија мора да одлучи. Да би то могла да уради, алтернативе би морале јасно да јој се предоче."

„Брутално, варварски, анимално"

Католичка информативна агенција (КНА) доноси анализу оружаног сукоба код манастира Бањска и његових последица. Румунски професор Раду Преда са Универзитета Бабес Бољај, као саговорник у тексту, назвао је идентитетну борбу албанске већине и српске мањине на Косову „бруталном, варварском, анималном".

Агенција цитира професора: „За косовске Србе нема више уточишта. Они се буквално и симболички укопавају у верски идентитет православне цркве." Преда додаје да многи Срби виде цркву као „последњу тврђаву идентитета који државно више није заступљен".

Румунски професор закључује да је то сведочанство о очајном учинку политике: „Ако је црква за неке последње уточиште, то је фијаско политике, катастрофално сведочанство. На обе стране требало би да постоји јача и зрелија политика, а то једнозначно није случај ни у Србији, ни на Косову."

(Дојче веле-Н1)