Претражи овај блог

среда, 6. март 2024.

Očaj i strah u izjavama evropskih zvaničnika

standard.rs

Očaj i strah u izjavama evropskih zvaničnika

Алистер Крук

6–8 minutes


Da budemo jasni: događaji u Gazi i Ukrajini razotkrivaju dugotrajne strukture kontrole političke moći u Evropskoj uniji, Evropi i u Sjedinjenim Državama. To je razlog panike i podizanja uloga

Vodeće novine medijskog establišmenta u Evropi pišu da „ono što upravlja evropskom politikom danas jeste – strah". Naslovi odzvanjaju strepnjom. „Nemačke elite su zastrašene dok Putin seje smrt po Ukrajini". Britanski premijer sazvao je vanrednu konferenciju za štampu da upozori kako je „demokratija u opasnosti" od „ekstremizma" nakon izborne pobede Džordža Galoveja, rečitog, ponekad žustrog tipa, „trna" u nozi konvencionalne politike (teško da je reč o „ekstremisti").

I u SAD liberalna javna sfera doživljava krah zbog upravo objavljene knjige Belački ruralni bes: opasnost po američku demokratiju (White rural rage: the threat to American democracy) u kojoj su „ruralni belci opisani kao najveći rasisti, ksenofobi, protivnici imigracije, neprijatelji homoseksualaca, najviše opterećeni teorijama zavera i antidemokratski opredeljeni" među demografskim grupama u Americi.

Naravno, strah se – u prvi mah – usmerava prema spoljašnosti, što se očitava u tvrdnji da je ovo nekako „delo" Rusa – nadolazeća pretnja dodatno podstaknuta tvrdnjama o „imperijalnim aspiracijama" predsednika Vladimira Putina, koje sežu daleko van Ukrajine. Međutim, da iskoristimo u obratnom smislu popularnu frazu u mejnstrimu, nema ni najmanjeg dokaza kojima bi se potkrepile ove tvrdnje (na osnovu bilo čega što je Putin rekao prethodnih godina).

Odbrambene linije

Ono što sada zastrašuje Zapad jeste kaskadni niz poraza nanet ukrajinskim snagama nakon povlačenja iz Avdijevke. Novi ukrajinski zapovednik, general Sirski, je nakon što su ukrajinske snage umakle iz Avdijevke najavio povlačenje na nove linije odbrane, ali kako su neki predvideli, ispostavilo se da „povoljniji položaji" o kojima je Sirski govorio zapravo ne postoje.

Ukrajinski fotografi Konstantin i Vlada Liberov, koji dokumentuju rat na licu mesta, upitali su generala Sirskog: „Gde je onda sledeća 'utvrda' (fortesija) – Pokrovsk? Ili tek Konstantinovka?"

Glavnokomandujući OS Ukrajine Aleksandar Sirski daje uputstva vojnicima u jednom od skloništa u Donjeckoj oblasti (Foto: Tanjug/AP Photo/Roman Chop, File)

„Gde je druga linija odbrane", pita se Jurij Butusov, glavni urednik portala Cenzor nakon svog obilaska ove oblasti: „Nemam reči. Pukotina: ovde u Kijevu – vrhovni zapovednik govori jednu stvar, ali je ono što se dešava na frontu potpuno drugačije. Hoću da naglasim da zasad nije izgrađena utvrđena linija iza Avdijevke. Video sam ruske dronove kako napadaju naše vojnike u svojim skloništima – usred polja".

Nema izgrađenih odbrambenih linija – samo na brzinu sklepanih improvizacija – dok Ukrajina pribegava jednostavnom uvođenju u borbu svojih malobrojnih rezervi kako bi osigurala pospepeno povlačenje. Zar lideri NATO nisu uočili ovu prazninu u liniji odbrane? Očigledno nisu…

Treći svetski rat?

Jedna strana sadašnje konstelacije je upravo ovo: Evropska unija je preterano uložila u ukrajinski projekat, a sada vidi kako se ubrzano urušava. Stoga je predsednik Makron na brzinu okupio države Evropske unije (pozivom koji je poslat 24 časa unapred) u Jelisejsku palatu da bi ih upozorio kako je situacija na terenu u Ukrajini postala kritična, a ulozi za Evropu visoki. Rekao je: „Mi se sada nalazimo u kritičnoj tački sukoba u kojoj moramo da preuzmemo inicijativu: odlučni smo da uradimo šta god je potrebno, koliko god dugo je potrebno".

Ono što je Makron u stvari predložio je, međutim, šokiralo okupljene lidere. On se založio za opredeljivanje i slanje grupe evropskih specijalnih snaga u Ukrajinu, ne da bi se direktno borile protiv ruskih snaga, već da bi igrali ulogu strateških „zamki" čiji je cilj da odvrate Rusiju, budući da bi napad na njih izazvao kolektivnu odmazdu NATO pakta protiv Ruske Federacije.

Ovi mamci u obliku vojnih snaga, tvrdi Makron, predstavljali bi strateško odvraćanje i sužavanje vojnog manevarskog prostora Moskve. Bile bi to oaze „nedodirljivog" NATO pakta, razbacane širom Ukrajine. Njegove kolege, užasnute, suprotstavile su se ovoj ideji. Oni su u tim mamcima videli put koji vidi prema Trećem svetskom ratu. „Ludilo" i „neka hvala", bili su odgovori.

Drugo krilo

Drugo krilo evropskog očaja pokazao je britanski premijer Riši Sunak kada je pojurio prema mikrofonu posle rezultata vanrednih izbora u Ročdejlu kako bi upozorio da je „demokratija u opasnosti od ekstremizma".

Jedan analitičar je zabeležio: „Riši Sunak je bio u pravu". „Ovo nije politika, čak ni ona koja bi bila radikalna… to je neartikulisani, nesuvisli bes koji je spreman da deluje u sprezi sa bilo kim ko je takođe besan, makar taj bes bio izazvan kontradiktornim razlozima". Ukoliko ova reakcija zvuči preterano – samo zbog ubedljive pobede Džordža Galoveja u Ročdejlu – pokušaćemo da vam pojednostavljeno prikažemo situaciju.

Isti analitičar (Dženet Dejli u Telegrafu) upozorava: „Da bismo razumeli o čemu se radi sada imamo entitet koji se naziva 'Radničkom partijom' – ime koje sumira tradicionalnu levičarsku posvećenost interesima radničke klase – koji je pobedio na dopunskim izborima u Ročdejlu tako što je na neki način povezao palestinsku stvar u Gazi sa lokalnim radničkim potrebama".

Džordž Galovej tokom proslave pobede na izborima u Ročdejlu (Foto: Christopher Furlong/Getty Images)

Uh! To je zabolelo. A tu su i unutarstranački izbori u Mičigenu, gde je koalicija propalestinskih grupa postavila za cilj da 10.000 glasova osvoji opcija "neopredeljeni" (a upravo za oko 10.000 glasova je Tramp pobedio  u Mičigenu 2016. godine), kako bi poslali poruku predsedniku Bajdenu da frustracija glasača zbog dešavanja u Gazi može da mu ozbiljno naškodi na novembarskim izborima. Na samim izborima, međutim, propalestinska podrška je daleko nadmašila cilj od 10.000 glasova i dobacila do 101.400 glasova. Poruka je poslata, a ako je suditi po izbornom očajavanju u demokratskim krugovima, „poruka je i primljena".

Da budemo jasni: događaji u Gazi i Ukrajini razotkrivaju dugotrajne strukture kontrole političke moći u Evropskoj uniji, Evropi i u SAD. To je razlog panike i podizanja uloga.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard

Izvor: Almayadeen

Naslovna fotografija: SIMON WALKER / NO10 DOWNING STREET

BONUS VIDEO:

 

Џефри Сакс: Викторија Нуланд одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година

nspm.rs

: Џефри Сакс у обраћању на Копаоник бизнис форуму: Викторија Нуланд одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година. Почетком деведесетих година било је јасно да Запад не размишља о сарадњи са Русијом

:

6–7 minutes


 Један од најпознатијих светских економиста и аналитичара Џефри Сакс оценио је вечерас, обраћајући се као специјални гост на Копаоник бизнис форуму, да је добра вест што је Викторија Нуланд напустила америчку владу, јер је она одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година, у чију је мрежу упала и Србија 1999. године.

"Славим што је Викторија Нуланд напустила владу", рекао је директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија Џефри Сакс у онлајн обраћању на Копаоник бизнис форуму.

Подсекретарка за политичка питања САД Викторија Нуланд обавестила је државног секретара Ентонија Блинкена да намерава да напусти ту функцију и оде у пензију, саопштено је из Блинкеновог кабинета.

"Вест да је Нуланд дала оставку би требало да се прослави, јер је била одговорна за спољну политику у последњих 30 година. Била је кључна личност у овом погрешном размишљању Америке, која се определила за доминацију, а не сарадњу", нагласио је Сакс.

"Србија је прва упала у ову мрежу САД бомбардовањем које је трајало 78 дана 1999. године, што је био први улазак САД на савезнике Русије, то јест Србију", навео је Сакс.

Одговорност за ратове у Ираку и Украјини

Подсетио је да је Нуланд била саветница за националну безбедност и, како је рекао, одвела САД у рат у Ираку, а била је и за ширење НАТО-а на Украјину и Грузију, што је довело до рата у Украјини.

Сакс је нагласио да је Викторија Нуланд стајала на Мајдану у Кијеву са демонстрантима када је америчка влада 2014. збацила са власти Виктора Јануковича, који није био за Украјину у НАТО-у, већ за украјинску неутралност.

Русија је затим, подсетио је, организовала референдум по питању Крима и анектирала то полуострво, након чега су се сви етнички руски региони отцепили. И онда је кренуо рат у границама Украјине, додао је Сакс. Навео је да су САД наставиле да инсистирају на томе да ће се Украјина придружити НАТО-у и дошло је до рата који пустоши Украјину која, како је рекао, доста губи на бојишту.

Навео је и да је европска економија на губитку због тога, а посебно немачка економија, која више није конкурентна на међународном нивоу.

О раду са Антом Марковићем 1989. године

Сакс је подсетио да је радио у Југославији 1989. године са Антом Марковићем којем је покушавао да помогне у зауздавању хиперинфлације.

"Дубоко сам веровао у замисао Горбачова да може да буде мир и да је Европа обједињена и да је у то време дошло до краја непријатељстава између Истока и Запада. Али сам научио, да то неће тако лако проћи због геполитичког опредељења САД", навео је чувени економиста.

Каже да је први пут осетио да од тога нема ништа када је тадашњи премијер Марковић предложио да Југославији буде одобрена пауза у враћању дуга како би се обуздала инфлација, али да су Европа и САД одбиле могућност мораторијума 1989. године.

"Имали смо пасиван став Америке и Немачке, и Југославија је била осуђена на пропаст и онда се интерно распала. А идеја Еворпе је била да ће постојати Хрватска и Словенија, а са друге стране Србија, са руске стране ове поделе", навео је Сакс.

"Било је јасно да Запад не размишља о сарадњи са Русијом"

Рекао је да је било јасно да Запад размишља о подели, а не о сарадњи са Русијом. Сакс наводи да је почетком деведесетих година препоручио Белој кући да Русији да време како би се стабилизовала и успоставила фонд за стабилизацију рубље, али је то било све одбијено. Нагласио је да је то била шанса за мир, али да је 1992. било јасно да су САД преузеле униполарну визију - ''зашто да помогнемо Русији''.

"Размишљали су - бићемо број један иако ће нас мало болети, али ће САД бити доминантне, централна Европа ће бити на нашој страни, а Русија на другој", навео је Сакс.

Каже да је постојала доктрина САД деведесетих година да се НАТО прошири на Пољску и Мађарску, а потом и на регион Западног Балкана, али не и на Србију, већ да је разбије и успостави НАТО базу на Косову. Али и да се опколи Русија са НАТО земљама у региону Црног мора, додао је Сакс.

Тада су, како је рекао, САД позвале Украјину и Грузија да постану чланице НАТО 2008. године, што је био план да се поново подели Европа.

"Са економског становишта, ово је била катастрофа, а са геполитичког још већа катастрофа. Мислим да је главна грешка била што је потцењена Русија на сваком кораку овог пута. САД су очекивале да је Русија толико слаба да неће бити у стању да се одупре", рекао је Сакс.

Како је додао, то су биле све погрешне калкулације и дошло је до рата у Украјини, што је био неоконзервативни дебакл те америчке политике.

"Санкције се вратиле као бумеранг европским економијама"

"Али, оно што ме изненађује јесте како је ово за Европу била страшна грешка, Америка је потрошила 100 милијарди долара на ову авантуру, али САД нису економски патиле, док Европа јесте", навео је Сакс.

Рекао је да је раскид Европе са Русијом заиста много коштао и да су се санкције вратиле као бумеранг европским економијама. Оценио је да Русија има предност у конвенционалном наоружању и да ће рат сигурно потрајати још годину или две, али да ће онда Украјина бити потпуно осиромашена када је реч о људима.

"Бајден треба да назове Путина и каже да је проширење НАТО-а погрешна идеја"

"Захтевам да се заустави овај рат и идеја проширења НАТО је била једна страшно погрешна идеја и не треба је више следити. Бајден није способан за преговоре, а требало би да назове председника Путина и каже да је проширење НАТО погрешна идеја", навео је Џефри Сакс.

Амерички економиста да би онда Русија стала са операцијама у Украјини и да би санкције биле повучене и заустављена спирала мржње, која је страшна за Европу и то много више него за Русију.

"Мислим да би Путин прихватио овакву понуду", закључио је Сакс.

(РТС)

 

субота, 2. март 2024.

Вучић: Важно је да се иде на нове изборе

politika.rs

Вучић: Важно је да се иде на нове изборе

7–8 minutes


Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се данас грађанима из зграде Генералног секретаријата председника Републике.

Ситуација на КиМ

- Ситуација око динара на КиМ никако се није поправила на боље, упркос покушајима да се убеде приштинске власти да повуку своју одлуку. Ми ћемо морати да доносимо важне одлуке којима ћемо проналазити алтернативна решења за исплату принадлежности нашем народу на КиМ - рекао је Вучић и додао да је сасвим јасно да се по том питању никоме не жури.

Три ствари се очекују од Србије

- Притисак на Албанце неће бити већи, већ на српски народ и Србију. Три ствари се од нас очекују. Тражиће де факто или де јуре признање Косова, одрицање од Републике Српске, увођење санкција Русији, став против Кине и марионетски режим у Србији, каже Вучић. 

- Тражи се де факто и де јуре признање Косова, један кључни разлог за који су ми се многи смејали јесте чињеница да ствари у Украјини не иду онако лако и једноставон како су многи на Западу мислили, у њихову корист. Ствари су се промениле и Руси су ти који имају иницијативу. Желели ми или не, постоји опасност, која се догађала у прошлости и вероватно бих, да сам на Путиновом месту увек могао да се позивам на преседан Косова, као што су то и чинили. Зато је важно да се покрије ова тема око Косова и притисци на Србију биће све јачи.

- Одрицање од Републике Српске се види као ометајући фактор на Балкану, од Србије се тражи да ради против РС и бићемо добри када се будемо одрекли РС и када будемо критиковали РС. Увођење санкција Русији и усклађено деловање против Кине. Они уствари желе враћање старог режима, марионетског режима којима су управљали, којима могу да кажу било шта и они ће све да прихвате. Политички фактори које неки желе да виде на власти, управо се овако понашају. Када Ана Брнабић одговори некоме од немачких званичника, појаве се домаћи политичари који кажу да је срамно такво понашање и да је боље да будемо улизице. Имате све, они би признали Косово и то не крију, они су за увођење санкција Русији и против сарадње са Кином и са одушевљењем прихватају да буду марионете.

Демонизација Србије

- Већинска Србија и наш народ то не прихватају и зато су притисци све већи. Они се проводе преко институција, организација и агенција, као и преко политичара. Преко медија, они имају задатак за сталну криминализацију Србије, стварање опште атмосфере како је веома лоше. Како се то ради? Имате пример, јуче су објавили у Јунајтед групи, "Вучићев сарадник очитава бројила у Србији", то је насловна страна, а ја немам појма ко је човек. Нит ми ишта значи његово име и презиме, а онда се испостави да је он мој сарадник тако што је био кум на некој слави пре неколико година у Новом Саду. Дехуманизација, "Вучићев отац му није отац, син му није син" и тако даље, до опште атмосфере где ти људи, после безброј понављања, изгледа да су поверовали то, а то је прича Борка Стефановића који каже "Вучић нас води у сиромаштво и корупцију", а људи у Србији никада мање сиромашно нису живели.

- Притисци преко невладиног сектора, исти рецепт, домаћи, регионални, међународни. Увек се исто понашају и синхронизовано делују кад год је потребно. Код нас са истим финансијерима, исти је став. Различите групе за притисак, то ће ићи преко неких верских, навијачких и многих других.

- Стална демонизација Србије због недемократских односно, аутократских тенденција. Имате поделу на два дела, избори недемократски, без доказа, а друго је лоше стање у медијима. Друго је чувена Бањска, и то је постало опште место из два разлога. Један је да би се увек смањила кривица Куртијевог режима, да се не би писало о протеривању Срба. Треће, оно што можете да видите сваки дан, стварање безбројних, бесмислених и измишљених афера у смислу опште атмосфере. Сваког дана измислите неког Вучићевог сарадника. Ово сам само желео да људима покажем како то изгледа, зашто се такве ствари дешавају, да не мисле да је то случајно. То није изазвано стварном бригом за ситуацију у Србији. Уколико Србија буде успевала да држи слободарски курс и не буде пала под оне под којима је била 12 година, када је разорена цела Србија, несумњиво је да ће се овакве ствари наставити.

Нови избори

- Упутио сам позив за разговор представницима 10 изборних листа, обавио сам разговоре са 5, обавићу са још 2, а 3 листе, Суље Угљанина, као и листе Нове Демократске Србије и Србија против насиља неће да се појаве. Већ од тада теку рокови и тече време за избор мандатара. Очекујем да од оних који творе већину ме обавесте и јавност обавесте о новом мандатару, каже Вучић.

- Разговарао сам са победничком листом у Београду, мој савет је да, иако знам да имате већину, да негујемо демократију због себе, и да се иде на нове изборе, јер боље и да изгубите него да учествујемо у крађи избора као 2008. године.

О платама

- Испред нас су били 2014. године Црна Гора, имали су 490 евра просечну нето плату. Србија је имала 330 евра. БиХ је имала 374, а Македонија 320 евра плату. Делили смо треће и четврто место. Децембар 2023. године, Србија је имала 812 евра просечну плату, очекујемо да у марту, она буде 855+. У децембру нисом имали повећање минималца, нисмо имали повећање зарада, што нам све долази на ових 812 евра. Црна Гора у јануару 819 евра, 35 евра испод Србије, а били су 50 одсто испред нас пре 10 година. Стопа јавног дуга Србије је 50 одсто нижа данас од стопе Црне Горе. Са деобе 3 и 4 места, први смо у региону по висини плата. У децембру је 842 евра имала Бугарска, дали смо се у трк и да престигнемо Бугарску, Румунија је имала 1.019 и то нам је сада циљ, да престигнемо и њих.

- Ово су добри показатељи. Важно је да сви људи разумеју да је ово од приоритетног интереса за нашу земљу на европском путу. За нас је од страховито великог значаја ово што радимо по питању зелених коридора, ПЕМ конвенција, не можемо да довучемо новог произвођача аутомобила, јер треба да имамо 50 одсто производње у Србији, да би они могли да извозе. Очекујемо да стране инвестиције ове године премаше пет милиона евра. Мађарска је мало испред нас, Румунија 2,8 милијарди. Не заборавите да немамо море и немамо улагања у велике хотеле, пословне просторе на морској обали као што има добар део земаља у окружењу.

- Веома сам забринут за ситуацију на Косову и Метохији. Нећемо наше људе оставити на цедилу. Они ће добити своје плате и пензије. Надам се да ћемо у наредним данима и недељама пронаћи решење за српски народ - истакао је председник.

Покрет

- У наредних седам дана ћу повући неке потезе, позваћу неке људе који могу да разумеју наду и шансу Србије која може бити ако се ујединимо. То је уједињавање за будућност Србије. Ако желите добродошли сте, ако не желите идите код ових других јер овде нећете да зарадите.


View article...

Enclosures:

160z120_Tan2024-03-0210184900_1.jpg (9 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_03//160z120_Tan2024-03-0210184900_1.jpg

 

петак, 1. март 2024.

Lanski: Srbija ključna zemlja u regionu, Prištini nedostaje spremnost za dijalog

kosovo-online.com

Lanski: Srbija ključna zemlja u regionu, Prištini nedostaje spremnost za dijalog - Kosovo Online

2–3 minutes


Odluke kojima Kosovo pribegava, poput ukidanja dinara u platnom prometu - nisu pametne i pokazuju da u Prištini nedostaje spremnost za dijalog, ocenio je ekspert za Balkan, austrijski advokat Gabrijel Lanski.

Lanski je za Kosovo onlajn, komentarišući poslednje poteze kosovske vlade, istakao da se mora ići putem saradnje u svim oblastima, zbog čega ukidanje dinara i slične mere nisu dobre, ni pametne.

"Verujem da trenutno postoji nedostatak spremnosti da se ostvari komunikacija i dijalog, a bez toga neće funkcionisati", rekao je Lanski, čija je advokatska kancelarija organizovala promociju srpskog izdanja knjige nekadašnjeg izaslanika EU za Kosovo, Volfganga Petriča u Beogradu.

Lanski je istakao da je Srbija ključna zemlja u regionu i da bi i za nju bilo dobro da se nađe rešenje za kosovsko pitanje.

"Srbija je ključna zemlja u regionu. Ona je tu ulogu imala i imaće je. I Srbiji bi bilo dobro da se pronađe rešenje kosovskog pitanja. A, i Kosovu je potrebno rešenje", podvukao je Lanski.

Na pitanje u vezi sa konstantnim pritiscima na Srbiju, između ostalih i preko Evropskog parlamenta i austrijskog poslanika poput Andreasa Šidera, konstatovao je da su se„geopolitičke tenzije drastično promenile" i da zemlja koja ima uravnotežen poziciju, postaje meta pritisaka.

"Srbija je zauzela stav koji pozdravljam. Neophodne su nam zemlje koje imaju uravnoteženu poziciju sa kojima je moguć dijalog. Taj neutralni stav omogućava razgovore sa svim stranama. Međutim, zbog toga i raste pritisak na Srbiju. Ali, i pored pritisaka, Srbija uspeva da ostavi sva vrata otvorena", rekao je Lanski, navodeći kao primer i značajne odnose koje Srbija neguje sa Kinom.

Srbija u Evropi ima funkciju "graditelja mostova", dodao je Lanski.

 

четвртак, 29. фебруар 2024.

Rajić: Turska lima veliki uticaj na Kosovo, ali Ankara ne drži čvrsto samo jednu stranu

kosovo-online.com

Rajić: Turska lima veliki uticaj na Kosovo, ali Ankara ne drži čvrsto samo jednu stranu - Kosovo Online

8–9 minutes


Podrška Turske Kosovu ogleda se ne samo u vojnoj i političkoj pomoći već i u jakim kulturnim i ekonoskim vezama između Turaka i Albanaca, ukazao je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, ističući da ti elementi doprinose u velikoj meri samopouzdanju Prištine na međunarodnom planu.

Međutim, naglašava da ne treba zanemariti poštovanje koje Beograd zavređuje od Ankare i činjenicu da Turska uvažava nacionalne interese Srbije te "ne drži čvrsto samo jednu stranu".

"Kada su Albanci u Prištini 2008. godine proglasili nezavisnost tzv. Kosova onda je Erdogan izjavio kako se tog dana rodio turski mlađi brat", rekao je Rajić za Kosovo onlajn, ističući da Ankara u kontinuitetu neguje takvu politiku.

Ističe da iz tog elementa religijske bliskosti proizilaze i ostali elementi kulturne povezanosti, a samim tim i politički savezi između dva naroda.

"Recimo mi često pominjemo Mehmed pašu Sokolovića koji je bio veliki vezir, a srpskog je porekla. Albanci imaju četvoricu takvih u svojoj istoriji, četri velika vezira koji su bili Albanci etnički. Da ne govorimo o tome da su Albanci većinski pogotov koji žive na KiM primili islam, što je opet jedna bitna veza. Videli smo kroz istoriju na našim prostorima da ratovi znaju biti pre svega verskog karaktera", istakao je Rajić.

Ocenjuje da su Albaci godinama ulagali u konekciju sa Turskom, dodajući da dva naroda vezuje i veliki deo albanske dijaspore sa Kosova, Severne Makedonije i Albanije koji je u Turskoj.

Takođe, podseća i da je albanski premijer Edi Rama od dolaska na vlast veoma detaljno i temeljno radio da se približi Turskoj i oslanjao se na dva stuba svoje spoljne politike - Zapad u širem smlislu, pre svega Amerika, EU i Italija sa jedne strane, i sa druge Turska.

Pored kulturnog obrasca, odnosi Turaka i Albanaca prepliću se, ukazuje Rajić, i kroz ekonomske veze koje su veoma čvrste, kao i vojnu sradnju.

"Neretko se dešavalo da su u nekim međunarodnim misijama albanski vojnici bili pod turskom komandom i sami su kasnije govorili da su se tada osećali najkomotnije i da su se osećali najprirodnije", naveo je Rajić.

Podseća da je Turska učestvovala u bombardovanju SRJ Jugoslavije 1999. godine i pre predsednika Erdogana podržala secesiju Kosova, što ukazuje na jedan kotinuitet politike zvanične Ankare.

Prema njegovim rečima očigledno je da postoji konsenzus u turskom društvu da treba raditi na jačanju albanskih kapaciteta i da su im Albanci uz Bošnjake sasvim sigurno najvažniji saveznici u ovom delu Evrope.

"Vi kada pitate i Albance koji narod osećaju blisko i koji narod im je važan svi oni koji su islamske vere će sigurno reći Turci, a pretpostavljam da i oni Turci koji se bave ovim prostorom će sasvim sigurno gledati na Albance sa simpatijama", rekao je Rajić.

Ističe da je Turska silno lobirala, a to radi i dalje, za Kosovo u nekim periodima, podsećajući da nije tajna da su neke muslimanske zemlje priznale proglašenje kosovske nezavisnosti upravo pod tim uticajem. 

"Nije tajna da je recimo Pakistan priznao tzv. Kosovo i jednostrano proglašenje nezavisnosti pod uticajem Turske i da je Egipat svojevremeno pre dolaska Sisija na vlast, za vreme Morsija priznao tzv. Kosovo pod uticajem Turske. To su dve velike i bitne države u islamskom svetu i Turska se potrudila da svojim uticajem obezbedi podršku Kosovu i u tom delu sveta, ne samo na političkom Zapadu", ukazao je Rajić.

Uticaj Turske je, konstatuje, veliki na Kosovu i Priština se u velikoj meri oslanja na tu stranu i to će činiti i ubuduće kako vojno, tako i politički i ekonomski.

Ukazao je da čak i ako Amerika donese izolacionističku odluku da se povuče sa Kosova, Turci to neće uraditi. Oni su, naglašava, vojno prisutniji na Kosovu od SAD.

"Koliko oni to ukalapaju u jedan širi kontekst, političko-kulturno-istorijski govori i činenica da čim su došli na KiM kad su formirali svoju vojnu bazu u okviru Kfora nazvali su je Sultan Murat, što je jedna poprilično jasna poruka", kazao je Rajić.

Zaključio je da podrška Turske Kosovu utiče na samopouzdanje Prištine na međunarodnom planu, dodajući da u nekim momentima i elementima deo albanske političke elite na Kosovu pre vidi saveznika u Ankari, nego u Berlinu ili Vašingtonu.

"Uprkos tome što je Kosovo okrenuto SAD oseti se jedan element koji je klerikalan u njihovoj eliti i koji je naslonjen na islamsku tradiciju i nije prihvatio onu politiku koju je recimo Rugova svojevremeno pokušavao da promoviše, da svi Albanci treba da pređu na hrišćanstvo kako bi se uklopili lakše u Evropu, već su ostali na starim tradicijama iz vremena otomanske imperije. Oni se politički veoma oslanjau na Tursku i u tom kontekstu im je drago zbog činjenice da je ta zemlja danas daleko ozbiljnija i uticajnija u regionu nego li pre dvadesetak godina", ukazao je Rajić.

Komentarišući relaciju Srbije i Turske, Rajić ističe da Ankara i Beograd neguju dobre odnose koji se temelje, pre svega, na snažnoj ekonoskoj saradnji.

"Turska mnogo ulažu i to baš u ona područja koja su nama strateški jako važna, kao što je ono prema Kosovu, koja se suočavaju sa problemom depopulacije decenijama, ako ne i vekovima unazad. Turska u tom kontekstu želi da sasluša srpski stav i želi da uloži ovde i da privredna saradnje bude jača nego li što je bila", naveo je on.

Takođe, primećuje da je Turska poslednjih godina imala prilično konstruktivnu ulogu i u BiH, ali i u Raškoj oblasti, gde su naši sugrađani bošnjačke narodnosti.

Zahvaljujući Turskoj, kako ocenjuje, odnosi Srba i Bošnjaka su na jako visokom nivou i postoji visok stepen integracije Bošnjaka u srpsko društvo, što, ukazuje, nije uvek tako bilo.

Podsetio je da je predsednik Erdogan odlazeći u Novi Pazar i Beograd slao poruke da Srbija treba da bude snažna država i integrativno društvo koje će biti dobar okvir za ravzoj odnosa Srba i Bošnjaka.

"Naša politika i jeste takva da se sve etničke grupe mogu slobodno razvijati u skladu sa najvišim svetskim standardima i to je činjenica, ali politika turske u ovom regionu je višeznačna. Oni podržaju albanski interes na KiM to je jasno, ali su sa druge strane igrali neretko jednu ulogu stabilizujućeg faktora u ostatku rgiona i u Sandžaku, ali u i BiH, savetujući, naročito Bakira Izetbegovića i zvaično Sarajevo da se ne ide u smeru eskalacije sa Republikom Srpskom", kazao je Rajić.

Srbija i Turska imaju svoje specifično istorijsko nasleđe iz prethodnog perioda iz čega treba izvlačiti poruke, ističe Rajić ukazujući da ipak treba insistirati na elementima koji povezuju dve zemlje jer je dobar deo i srpske kulture orjentalnog porekla.

"Činjenica je da je taj deo našeg identiteta nešto što smo mi izgradili u odnosu sa Turcima i da ima elemenata koji nas vezuju, ne samo onih koji nas dele istorijski. Mislim da uvek treba pre insistirati na elementima koji nas vezuju, povezivati se kulturno koliko god je to moguće, ekonomski, gde smo već dosta učinili, a onda će iz toga proizaći i snžnije političke i ekonomske veze i naposletku će Turska još više uzimati u obzir ono što Srbi imaju da kažu, a to već čini", smatra Rajić.

Ističe da je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem postala pivot regiona i nezaobilazan faktor što se u Ankari dobro zna, te uvek uzimaju u obzir stav Beograda.

"To ne znači da će oni promeniti svoj strateški kurs na Balkanu i da će promeniti nešto što je njihova politika vekovima, konkretno kada je reč o odnosu sa Albancima, ali znači da će uzimati u obzir i naš interes i da neće tvrdo uvek zauzimati samo jednu stranu, pogotovu ne kada je to na uštrb naših vitalnih nacionalnih interesa. Upravo u tom manevarskom prostoru, koji možda nije preveliki, treba tražiti našu šansu kada je reč o odnosima sa Turskom", zaključio je Rajić.

 

уторак, 27. фебруар 2024.

Америчко-приштинска фарса: Бране принцип суверенитета и територијалног интегритета – у Украјини

iskra.co

Америчко-приштинска фарса: Бране принцип суверенитета и територијалног интегритета – у Украјини

~4 minutes


25.02.2024. - 17:26

Getty © RKuljovska

"Ако дозволимо да Путинова агресија на Украјину успе, то ће охрабрити ауторитарне режиме широм света да користе силу како би прекрајали међународно признате границе и настојали да наметну своју вољу другим државама", дословце је рекао амерички изасланик у Приштини, Џефри Ховенијер.

У Народној библиотеци у Приштини, у граду у коме је до доласка НАТО трупа живело 40.000 Срба, а сада их је остало осам (8), осморо стараца и старица, јуче је приказан документарни филм "20 дана у Маријупољу" који је номинован за Оскара, а догађај је организовало представништво САД у Приштини.

На скупу је говорио и изасланик Америке Џефри Ховенијер. Рекао је "да нас овај филм подсећа на жртве које обични грађани Украјине подносе док храбро бране своју домовину од Путинове неправедне агресије".

"Овде смо такође да потврдимо нашу посвећеност као међународни партнери да подржимо Украјину у њеној борби да одбрани свој народ и своју територију, своју демократију и њене вредности док Украјина тежи својој изабраној будућности у оквиру евроатлантске заједнице", рекао је Ховенијер и додао да није у питању само одбрана територије "већ, суверенитета и политичке независности".

Уследила је и главна порука америчког изасланика:

"Морамо бити чврсти у нашој решености да се супротставимо таквој агресији и бранимо принципе суверенитета и територијалног интегритета", рекао је насред Косова и Метохије човек који се представља као амбасадор у држави која не постоји, уз одобравање присутних на скупу.

Иначе, неколико сати пре обраћања америчког изасланика у Приштини и његовог говора о "приниципима суверенитета и територијалног интегритета" у међународном праву, као и о вредностима западне демократије, само десетак километара даље, у Лапљем Селу, група Албанаца пресрела је српске дечаке и тражила од њих, под претњом ножем, снимајући их камером, да узвикују да је Хашим Тачи, тренутно хашки затвореник, њихов председник.

Сем овог, само неколико стотина метара од библиотеке у којој је говорио Ховенијер, је и девастирани саборни храм у Приштини чија је даља изградња заустављена и забрањена, а у близини је и старо српско гробље са десетинама порушених споменика. Широм Косова и Метохије девастирано је на хиљаде српских гробаља, десетине хиљада споменика је разбијено, многи гробови поотварани па пси и дивље звери развлаче кости, али, ти детаље нису јуче нашли места у говору представника америчке администрације у Приштини, док је говорио о принципима међународног права везано за "суверенитет и територијални интегритет".

У извештају медија са скупа у Народној библиотеци у Приштини посебно је апострофирано, уз све горе цитирано, да је "његова екселенција посебно истакао да се у Украјини ради о одбрани територијалног интегритета".

"Руска инвазија на Украјину представља значајну претњу не само за Украјину, већ за се нас2, поентирао је Ховенијер.

Подржао је и "непоколебљиву подршку 'Косова' Украјини".

"Ваша великодушност према Украјинцима док се суочавају са овом егзистенцијалном претњом је утолико значајнија јер косовски народ добро разуме шта значи да њихови домови и средства за живот буду брутално угрожени", рекао је још његова екселенција.

За "бруталну угроженост" домова и средстава за рад Срба на Косову и Метохији у протеклих две и по деценије, као и о егзистенцијалним претњама Србима на КиМ, у говору "његове екселенције" у Народној библиотеци у Приштини јуче није било места.

 

петак, 23. фебруар 2024.

Јовановић у Москви: Немачка и Француска свесно подржавају успостављање Велике Албаније

fakti.org

Јовановић у Москви: Немачка и Француска свесно подржавају успостављање Велике Албаније

5–6 minutes


НАГЛАСИО ДА ВИТАЛИЈ ЧУРКИН ОСТАЈЕ СИМБОЛ ВЕЧНОГ ПРИЈАТЕЉСТВА И САВЕЗНИШТВА СРБА И РУСИЈЕ

 

Живадин Јовановић на Другим спољнополитичким

сусретима у спомен Виталија Чуркина

* Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин ЈОВАНОВИЋ: Виталиј Чуркин остати упамћен као гигант руске дипломатије. Остајемо трајно захвални Русији за одлучни став којим је Виталиј Чуркин, као стални представник Руске Федерације, у Савету безбедности УН, 8. јула 2015. године спречио усвајање резолуције чији је циљ био осуда српског народа за наводни геноцид над Бошњацима у Сребрници 1995.

* Западне деструктивне политике у континуитету у региону се настављају, све до најновијег заоштравања на Косову и Метохији изазваног покушајем приштинског режима да забрани динар. Решење овог проблема још увек није на помолу због неспремности кључних западних земаља да изврше делотворни притисак на власт коју су тамо поставиле и потом 2008. године признале уз кршење Резолуције 1244 СБ УН

* Слично се може рећи и за држање ЕУ, као и Немачке и Француске, које свесно излазе из мандата који је ЕУ добила од ГС УН («олакшавање дијалога страна»), крше императивне норме међународног права и резолуције СБ УН 1244

____________________________________________________________________

           ЖИВАДИН Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и ранији савезни министар иностраних послова, био је један од главних говорника на Другим спољнополитичким сусретима у спомен Виталија Чуркина, који се одржавају 20. – 23. фебруара 2024. године у Москви, у организацији Фонда „Горчаков".

           Он је иступио у уводној радној сесији посвећеној савременим етнополитичким конфликтима, пред публиком састављеном од младих дипломата и стручњака за међународне односе.

           Јовановић је најпре истакао је да ће Виталиј Чуркин остати упамћен као гигант руске дипломатије који је деловао у турбулентном периоду на прелазу између 20. и 21. века.

           По речима Јовановића, Чуркин се храбро супротстављао покушајима ревизије резултата Другог светског рата, а за српски народ он остаје симбол вечног пријатељства, солидарности и савезништва са Русијом.

           «Остајемо трајно захвални Русији за одлучни став којим је Виталиј Чуркин, као стални представник Руске Федерације, заузео у Савету безбедности УН, 8. јула 2015. године и тако спречио усвајање предлога резолуције чији је циљ био осуда српског народа за наводни геноцид над Бошњацима у Сребрници 1995.» – рекао је Јовановић.

           Говорећи о савременим етнополитичким конфликтима, Јовановић је изнео детаљан преглед историјских догађаја и међународних околности током југословенске кризе у којима је одлучујуће било коришћење етничких и верских сукоба и сепаратизама као оруђа геополитичке експанзије, ширења сфера утицаја и неоколонијализма од стране западних сила.

           Он је истакао да су самопроглашени победници у хладном рату, тријумфалистички кренули да успостављају глобалну хегемонију, уз разарање међународног поретка заснованог на резултатима Другог светског рата и на Завршном документу ОЕБС-а из Хелсинкија 1975. Уз то, приметио је Јовановић, они су на разне начине - под велом демократије - охрабривали ревизију историје, јачање неофашизма, неонацизма и реваншизма.

           Врхунац је била агресија НАТО против Србије и Црне Горе чију 25 годишњицу обележавамо идућег марта, која је била злочин проптив мира и човечности уз грубо кршење Повеље ОУН и основних принципа међународних односа.

           Он је указао и на континуитет западне деструктивне политике у региону, која се наставља све до најновијег заоштравања на Косову и Метохији изазваног покушајем приштинског режима да забрани динар. Решење овог проблема још увек није на помолу због неспремности кључних западних земаља да изврше делотворни притисак на власт коју су тамо поставиле и потом 2008. године признале уз кршење Резолуције 1244 СБ УН.

           Слично се може рећи и за држање ЕУ, као и Немачке и Француске, које свесно излазе из мандата који је ЕУ добила од ГС УН («олакшавање дијалога страна»), крше императивне норме међународног права и резолуције СБ УН 1244, и свесно подржавају успостављање Велике Албаније.

           «Човечанству је неопходан нови европски и светски поредак», закључио је Јовановић, «заснован на поштовању универзалних принципа суверене равноправности, коегзистенције различитости и специфичности, партнерства и сарадње на обостраним интересима као и на недељивости и једнаке безбедности за све и свакога. Најкраће, потребно је убрзано конституисање праведнијег, инклузивног мултиполарног светског поретка на чему су велики резултати већ остварени, првенствено, захваљујући ангажовању Русије, Кине, Индије, БРИКС-а+ и глобалне већине.»

           https://srbratstvo.ru/zivadin-jovanovic-u-moskvi-curkin-je-simbol-vecnog...