Ako padne Generalštab, nijedno kulturno dobro u Srbiji neće biti bezbedno

n1info.rs

Konzerevatorka: Ako padne Generalštab, nijedno kulturno dobro u Srbiji neće biti bezbedno

N1 Beograd

3–4 minutes

---

U ponedeljak, 24. marta navršava se 26 godina od NATO bombardovanja na Jugoslaviju tokom kojeg je zgada Generalštaba u Beogradu oštećena. Od tada on ima status kulturnog dobra, međutim, Vlada Srbije je u novembru prošle godine odlučila da taj status ukine zbog prodaje ovog objekta zetu Donalda Trampa. Toj odluci usprotivili su se i studenti, i građani, ali i struka, deo radnika u Republičkom zavodu, koji je upravo zbog te odluke podneo ostavku. Konzervatorka Estela Radonjić-Živkov rekla je da pri donošenju te odluke Vlada Srbije nije ispoštovala zakon i proceduru.

„U poslednjih mesec dana smo dobili zahtev za brisanje Generalštaba iz centralnog registra. Kao osnov za to je odluka Vlade, koja je sporna. Republički zavod nije to uradio sa vrlo jasnim obrazloženjem, jer poštuje zakon i procedure. Zakon opet strogo propisuje način na koji se vrši brisanje, odnosno nama nedostaje sva dokumentacija koja bi trebalo da stoji u studiji – obrazloženje zbog čega je skinuta zaštita, ceo elaborat koji nije izrađen, tako da ga mi ni nemamo. Bez te prateće dokumentacije, on ne može da bude izbrisan iz centralnog registra", navela je ona.

Sagovornica N1 podseća da je, od strane više organizacija, udruženja pravnika, arhitekata i mnogih drugih stručnih udruženja, ta odluka poslata Ustavnom sudu na preispitivanje, odnosno traži se ustavnost i zakonitost te odluke.

Kako je istakla, za nešto za šta postoji sumnja da nije bilo po Ustavu i po Zakonu o kulturnom nasleđu, ne bi trebalo da se vrše bilo kakve radnje na Generalštabu.

Dobro je što se, kako je kazala, javnost zainteresovala za stanje kulturnog nasleđa, ne samo Generalštaba nego celokupnog.

„Posebno mlađe generacije koje su shvatile da je to njihovo ustavno pravo, pravo na kulturno nasleđe, da bez prošlosti nema neke budućnosti, da ne možemo da rušimo svoju prošlost i svoje nasleđe da bismo gradili bilo kakvu budućnost", navela je ona izražavajući očekivanje da će zbog mobilizacije društva cela ptriča u vezi sa Generalštabom izaći na dobro.

Sve drugo, smatra, ne bi imalo smisla.

„Ako padne Generalštab, nijedno kulturno dobro u Srbiji više nije bezbedno", rekla je ona.

Podsetimo, studenti u blokadi organizuju u ponedeljak skup ispred zgrade Generalštaba.

 

Боцан-Харченко: Русија никад није тражила да Србија бира – ми или они, као што то Запад чини

Боцан-Харченко: Русија никад није тражила да Србија бира – ми или они, као што то Запад чини

21.03.2025. - 9:03

 

Александар Боцан-Харченко © Sputnik / Лола Ђорђевић

Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да да Русија ништа не тражи и никад није тражила да Србија бира између „ми или они", као што то Запад чини, додавши да Србија има српски став, а не руски или проруски.

„Србија је званично кандидат за чланство у ЕУ, ово је стратешки циљ, и у таквим условима, имамо добро развијене односе, укључујући и дијалог на највишем нивоу. Никад ми нисмо тражили што Запад тражи, или ми или они", рекао је Боцан-Харченко за РТ Балкан.

Коментаришући поједине наводе да „Русија организује протесте у Србији како би послала сигнал Вучићу да не флертује са Западом", руски амбасадор истиче:

„Ово је невероватна глупост. За нас је потпуно извесна ситуација, много мојих суграђана очекује да Србија има потпуно 100 одсто руски став, што није могуће. Србија има српски став, није тај став руски или проруски, ово је за нас потпуно разумљиво", објашњава Боцан-Харченко.

На питање како коментарише тумачења да је у Србији на делу покушај спровођења обојене револуције, руски амбасадор истиче да се руска страна увек ослања на званичне оцене када је реч о збивањима унутар Србије.

„Има пуно сличности са оним што је било у неким другим земљама, Украјини, Грузији, не желим да кажем да је исто, али има пуно сличности са оним што се догађало у неким земљама где је дошло до обојених револуција или су се суочавали са сличним покушајима. Ово у Србији је специфично", рекао је Боцан-Харченко.

Када је реч о продужетку гасног споразума, Боцан-Харченко истиче да „желе наставак и да званичних разговора на радном нивоу има и да је то најважније", као и да се узима у обзир традиција наших односа.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/bocan-harcenko-rusija-nikad-nije-trazila-da-srbija-bira-mi-ili-oni-kao-sto-to-zapad-cini/

Mitić: Mnogima na Zapadu odgovara etničko čišćenje Srba ispod radara

kosovo-online.com

Mitić: Mnogima na Zapadu odgovara etničko čišćenje Srba ispod radara - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da je ono što se dogodilo 17. marta 2004. godine bio orkestrirani napad na srpski narod i najvidljivi oblik etničkog čišćenja, ali da je ono što se dešavalo od tada etničko čišćenje koje je bilo mnogo tiše, u neku ruku i opasnije, zato što se odvijalo ispod radara i jer je bilo sistematsko.

On navodi da je 17. mart 2004. godine, bio vidljiviji i zbog sukoba između Albanaca i Kfora i privukao je veliku pažnju zbog svog intenziteta i vidljivog nasilja. 

„To je bio izuzetno nasilan i brz, koordinisan i efikasan način etničkog čišćenja. Danas se razni elementi etničkog čišćenja vide kroz potpunu uzurpaciju privatne svojine, kroz kriminalizaciju svakog mogućeg građanskog otpora, potpuno onemogućavanje povratka Srba na Kosovo i Metohiju i obesmišljavanje političkog angažmana Srba, što smo videli i sada nakon ovih izbora. Razni su elementi koji, zajedno sa urušavanjem institucija Republike Srbije, doprinose tome da se ovo etničko čišćenje nastavlja. Ono nije počelo sa Aljbinom Kurtijem, ali jeste sistemsko od strane Prištine i koordinirano i prećutano od strane velikih zapadnih sila", ističe Mitić. 

Kaže da je 1999, posle Nato agresije, kada je kao novinar bio na Kosovu, video ćutnju, toleranciju, možda čak i prećutno ohrabrivanje etničkog čišćenja od strane zapadnih jedinica i zapadnih zvaničnika i da mu je bilo jasno da je to model koji će se ponavljati i kasnije, što se i dešavalo u svakoj fazi etničkog čišćenja u poslednjih četvrt veka.

„Činjenica je da, s jedne strane, postoji politička želja da se održi određena stabilnost na Balkanu i stabilnost na Kosovu i Metohiji, kako bi se prikazala jedna vrsta multietničnosti i da je kosovski model ipak uspeo i da nije doveo do etničkog čišćenja o kojem Srbi stalno govore. Međutim, to je apsolutna farsa. S druge strane, postoji politička želja kod vodećih zapadnih država, pre svega država Kvinte, da se zaokruži teritorijalni integritet, kako oni kažu, nezavisnog Kosova. Da bi se to ostvarilo neophodno je bilo potpuno obeshrabriti Srbe, urušiti institucije Republike Srbije i napraviti sve da se taj otpor koji je donekle tinjao doskora uguši", kaže naš sagovornik.

On podseća da je pogromu 17. marta 2004. prethodila plasirana lažna vest i orkestirana kampanija i da je on za konkretan politički cilj imao da se ubrzaju takozvani pregovori koji bi zapravo doveli do nezavisnog Kosova. Ne isključuje mogućnost ponovnog masovnijeg nasilja nad srpskim narodom, ali smatra da u ovom trenutku i Aljbinu Kurtuju i svim albanskim liderima u Prištini i liderima na Zapadu mnogo više odgovara sprovođenje etničkog čišćenja van medijske vidljivosti. 

„17. mart je bio u funkciji ubrzavanja procesa koji će 2008. godine dovesti do jednostranog proglašenja nezavisnosti. U današnjem trenutku sasvim je sigurno da mnogim državama Kvinte, liderima na Zapadu, ne odgovara takvo vidljivo, masovno kršenje ljudskih prava i tako masovno nasilje, već da im mnogo više odgovara ovo etničko čišćenje ispod radara, van medijske vidljivosti, u kom porodice same odlučuju na jedan ili drugi način, ne pod nekim dramatičnim okolnostima, ali racionalno, nekad i razmišljajući o budućnosti svoje dece, da odu sa Kosova i Metohije. To je zaista nešto što je zastrašujuće, to je možda najperfidniji način etničkog čišćenja, taj psihološki rat koji se vodi protiv Srba na KiM", ukazuje Mitić. 

Iako se, kaže, etničko čišćenje negira i naziva propagandom koja dolazi iz Beograda ili propagandom Srba na KiM, činjenice su tu i niko ne može da ospori da postoji vrlo jasna politička agenda koja stoji iza celog tog procesa.

 

Лаура Ковеши истражује случај Железничке станице

politika.rs

Лаура Ковеши истражује случај Железничке станице

Д. Чарнић

~3 minutes

---

Лаура Ковеши, главна тужитељка Европске уније, започела је истрагу о могућим злоупотребама фондова Европске уније у случају реконструкције Железничке станице у Новом Саду, речено је за „Политику" у њеном кабинету.

„Због веома великог интересовања јавности, ЕППО потврђује да је у току истрага поводом могуће злоупотребе ЕУ фондова када је реч о Железничкој станици у Новом Саду. Како не бисмо угрозили исход ове истраге, не можемо јавно да саопштимо било какве додатне детаље", навела је за наш лист Паула Тело Алвес из кабинета тужитељке Ковеши.

Како је додала, Европско тужилаштво треба да одлучи о својој надлежности када је почињена превара у вези са фондовима ЕУ додељеним земљама које нису чланице ЕУ или државама чланицама које нису учеснице".

„С обзиром на то да је штета по финансијске интересе Уније саставни део кривичног дела преваре, када се та штета догоди у Белгији или Луксембургу (јер се тамо исплаћују средства, где се налазе институције ЕУ), постоји надлежност тих држава чланица, а самим тим и надлежност за ЕППО, без обзира на то где се догађај догодио, односно на територији треће земље", навела је Паула Тело Алвес.

ЕППО је, како је наш лист писао, надлежан за истраживање, гоњење и извођење пред суд починилаца кривичних дела против финансијских интереса ЕУ. Ова дела укључују различите врсте превара, пореске преваре с ПДВ-ом у износу већем од 10 милиона евра, прање новца, корупцију итд. ЕППО спроводи истраге, предузима кривично гоњење и врши функцију тужиоца пред надлежним судовима држава чланица које учествују у његовом раду до правоснажног окончања поступка.

Када је реч о земљама које нису чланице ЕУ, ЕППО може имати надлежност у специфичним случајевима превара које утичу на ЕУ фондове додељене тим земљама.

У Јавном тужилаштву за организовани криминал за сада није одговорено на наше питање о томе да ли то тужилаштво сарађује са кабинетом тужитељке Ковеши. Подсећамо, ЈТОК води поступак против три особе, оптужене за корупцију која је за последицу имала пад надстрешнице.

View article...

Enclosures:

160z120_laura.jpg (9 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_03//160z120_laura.jpg

 

Марија Захарова открива шта емисари НАТО планирају у БиХ

politika.rs

Марија Захарова открива шта емисари НАТО планирају у БиХ

~2 minutes

---

Изјаве шефа НАТО Марка Рутеа током његове посете Сарајеву показале су намеру да се меша у унутрашња питања Босне и Херцеговине и привуче је Алијанси, рекла је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Понашање генералног секретара Алијансе у Сарајеву представља снажан пример мешања у унутрашње ствари суверене државе.

 Емисари НАТО не одустају од планова да под своју контролу ставе све сфере живота у БиХ с циљем не само да елиминишу било каква алтернативна гледишта по питању модалитета односа народа у БиХ, него и да угуше отпор локалних политичких снага приближавању земље НАТО", рекла је она.

Захарова је указала да је Руте у Сарајеву категорички позвао на убрзање евроатлантских интеграција БиХ и инсистирао на решавању проблема који је Запад створио око руководства ентитета Босне и Херцеговине Републике Српске, преноси Спутњик.

Поред тога, генерални секретар НАТО-а је похвалио нелегитимног "високог представника" Кристијана Шмита и подржао присуство снага ЕУ у земљи, изразивши спремност НАТО-а да их замени уколико то буде потребно.

View article...

Enclosures:

160z120_zaharova-67d2c27967b66.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_03//160z120_zaharova-67d2c27967b66.jpg

 

politika.rs

Dimne bombe i haos u Skupštini Srbije

~1 minute

---

Poslanici opozicije aktivirali su baklje i dimne bombe u Skupštini Srbije i prekinuli zasedanje.

Predstavnici opozicije pokušali su fizički da se obračunaju sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić i ministrima Vlade Srbije, a obezbeđenje je sprečilo teže incidente. 

Predsednik Vučić posetio povređenu poslanicu Jelenu Obradović

U opštem metežu, nastalom nakon aktiviranja dimnih bombi, poslanici vladajuće koalicije gađani su različitim predmetima.

Ministar Mali govorio u Skupštini punoj dima: Radom se gradi Srbija

Video Player

Your browser doesn't support video. Please download the file:

 

iskra.co

Александар Митић: Србима компас не показује ка ЕУ

6–8 minutes

---

03.03.2025. - 9:12

Украјина би могла постати чланица Европске уније пре 2030. године, оцењује ових дана председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. На страну то што још увек не знамо како ће изгледати мировни споразум о окончању сукоба у овој земљи, нити да ли ће се доследно примењивати „посткипарски" принцип, спочитаван често Републици Србији у погледу Косова и Метохије, да ЕУ више неће примати у чланство државе са нерешеним територијалним питањима.

Немамо увид у перцепцију Украјинаца о томе да ли ће се очекивања Фон дер Лајенове обистинити, али четврт века од почетка „европског пута" 2000. године и деценију од формалног почетка преговора о приступању, свега пет одсто грађана Републике Србије види 2030. годину као ону у којој ће наша држава постати чланица ЕУ. Анкета јавног мњења, спроведена у оквиру научног пројекта „Компас – Допринос модерним партнерствима: процене односа Републике Србије са ЕУ и са Кином", показује да 63 одсто испитаника сматра да Србија неће никада ући у ЕУ, док још 12 одсто очекује да ће се то десити до 2050. године. Дакле, за три четвртине испитаника ЕУ је практично недостижан циљ, желели они да стигну до њега или не.

Независно од анкете пројекта, који реализују Институт за међународну политику и привреду и Институт друштвених наука у оквиру Фонда за науку Републике Србије, интерпретације овог резултата могу да варирају у зависности од (гео)политичког и идеолошког погледа. За једне је то последица дугогодишње политике условљавања Србије, оркестрирања „једностраног проглашења независности Косова", урушавања надлежности Републике Српске или покушаја стварања раздора са Руском Федерацијом. За друге је то последица „аутократског" деловања, дезинформација, унутрашње корупције и спољног „малигног утицаја". Трећи говоре о унутрашњој кризи ЕУ и недостатку политичке воље услед „умора од проширења". Међутим, општи је консензус да је за 10 година процеса приступања резултат и више него танак, да су реални проблеми нагомилани, а напредак скоро па укочен.

У таквом контексту не изненађује што је поглед грађана Србије окренут ка актерима чији су ставови често у супротности са либерално-демократским „главним током" Европске уније. На упит о ставовима страних лидера према Републици Србији најпозитивније оцене добио је премијер Мађарске Виктор Орбан (54,5 одсто позитивних, 34,1 одсто неутралних ставова), а ова земља се сматра и највећим пријатељем у региону (за 37,1 одсто испитаника, испред Румуније за 26,4 испитаника). На другом месту се нашао председник Руске Федерације Владимир Путин (45,6 одсто позитивних, 36,9 одсто неутралних), чија земља, по анкети, највише доприноси одбрани националних интереса и територијалног интегритета Србије (за 45,3 одсто испитаника, испред ЕУ за 18,4 одсто и Кине за 14,8 одсто). На трећем месту је председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг (44,8 одсто позитивних и 41,5 одсто неутралних), чија држава добија најпозитивније оцене по питању политичке и економске сарадње са Србијом у последњих 10 година.

За разлику од њих, кључни актери Европске уније добили су изузетно негативне оцене. Француски председник Емануел Макрон има 10,4 одсто позитивних, а 48,5 одсто негативних. Досадашњи немачки канцелар Олаф Шолц је прошао најгоре, са чак 66,3 одсто негативних и свега 1,9 одсто позитивних оцена, али ништа боље није оцењена ни његова сународница на челу ЕК, Фон дер Лајенова, са 61,2 одсто негативних и 5,1 одсто позитивних. Ова тројка је, иначе, међу главним протагонистима кључних догађаја из односа Србије и ЕУ у 2024. години, од меморандума о стратешким сировинама (литијум), преко куповине француских „рафала", до одбијања зеленог светла за отварање Кластера 3.

Резултати анкете ипак показују нијансиране ставове.

Када се саберу „веома добре" и „добре" оцене о сарадњи са Србијом у последњих 10 година, Кина има 18 одсто предности у односу на ЕУ (53,5 одсто наспрам 35,3 одсто). Међутим, иако су Србија и Кина 2024. године званично унапредилe однос до нивоа „изградње заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери", испитаници не сматрају да Београд и Пекинг имају „челично партнерство" – свега 25 одсто се, у већој или мањој мери, слаже са овом формулацијом. За највећи број (56,7 одсто) Кина је за Србију „важан економски партнер, али недовољно политички ангажован и културолошки недовољно близак".

Европска унија је за највећи број испитаника (38 одсто) „важан економски партнер, али поставља неприхватљиве политичке услове, док су неке вредности које промовише ЕУ проблематичне". За 24,5 одсто испитаника чланство у ЕУ „апсолутно" јесте „стратешки спољнополитички циљ", док за 32,2 одсто то „уопште није". На питање о томе да ли би као кандидат за ЕУ Србија требало да се усклади са санкцијама против Руске Федерације, две трећине испитаника је одговорило негативно (66,1 одсто), док је нешто више од четвртине одговорило позитивно (27,2 одсто).

Занимљив је и случај САД. Бивши амерички председник Џозеф Бајден је на питање о односу према Србији добио свега 1,5 одсто позитивних оцена, а 69,6 одсто негативних. С друге стране, Доналд Трамп (у време анкете председнички кандидат) је имао 15,1 одсто позитивних, 24,8 одсто негативних и 60,1 неутралних оцена. Очекивања су да би, у светлу напора за решавање украјинског сукоба, Трампов рејтинг данас био позитивнији, што би могла да потврди и наредна анкета у оквиру пројекта „Компас".

Ако су песимистични по питању чланства у ЕУ, како грађани виде положај Србије за 10 година? Преко половине испитаника (56,2 одсто) сматра да ће Србија имати исти статус као и данас. Једна петина (19,9 одсто) очекује да ће Србија постати чланица БРИКС-а. Иначе, на питање о томе да ли очекују да ће Србија једног дана постати чланица ове организације, 36,2 одсто је одговорило позитивно, а 50,6 одсто негативно. За 11,9 одсто испитаника, Србија ће у наредној деценији постати чланица ЕУ али остати војно неутрална, док свега 8,8 одсто сматра да ће она постати чланица и ЕУ и НАТО-а.

На питање о томе коју државу виде као „доминантну светску суперсилу" у 2030. години, 45,9 одсто је одговорило да ће то бити Кина. На другом месту су САД са 32,5 одсто, испред Русије са 12,7 одсто и Индије са 3,6 одсто.

Европскa унијa је на зачељу листе и избор свега 1,7 испитаника. Премало за деценију „геополитичке Европске комисије" Урсуле фон дер Лајен.