Главни град Албаније биће Солун

ИНТЕРВЈУ

Дејан Лучић


Главни град Албаније биће Солун

Књи­га
Де­ја­на Лу­чи­ћа “Кра­љев­ство Ха­за­ра” је по­ста­ла оба­ве­зна
ли­те­ра­ту­ра про­фе­со­ра ко­ји је чи­та­ју по шко­ла­ма кри­ју­ћи се
од ко­ле­га. Де­јан Лу­чић је исто­ри­ју пре­вр­нуо као ру­ка­ви­цу и
ње­ну су­шти­ну тре­снуо пред шо­ки­ра­не чи­та­о­це, ре­као нам је
је­дан љу­бо­мор­ни “про­фе­си­о­нал­ни” исто­ри­чар.

Не­ки
чла­но­ви Ли­бе­рал­но де­мо­крат­ске пар­ти­је, у сво­јој ба­зи,
за­го­ва­ра­ју јав­но жи­го­са­ње овог пи­сца и за­бра­ну ње­го­вих
књи­га “Тај­не ал­бан­ске ма­фи­је” и “Кра­љев­ство Ха­за­ра”, ваљ­да
због на­ло­га сво­јих спон­зо­ра.

Де­јан
Лу­чић је по­стао ин­сти­ту­ци­ја у Ср­би­ји ко­ја сво­јом реч­ју
от­кри­ва исти­ну, и то брит­ко и ја­сно. Он ни­је оби­чан пи­сац и
за­то је те­шко пред­ста­ви­ти га. Ре­цен­зент је “Ге­о­по­ли­ти­ке”
Алек­сан­дра Ду­ги­на, са­вет­ни­ка Вла­ди­ми­ра Вла­ди­ми­ро­ви­ча
Пу­ти­на.

Књи­га
“Кра­љев­ство Ха­за­ра” по­све­ће­на је Деј­ви­ду Рок­фе­ле­ру и
при­ја­те­љу ње­го­вих при­ја­те­ља. О Лу­чи­ћу се го­во­ри да је он
са­вет­ник и кон­сул­тант “та­мо не­ких”.

• Па до­бро Лу­чи­ћу ка­да из­ла­зи дру­ги део “Кра­љев­ства Ха­за­ра”?

– До ле­та.

•
По­чи­ње­мо раз­го­вор о ге­о­по­ли­ти­ци и пи­сац нам об­ја­шња­ва шта
је то “та­ла­со­кра­ти­ја”, по­јам ко­ји је код нас до­шао пре­ко
Алек­сан­дра Ду­ги­на.

–
По­јам “та­ла­со­кра­ти­ја” у се­би са­др­жи го­спо­да­ре мо­ра и
оба­ла, то су да­нас САД и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, као осо­ви­на плус
Ка­на­да и Хо­лан­ди­ја. У тај са­вез за­хва­љу­ју­ћи Дру­гом свет­ском
ра­ту уву­че­на је Фран­цу­ска а оку­па­ци­јом и Не­мач­ка и Ита­ли­ја.
Да би ком­пен­зо­ва­ли фру­стра­ци­ју Не­мач­ке и Ау­стри­је, због
ва­зал­ства – го­спо­да­ри мо­ра ну­де им ре­ин­кар­на­ци­ју
Ау­стро-Угар­ске и про­дор на Ис­ток, али под пла­штом НА­ТО-а. Пр­ва
фа­за то­га би­ло је ру­ше­ње ко­му­ни­зма, уз по­моћ ка­то­ли­чан­ства
на се­ве­ру Евро­пе и ру­ше­ње Ју­го­сла­ви­је уз по­моћ ка­то­ли­ка и
му­сли­ма­на. Ло­ги­чан след је био ства­ра­ње Сло­ве­ни­је и
Хр­ват­ске и то под па­тро­на­том Ва­ти­ка­на, Бе­ча и Бер­ли­на,
ства­ра­ње Бо­сне и Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је у са­ве­зу са исла­ми­сти­ма.

“Та­ла­со­кра­ти­ја”
ко­јом у сен­ци упра­вља­ју Ха­за­ри (Ашке­на­зи) ву­че кон­це пре­ко
Бил­дер­бе­га, на опе­ра­тив­ном ни­воу-а у по­за­ди­ну се не ви­ди
Ко­ми­тет-300. За нас је тај Бил­дер­бег кро­јач суд­би­не. Чи­ча Адолф
Мар­ти Ах­ти­са­ри је ма­ли ку­рир, на ве­ли­ком за­дат­ку ру­ше­ња
Ује­ди­ње­них на­ци­ја и ме­ђу­нар­од­ног прав­ног по­рет­ка. Циљ је
ства­ра­ње оп­штег ха­о­са, што је мо­то вла­да­ра из сен­ке, “кроз
ха­ос до но­вог свет­ског по­рет­ка”.

• Да­нас је на ре­ду Ко­смет, су­тра не­ко дру­ги...

– На­рав­но, ва­жно је да се на­пра­ви пре­се­дан, а он­да то по­ста­је но­во пра­ви­ло.

• Не­дав­но сте по­ме­ну­ли да је Пољ­ска са­ве­зник САД и Бри­та­ни­је про­тив Ру­си­је...

–
Да, то је озби­љан вој­нич­ки на­род, али они су са­мо­гла­ви као
Ср­би, и у бу­дућ­но­сти би­ће пред­мет тр­го­ви­не из­ме­ђу Не­мач­ке
и Ру­си­је. Не­мач­ку ин­те­ре­су­је угаљ у Пољ­ској, као што је
ин­те­ре­су­је на Ко­сме­ту. Та зе­мља мо­ра да до­ђе до го­ри­ва, јер
не мо­гу се осла­ња­ти са­мо на ру­ски гас. За­то Пољ­ска чим из­гу­би
ге­о­стра­те­шки зна­чај за САД пре­ста­је да бу­де бе­дем про­тив
Ру­са.

• Ка­да до то­га до­ла­зи?

–
Ка­да се рас­пад­не Европ­ска Уни­ја, а то је пи­та­ње вре­ме­на.
По­сле то­га се пра­ви осо­ви­на Бер­лин-Мо­сква-То­ки­о, где ће Па­риз
и Пе­кинг да бу­ду парт­не­ри. То ће би­ти са­вез кон­ти­нен­тал­них
си­ла ко­јем ће се при­кљу­чи­ти Ја­пан и он тре­ба да ста­би­ли­зу­је
Пла­не­ту.

• Хлад­ни рат
САД пре­ма Ру­си­ји иза­зван је екс­пан­зи­јом Европ­ске уни­је и
Ан­гло­сак­со­на­ца пре­ма Ис­то­ку, ко­ли­ко је то опа­сно?

– Опа­сно је­сте, али ми­слим да ће ра­зум и страх за­у­ста­ви­ти ко­нач­но ре­ше­ње за пла­не­ту Зе­мљу.

• Да ли је мо­жда све то игра, као прет­ход­ни хлад­ни рат ?

–
За­те­за­ње од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и САД је и део светс­ке игре,
ка­ко би оба пред­сед­ни­ка оја­ча­ли сво­је уну­тра­шње по­зи­ци­је,
али и по­зи­ци­је на ме­ђу­на­род­ном пла­ну. Но­ви “хлад­ни рат” мо­же
по­тра­ја­ти де­се­так го­ди­на. Ствар­ни рат ће би­ти ин­ди­рек­тан и
во­ди­ће се пре­ко ма­њих др­жа­ва. Ру­си­ји од­го­ва­ра од­ла­га­ње,
као и Ки­ни, а Аме­ри­ци је по­тре­бан пре­дах. “Тај­минг” им је
раз­ли­чит, Си­ри­ја и Иран, као и од­нос са Из­ра­е­лом су оки­да­чи
но­вог су­ко­ба. Но, на­пад на Иран је са­мо пи­та­ње вре­ме­на, ме­те
на­па­да су од­ре­ђе­не чак су и об­ја­вље­не. Уни­шта­ва­ње Пер­си­је,
древ­не ци­ви­ли­за­ци­је, је но­ви ге­но­цид по­сле Ин­ди­ја­на­ца,
Ја­па­на­ца, Ара­па... А свет ћу­ти.

• Ја­сно нам је шта је “та­ла­со­кра­ти­ја”, а ко чи­ни кон­ти­нен­тал­не си­ле?

–
То су си­ле коп­на. Пре све­га Ру­си­ја, Ки­на, Иран и Ин­ди­ја. По
де­фи­ни­ци­ји при­род­ног за­ко­на то су Фран­цу­ска и Не­мач­ка,
Тур­ска и Еги­пат, али оне су под па­тро­на­том “та­ла­со­кра­ти­је” и
не мо­гу да го­спо­да­ре сво­јом суд­би­ном.

• За­што?

– За­то што по­сто­ји си­стем кон­тро­ли­са­ног те­ро­ри­зма ко­јим се ове др­жа­ве ла­ко уру­ша­ва­ју.

• На при­мер?

–
Не­мач­ка и Ита­ли­ја – цр­ве­не бри­га­де. Фран­цу­ска, Тур­ска и
Еги­пат – ислам­ски те­ро­ри­зам. Не­мач­кој се та­ко­ђе да­нас пре­ти
исла­мом.

Ислам­ски
те­ро­ри­зам је по­лу­га ути­ца­ја “та­ла­со­кра­ти­је” на оне
кон­ти­нен­тал­не си­ле ко­је су про­ме­ни­ле свој при­род­ни та­бор.

• Хо­ће­те да ка­же­те да је рат про­тив те­ро­ра исла­ми­ста о­бич­на фар­са?

–
На­рав­но. Му­сли­ман­ску бра­ћу у Егип­ту су на­пра­ви­ли Бри­тан­ци,
Та­ли­ба­не Аме­ри­кан­ци, Осам Бин Ла­ден је њи­хо­ва играч­ка, а Ал
Xа­зи­ра (гла­си­ло му­сли­ма­на) је ме­диј­ски про­је­кат МИ-6 и
Мо­са­да. То је гла­си­ло пре­ко ко­га се огла­ша­ва­ју исла­м­ски
те­ро­ри­сти кад год то тре­ба “та­ла­со­кра­ти­ји”. Да ли тре­ба да
вам ка­жем да су и те­ро­ри­сти му­сли­ма­ни Ал­бан­ци та­ко­ђе
са­ве­зни­ци САД? Да ли тре­ба да вам от­кри­јем ЦИЕ, БНД и Иран­ске
тај­не слу­жбе БЕ­БАК у Бо­сни и у Ра­шкој обла­сти. Да ли ми­сли­те да
иза Ва­ха­бит­ског ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма (ко­ји до­ла­зи из
Са­у­диј­ске Ара­би­је) – не сто­ји ЦИА? Тај по­крет де­лу­је и у
Че­че­ни­ји про­тив Ру­са. Ко ­је у по­за­ди­ни? Па ЦИА, а из­над
Бил­дер­берг, Три­ла­те­рал­на ко­ми­си­ја, Са­вет за ино­стар­не
по­сло­ве (ЦФР), Кра­љев­ски ин­сти­тут, а он­да као ка­па – Ко­ми­тет
300.Све је то ор­га­ни­зо­ва­на ха­зар­ска ма­фи­ја.

• За­што је “та­ла­со­кра­ти­ја” про­тив Ср­ба?

–
За­то што су про­тив Ру­са. А ми смо по де­фи­ни­ци­ји
“та­ла­со­кра­ти­је” пред стра­жа Мо­скве, са­да Пу­ти­на. Због на­ше
уло­ге пред стра­же Ру­си­ји, по­би­је­ни су и про­те­ра­ни Ср­би у
Хр­ват­ској у Дру­гом свет­ском ра­ту, под Па­ве­ли­ћем
(бри­тан­ско-ита­ли­јан­ским аген­том) – и на кра­ју XX ве­ка под
Туђ­ма­ном (Ха­за­ром) не­мач­ко-ва­ти­кан­ским аген­том, ко­ји је имао
сна­жан линк пре­ма Бри­тан­ци­ма и Аме­ри­кан­ци­ма. Не
за­бо­ра­ви­те, Ср­би су про­те­ра­ни из Хр­ват­ске уз по­моћ
Аме­ри­ка­на­ца.

• А Бо­сна?

–
Бом­бар­до­ва­њем од стра­не Аме­ри­ка­на­ца, и на­о­ру­жа­ва­ње
Хр­ва­та и му­сли­ма­на од стра­не Не­мач­ке и ислам­ских зе­ма­ља,
пла­но­ве и обу­ку су од­ра­ди­ли Аме­ри­кан­ци пре­ко
пен­зи­о­ни­са­них ге­не­ра­ла. Да се Ср­би бр­зо не би се­ти­ли.

• Ко­со­во и Ме­то­хи­ја?

– Без­оч­на агре­си­ја уз по­моћ те­ро­ра од стра­не “та­ла­со­кра­ти­је” и ње­не пе­сни­це НА­ТО.

• Цр­на Го­ра?

–
Да би се Ср­би­ја од­во­ји­ла од мо­ра, од­но­сно у по­за­ди­ни
Ру­си­ја – ко­јој тре­ба по­мор­ска ба­за у Ја­дра­ну од­во­је­на је
Цр­на Го­ра од Ср­би­је. Са­да је про­цес кро­а­ти­за­ци­је Цр­не Го­ре
и ње­ног пре­ла­же­ња на уни­ју за де­се­так го­ди­на.

• Зна­чи Цр­на Го­ра по­ста­је Ју­жна Хр­ват­ска?

– Она ће би­ти “цр­ве­на Хр­ват­ска” и тај тер­мин је де­фи­ни­сан.

• Вој­во­ди­на?

–
Пла­ни­ра­но је да се од­во­ји од Ср­би­је по­сле от­це­пље­ња
Ко­сме­та. То ће се учи­ни­ти уз по­моћ аген­ту­ре ко­ја је са­чи­ње­на
од пла­ће­них по­ли­ти­ча­ра.

• Ка­ко?

–
Ма­мац ће би­ти се­па­рат­но при­ма­ње Вој­во­ди­не у Европ­ску Уни­ју
због бо­љег жи­во­та гра­ђа­на Вој­во­ди­не. Вој­во­ди­на тре­ба да се
од­во­ји од на­зад­них Ср­би­ја­на­ца – ге­џа. Па­ра­лел­но са тим
пла­ном ов­де је до­нет за­кон да стран­ци мо­гу да ку­пу­ју зе­мљи­ште
та­ко да су тај­ку­ни са ту­ђим па­ра­ма по­ку­по­ва­ли зе­мљу уз
га­ран­ци­ју – ко­ју ће пре­не­ти на пра­ве вла­сни­ке ка­да за то
до­би­ју на­лог. Уз­гред, по­кре­ће се и про­цес вра­ћа­ња имо­ви­не
про­те­ра­ним Нем­ци­ма. То мо­же би­ти мач над “Вој­во­ђа­не­ри­ма”
ка­ко их на­зи­ва­ју ау­то­но­ма­ши.

• Ма­ке­до­ни­ја?

–
Ма­ке­до­ни­ја ће се по­де­ли­ти на Ис­точ­ну Ма­ке­до­ни­ју и би­ће
до­де­ље­на Бу­гар­ској за до­са­да­шњу ло­јал­ност и на За­пад­ну
ко­ја ула­зи у са­став Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је.

• Ка­да?

– За пет до де­сет го­ди­на, ако се Ма­ке­дон­ци не про­бу­де.

• Грч­ка?

–
Бри­тан­ци обе­ћа­ва­ју Гр­ци­ма за­шти­ту од Ал­ба­на­ца ако Грч­ка
бу­де ко­о­пе­ра­тив­на. Али, Ал­бан­ци су на­пу­ни­ли Грч­ку са 750
хи­ља­да сво­јих рад­ни­ка и то је за Гр­ке тем­пи­ра­на бом­ба.

• НА­ТО?

–
НА­ТО је ва­зал­на вој­ска “та­ла­со­кра­ти­је” ко­ја се ин­спи­ри­ше
по­мор­ском им­пе­ри­јом – Ри­мом. На­пад НА­ТО на Ср­бе 1999. го­ди­не
био је пре­се­дан, ка­ко би ова ор­га­ни­за­ци­ја иза­шла из сво­јих
пра­ви­ла и пре­тво­ри­ла се у офан­зив­ну си­лу ко­ја ће сле­ди­ти
“та­ла­со­кра­ти­ју” кад год за­тре­ба.

• Где иде НА­ТО у бу­дућ­но­сти?

–
НА­ТО тре­ба да се ши­ри на Ис­ток ка­ко би са ју­жне стра­не до­шао
ис­под Ру­си­је и са за­пад­не што бли­же Ки­ни. Ко­нач­ни циљ је
де­фи­ни­сан, по­де­ла Ру­си­је на че­ти­ри де­ла и за­у­ста­вља­ње
ки­не­ске екс­пан­зи­је.

• Ки­на?

–
Ки­на има сво­ју спе­ци­фич­ну по­ли­ти­ку, она рет­ко ула­зи у
кон­флик­те али ка­да то учи­ни она је до­след­на. Ки­не­ска
оба­ве­штај­на слу­жба зна за све под­ри­вач­ке пла­но­ве Ко­ми­те­та
300, тј. “та­ла­со­кра­ти­је”. Због то­га она мно­го ула­же у раз­вој
кон­тра­о­ба­ве­штај­не слу­жбе у зе­мљи, али и у оба­ве­штај­ну мре­жу
на За­па­ду и у Ја­па­ну, Тај­ва­ну, али и у Па­ки­ста­ну.

• Ки­на се на­о­ру­жа­ва?

–
Вр­ло озбиљ­но, ку­пу­је оруж­је од Ру­си­је, ку­пу­ју и фа­бри­ке, и
на­уч­ни­ке. Сви ру­ски на­уч­ни­ци, ко­ји ни­су ан­га­жо­ва­ни у
сво­јој зе­мљи, до­би­ли су блан­ко фи­нан­сиј­ску по­ну­ду од Ки­не,
да до­ђу и по­мог­ну. Ки­на ће за 50 до 100 го­ди­на би­ти ве­ли­ки
го­спо­дар не са­мо огром­ног де­ла Ази­је већ и Афри­ке. Они су та­мо
кре­ну­ли у ин­ве­сти­ци­је. То им је по­ну­ђе­но као ма­мац – да би
би­ли мек­ши. Но, са­рад­ња Ру­си­је и Ки­не због то­га не сла­би.

• Ин­ди­ја?

–
Ин­ди­ја на вра­ту има Па­ки­стан ко­ји је ин­стру­мен­та­ли­зо­ван од
За­па­да – да бу­де ка­мен око вра­та Ин­ди­ји – а у дру­гом пла­ну и
Ру­си­ји. Но, Пу­тин се лу­ка­во сна­шао и по­ста­вио као парт­нер, а
не као хе­ге­мон му­сли­ман­ском све­ту – ко­ји За­пад гу­ра у свет­ски
рат.

• Иран?

–
Иран, у по­за­ди­ну има Ру­си­ју и Ки­ну. План је да се Аме­ри­ка
упе­ца на Иран ка­ко би се ње­на вој­ска ла­га­но раз­ву­кла пре­ко
Ав­га­ни­ста­на, Ира­ка и Ира­на. За оку­па­ци­ју ово­ли­ких
те­ри­то­ри­ја Аме­ри­ка и НА­ТО не­ма­ју до­вољ­не ка­па­ци­те­те.
Због то­га ће САД пре­ма Ира­ну ићи са ва­зду­шним уда­ри­ма чак и са
упо­тре­бом ма­лих атом­ских бом­би. Иран ће на то од­го­во­ри­ти
бом­бар­до­ва­њем Из­ра­е­ла.

• Си­ри­ја сто­ји Аме­ри­ци као про­блем у том по­хо­ду на ислам­ске зе­мље?

–
Да, за­то се Си­ри­ја при­бли­жи­ла Ира­ну, а она је ра­ни­је би­ла
бли­ска са СССР. То зна­чи да Си­ри­ја гра­ви­ти­ра пре­ко Ира­на,
Ру­си­ји и Ки­ни. Ства­ра се блок кон­ти­нен­тал­них зе­ма­ља про­тив
на­до­ла­зе­ће “та­ла­со­кра­ти­је”.

• Де­мо­кра­те у САД су про­тив вој­не екс­пан­зи­је, про­тив ра­та?

–Не.
Не по­сто­ји у Аме­ри­ци оп­ци­ја де­мо­кра­те и ре­пу­бли­кан­ци. То
су ле­ва и де­сна ру­ка, мо­зак је је­дан и он је у струк­ту­ра­ма
вла­да­ра из сен­ке. Аме­ри­ка је ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­на, као и
Бри­та­ни­ја. “Та­ла­со­кра­ти­ју” чи­не го­спо­да­ри по­ли­ти­ке,
ко­ји не из­ла­зе на из­бо­ре – они на­след­но вла­да­ју. Ко су они,
са­зна­ће­те чи­а­тју­ћи “Огле­да­ло”.

• По ва­ма Тре­ћи свет­ски рат је бу­дућ­ност?

–
Из­ве­сна бу­дућ­ност. Им­пе­ри­ја во­ђе­на скри­ве­ним упра­вља­чи­ма
мо­ра да тре­ну­т­но ­напра­ви пре­дах до великог рата.

• До­кле?

–
Мо­жда док не оде Пу­тин. То зна­чи да ће бив­ши шеф ЦИЕ Ро­берт Гејтс
по­ку­ша­ти да се на­го­ди са Вла­ди­ми­ром Вла­ди­ми­ро­ви­чем,
опе­ра­тив­цем КГБ у Ис­точ­ној Не­мач­кој ко­ји је на­вод­но ра­дио у
оде­ље­њу “Т” (тех­нич­ка шпи­ју­на­жа), ка­ко би ње­го­ва по­др­шка
Ира­ну би­ла сма­ње­на. То мо­же да се до­го­ди, али ту се ни­ка­да не
зна шта је ме­ра ства­ри. У том по­га­ђа­њу је и Ср­би­ја, од­но­сно
Ко­смет. Ми­слим да ће се на­ћи ком­про­ми­сна фор­му­ла зва­на
ус­по­ре­но кре­та­ње у круг.

• За­што би Ко­смет ин­те­ре­со­вао Ру­се?

– Из истог раз­ло­га за­што ин­те­ре­су­је и Аме­ри­кан­це.

• Али Аме­ри­ка је ја­ча?

– Мо­жда тре­нут­но, али ње­на сна­га има рок тра­ја­ња. За де­сет го­ди­на све ће би­ти пот­пу­но дру­га­чи­је.

• Шта то зна­чи?

–
Ки­на ће по­ста­ти свет­ски хе­ге­мон и ба­ци­ће очи на огром­но
про­стран­ство Си­би­ра у ко­јем жи­ви све­га 20 ми­ли­о­на
ста­нов­ни­ка. Та­да ће Ру­си­ји би­ти по­треб­на Аме­ри­ка и
обр­ну­то.

 • За­што се
он­да, ако ће све то би­ти та­ко, као иде­ал сва­ком об­ра­зо­ва­ном и
па­мет­ном Ср­би­ну на­ме­ће Европ­ска уни­ја као циљ ко­јем тре­ба да
те­жи?

– То је кла­сич­но
ис­пи­ра­ње мо­зга. Ин­док­три­ни­ра­ни Евро­пом не­ће­мо схва­ти­ти
об­ма­ну. Европ­ска уни­ја на­ма не до­зво­ља­ва да у њу уђе­мо.
Евро­па за нас мо­же да сја­ји са­мо из да­љи­не. То је мо­жда и бо­ље,
јер из­бли­за је че­мер и јад, о ко­ме кон­тро­ли­са­ни ме­ди­ји у
Ср­би­ји не­сме­ју да пи­шу.

• На­ши ме­ди­ји?

– На­ши, а њи­хо­ви. А све ви­ше на­ши по­ста­ју њи­хо­ви.

• Па шта је он­да исти­на о Евро­пи?

–
Цр­ве­на за­ста­ва са Кре­мља пре­ба­че­на је у Бри­сел. СССР је умро,
ро­ђе­на је Европ­ска уни­ја. То је иста по­зо­ри­шна пред­ста­ва
мле­тач­ких тр­го­ва­ца, ко­ја се игра на но­вој сце­ни. Со­вјет­ски
гра­ђа­нин – за­ме­њен је европ­ским гра­ђа­ни­ном. Ру­бља – евром. Чак
су и го­спо­да­ри обе уни­је ро­ђа­ци из истог пле­ме­на.

• Да се вра­ти­мо Ко­сме­ту.

–
Сла­жем се, то је пи­та­ње где сви Ср­би на Пла­не­ти Зе­мљи тре­ба да
по­тег­ну сво­је ве­зе ме­ђу вла­да­ри­ма из сен­ке и код Пу­ти­на и
код Бу­ша. Ко­смет­ска бит­ка во­ди се са­да тај­но, и не­ма ко­нач­ног
ре­ше­ња.

Пре ко­нач­ног
ре­ше­ња би­ће је­дан но­ви бал­кан­ски рат. Ал­бан­ци су се
по­ла­ко­ми­ли и не­ће се за­у­ста­ви­ти док не на­пра­ве Ве­ли­ку
Ал­ба­ни­ју, а то мо­гу да учи­не тек кад на власт у САД по­но­во до­ђу
де­мо­кра­те. Ми ства­ри око Ко­сме­та мо­ра­мо за­вр­ша­ва­ти пре­ко
Пу­ти­на и Бу­ша уз Бо­жи­ју по­моћ.

• Али Ви пред­ви­ђа­те но­ви бал­кан­ски рат?

–
То је ре­ал­ност, чвр­сту ко­а­ли­ци­ју мо­ра­ју да чи­не Грч­ка,
Ср­би­ја, Ма­ке­до­ни­ја и Цр­на Го­ра, све зе­мље ко­је су угро­же­не
шип­тар­ским те­ро­ром. Ако се то не до­го­ди, ако се као са­да,
бу­де­мо су­прот­ста­вља­ли по­је­ди­нач­но – сви ми мо­же­мо да се
па­ку­је­мо. За мање од 50 го­ди­на глав­ни град ве­ли­ке Ал­ба­ни­је
би­ће Со­лун. За­то, пре­ста­ни­мо да при­ча­мо бај­ке ка­ко ће­мо на
те­рор од­го­ва­ра­ти мол­бом да нас НА­ТО бра­ни. Па кад је Ср­бе
не­ко дру­ги бра­нио?!

• Пи­та­ње ко­је се увек по­ста­вља и оста­је без од­го­во­ра: ода­кле Вам сви ти по­да­ци? За ко­га ра­ди­те?

–
А што то не пи­та­те Бо­ри­са, Че­ду, Чан­ка, Ве­сну,
Сви­ла­но­ви­ћа... Пра­ти­те траг нов­ца ко­ји во­ди до тих осо­ба,
про­у­чи­те њи­хо­во окру­же­ње и пра­ти­те њи­хо­ве ве­зе и
ви­де­ће­те за ко­га они ра­де. Сви ти пу­те­ви во­де до Гор­дог
Ал­би­о­на и Зи­да пла­ча.

• Али на­ше са­да­шње во­ђе, упр­кос све­му твр­де да је на­ше ко­нач­но ис­хо­ди­ште ута­па­ње у Европ­ску уни­ју и НА­ТО.

–
Европ­ска уни­ја је ви­ше пу­та пра­вље­на, за вре­ме Кар­ла Ве­ли­ког,
На­по­ле­о­на, Хи­тле­ра. Ево и са­да. Та за­јед­ни­ца је не­при­род­на
тво­ре­ви­на ко­ја је сво­је на­ста­ја­ње по­че­ла пљач­ком
соп­стве­ног ста­нов­ни­штва. Се­ти­те се пре­тва­ра­ња мар­ке у евро,
а по­сле то­га ни­ве­ла­ци­је це­на. Европ­ска уни­ја је на­пра­вље­на
од мле­тач­ких тр­го­ва­ца и њи­ма слу­жи. Ин­ду­стри­ја Евро­пе
уми­ре, а оно што је ви­тал­но се­ли се у Ки­ну.

• А Евро-Атлантске ин­те­гра­ци­је?

–
Циљ те при­че је да им да­мо вој­ску за по­ход на Ис­ток, и да у
Ср­би­ји рас­по­ре­де ра­ке­те ко­ји­ма би га­ђа­ли Ру­си­ју. Евро­па и
НА­ТО су там­ни ви­ла­јет, сви ће се ка­ја­ти ко­ји уђу у то ко­ло.
Су­коб је по­чео, и стра­да­ће сви ко­ји су у ње­га уме­ша­ни.

За­то,
бу­ди­мо евро-скеп­ти­ци, као сви ин­те­лек­ту­ал­ци у Па­ри­зу, ко­ји
ни­су на плат­ном спи­ску Рот­шил­да и Со­ро­ша. У Евро­пу и НА­ТО
пу­туј­мо по­ла­ко, на­да­ју­ћи се да ће бар овај рат про­ћи без нас.
Че­твр­ти рајх иде на Ис­ток.


С. Ве­се­ли­но­вић

http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/89/intervju_1.html

Powered by ScribeFire.

Rečeno a prećutano

Oliver Vulović

24.03.2007. Beograd

Rečeno a prećutano

Osam brzih godina je prošlo. Koliko i dalje jako boli svedoči naša nemogućnost da zaborav učini mnogo više nego što je do sada učinio. I kada poželimo, u ime Boga, da barem do nekle zaboravimo, isti ljudi iz 1999-e godine koji su tada vodili politički, ekonomski i oružani rat protiv Srba, nanovo nas i 2007-e kontinuitetom svoje antisrpske politike svakodnevno vraćaju na onih strašnih 88 dana. Solana, Ahtisari, Roan, Berns, Holbruk, Pak, Bilt.....gotovo kao naručeni, a verovatno i jesu, vaskrsavaju usred ponovnog izbacivanja kosmetske krize u sam vrh svetske politike, odmah iza Iraka, gde je nedavno Ban Ki Mun samo Budinom milošću izbegao isto ono što je Alah već odredio De Melu kao sudbinu. Još uvek nismo uspeli da prebrojimo žrtve pretposlednjeg nacističkog divljanja u Evropi. Poslednje veliko divljanje je bilo 17.marta 2004, pet godina nakon upada milosrdnih andjela na našu teritoriju. Procene variraju od 1200 do 5000 ubijenih lica. Žrtve pre i posle agresije su nam dozvolili da prebrojimo i objavimo. Materijalna šteta, o kojoj ni onaj pravi sud u Hagu ne bi, a kada su to Srbi tražili nije ni smeo da razmišlja, iznosi preko sto milijardi dolara. 24.marta 1999. godine, Solana je pritisnuo dugme, Roan otvorio šampanjac u kafeu Central u Beču, Ahtisari i tada i sada pregovarao tako što prenosi ultimatume i u lice nam govori koliko nas kao narod mrzi, Berns ulickano ali i dalje neprekidno laže, Holbriuk tada i sada preti Srbima nestajanjem, Pak neumorno nastavlja da priprema teren za nove špijunske misije, Bilt je odabirao i dalje bira političare koje treba utamničiti. Rat je zaista nastavak politike drugim sredstvima, jer što se tiče odnosa izmedju Velikih sila i Srbije, on traje već 15 godina menjajući samo stil i formu iz niskog do visokog inteziteta. Prema Srbima od 1992e godine u stvari nije ni vodjena politika, nego samo njen prethodno imenovani nastavak drugim sredstvima. Poslednjih osam godina smo svedoci njegove forme niskog ali podmuklog i neprekidnog inteziteta a sudeći po uskladjenim balističko-briselsko-američkim izjavama, očigledno smo pred vratima i novog, blic krig rata visokog inteziteta. Ni u jednoj godini posle 1999e ,kao što je u ovoj 2007oj, nije bila tako snažno izražena ratničko-preteća retorika srpskih neprijatelja. Rambuje su zamenili Bečom, Olbrajtovu Viznerom a budućoj, još jednoj humanitarnoj katastrofi Srba, ovoga puta već odredjeni termin uspešno kriju od javnosti. Nanovo otvaraju sve frontove ; Vokera na Kosmet, Silajdžića na Srpsku, Vehabije na Rašku, narkogerilose na Preševo . Agresija NATO hunte na SRJ je bila deo jednog velikog antisrpskog projekta na Balkanu, koji i dalje traje i Srbi za svoje premijere i predsednike mogu uzaludno postavljati koga god hoće – ne vredi. Izuzetak je bio jedino Djindjić, ne samo zbog toga što nije bio izabran nego imenovan za premijera nego i zbog toga što se tokom svih kriza izmedju Srbije i Velikih sila spretno izučio denuncijatorskom zanatu (slanje spiskova uspešnih srpskih firmi u Brisel tokom sankcija, odavanje generalštabnih ratnih planova Karli del Ponte nakon oktobarskog puča), i na taj način kupio zapadno stopostotno i za života nikad predjenih deset od sto poverenja svog naroda. Ostali su se, da bi ostali u milosti milosrdnih ponašali shodno situaciji. Neko je dok su se još pušila srpska zgarišta ljubio ruku srpskim krvnicima, neko je dočekao iznudjenu amnestiju za dezerterstvo i vratio se pravo iz kukuruza direktno u visoku politiku kao najčvršći Koštuničin partner a neko se od šetača i tzv borca za demokratiju ukotrljao pravo u veleizdaju. Ako se malo bolje pogleda, niko se u stvari za ovih osam godina nije promenio. Ni takozvana medjunarodna zajednica, ni srpski izdajnici ni srpske patriote. I jedni i drugi i treći su i dan danas ostali ono što su bili i 1999-e godine – agresori, izdajnici, rodoljubi. Svi smo tamo gde smo bili i 1999-e godine bez obzira na usiljenu, iskreiranu i našminkanu retoriku u okviru koje se Kinkelovo da Srbe treba baciti na kolena promenilo u potrebu primoravanja Srbije na političku konstruktivnost, Olbarjtino visoko podizanje letvice koju Srbi na pregovorima ne mogu da preskoče u briselsko tri NE a američko sprečavanje humanitarnih katastrofa u njihovu brigu oko toga da li će Srbija odabrati Kosmet ili Evropu. Mi smo u istom grotlu i u istim patnjama samo što nam se sada one imaju prividjati u vidu ekonomskog tigra na Balkanu, te u vidu epopeje o otpisivanju pariskog i londonskog duga koji nisu ni desetina štete koja nam je sankcijama, bombardovanjem i otimanjem kosmetskih resursa napravljena ili imamo neizostavno biti u neizmernoj sreći što u srpskoj celokupnoj privredi od Srba kao vlasnici postoje samo tri odabrana tajkuna. Isti se krug vrti dragi moji a mi smo izgleda jezivo blizu one njegove tačke zbog čije osmogodišnjice je ovaj tekst i napisan. Nije tako davno bilo kada je Ričard Majls u praskozorje bombardovanja pred kamerama otvarao nove fabrike i najavljivao investicije, tako da me Poltovo širokogrudo darivanje beogradskih institucija uopšte ne može uljuljkati. Ja znam na kom drumu živim i da je to baš onaj kojim bi Danajci ipak da prodju i ostanu. Kako 1999-e tako i ove 2007e.

http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=DRUSTVO

Осам година од Нато бомбардовања Све се променило на штету Срба Иако су Срби и неалбанци на Космету по попису из 1991. чинили само 17 посто укупне популације, њихово учешће међу страдалим је далеко више и износи 28 посто

Током НАТО бомбардовања СР Југославије, започете на данашњи дан 1999. године, Би-Би-Си је 19. априла те године емитовао тврдњу америчког амбасадора за ратне злочине Дејвида Шефера да САД немају извештај са Косова „за више од 100.000 људи” и да „немамо појма где су они сада”. Спекулације о огромном броју албанских жртава наставиле су се и наредних недеља, да би Си-Би-Ес 16. маја пренео речи министра одбране САД, Вилијема Коена, да на Косову нема „око 100.000 мушкараца војничког узраста, можда су убијени”. Амерички председник Бил Клинтон, по писању лондонског „Гардијана” од 19. априла, говорио је о томе да су Срби убили „на хиљаде” Албанаца на Косову. Само четири дана после Клинтона, у „Њујорк тајмсу” се 23. априла огласио аналитичар Томас Фридман: „Допадало вам се или не, ми смо у рату против српске нације (Срби свакако то мисле) и улози морају бити веома јасни: сваке недеље када пустошите Косово вратићемо вам земљу деценију уназад претворивши вас у прах. Желите у педесете? Ми ћемо вам дати педесете. Желите 1389? Можемо да створимо и 1389”. Бомбардовање је трајало 78 дана, дакле једанаест недеља, па би по Фридмановом немилосрдном и циничном рачуну, произашло да је напад НАТО-а вратио Србију и Србе једанаест деценија уназад, дакле негде у 1889. годину. Осам година после бомбардовања, подаци Комисије за нестала лица Владе Републике Србије говоре да је на Косову и Метохији, од 1. јануара 1998. године до данас, убијено или нестало 8.700 особа, од тога 6.200 Албанаца и 2.500 Срба, Рома и других неалбанаца. Подаци сведоче о 4.700 убијених и 1.500 несталих Албанаца, као и о 1.880 убијених и 620 несталих Срба и неалбанаца. Председник владине комисије Вељко Одаловић, као и Гвозден Гагић, наглашавају да су подаци о несталима усаглашени и прихваћени у Међународном комитету Црвеног крста, Комисији за нестала лица Унмика и у Комисији за нестале при приштинској влади. Податак о 8.700 убијених и несталих обухвата три периода страдања. Први се односи на време од 1. јануара 1998. до 24. марта 1999. године, до почетка агресије НАТО-а, други период је ограничен на бомбардовање НАТО-а, а трећи се протеже од доношења Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација до данас. Раст терористичког насиља, по речима Вељка Одаловића, покренут је у касно пролеће 1998. године, када су напади ОВК на полицајце и припаднике војске, али и на цивиле, постали знатно чешћи, па је драматично повећан број отетих и несталих. Отмица осам рудара у Белаћевцу 17. маја 1998. године, потом отмица 25 мушкараца из три села у околини Ораховца, уништавање посмртних остатака отетих Срба у кречани у Клечкој, ликвидација целе албанске породице у Клини због њених пословних веза са Србијом, само су неки од примера за оно што се догађало у време кад на Космету није било масовнијих активности војске и полиције против ОВК и албанских екстремиста. Ратна пропаганда у земљама чланицама НАТО-а систематски је фалсификовала, увећавала број наводних албанских жртава у акцијама полиције и војске СРЈ. Беспримерна кампања доживела је врхунац током бомбардовања. Само у првој недељи агресије, првенствено у медијима на Западу, у најмање 1.000 извора поменут је „геноцид” коме су од српских снага наводно били изложени Албанци на Космету. „НАТО је почео да инсистира на својим тврдњама о српским пољима смрти, кад је схватио да се засићени медији окрећу супротним причама: причама о цивилима које су убиле бомбе НАТО-а”, каже се у извештају једне аналитичке групе цитираном у „Њујорк тајмсу” 5. децембра 1999. године. Припадници српских снага несумњиво су починили и злочине, али после започетог бомбардовања, правданог потребом да се злочини спрече. Ноам Чомски је закључио да је „потребна велика дрскост да се ти злочини употребе као накнадно оправдање за акције које су их подстакле”. После агресије НАТО-а и доласка међународних снага на Космет уследила је нова фаза терористичких активности албанских екстремиста. Егзодус стотина хиљада Срба, Рома и других неалбанаца био је изазван растом насиља, убистава и отмица припадника ових националних заједница на Космету. О размерама тих злочина сведоче подаци објављени фебруара 2002. године у билтену Унмика „Фокус Косово”. Током 2000. на Космету је убијено 245, а наредне 118 особа, уз 495 покушаја убиства током те две године и 514 разбојничких напада на цивиле. Упркос томе што је на Космету у почетку било 45.000, а онда 38.000 војника Кфора и 4.500 припадника међународне полиције, од њиховог доласка до почетка 2002. године сваког другог дана било би почињено ново убиство и ново киднаповање. Има аутора који су већ од лета 1999. године преносили тврдње официра Кфора да имају наредбу да игноришу ове злочине. Француски командант је чак прецизирао да су то „наредбе које долазе из НАТО-а, које долазе одозго”. У серији текстова објављиваних у новембру 1999. године у лондонском „Индепенденту”, Роберт Фиск је оптужио Кфор да намерно скрива тачан број убијених Срба, те да „нису покушали да истраже ниједно њихово брутално убиство”. Постављајући питање „да ли ово срамотно етничко чишћење и убијање Срба, које се изводи у присуству Кфора, може и даље да се објашњава као реваншизам”, лондонски лист је подсетио на ратни циљ НАТО: „Срби напоље, НАТО унутра, избеглице натраг”. „Задатак (Срби напоље) готово је обављен”, писао је тада „Индепендент”. И заиста, за само четири и по месеца, од 10. јуна до 30. октобра 1999. године, с Космета је протерано више од 330.000 људи. У поменутој серији написа, „Индепендент” је навео и речи генерала Мајкла Џексона, ондашњег главнокомандујућег снага Кфора, да би у случају одвајања Црне Горе од Србије Косово „неизбежно постало независна држава”. У разговору са Вељком Одаловићем и Гвозденом Гагићем подсећамо се и Резолуције Савета безбедности УН 1244 којом су дефинисана четири најзначајнија задатка међународних снага, наиме, одвраћање од даљих непријатељстава, демилитаризација ОВК, успостављање сигурног окружења које ће омогућити да се избеглице и расељена лица безбедно врате својим домовима и осигурање јавне безбедности. Готово осам година посла доласка Кфора на Космет и успостављања Унмикове цивилне управе јасно је да ови задаци нису испуњени, ма колико се многи, и Марти Ахтисари, трудили да себе и друге убеде у обрнуто. Сада смо ту где јесмо. Слободан Кљакић -------------------------------------------------------------------------- ПОРУКА ЧИТАОЦИМА Чега се прво сетите када се помене бомбардовање наше земље 1999. године? Пошаљите нам, уз коментаре на овај текст, и неку своју успомену или лични доживљај из тог доба. Унапред хвала. Политика online