Sijekovac - zločin bez kazne: Rat u Bosni počeo mesec dana pre zvaničnog datuma upadom HV i masakrom srpskih civila u okolini Bosanskog Broda - sledeće žrtve bili su Romi
Organi izvađeni i iz tela 116 mališana
Boris Subašić
Pre desetak dana, u bosanskom gradiću Visokom na brzinu su zakopani ostaci 23 deteta, pronađeni još 2004. u masovnoj grobnici u selu Sijekovac kraj Broda u Republici Srpskoj.
- Naprasna sahrana dečjih skeleta, koji su šest godina čamili u depoima zbog odlaganja istrage, još jedan je pokušaj zataškavanja užasnog zločina - kaže Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih lica Republike Srpske. - Reč je o masakru 250 Roma, od kojih su 116 bili mališani stari do 15 godina. U maju 1992. oni su u konvoju od četiri autobusa pokušali da odu u Italiju, i postoje dokazi da su propušteni kroz srpske linije. Niko nije znao šta se s njima desilo sve dok 2004. nisu ekshumirana tela u Sijekovcu.
Krčmar se još od 1993. bavi potragom za nestalima i naglašava da su pronađene žrtve iz samo jednog autobusa, dok se za ostalima još traga, ali da se istraga neprestano i na sve načine ometa i iz Federacije BiH i iz inostranstva.
- Došli smo do svedoka zločina, bivših hrvatskih i muslimanskih vojnika koji su nam rekli da su žrtve u Sijekovcu masakrirane zbog trgovine organima - kaže Marko Grabovac, predsednik Udruženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda. - Postoje indicije da je reč o istoj međunarodnoj ekipi koja je kasapila i kosovske Srbe u „žutoj kući" u Albaniji. Svedoci pominju dva hirurga iz Slavonskog Broda i bele helikoptere koji su transportovali organe, a takve su imale samo međunarodne posmatračke ekipe u Hrvatskoj.
Grabovac napominje da su se baš u vreme raspada SFRJ pojavile nevladine, navodno humanitarne, organizacije specijalizovane za ratna područja, koja su, pak, poznata kao najbogatiji majdan organa za crno tržište.
Istraga o Sijekovcu od samog početka bila je zaogrnuta neouobičajenom tajanstvenošću, kažu u Operativnom timu za traženje nestalih lica Republike Srpske.
- Reč je o jedinoj ekshumaciji u BiH na kojoj je bilo zabranjeno prisustvo medija - ističe Goran Krčmar. - Na ostale su dolazili puni autobusi novinara, visoki predstavnici Federacije i ambasadori praveći morbidni spektakl. Čudno je i to što je ekshumacija u RS, a njom su rukovodili Federalna komisija za nestale iz Sarajeva i tužilac iz Zenice, koji je čak pokušao da nam zabrani da dajemo ikakve izjave o onome što je pronađeno.
Ovaj stručnjak ističe da je od kraja rata u BiH učestvovao u iskopavanju 3.500 leševa, ali da nikad nije video ništa slično onome što je pronađeno u Sijekovcu.
- Sva pronađena tela bila su skeletizovana, bez odeće i nekompletna - kaže Krčmar. - Nigde nije bilo ni najmanjih ostataka organa, a gornji i donji ekstremiteti bili su razdvojeni od trupa. Prvi put smo videli rastavljeno dete od 12 godina. Iako su informacije o grobnici dobijene od svedoka učesnika zločina, predstavnici Federacije i neki ljudi iz međunarodnog tima su tvrdili da je reč o žrtvama iz Drugog svetskog rata. Zato smo tražili DNK analizu, a rezultate smo dobili tek pre dva meseca!
U međuvremenu, ostaci žrtava preneti su u Visoko, a za istragu, koja nije ni vođena, ostao je nadležan tužilac iz Zenice. Međutim, optužnica do danas nije podignuta.
- Mi nijednog trenutka nismo imali dilemu šta je u grobnici, ali je problem nastao kad je Federalna komisija odnela tela - objašnjava Krčmar. - Istragu je trebalo da vodi nadležno tužilaštvo iz Doboja, koje je i zvanično zahtevalo od tužilaštva BiH da se i predmet i tela ustupe timu Vlade RS. Međutim, prepiska se otezala, a onda je odjednom neko odlučio da se tela sahrane u Visokom, baš kad smo od vrhunske britanske DNK laboratorije dobili potvrdu da je reč o žrtvama iz ovog rata!
Tužilaštvo iz Doboja tražilo je od kolega iz Zenice da objasne zašto su tela pokopana umesto da se vrate u RS, a ovi su odgovorili da je to zahtevao Institut za nestala lica BiH u Sarajevu.
- Tela su sahranjena istog dana kad smo mi dobili DNK analizu koja je bila uslov za nastavak istrage - tvrdi Krčmar. - To ukazuje na veliku manipulaciju s vrlo mračnom pozadinom, jer je potvrda britanske DNK laboratorije da kosti pripadaju žrtvama iz 1992. stigla u Federaciju još 2004. Znači, neko je šest godina svesno krio nalaze o zločinu, što je ozbiljno krivično delo.
Srpski istražitelji iz Broda naglašavaju umešanost stranih ekipa u trgovinu organima.
- Svedoci su naveli ime država čiji su bili helikopteri kojima su transportovani organi - kaže Grabovac. - Posle Dejtona na mestu zločina pojavio se kontingent Sfor iz jedne od tih država i nasuo i zaravnao teren za saobraćajnicu baš preko masovne grobnice.
Svedoci, učesnici zločina, otkrili su da ni sami nisu gubili vreme na ukopavanje raskomadanih leševa u zemlju, već su ih samo zatrpali šljakom.
- Među svedocima je i porodica koja je na mestu grobnice imala baštu do marta 1992, kad su pobegli pred hrvatskim jedinicama - dodaje Krčmar. - Vratili su se tek u oktobru 1992. i videli da je njihova bašta nasuta šljakom i da je tlo podignuto više od metar. Kasnije je to zemljište koristio Sfor, a tek su iskopavanja 2004. otkrila ljudske ostatke.
Tragači za nestalima napominju da masakr Roma u Sijekovcu nije jedini koji se odigrao u ovom posavskom selu na granici s Hrvatskom, a da je čak i u masovnoj grobnici iskasapljenih Roma bilo osam srpskih meštana.
- Reč je o nastavku masovnog zločina nad srpskim civilima u martu 1992, u Brodu i okolini - naglašava Marko Grabovac. - Još 3. marta Zbor narodne garde, tad već zvanične vojske Hrvatske koju je priznala Evropska zajednica, izvršila je agresiju na BiH, zajedno sa odredima Hrvatskih obrambenih snaga (HOS) i Patriotske lige, paravojske Stranke demokratske akcije.
Naš sagovornik ističe da je u noći između 26. i 27. marta u Sijekovcu počinjen prvi masovni zločin nad civilima u Bosni, kad je za samo sat vremena na najokrutniji način ubijeno petnaestoro odraslih i dece srpskih porodica Zečević, Bačić, Radovanović, Milošević i Martić.
„Zenge su prvo upale u kuću porodice Zečević. Na licu mesta su ubile Jovana Zečevića (72) i zaklale njegove sinove Milana, Vasu i Petra. Krvavi pir nastavili su idući od kuće do kuće rušeći, paleći i ubijajući. Zaklali su Luku Miloševića i njegove sinove Željka i Dragana (17), zatim Vida Radanovića i njegovog sina Mirka, Rista i Nedeljka Bačića... Zaklali su i nepokretnog starca Sretu Trifunovića", stoji u svedočenjima preživelih Srba iz Sijekovca.
Sledećih dana Hrvati i muslimani su u Sijekovcu ubili još 51 Srbina, ukupno više od 70 Srba, dok se devetoro i danas vode kao nestali.
- Do danas sam pronašao sedam masovnih grobnica, a da ne govorim o mnogobrojnim pojedinačnim grobovima i ostacima tela, uključujuči ona u Savi - kaže Grabovac. - Međutim, to ni izdaleka nije sve. Eto, ni ostatke svoje majke i brata još nisam pronašao. Često se dešava da nađemo lokacije masovnih grobnica na teritoriji Federacije, ali čim ih prijavimo, pojave se neki nepoznati bageri i iskopaju sve, a nemam objašnjenja za takvo ponašanje, osim da nešto skrivaju.
Simo Tuševnjak iz tima Republike Srpske za dokumentovanje ratnih zločina, na osnovu dokumenata i izjava preživelih svedoka, smatra da postoje indicije da su i srpskoj deci pre likvidacije vađeni organi. Međutim, svedoci se i danas plaše za bezbednost jer ni protiv jednog od zločinaca nije pokrenuta istraga, pa oni i dalje mirno žive s druge strane Save.
Zato i Sijekovčanin Z., pristaje da priča o paklenoj noći 26. marta 1992, ali ne želi da otkriva identitet u strahu od osvete:
- Odmah pošto su nas isterali iz podruma u kome smo se skrivali, odveli su Luku Miloševića i njegovog sina Željka i streljali ih u njihovom dvorištu. Dragana Miloševića su pretukli i mučili pred nama, davili su ga u kanalu pored dvorišta, a njegovo telo do danas nije pronađeno, tela većine žrtava su odvezena nekuda.
Lj. S. je preživela noć krijući se u bašti, a istražiteljima je svedočila:
„Za sve vreme pokolja ubice su vikale: 'Ovo je Paragina i Ante Prkačina vojska! Srbi, upamtite nas!' Znali smo da su ti koljači poslani iz Hrvatske."
Kad se sledećeg jutra zaputila kući, na putu joj se isprečio komšija Ivica Čelebija, koji je prethodne noći ubio Sretu Trivića: „Jesi li videla, Sreto se ubio?" Kažem mu da se nije ubio, već da je ubijen. Kad sam ušla u Sretinu kuću videla sam njegov leš postavljen u fotelju sa ugašenom cigaretom u jednoj ruci i pištoljem u drugoj."
Lj. S. je 1997. dobila i prvu pretnju, kad joj je nepoznati sagovornik telefonom poručio: „Šta si videla - nisi videla, šta znaš - ne znaš, još nije kasno, čuvaj glavu."
Prema podacima Udruženja za traženje nestalih lica iz Broda, za vreme hrvatske osmomesečne okupacije Broda ubijeno je oko petsto Srba, a 82 žrtve su iz samog Sijekovca. Više od dve hiljade žena, dece i staraca odvedeno je u desetak logora u Bosanskom Brodu, a kasnije su mnogi prebačeni u logore u Slavonskom Brodu i Orašju, gde su preživeli golgotu.
O tome svedoči svedok zaveden u dokumentima istražitelja kao 268-98-2: „Odveli su me u logor na stadion. Stavili su me uza zid s još nekoliko Srba, a jedan od zločinaca stavio je metak u revolver, okretao bubanj i okidao nam u potiljak, igrao je ruski rulet. Pošto metak nije opalio, psovali su nam majku četničku i vikali da smo imali sreće, ali da će nas poklati. Čuma, njihov vojni policajac, dva puta dnevno silovao je devojku koja je dovedena s majkom i ocem, a zatim su se nad njom iživljavale grupe od desetak pijanih ustaša. Pre razmene silovali su njenu majku, koja je imala oko 60 godina."
- Rat u BiH počeo je ulaskom hrvatskih snaga u Brod i etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, celih mesec dana ranije nego što se tvrdi u zvaničnim verzijama sukoba - kaže dr Darko Trifunović sa beogradskog Fakulteta bezbednosti, koji je učestvovao u istrazi zločina u Sijekovcu.
On naglašava da je vojska Hrvatske tada ušla oko 50 kilometara duboko u teritoriju BiH što je, pravno posmatrajući, čist slučaj državne agresije na tadašnju Jugoslaviju, pošto je državnost BiH priznata tek 6. aprila 1992. Trifunović, međutim, tvrdi da se mnogi, čak i u Beogradu, trude da zataškaju činjenice i zločine. Ističe da je kompletna dokumentacija sa imenima zločinaca i žrtava, potkrepljena svedočenjima preživelih, još pre nekoliko godina predata haškim istražiteljima i tužilaštvu BiH, ali da oni ništa ne preduzimaju.
- I srpsko tužilaštvo za ratne zločine je potpuno nezainteresovano, iako bi rasvetljavanjem ovih zločina bila ozbiljno promenjena slika o početku rata u BiH i odgovornosti za sve što se posle desilo. A tu mislim i na odgovornost ljudi iz tadašnje američke administracije koji su nagovorili Aliju Izetbegovića da odbije Kutiljerov plan o kantonizaciji Bosne, iako ga je već potpisao - zaključuje u izjavi za NT Trifunović
Masakr Roma naredio poslanik Prkačin Jedan od svedoka zločina u Sijekovcu je Sakib Balić, koji je pre nekoliko godina zbog kriminala uhapšen u SAD. On je otkrio da je od leta 1991, kao pripadnik Patriotske lige SDA, bio na obuci u kampovima HOS-a u Splitu i Vrbovcu, posle čega se kao dobrovoljac hrvatske paravojske uključio u rat. „Jedan od vojnih instruktora u junu i julu 1991. bio mi je Miro Barešić, ustaški emigrant poznat po tome što je 1971. izvršio atentat na Vladimira Rolovića, jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj", priznao je Balić, i dodao da su u kampovima učeni da mrze i da treba da se bore za Hrvatsku do Drine. On je rekao da su ga, kad je odbio da učestvuje u sukobima između Hrvata i muslimana, saborci uhapsili i odveli u logor na heliodromu u Mostaru, odakle je, zahvaljujući Međunarodnom crvenom krstu, prebačen u SAD. Balić je bio ogorčen na vlasti u Sarajevu, koje su „zaboravile njegove ratne zasluge", pa je počeo da otkriva zločine. Priznao je da je i sam ubijao, ali da Tužilaštvo BiH ne želi da procesuira ratne zločine koje su pripadnici HOS-a počinili nad Srbima: „Istražne tužioce nije zanimalo svjedočenje o ratnim zločinima počinjenim u Sijekovcu." „Prkačin je bio glavni organizator likvidacije srpskih civila. Tu su još bile jedinice HOS-a iz Ljubuškog, Konjica, te pripadnici Handžar divizije sastavljene od muslimanskih dobrovoljaca", naveo je Balić i naglasio da su u zločinima učestvovale i regularne oružane snage iz Hrvatske. On je potvrdio da su HOS-ovci presreli i likvidirali Rome koji su na početku rata bežali s područja Srebrenice: „Ante Prkačin je naredio da autobusi, kojima su bili prevoženi Romi iz Srebrenice i Skelana, ne smeju preći na teritoriju Hrvatske. Ljudi iz četiri autobusa, među kojima je bilo najviše djece i žena, likvidirani su i zakopani u masovne grobnice." |
http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/201/
