Kad groblja
postanu tesna

V. C. SPASOJEVIĆ - A. MACANOVIĆ, 20.05.2010 21:00:25

Ocena: 3.00 (Glasova: 6)

Komentara: 0

 

 POGLED na Hadžiće, nekadašnji deo onoga što se zvalo Srpsko ili Istočno Sarajevo, već posle sklapanja Dejtonskog mirovnog ugovora, u novembru 1995. godine, delovao je zastrašujuće. Više od 5.000 žitelja odselilo se u Bratunac, gradić između Zvornika i Srebrenice. Nije to bila obična selidba. Uz žive, išli su i mrtvi. Preneli su 156 grobova!
A onda je novopreseljeno groblje odjednom počelo da se širi. A umirali su samo ljudi pristigli iz Hadžića. Starosedeoci - ne. Prvo su nestajali stariji, čiji je imunosistem i inače bio narušen ratom, a onda sve mlađi i mlađi. Dijagnoza je svima bila ista - rak! Ratko Radić, bivši gradonačelnik Hadžića, umro je od raka pluća, njegova žena Ljilja od leukemije. Od raka su umrli i Dragan Dujović, pa Dejan Jeličić, Mihajlo Andrić, i još gotovo hiljadu ljudi do danas!
Kao pokošeni umirali su i ljudi iz sela Grivci, nadomak Hadžića. Prvo vojna kuvarica Ljeposava, koja je preminula u 45. Onda 60-godišnji Budimir Bojat, pa Goran Bastel i mnogi drugi. Već 1998. stopa smrtnosti "prešišala" je stopu nataliteta. Dvadesetak ljudi umiralo je svakih pola godine.
Hadžići su gađani tokom NATO bombardovanja srpskih snaga u avgustu i septembru 1994. i 1995. (5. avgusta i 22. septembra 1994. i od 20. avgusta do 14. septembra 1995. godine). Osim što su mislili da se tamo krije Radovan Karadžić, bombarderi Alijanse gađali su i Tehničko-remontni zavod za opravku oklopnih vozila u ovom gradiću. Upravo zato su i koristili projektile sa osiromašenim uranijumom, koje su u Zalivskom ratu u Iraku, 1991. godine, nazvali "ubice tenkova". Oni bukvalno probijaju sva oklopna vozila i tvrde podloge, razvijajući izuzetno visoke temperature (od 800 do 3.500 stepeni).

Kriju istinu

KAKO nam je objasnio patolog dr Zoran Stanković, bivši načelnik VMA i ministar odbrane, danas sudski veštak i univerzitetski profesor, posle probijanja i razvijanja visokih temperatura, uranijum se pretvara u uranooksid (prašinu), koji, u zavisnosti od ruže vetrova, može da stigne na daljine i do 40 kilometara. Verovatno zato su stručnjaci tima UN za ekologiju (UNEP), punih osam godina posle bombardovanja u vazduhu otkrili ostatke uranijuma!
- Na VMA smo pratili slučaj devojčice Slađane Šarenac, koja se posle bombardovanja, kao sedmogodišnjakinja, igrala u krateru od bombe - priča dr Stanković. - Pravila je kolačiće od blata. Prvo su joj otpali nokti i na rukama i na nogama, kasnije su se pojavili epi-napadi, pa opstruktivni bronhitis - kaže dr Stanković.
Za Slađanino zdravstveno stanje nije bio kriv samo uranijum, već i hemijski sastav barutnog punjenja, gde je umesto vodonika korišćen fluor, koji je u dodiru sa vodom gradio fluorovodoničnu kiselinu, a ona nepovratno razara meka tkiva. Zato su joj otpadali nokti.
Slađana je, srećom, danas živa, za razliku od mnogih svojih komšija.
- Tada smo imali prilike da upoznamo i momka koji je tvrdio da mu uranijumski metak ne može ništa - nastavlja dr Stanković. - Nosio ga je stalno u džepu. A onda je umro u najstrašnijim mukama.
U mukama su, od raka, umrli i vojnici Vojske Republike Srpske, koji su od otopljenih uranijumskih metaka pravili pancire!
Strašne su i Stankovićeve priče sa Kosova, sa područja koja su takođe gađana osiromašenim uranijumom. Recimo, priča o dva vojnika koji su bili kod Uroševca na straži, kada je ispaljeno ne zna se koliko uranijumskih projektila. Obojica su dobila karcinom očne jabučice

i oči su im izvađene.
- Kada smo to hteli da objavimo, kolege, hirurzi, koji su ih operisali, nisu hteli da nam daju medicinsku dokumentaciju - kaže Stanković. - Mnogi lekari, umesto da pričaju o svim tim slučajevima na međunarodnim kongresima, ćutali su u strahu da ih sledeći put neće pozvati na kogres!
Stanković je došao do medicinske dokumentacije deteta rođenog 11. marta 2003. godine. Otac mu je bio vojni starešina koji je u okolini Vranja čistio teren od projektila sa osiromašenim uranijumom. Po povratku u jedinicu išao je na kontrole i lekari su ga ubedili da je sve u redu. Tako su se on i supruga odlučili za dete. Na kraju, žena je rodila dečaka bez jedne potkolenice i sa deformitetima prstiju obe šake! Niko nema objašnjenje kako ginekolozi ovo nisu prethodno videli na ultrazvuku.

Bez objašnjenja

Bivši načelnik VMA još dodaje da on kao patolog nije mogao da vodi širu društvenu akciju, jer zračenje nije njegova uža specijalnost, ali su stalno stizala upozorenja "s vrha" da je bolje da se o posledicama radijacije ne priča. Jer, možda će nekom pasti na pamet da traži odštetu, kao što su to uradili italijanski vojnici...
Prema istraživanju UNEP, koje je sprovedeno u BiH, a prvi put objavljeno u Švajcarskoj 2003. godine, na srpske položaje u BiH ukupno je ispucano oko 10.800 komada municije, odnosno 2,9 tona uranijuma.

Smrt svuda

SAD su 1999. godine i službeno priznale upotrebu te municije u BiH, mada je do tada sve negirano. UNEP tvrdi da su uranijumom gađane lokacije u Hadžićima (na koje je pala trećina svih projektila), Lukavici, na Bjelašnici, Vogošći, Han Pijesku, Kalinoviku, Foči...
Parlamentarna istražna komisija BiH u konačnom izveštaju iz 2005. godine potvrdila je da na području BiH postoji 21 lokacija koja je za vreme NATO udara bombardovana ovom opasnom municijom.
Prema podacima bolnice "Kasindo" u Istočnom Sarajevu, 1995-2001. godine, u ovoj ustanovi registrovano je 1.226 pacijenata sa malignim tumorima, od kojih je umrlo 370. Od 1996. do 2000. godine u istoj bolnici zabeleženo je 18 smrtnih slučajeva, čiji je uzrok bila akutna leukemija. Među umrlima su bili i dečak od četiri godine i devojčica od 15. Od NATO bombardovanja broj dece sa leukemijom porastao je za oko pet odsto.
Slavica Jovanović je 1996-2000. godine, kao doktorka u Domu zdravlja u Bratuncu, pratila zdravlje izbeglica iz Hadžića. Prema njenim rečima, stopa smrtnosti među njima bila je skoro dva puta veća od mortaliteta domaćeg stanovništva i duplo veća od smrtnosti izbeglica s drugih prostora.
Za sve njih, kaže, bilo je zajedničko da su bili izloženi osiromašenom uranijumu i da je većina umrla od nekog oblika karcinoma.
- U Bratuncu su 2000. godine boravili i univerzitetski profesori iz Londonskog kraljevskog koledža i Midleseks univerziteta iz Velike Britanije, koji su analizirali uzorke urina kod ljudi koji su bili izloženi bombardovanju. Te analize su potvrdile da su ljudi iz Hadžića zaista bili izloženi osiromašenom uranijumu - kaže dr Jovanović.
Tako je stigla i međunarodna potvrda. Nažalost, onima koji su umrli i njihovim porodicama to je danas mala satisfakcija, ali bi moglo da pomogne onima koji tek treba da žive blizu ozračenih područja.

TERAJU VLASTI NA ĆUTANJE
SKUPŠTINA i Vlada RS bile su svesne činjenice da je u bombardovanju snaga NATO korišćena municija sa osiromašenim uranijom, ali, međunarodne snage nisu dopuštale bilo kakvo ispitivanje i javno objavljivanje podataka, rekli su nam u Ministarstvu zdravlja RS. Tokom misije UNEP u BiH istraženo je 14 lokacija, a osiromašeni uranijum pronađen je na tri: dve u Hadžićima (objekat za popravku tenkova i skladište municije) i jednu u Han Pijesku (skladište artiljerijskog naoružanja). Na jednoj od ovih lokacija utvrđena je i kontaminacija vode, na dve kontaminacije vazduha, a na tri kontaminacija u uzorcima flore.

NEMA PARA ZA ČIŠĆENJE ZEMLJE
Portparol Instituta za zaštitu zdravlja RS Milka Mrđa kaže nam da je kontrolu zemljišta i izvora na području Hadžića od 2003. kontrolisao Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH, i da nisu primetili povećanu radioaktivnost. Ipak, oni smatraju da bi najbolje bilo izvršiti detaljnu dekontaminaciju zagađenih područja jer je moguće da se uranijumska zrna nalaze duboko u zemlji, za šta sada nema para.

 

http://tinyurl.com/37agt52

Srbi i Jevreji su istog porekla

Kako pobeći iz holograma

 

 

Piše Spomenka Milić

Pisac, izdavač, radio i TV novinar Milan Vidojević ipak je zaključio da mu od svih aktivnosti – pisanje najviše "godi". Ništa čudno, s obzirom da je do sada objavio desetak knjiga, koje je čitalačka publika prihvatila i bez nekih posebnih marketinških "akcija" (što je retkost za današnje tržište, gde najčešće najbolje prolaze majstori samoreklamerstva). Dovoljno je reći da je u pripremi treće izdanje kultnog "Četvrtog rajha", i čak deseto "Dosijea Omega", a do jeseni će izaći i "Deca novog doba" (o eskperimentima dr Mengelea na stvaranju "novog čoveka", koje danas nastavljaju – neki drugi ljudi), kao i zbornik tekstova koje je autor objavljivao u elektronskoj formi ( www.srpskaanalitika.com ), pod nazivom "Kisela čorba" (kako Vidojević objašnjava, "da vidimo jesu li se ti tekstovi ukiselili ili nisu"). Tema "Kisele čorbe" jeste – globalizam. Globalizam i ono što autor naziva "paralelnom istorijom" i inače su tema većine njegovih knjiga.
- Nažalost, mi smo idealan poligon za globalizam, prava zemlja za zamorčiće. Odbrambeni mehanizam u ovom narodu ne postoji, lako se "primimo" na svaku manipulaciju, na svaku medijsku sugestiju. Tako je bilo i sa izmišljenom pandemijom gripa, što sam pokušavao da objasnim putem medija. U čitavu priču o pandemiji i štetnosti vakcina umešana je omiljena nauka Iluminata - eugenika jer se smatra da je previše stanovništva na planeti. Već 120-130 godina, nabogatiji, najuticajniji ljud sveta otvoreno finansiraju razvoj eugenike (bez obzira na zloupotrebu u vreme nacizma, taj koncept sam po sebi nije prokazan). Ideja o "zlatnoj milijardi" nastala pre dvadesetak godina podrazumeva kastinski sistem: da od milijardu stanovika Zemlje, 10 posto pripada tehničkom sloju – inženjeri, tehničari, 10 posto je vojska, 10 posto onih koji uživaju, a 70 posto su "ostali"...

KAO HAKSLIJEV "VRLI NOVI SVET"?
- Upravo tako. Rad se o bolesnoj, šizofrenoj koncepciji. Postoji i teorija po kojoj, navodno, preti opasnost od vanzemaljske invazije, pa se vladari sveta već sklanjaju sa Zemlje (na Mars ili tamnu stranu Meseca). S obzirom da su zagovornici "nju ejdž " teorija vrhovi Iluminata koji su, navodno, ionako vanzemaljskog porekla, postavlja se pitanje zašto bi se oni plašili invazije?

ZA VANZEMALJCIMA SU TRAGALI I NACISTI...
- Da, i to vrlo intenzivno – i za vanzemaljcima i za Gospodarem sveta na Tibetu. Tu je bio uključen ogroman broj kompetentnih ljudi, pitanje je samo koliko su njihove polazne pretpostavke bile tačne. S obzirom da se bavim ezoterijom, imao bih šta da kažem o tome: naravno da svaki Dalaj Lama komunicira sa entitetom koji nije iz ove dimenzije. Da li je njegovo ime baš Gospodar sveta, da li živi u Agarti (prim. autora – podzemni svet, ispod površine Zemlje), to je neka druga priča, da li se ulaz u taj svet nalazi u Lasi, da li je ulaz fizički ili metafizički... A nacisti su sve shvatili bukvalno, i slali ekspedicije na Tibet, tražeći fizički ulaz u Agartu, želeći da uspostave kontakt sa Gospodarem sveta, kako ga lamaistički sveštenici zovu, kako bi ovladali spoljnim svetom.

IPAK, NACISTIČKA IDEOLOGIJA IMALA JE I EZOTERIJSKU DIMENZIJU...
- Da, s tim što je u ovom slučaju prvi put jedan ezoterijski koncept pretvoren u politički. Naravno, ezoterijski deo priče čuvan je za elitu oko društva Tule. Običnim ljudima bilo je nepoznato značenje ikonografije nacizma, pa je naizgled ostalo samo lupetanje o konceptu više rase. Suština je u tome da su ozbiljni teoretičari 20. veka pokušali da formulišu nov koncept sveta, a na nivou dnevne politike - zamišljeno je novo ropstvo. Ljudsko društvo ne razvija se ka demokratiji, već ka prosvetljenom apsolutizmu. Prosvetljeni apsolutizam je vrh onoga čemu teži globalna dominacija koja se realizuje kroz određena društva, određene političke i filozofske koncepte i na tome se radi već stotinama godina.

KOJI SU NAČINI DA SE ČOVEČANSTVO KONTROLIŠE?
- Posle strašnih iskustava sa gasnim komorama i masovnim streljanjima tokom Drugog svetskog rata, došlo se do toga da se to može učiniti naizgled bezbolnije - kroz medicinu i ekonomiju. Medicinski eksperimenti u nacističkoj Nemačkoj bili su monstruozni, iako se u njima u Nirnbergu malo govorilo – pomenut je Mengele i još dvoje-troje lekara, ali u široj javnosti nije se znalo da se na drugim suđenjima u u Austriji i Nemačkoj stotinama lekara sudilo za eksperimente nad ljudima. Možda je blasfemično reći tako nešto, ali današnja moderna genetika razvila se upravo u nacističkoj Nemačkoj, jer se radilo direktno na ljudima. Nacistička nauka je transcendirala moral, ne samo u medicini, zato što je u toj ideologiji - jedino cilj bio važan. A potcenjivanje nasleđa Trećeg rajha dovelo nas je u poziciju da živimo u Četvrtom rajhu. Živimo u globalnom ropstvu, misleći da smo u slobodnom svetu. To je jedna od fantastičnih zamena teza koje su napravili vladari sveta, kako ih popularno zovu. Konačno je ostvaren ideal da se svet dovede u zavisnost u odnosu na određene centre moći, a da to nije zavisnost nacističkog tipa – konclogor, okupacija - taj militarni pristup gurnut je u drugi plan. Shvatilo se da je ekonomija idealna za porobljavanje sveta, kao i medicina, koja je po svom karakteru antiljudska, da ne kažem – nacistička, i dobar je način da se populacija u svetu kontroliše. Živimo u vremenu velike obmane i fantastične manipulacije ljudskom svešću.

TREĆI RAJH JE BIO KORAK NA PUTU ILI NEUSPELI EKSPERIMENT?
- I jedno i drugo. Ideologija nacizma je pobeđena, ali samo prividno. Nemačka jeste bila porušena, jeste bila osvojena, ali odmah je dobila Maršalov plan za obnovu. A priča je mnogo perfidnija nego što se pretpostavlja. Tako smo došli do toga da nam je servirana hologramska slika nepostojećeg društvenog morala. Niti postoje dobri momci niti postoje loši momci, već su rat vodili loši momci i sa jedne i sa druge strane. Nedavno smo slavili 65 godina pobede nad nacizmom – kakva ironija, pa nacizam je pobedio kao ideologija - to je globalizam, to je "novi svetski poredak". Ciljevi su ostvareni, samo drugim sredstvima, koja možda nisu tako drastična, ali ipak su bolna.

KAKO MI TU PROLAZIMO?
- Mi smo žrtve u svakom globalnom sukobu, to je sudbina ovog prostora, ne samo naroda koji ovde živi. Ovo je magijski prostor, u jednom vrlo složenom značenju te reči - ovo je ključni prostor.

MISLITE LI DA SU NAŠI LJUDI IPAK POSLE 1999. NAUČILI DA BOLJE VIDE, DA ČITAJU IZMEĐU REDOVA?
- Debilizacija se i dalje vrši kroz medije. Kada se pojavi nešto što se zove "Farma" ili "Veliki brat", 60 posto populacije gleda na to kao svoj prozor u svet ili u život. Dakle, voajerizam na najnižem niovu. A možda to uopšte nije zabava, već eksperiment uživo koji se negde vrlo pažljivo obrađuje. Slične emisije idu u mnogim zemljama, pa se može paralelno analizirati ponašanje ljudi u određenim situacijama. I učesnika i gledalaca. Verovatno će se izvući dosta opasni zaključci o tome kako je moguće lako manipulisati ljudskom psihom.

ŠTA MISLITE O DEJVIDU AJKU, POZNATOM BORCU PROTIV GLOBALIZMA?
- Dok je Dejvid Ajk pisao o globalizmu, to su bile fantastične analize, ali onda je skrenuo u "zonu sumraka". Ne znam šta je razlog tome, možda finansijski momenat, jer je vrlo unosno držati predavanja po svetu, biti medijska zvezda, prodavati knjige – uglavnom, poslednjih godina njegova priča o vanzemaljcima i reptilima ruši sve što je ranije pričao. A ne verujem da ga je neko izmanipulisao, nije on tako naivan lik. Doduše, postoje određena ezoterijska znanja o postanku ljudskih bića - da je život na Zemlji reptiloidnog porekla, odnosno da su bića koja su napravila ljude genetskim inženjeringom reptiloidna rasa, što ne znači da izgledaju kao gušteri, bar ne u holivudskoj varijanti. A onda nastupa Holivud i Dejvid Ajk – tobože, moguće je promeniti svoj fizički izgled i biti shapeshifter. Po njemu se sama engleska kraljica, kada uđe u kupatilo, pretvara se u guštera koji pliva u kadi. Takva nebuloza me ne čudi – ako je to deo plana da se priča protiv globalizma ismeje. Toj manipulaciji, stvaranju holograma u koji treba da verujemo, pogoduju i knjige Dena Brauna. On piše o templarima, a očigledno ne zna ništa o njima, na srednjoškolskom nivou pominje masone, a ništa ne zna o masonskom učenju. Tobože je izmislio priču, koja uopšte nije nova, da su Isus i Marija Magdalena bili muž i žena, a to su još sredinom 19. veka tvrili neki protestantski teolozi, a da ne pričam kako su templari to znali još u 11. i 12. veku, kada su došli u Svetu zemlju.

KAKO NAPOMINJETE U KNJIGAMA, MNOGE ISTORIJSKE LIČNOSTI POVEZANE SU SA HRISTOVOM LOZOM – TITO, HABSBURZI, PA I NAŠI NEMANJIĆI...
- Naravno, krvno srodstvo je usko povezano sa principom prenošenja vlasti. Hitler je, recimo, potomak Solomona Rotšilda. Istražujući Hitlerovo poreklo, došao sam do određene matrice kako se pojedine ličnosti stavljaju na istorijsku scenu. Predstavljaju se kao da su "nikli iz naroda" i da će, samim tim, ostvariti određene stvari za narod. Da je Hitler predstavljen kao elitista, naravno da ne bi imao takav prolaz.

SUMNJATE I DA JE HITLER IZVRŠIO SAMOUBISTVO?
- Naravno da nije, baš kao što Rudolf Hes nije pobegao u Englesku, već je poslat tamo, na imanje lorda Hamiltona, koji je tada bio na čelu Zlatne zore. A da je Hitler izvršio samoubistvo - to je jedna od najvećih budalaština koje su podmetnute čovečanstvu. Zašto bi se zatvorio u podrum koji nema sporedni izlaz, kada je čitava Nemačka bila u podzemnim gradovima, aerodromima i fabrikama? To je priča koja vređa ljudsku inteligenciju. I sam Staljin je govorio da Hitlera treba tražiti u Španiji ili Argentini. Znalo se da je preživeo, i šta je tu čudno? Naravno da se jedan viševekovni projekat ne može slomiti na etapi zvanoj Drugi svetski rat. Da, to je bio eksperiment uživo, koštao je 50 miliona života i videlo se da ne treba ići tim putem. Već 1945. godine održan je sastanak svetskih Iluminata, gde je doneta strateška odluka da se globalno porobljavanje izvrši isključivo ekonomskim sredstvima, a lokalni ratovi koriste za disciplinovanje neposlušnih - mi smo tipičan primer.

KOJE JE PRAVO IME TZV. JOSIPA BROZA?
- Josip Broz je, u stvari, Franc Jozef fon Habsburg und Loren, i ima potpuno lažnu, izmišljenu biografiju, preuzetu od čoveka koji je umro u vreme Prvog svetskog rata. Habzburzi su preko porodice Loren, bračnim vezama, ušli u Hristovu krvnu lozu, baš kao što je porodica Loren bračnim vezama ušla u anžujske i aragonske porodice koje su to poreklo vukle po muškoj liniji. Srpska loza je ženska linija, preko "Marija", što nisu imena nego titule - to su sveštenice Grala, svojevrsne vestalke. Marija, majka Isusova, i kasnije Magdalena, žena Isusova, pripadale su ženskom svešteničkom redu koji čuva svoju vestalsku čistotu udajom za kraljeve iz plemena Juda, odnosno - Davidovog. Zanimljivo je da se u Starom zavetu, od trenutka kada je kralj Saul dao svoju kćer Davidu, pa 50 kolena do Isusa, uvek devojka iz plemena Venijamin udaje za kralja iz plemena Davidova, odnosno - plemena Juda. Inače, postoje indicije da su Srbi i Jevreji – istog porekla. Uostalom, na prostoru Južne Evrope živela su dva jevrejska plemena, pleme Venijamin i pleme Dan.

DA SE VRATIMO NA TITA...
- On je, očigledno, bio kompleksna ličnost. Naravno, znao je svoje poreklo i svoje zadatke. Stvaranje pokreta Nesvrstanih uopšte nije značilo oslobađanje potlačenih zemlja, naprotiv - to je upravo globalistički koncept kako nekome dati političku "slobodu"; a onda ga ekonomski vratiti u podređeni, da ne kažem - ropski položaj. Dakle, stvaranje Trećeg sveta, kao tobožnje ravnoteže između polova Hladnog rata, takođe je jedna fantastična izmišljotina geopolitičara, još jedna lažna teorema. Nikada nije postojao Hladni rat i niikada nije postojao sukob između Zapada i Istoka, već su to samo "porodična trvenja" u okviru istog sistema. Staljinova ideologija potpuno je ista kao Čerčilova ili Hitlerova, samo se ostvarivala u drugim istorijskim uslovima, pa je tobože bila drugačija. Današnji protagonisti globalizma uopšte ne vide protivnike na nekoj drugoj strani, već samo saveznike koje treba sada uklopiti u ovu priču koja se zove osvajanje globalne vlasti. Komunizam i nacizam su samo nazivi političkih projekata koji su određenom preiodu završavali određene zadatke.

POSTOJI LI, IPAK, ŠANSA DA NE IDE SVE PO PLANU?
- Naravno, kada bismo zaista postali svesni da živimo u hologramu koji nas jede i da postoji stvarna opasnost da naši potomci dožive klasične oblike ropstva i totalnih ograničenja svih prava

 

http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=58&articleId=295

”Milosrdni Anđeo” izbrisao vekove

"Anđeo" izbrisao vekove

V. C. S. - D. Z. - I. M, 18.05.2010 21:00:25

 

 Sve mi se činilo da je reč o nečijem tuđem životu. Jednostavno, nisam mogao da verujem da mi se to dešava, baš kada sam mislio da su sve nedaće prošle. Razmišljao sam kako da organizujem život, nadajući se nekom premeštaju iz kolektivnog centra, a onda sam odjednom bio primoran da se borim sa opakom bolešću. Ovo je sudbina Bogdana Zavišića (56), koji se kao dvostruki izbeglica obreo u Kolektivnom centru "Selova", nadomak Kuršumlije. Tu je saznao da je, u međuvremenu, dobio rak debelog creva. U maju 2008. godine operisan je u prokupačkoj bolnici, da bi samo desetak dana kasnije, zbog neuspešne operacije, još jednom završio na operacionom stolu.
Stalno se, iznova i iznova, pita šta je prouzrokovalo bolest:
- Prostorije tehničke škole u kojima smo bili smešteni u Srbici, na Kosmetu, nalazile su se preko puta stanice policije koja je često bombardovana. Zato verujem da me je, pored stresa, satrlo i bombardovanje - objašnjava Bogdan.
Kako život ponekad ume surovo da se poigra, njega je posle dve operacije debelog creva zadesila i nova nesreća - rak jetre, koji ju operisao samo mesec dana posle drugog zahvata.

Udar po severu

Bogdanova priča je tipičan primer onoga sa čim se svakodnevno sreću kosovski lekari. Jedan od njih je i dr Nebojša Srbljak, predsednik nevladine organizacije "Milosrdni anđeo", koji je bio na čelu tima kosovskomitrovačkog zdravstvenog centra koji je pratio posledice bombardovanja. Srbljak tvrdi da je porast malignih oboljenja na ovom području u odnosu na 1999. toliko porastao da se može govoriti o pravoj epidemiji:
- Do rata smo imali 10 obolelih na 300.000 stanovnika, a sada imamo 20 na 60.000 - kaže Srbljak. - Posledice su najčešće kod muškaraca, posebno onih koji su direktno bili izloženi dejstvu uranijuma, a to su pripadnici 21. mehanizovane jedinice, koja se kretala na potezu Peć - Đakovica, odnosno bila na Košarama. Ova jedinica je bila sastavljena od stanovnika severa KiM, i oni su prvi počeli masovno da obolevaju.
Od raka obolevaju svi, pa i deca. Tako je jednom dvanaestogodišnjaku nedavno odstranjen tumor na štitastoj žlezdi. Za prvih šest meseci prošle godine, u Kosovskoj Mitrovici dijagnostifikovano je više od 2.000 novootkrivenih slučajeva.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, muškarci u centralnoj Srbiji pre bombardovanja najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. Između 1999. i 2005. sve je više bolesnih od svih ovih vrsta kancera, osim raka želuca. Tako je, recimo, stopa učestalosti raka prostate porasla za neverovatnih 60,3 odsto, raka bešike za 36,6 odsto, debelog creva i rektuma za 28,6 odsto i pluća za 15,5.
Kod žena najčešći su maligni tumori na dojci, kolonu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Od bombardovanja naovamo porastao je i procenat žena obolelih od ovih vrsta tumora, izuzev raka grlića materice, gde je stopa učestalosti smanjena za 3,5 odsto. Tako su stope učestalosti raka debelog creva i rektuma porasle za 24,6 odsto, pluća za 23,7 odsto, tela materice za 17,1 odsto i dojke za 6,8 odsto.
Posle rata, ali tek posle tri godine, srpski timovi počeli su da rade dekontaminacije terena na pet lokacija (od 12 gađanih), od kojih nijedna nije bila na Kosmetu. Ne zna se prava istina čime je sve, i koliko, kontaminirano Kosovo.
Po rečima dr Milojka Kovačevića, direktora laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta "Vinča", koji je na dve lokacije bio vođa tima, čišćenje terena od projektila sa osiromašenim uranijumom trajalo je od 2002. do 2007. godine. Osim stručnjaka "Vinče", učestvovali su i pripadnici Vojske, jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, i dr Radomir Kovačević iz Instituta za medicinu

rada i radiološku zaštitu.

Tajna na Kosovu

Prva lokacija bila je u Crnoj Gori, a potom su pretraživani Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji opštine Bujanovac.
- Ove lokacije su detaljno očišćene, ali nije isključeno da je na terenu ostalo još projektila ili košuljica. Vreme njihovog poluraspada je do 4,5 milijardi godina, pa ako su ostali, neće skoro prestati da zrače - upozorava Kovačević.
On dodaje da su saznanja da se koristi osiromašeni uranijum u "Vinči" imali još pre kraja bombardovanja. U Institut su već tada na analizu stigli prvi projektili, kakve su dobijali i tokom rata u Bosni. Uranijumska punjenja bila su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama.
Lokacije su obeležili prema informacijama koje su dobili od NATO, mada se ispostavilo da njihovi podaci nisu sasvim pouzdani, pa su na nekim mestima pronašli osiromašeni uranijum, iako koordinata nije bilo na mapi.
Zanimljivo je i da nijedan od projektila nije pogodio pravi cilj. Milojko Kovačević naglašava da su bombarderi gađali releje i predajnike, ali su ih promašivali i pogađali lažne mete.
- Avioni, koji ispaljuju 4.000 metaka u minuti, služe kao pratnja pešadiji, pa su dejstvovali tamo gde je OVK napadao na zemlji. Problem je što je čišćenje terena počelo kasno, tri godine posle bombardovanja, a u međuvremenu su padale kiše, snegovi, duvali vetrovi i to razneli - naglašava ovaj stručnjak.

Bomba ispod zemlje

Kada su počeli da rade, dekontamineri gotovo ništa nisu pronašli na površini, već ispod zemlje. Ali, kako tvrde stručnjaci, nije bilo dovoljno samo pokupiti penetratore koji nisu eksplodirali, već i podići i stručno odložiti ceo jedan sloj zemljišta, a za to nije bilo para. Takođe, problem je što posle tog čišćenja nikada nije rađen naknadni monitoring.
Inače, uranijum prvo ide u vodu, koja na suncu isparava, pa onda u vazduhu stvara uranijumske okside. Tako se pravi aerosol koji se raznosi okolo i taloži. Veoma je opasno ako je neko u direktnom kontaktu sa ovim elementom, jer je samo jedan miligram toliko otrovan da potpuno razori bubrege. Ako se udahne mala doza, u plućima se stvara pravi izvor radioaktivnog zračenja. Ukoliko je čovek otporan i zdrav, ove čestice ne prodiru dalje od sluzi koja štiti ćelije pluća. Ali, ako je neko načetog zdravlja ili osetljiv, uranijum lako stiže do pluća i to je začetak raka.
Dr Ana Jovićević, direktor Službe epidemiologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da u svetu svake godine od neke forme raka oboli 12 miliona ljudi, a oko sedam miliona umre. Taj broj se stalno povećava, i predviđanja su da će se do 2020. godine cifra udvostručiti. Ona dodaje i da se iz godine u godinu sve više zahuktava i epidemija kancera u zemljama u razvoju, u koje spadamo i mi, a pošto se 80 odsto slučajeva otkrije tek u uznapredovaloj fazi, smrtnost je visoka.
- Svake godine imamo oko 32.000 novoobolelih od kancera, a oko 20.000 umre. Muškarci boluju najviše od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene od raka dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Svake godine registruje se i 300 novoobolele dece.
Mnoga od njih su sa Kosova i Metohije. Prema podacima koje smo dobili iz gračaničke bolnice, najveći je porast raka pluća, pa debelog creva, dojke, jetre, tumora mozga, reproduktivnih organa, kostiju, bubrega i mokraćne bešike. Samo, u Gračanici, faktore rizika ne traže u pušenju, kao u svetu, već u - radijaciji.

OTROV GUTA KRV, RAZARA KOSTI
Prema rečima dr Radomira Kovačevića uranijum je duplo otrovniji od olova i žive, a njegovo radijaciono dejstvo je direktno kancerogeno. Kroz telo ga prenosi krvni sistem, odnosno eritrociti i proteini plazme:
- Vezuje se za skelet i zauzima tačno mesto gde se nalazi kalcijum. Da li će se posledice pojaviti brzo ili posle nekoliko decenija, zavisi od individualnih svojstava organizma. Kada pogodi somatsku ćeliju, najopasnija posledica su maligna oboljenja. Ali, ako promena pogodi ćeliju germinativnog epitela (jajnu), posledice se prenose na potomstvo.

SAMO RUSI POŠTUJU KONVENCIJU
Bio sam predsednik Društva za zaštitu od zračenja i još tada smo apelovali da se zabrani upotreba municije sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na Ženevsku konvenciju - kaže Milojko Kovačević iz Instituta "Vinča". - Ali vojske, dodaje, ne mare za to. Sve velike sile imaju uranijumsku municiju, jer je efikasna i jeftinija od takozvanih srebrnih metaka, koji košuljice pune volframom. Jedino Rusija koristi volfram, dok Amerika, Francuska, Engleska, Brazil i Pakistan prave uranijumske bojeve glave

 

http://tinyurl.com/3744zbp

Д Е К Л А Р А Ц И Ј А СРБА ПРОГНАНИХ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Д Е К Л А Р А Ц И Ј А

СРБА И ЊИХОВИХ ПОТОМАКА

ПРОГНАНИХ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ОД 6.АПРИЛА 1941. ДО ДАНАС

ШТА ДА РАДИМО!!!

Драга браћо и сестре,  

 

Срби и Српкиње са Косова и Метохије,

 

 

6.априла ће се напунити 69 година како нас стално протерују са наших вековних огњишта са Косова и Метохије. Прогон су започели немачки нацисти, италијански и албански фашисти, наставили комунисти, а довршили НАТО окупатори у лето 1999.године.

Већ је једанаеста година од најмасовнијег прогона,етничког чишћења у лето 1999.године, а помоћ ниоткуда. Наша надања у брзи повратак била су узалудна.

Проглашењем ,,Независног Косова`` НАТО остварује идеју Велике Албаније којој би се припојили етнички чисти Косово и Метохија.

Свако од нас је у мањој или већој мери преживео личну, породичну или колективну трагедију, и свако од нас се у мањој или већој мери налази у много горем положају него што је био.

,, Међународна заједница`` односно НАТО декларативно је за повратак а у суштини га спречава. Окупациона и привремена власт нам никад неће дозволити повратак а камоли помоћи. СРБИЈА ИНЕРТНА, ШТА ОНДА ДА РАДИМО!!!

                                                                    

 

НАТО окупација је изазвала садашње тешко стање нашег националног ентитета на Косову и Метохији за који сматрамо да је најугроженији у Европи.

Приморани, нерешавањем таквог  стања, у задње три године у једном ширем кругу виђенијих људи трудимо се да пронађемо и понудимо решења које би помогла променама на боље.

НАТО окупација је омогућила терористичкој ОВК да располути наш ентитет  комбиновањем разних мера и терористичких активности и успела  је да протера више од половине Срба и других националности,изузев албанске,са Косова и Метохије,тачније 223.409 људи,жена и деце, па је стање:

1.    Изузетно тешко са изузетно великим бројем људи који су погођени таквим стањем и чија су основна људска и национална права угрожена до највеће могуће мере.

2.    Врло је тешко одлучити се ком делу нашег ентитета је теже да ли онима који су опстали на Косову и Метохији и живе у условима окупације,са свим оним што окупација доноси. Или нама који смо прогнани,остали без свог родног краја, родбине, пријатеља, завичаја, имовине, радног места, личних примања и тд.

3.    За тешко стање и једних и других највећу одговорност сноси неспособна српска власт која у заиста тешким условима не чини довољно. Односно не предузима праве мере у нашој заштити и не користи све могућности у остварењу наших националних и основних људских права.

4.    За опстале, најодговорнија је окупациона власт а уз њу и неспособност наше српске власти и понашање парламентарних странака.

5.    Садашње активности наше власти, наших удружења,хуманитарних организација и других нису довољни да би се овакво тешко стање превазишло и битно изменило.

6.    Гледајући кроз нашу недавну прошлост а нарочито од 1945.године до данас закључили смо да је за тежак положај српског ентитета на Косову и Метохији у највећој мери основни кривац била централна београдска власт а да је коначни

ударац нашем ентитету задало партијашење и странчарење које је у борби за гласове Срба створило нездраве односе и разбило јединство нашег народа.

7.    За сав период од другог светског рата до данас највећи проблем наш ентитет је имао у раскораку између декларативног и стварног односно углавном никад декларативно није заживело а и ако је заживело није у пуној мери.

8.    Зато ће стварање овог покрета присилити све битне факторе да доследно извршавају прокламовано. А натереаћемо их,  користећи своја права угрожених, да коначно,након деценију окупације, почну да врше дужности из своје одговорности.

Зато смо у својим размишљањима шта урадити да би смо окупациону власт натерали да извршава своје одговорности према свима који су опстали. И  да бисмо српску власт натерали да више, организованије и на бољи начин чини и предузима мере ради остварења оног што прокламује. Закључили смо да без организовања нашег ентитета и то у две групације, опстанак и повратак, неће моћи да се очекује остварење наших виталних циљева а да не говоримо о решавању дневних потреба и једних и других. 

Задатак нас прогнаних је да формирамо ПОВРАТАК,што данас и чинимо, односно да организујемо све прогнане са Косова и Метохје од 6.априла 1941.до данас као и њихове потомке у јединствену организацију чији ће основни задатак бити  стварање услова за повратак на вековна огњишта свих који то желе. А највећи број је баш таквих. Истовремено наша браћа на Косову и Метохији формираће ОПСТАНАК . 

Формирањем опстанка и повратка створићемо предуслове за стварање јединствене организације за остварење наших заједничких циљева.

Поставља се питање због чега се мора формирати посебно опстанак а посебно повратак а то је из разлога што и једни и други осим заједничких имају и појединачне специфичне проблеме. И што их боље познају и разумеју а то ће им омогућити да дају боље предлоге и решења за које ћемо се заједнички борити.

Удруживањем опстанка и повратка У ПОКРЕТ ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ представљаћемо једну аутохтону озбиљну снагу коју ће морати сви да респектују и да уважавају наше ставове, захтеве, предлоге и тд. А све то ћемо радити да бисмо постигли:

·         Јасно стављање до знања унутрашњој и међународној јавности да се никад и ни под каквим условима нећемо одрећи државне целовитости односно Косова и Метохије.

2.

·         Остваривање стандарда по повељи уједињених нација а нарочито права на живот, право на имовину, право на рад, право на слободу кретања,право на политичко организовање и деловање а пре свега право на повратак прогнаних на своја огњишта уз обавезан услов одрживог опстанка.

·         Функционално и условима прилагођено деловање легитимних органа државе Србије на Косову и Метохији

·         Политички притисак на државне органе Србије и носиоце највиших функција да почну да заиста раде на најбољи начин оно за шта се декларативно изјашњавају.

·         Захтеваћемо од парламентарних странака да коначно схвате да њихово странчарење у том ентитету у суштини значи разбијање јединства ентитета. И да би показали да су заиста озбиљно заинтересовани за очување територијалног интегритета донесу одлуку о мораторијуму на своје деловање међу опсталима.

·         Није нам намера да кажемо све шта треба урадити већ да овим подстакнемо размишљање свих прогнаних а и целокупне јавности.,о стању и могућем решењу.

·         Декларација је једногласно усвојена од стране оснивача.

·         Ова декларација је обавезујућа за осниваче и за све оне који буду приступили савезу за повратак Срба и њихових потомака прогнаних са Косова и Метохије од 6.априла 1941.до данас под називом ПОВРАТАК НА КУЋНИ ПРАГ скраћени назив ПОВРАТАК.

·         Задужује се председник савеза да декларацију учини доступном свим заинтересованима односно јавности.

 

 

У Нишу дан по празнику                                                                       ПОВРАТАК,

                 Света три Јарарха 2010.г                                                    Jeлена Ристевска с.р.

 

 

КИЈЕВ И МОСКВА: ЗАЈДНИЧКИ „ПЛАН КОНТРА-ИГРЕ“

Plan kontra-igre

 

Владимир  МАКСИМЕНКО

КИЈЕВ И МОСКВА:  ЗАЈДНИЧКИ „ПЛАН  КОНТРА-ИГРЕ"

Мислим да нећу погрешити ако кажем да исход кијевских преговора Д.Медведева и В.Јануковича 17. и 18. мааја са болном напетошћу ишчекује један човек, који је у овом тренутку далеко од града на Дњепру. Његово име је Збигњев Бжежински. Остарели стратег не може а да не размишља сада о томе, да се у опасности нашло дело његовог живота – онај фамозни „план игре", који је почео да се бриљантно остварује са цепањем Совјетског Савеза на делове.

Некада је Бжежински створио лик Евроазије – „Велике шаховске табле". Подразумевало се да ће након нестанка СССР фигуре и пешаке на тој табли повлачити један једини играч – Сједињене Америчке Државе.

Када је у пролеће 1997. године Бжежински писао предговор за своју књигу, евроазијске суперсиле већ није било пуних пет година. Јељцинова групација, након што је 1993. године пуцала на руски парламен, угушила је отпор стварању у земљи новог ослонца режима у лику  „олигарха", који су разграбили национална богатства. Са новим владајућим и доминирајућим групама Руска Федерација већ није могла бити геополитички конкурент Сједињеним Државама. На исходу XX  века апсолутно ништа није сметало Америци да се, осећајући се као најснажнија држава на планети, понаша са другим субјектима светске политике  на начин који приличи „глобалном хегемону".

„Америчка глобална хегемонија без преседана нема супарника" – са задовољством је 1997.године писао Бжежински, и то је било истина.И одједном – „Велика шаховска табла!" Зашто?  Јер за геополитички „шах" чинило се да већ није остало места. СССР је разбијен, више нема суперсиле у Евроазији!

Или ипак у „плану игре" постоји други део, који се не истиче онако како је истицана борба Америке против „комунизма"? И са појављивањем на месту СССР петнаестак лабавих државних творевина („црне рупе") тек је предстојало да се приступи реализацији другог дела плана?

Управо тако. „План игре" Збигњева Бжежинскогсадржао је  „други део", на коме се ради и дан-данас. Централни нерв, од кога зависи хоће ли  план бити реализован или ће бити осујећен, заправо је  однос између две највеће државне  нове творевине у Евроазији – Руске Федерације и Украјине.

Уз сву циничну отвореност, са каквом је написана „Велика шаховска табла", питање о постојању другог дела „плана игре" Бжежински брижљиво заобилази. Он само говори о томе како да се учини да у Евроазији никада више на настане сила, која „баца изазов Америци": као главни услов за поседовање глобалне хегемоније, која је  остала Американцима после разбијања СССР, Бжежински наводи одвајање Украјине од Русије.

Основно је овде, примећује Бжежински да руска држава изгуби „потенцијално богату индустријску и пољопривредну економику и 52 милиона људи, етнички и религиозно најтешње повезаних са Русима, који би били способни да претворе Русију у заиста крупну и сигурну у себе империјску државу". Бжежински верује да се „без Украјине Русија никада више не може усправити,  да ће се она наћи „упетљана у дуготрајне конфликте", међу којима је „рат са Чеченијом једноставо   први пример".

Међутим, одвајање Украјине од Русије за Сједињене Државе није самоциљ. То је тек услов за реализацију основног задатка из другог дела геостратешког „плана игре"

Шта је тај задатак?

Одговор на питање  узалудно  је тражити у политичкој литератури. Зато се, вероватно, не треба чудити што се одговор налази у књизи која спада у сасвим други жанр – у роману. Имам у виду роман Дмитрија Дивејевског „Дрвосеча", у коме је Бжежински прекрштен у Збигњева Жабињског. Радња се дешава 1987. године.

Жабињски – Бжежински говори свом саговорнику: „Горбачов се дуго колебао пре него што ће стати  на пут отвореног ренегата совјетског система...Али сада се то десило. Он је начинио историјски корак, и повратка више неће бити... Уморнои од полугладног социјализма Руси ће подржати свог генералног секретара, и он ће их одвести тамо, где нама то треба. Не бих хтео да вам  нудим да разговарамо о озбиљнијим пословима него што је успостављање тржишног поретка у Русији. У том делу стратешки план ће  функционисати...Али по мом мишљењу, чак ако СССР буде преименован у Федерацију Демократских  земаља које ће се, разуме се, почети  разилазити по сопственим имањима, ми нећемо  решити основно питање – питање о Русији. Распад СССР тек је пола посла...Треба разбијати не толико СССР, колико Русију. Тај стуб нема право да стоји насред историјског пејзажа планете. Он је превише опасан са његовим националним духом и ракетама класе „Сатана"...У оном свету, који је потребан Америци, нема места за Русе... (подвукао аутор).

Глава романа из кога цитирам овај инсерт, назива се „1987. Ни милости, ни нисходљивости".

Пресуда, која не предвиђа  „ни милости, ни снисходљивости", изречена је Источним Словенима давно – још онда када је у тајном документу Савета за националну безбедност САД NSC20/1 од 18. августа 1948. године записано: «Украјина треба да буде ослобођена од утицаја Русије».  Неповратно, једном и заувек! Тек онда ће коначни циљеви спољне политике САД у односу  према Русији ( «у оном свету, који је потребан Америци, нема места за Русе») бити досегнути.

...Да ли ће Јанукович и Медведев потписати пет, десет, или дванаест докумената, који доприносе реинтеграцији наших земаља у оквирима новог модела узајамних односа,  на крају крајева чак и није тако важно. Кудикамо је важније да лидери и елите обе државе схвате капиталну чињеницу, да Украјини и Русији са њиховим независностима постсовјетског обрасца  у условима напредовања НАТО на исток и предстојећег окршаја између САД и Кине неће бити простије него изнети живоу главу у положају између чекића и наковња.

Москви и Кијеву – заједно – данас је од животне важности потребан  заједнички  «план контра-игре».

Извор: Фонд стратешке културе – Москва

Превод: Рајко ДОСКОВИЋ

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3037

Nema dokaza da su tajkuni dobri menadžeri

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, o lutanjima na Koridoru 10, upropašćenoj šansi za restituciju i ponudi istaknutih privrednika da preuzmu upravljanje u propalim društvenim firmama

 

Nema dokaza da su tajkuni dobri menadžeri

Miloš Obradović

Srbija iz godine u godinu planira budžet sa deficitom većim nego što može da pokrije. Naša država još nije prezadužena, ali je na ivici sa koje vrlo lako može da se sklizne u prezaduženost. Nije bitno da li mi dobijamo kredit od neke međunarodne institucije ili komercijalne banke, to sve mora da se plati. To ne plaća država, već sve plaćaju građani - kaže konsultant za investicije Mahmud Bušatlija u razgovoru za NT.

Prošle nedelje je saopšteno da smo izašli iz recesije i da će do kraja godine ljudi osetiti povećanje standarda. Da li je to stvarno tako?

- Lako je pričati o izlasku iz krize i o tome kako će do kraja godine skočiti standard. To je nerealno i ljudi znaju da za šest meseci njihovo stanje ne može bitno da se promeni, a svakako ne nabolje. Ove godine očekujemo da će biti još otpuštanja. Jedan od elemenata izlaska iz recesije su otpuštanja, odnosno smanjenje troškova poslovanja. Očekuje se da će i u javnom sektoru dosta ljudi dobiti otkaze, jer je MMF čvrsto stao iza toga, ali i u realnom sektoru veliki broj ljudi ostaće  bez posla. Ko uopšte može i da pomisli da će se do kraja godine nama povećati standard.

Vi se zalažete za što skoriju reformu javnog sektora, pre svega javnih preduzeća. Da li su političari spremni na to?

- Sumnjam da su spremni, jer bi do sada već preduzeli nešto u tom pravcu. Kod nas je problem što ima strašno mnogo javnih preduzeća, oko 700, što državnih što komunalnih. I ta preduzeća su apsolutni monopolisti i samim tim su kriva za kršenje antimonopolskog zakona, a to im država omogućava.

- Imamo državne monopoliste koji sasvim netransparentno rade i nemaju nikakve obaveze prema svom društvu.

- Državni budžet nikada nije imao završni račun, a da ne pričam o oditovanom završnom računu. Državni revizor je sada samo malo začeprkao i odmah naišao na velike probleme. Obradio je 25 odsto državne uprave, javna preduzeća nije ni pipnuo, a tek tamo se nalaze ozbiljni tokovi novca.

- Tako smo došli u situaciju da imamo monopoliste koji gube pare. Pare ili negde cure, ili nisu naplaćene, ali je nemoguće da monopolista ne može da zaradi. Može negde da preliva prihod ili da iz dnevnopolitičkih razloga neko bude amnestiran od plaćanja, na primer, struje.

- EPS se stalno žali kako ne može da naplati milijarde evra, ali kada se pogleda struktura naplate, najmanji potrošači i najbolje plaćaju. Ne plaćaju veliki potrošači i oni su beneficirani, jer prelivaju u svoje džepove prihod EPS.

- Ako javna preduzeća služe politici tu nešto nije u redu i zato sumnjam da kod nas postoji volja da se nešto uradi. Kada se sastavlja vlada to traje tri meseca, ali to je samo uvod u čerečenje javnih preduzeća, jer se ona dele sledećih godinu dana. I sada smo svedoci kako se jedno javno preduzeće otima od druge partije, pa koridor 10 prelazi iz ruku socijalista u ruke DS-a. Ali, to se više ni ne krije.

Dokle sistem može tako da funkcioniše?

- Bez pritiska kod nas se neće ništa promeniti. A pritisak može da dođe zbog krize. Ako nešto ne može da funkcioniše, onda mora da se promeni. Nisam siguran ni da političke partije shvataju da više nema novca.

- Reforma se može desiti na dva načina: kontrolisano i iznutra, da sama državna uprava krene u reforme, što je u stvari tranzicija koja se kod nas nikada nije desila. Ona je bolna i traje bar pet godina. I ljudi treba da budu jasno obavešteni šta ih čeka u tom periodu. Ne može se pričati kako će im biti divno do kraja godine, a tražiti da se žrtvuju narednih pet godina. Ne može se ni tražiti žrtvovanje ako nije jasno zašto. Mora se reći kakvo će biti obrazovanje, kolike će biti penzije, da li će ljudi moći da se leče...

- Drugi način je kao u Grčkoj. Kada se stvori neravnoteža koja se više ne može rešiti kontrolisanim putem, može i do krvi da dovede. Stvori se situacija kada se ne mogu podeliti penzije, pa se protiv vlasti okrene milion i po ljudi. Pa se ne mogu podeliti plate, a to je još pola miliona onih koji rade u javnom sektoru. A to znači da lekari ne primaju plate, pa nemamo gde da se lečimo, pa učitelji ne primaju plate a deca ne mogu u školu. I jednom samo plane. Takve situacije nisu ni koordinisane i lako ih je zloupotrebiti. Te revolucije donose korenite izmene, ali nikad se ne zna kako će se završiti. 

U poslednjih deset godina priča se o privlačenju stranih investicija. Kakve smo investitore privukli?

- Srbija u poslednje dve godine ima veći odliv sredstava na Kipar, nego što dolaze pare sa Kipra. To znači da se „kiparske" pare koje su se poslednjih desetak godina vraćale u zemlju, sada isisavaju pod izgovorima da se vraćaju dugovi, kupuje oprema... S druge strane imamo institucionalne investitore kakvi su penzioni fondovi. Oni ne idu u investiciju koja će trajati dve, tri godine, već traže investicije koje će dugo trajati, sa malim prinosom, ali i malim rizikom. Kod nas takvih nema osim „US Stila", cementara i pivara. Institucionalnim investitorima nije cilj da isisavaju sredstva, već da ih reinvestiraju.

- Kod nas se to vidi i po tome što naši ministri već deset godina pričaju kako se kod nas isplati ulagati, jer imamo najniže poreze na dobit preduzeća. Porez na dobit kompanija ni ne igra nikakvu ulogu u investicionim odlukama. Oni ga nikad ni ne plaćaju, jer svoj profit stalno investiraju. U Skandinaviji se, recimo, ulažu pare iako ti porezi dostižu i 40 odsto, a u nekim granama su i veći.

- Za spekulante je taj porez važan, jer oni kad obrnu pare hoće da ih iznesu i moraju da plate porez, a onda nije svejedno da li je 30 ili 10 odsto. Ima u našoj državnoj upravi dosta neznanja i nikakve prakse. Zemlja u razvoju mora da ima stručnost i da nađe način da te stručnjake privuče, a mi nismo baš uspeli u tome.

Kako ocenjujete ponudu naših istaknutih privrednika da preuzmu upravljanje nad propalim društvenim firmama?

- Nije neobično da vlasnik preduzeća, bilo da je to država ili privatnik, traži rešenje u promeni menadžmenta. To je prvi korak u ozdravljenju firme, čak se i sposobni menadžeri menjaju da bi se u kompaniju dovela nova „krv" i nove ideje. Menadžeri nisu čudotvorci, mogu da pomognu, ali i preduzeće mora da ima osnovu za to. Na primer, u JAT može da uđe i Donald Tramp, ne bi od njega napravio dobro preduzeće. JAT je opterećen istorijom gubitaka, lošom organizacijom, propuštenim šansama.

- Pitanje je kome se država obraća kada priča o profesionaliziciji menadžmenta. Da se obraća međunarodnom tržištu za profesionalne menadžere, koje bi ili platila ili dala učešće u nekom budućem profitu, bilo bi prihvatljivo. Ali, ako se obraća domaćim uspešnim biznismenima, pitanje je čime oni uopšte dokazuju da su uspešni i da su biznismeni. Čime dokazuju da znaju da upravljaju svojom imovinom toliko dobro da država može da im poveri svoju. Sumnjam da među njima postoji bilo ko kvalifikovan da se bavi državnom imovinom. Vrlo je malo ljudi među tim biznismenima koji rade isključivo rezidentno, da ne poseduju firme u inostranstvu i nemaju tokove novca koji nisu transparentni. Malo ih je koji nemaju neki monopolski položaj.

- Nisam siguran da bi ijedna ozbiljna tržišna procena kapitala pokazala da u tim tajkunskim firmama postoji pozitivan kapital, odnosno da je kapital veći od dugova. Te firme uglavnom se bave uvozom, trgovinom i nekretninama, zavise od blagostanja građana i od toga da oni imaju dovoljno para da kupuju njihovu robu.

- U njihovom poslovanju nema nijedan podatak da oni znaju da posluju u krizi. Oni su svi veliki gubitnici krize. Niko od njih nije uspeo da zadrži kapital od pre dve godine. Možda im je država pomogla lane Bečkim sporazumom, da im banke reprogramiraju kredite, ali ti dugovi nisu otpisani, već samo odloženi, a banke su sebe dovele u situaciju da ne mogu da naplate kredite.

- Sada isti ti ljudi traže od države da im garantuje poslovanje, ali ne da im uzme vlasništvo nad delom imovine. Traže od države da im socijalizuje gubitke i posle svi mi da vraćamo te dugove.

Koridor 10 je ponovo predstavljen kao strateški projekat Srbije, ali opet ga prate afere. Ovog puta oko leve trase na deonici od Horgoša do Novog Sada. Kako će to uticati na završetak autoputa?

- Koliko znam, drugoplasirani na tenderu su se žalili, ali to izgleda ne znači ništa državi, jer posao ne može da se ugovori dok žalbeni rok ne prođe. Međutim, oni su posle dva dana već doneli odluku. Ministarstva jesu nadležna za javne nabavke, ali demokratska je tekovina da se svi ti poslovi izmeštaju u javna preduzeća kako bi tokovi novca bili transparentniji. Javno preduzeće je kao i bilo koje drugo u koje može da uđe poreska ili neka druga inspekcija, a u vladu ne može da uđe nijedan inspektor. Tako da nemamo nikakvu javnost u radu, a nemamo ni završni izveštaj na kraju godine, da vidimo kako su trošili pare.

- Koridor je od životnog interesa za nas i mora što pre da se završi, ali zato sve mora da se uradi na najčistiji mogući način, da uopšte ne bude sumnje da će se to završiti. Nažalost, ovaj postupak nosi mnogo problema.

U čemu je bio problem?

- Javni poziv ponuđačima upućen je 30. decembra prošle godine, a odluka Ministarstva da se javni poziv uopšte uputi donesena je tek sutradan. Pitanje je zašto je poziv upućen 30. decembra, uoči praznika, kada niko ne radi. Da je upućen posle Nove godine, ponuđači bi morali da dokazuju svoje poslovanje i u 2009. Prema podacima Narodne banke, kada je doneta odluka o ustupanju posla „Nibens konzorcijumu", sve njihove firme bile su u blokadi. Nosilac konzorcijuma je PZP Beograd, a ne njegov vlasnik PZP Niš, što je van pameti. Ali PZP Niš je od prethodnih 365 dana, 339 bio u blokadi. Kao preduzeće on ne postoji. I PZP Beograd je bio u blokadi 196 dana u toku prošle godine.

- Kada se izbaci 2009, njima se omogućava da lažno prikažu svoje poslovanje.

- Činjenica da tenderska komisija u vreme ustupanja posla ne proveri bonitet tih firmi, pokazuje ili nekompetentnost ili nešto drugo. Ja bih voleo da verujem da je nekompetentnost. Iznad komisije postoji Ministarstvo, koje takođe nije to proverilo, a iznad Ministarstva pravobranilac, koji bi morao da ih upita da li materijalno odgovaraju za svoju odluku i da li su sigurni da će svih deset milijardi dinara, koliko posao vredi, otići u materijal i rad, a ne da se prelije u dugove tih firmi.

- Ministru niko nije dao mandat da povlašćuje jednu firmu u odnosu na druge. Nepravilnost je bila i u startu jer je na tenderu tražena fiksna cena, a „Nibens" je dao kliznu skalu. Njih posle nisu ni smeli da zovu na pregovore pošto su videli cenu svih ostalih ponuđača. Nadam se da su sve te greške pravljene iz neznanja, jer mogu biti napravljene i zbog zloupotrebe.

Ministar Mrkonjić je obećao gotov koridor do kraja 2012. godine. Da li je to realno?

- Mrkonjić je obećao da će do kraja 2012. čitav Koridor 10 biti završen. To bi bilo divno, samo što je nemoguće. Čak smo napravili i međunarodni ugovor sa Bugarskom, članicom EU, i oni na osnovu toga grade svoj deo puta do Dimitrovgrada kako bi se spojili sa Nišom. Na obilaznici oko Dimitrovgrada, koju finansiraju razne međunarodne institucije, ustupljeni su samo mostići i putevi, a tuneli nisu. Tamo postoje dva tunela u dužini od 1,6 kilometara. Da bi se oni izbušili, bez obzira na tehnologiju, treba više od dve godine.

- To nije jedini problem. U Sićevačkoj klisuri predviđena su dva tunela od po 12 kilometara. To nikako ne može da bude gotovo za dve godine. Ne postoji tehnologija koja može da izbuši 12 kilometara za dve godine. Na kraju, kada bi se sve to i završilo, ostaje Grdelička klisura i krak prema Makedoniji koji nije završen.

- Jasno je da se sve ove državne obaveze pretvaraju u dnevnu politiku. Imamo jednu partiju koja kaže, naš cilj je da se završi koridor do kraja 2012. godine. Druga partija kaže, mi hoćemo da uredimo građevinarstvo i da svi imaju dozvole, a nemamo prostorni plan. U stvari, imamo prostorni plan koji je doneo Bane Ivković 1995, a 2001. stavljen je van snage, jer treba da se donese novi. Do danas nije donet, a stari je napušten samo zato što je donesen u Miloševićevo vreme. Međutim, on je tada rađen u Institutu za arhitekturu i urbanizam koji je bio opoziciono leglo, u kome su radili veliki zagovornici, pa čak i osnivači DS-a.

 

Kako je restitucija postala nemoguća Isparilo građevinsko zemljište Zakon o planiranju i izgradnji je žestoko kritikovan, pa ipak usvojen, a sad se ne primenjuje. Zašto? - Zakon je pod parolom „hajde da ubrzamo izgradnju" napravio gomilu problema sa restitucijom, planiranjem i na kraju blokirao i građevinarstvo. Osam meseci posle stupanja na snagu on se i dalje ne primenjuje. I ono malo investitora što je imalo ideju nešto da radi u Srbiji, pobeglo je kad je videlo šta će biti, čak i pre nego što je Zakon donesen. Kako je onemogućio restituciju? - Tako što je građevinsko zemljište, najznačajniji elemenat povraćaja imovine, praktično nestalo. Po tom zakonu ono je poklonjeno korisnicima. Svi koji su imali dozvolu za gradnju sada su vlasnici zemljišta, a to je sve bilo nečije zemljište. Mi smo skretali pažnju: planiranje je moralo da dobije poseban zakon, izgradnja poseban i da se ne odnose na gradsko građevinsko zemljište, koje je, takođe, moralo da ima poseban zakon. Tek onda bi mogao da se donese zakon o restituciji. A nadoknada u novcu? - Priča se o Parivodićevom predlogu zakona, ali on je bio nesprovodiv, jer je predviđao da se četiri milijarde evra odvoji za finansijsku kompenzaciju. U okviru toga trebalo je da se uklope svi zahtevi, sa limitom od maksimalno milion evra po jednom zahtevu. Mi smo tada predložili da se od gradskog i građevinskog zemljišta naprave fondovi u obliku akcionarskih društava u kojima bi restitucionari dobili deo akcija. To bi se smatralo naturalnom restitucijom. Evropska komisija ocenila je to kao dobar predlog. - Zakon o izgradnji ima član o građevinskom zemljištu kojim omogućava da korisnici postanu vlasnici građevinskog zemljišta, što znači da ono više ne može da se vrati. Onda više nema ni diskontovanja, pa da se vrati svima po deo zemljišta koje su imali u vlasništvu. Poslednje što se moglo čuti iz Vlade jeste da će se izdavati obveznice? - Država ne može to da pretvori u javni dug. One četiri milijarde o kojima je Parivodić govorio, skočile bi na 16 milijardi evra. Država bi onda izdala obveznice, a to znači 20 godina plaćanja kamata svake godine. Ako bi se dala kamata i od tri odsto, to bi izašlo na 30 milijardi za 20 godina. Te kamate bi se nekako i plaćale, ali odakle bi se isplatile te obveznice kada bi sve stigle na dospeće u roku 30 dana. To je ogroman javni dug.

 

Zrenjanin ne postoji za urbaniste - Koliko se sve radi bez plana videlo se i na predstavljanju dela prostornog plana Agencije za prostorno planiranje, koji se odnosi na Vojvodinu - kaže Bušatlija. - U tom planu Zrenjanin ne postoji sa stanovišta državne infrastrukture. - Kroz njega ne prolazi autoput Beograd-Temišvar. Nema ga u energetici, poljoprivredi, železnici, a jedino što će se u blizini Zrenjanina napraviti jeste centar za opasni otpad iz cele Vojvodine. To je budalaština, jer se radi o čvorištu koji se nalazi na Koridoru 11, a kroz njega treba da prolaz i put od Hrvatske ka Rumuniji.

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/221/

„Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak“

Kako probuditi zombije?

Kultura | Vladislav Panov | maj 12, 2010 at 01:19

---

Piše Vladislav Panov

Novi dokumentarac „Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak"  režisera Džejsona Bermasa pojašnjava uspostavljanje Imperije zla i njene zastrašujuće moći, odnosno „čita" ključne momente naše epohe

Jesenas se na svetskom sajber-tržištu, mada, jednim delom i na onom realnom, putem porudžbina, pojavio film „Novi svetski poredak" koji je pokušao da raskrinka tvorce njegovog ustrojstva i prave lidere, vođe i političare koji zarad svojih interesa vuku konce iz senke razarajući samo tkivo našeg sveta, civilizacije i ljudi. Taj film poznatih nezavisnih dokumentarista Endrjua Hila i Luka Mejera, u kome je jedna od centralnih figura za raskrinkavanje vladara iz senke i njihovih nauma bio poslednjih godina u Americi najglasniji zagovornik otpora tajnim grupama i „raskrinkivač" svakojakih teorija zavere, harizmatični radio-voditelj i jedan od najkomercijalnijih producenata dokumentarnih filmova ikada, Aleks Džons. Glasni, agresivni, beskompromisni Džons, koji sebe vidi kao lidera „pokreta otpora" današnje Amerike i „čoveka sa misijom" buđenja naizgled beznadno lažima, strahovima i ucenama do stupora omađijane američke nacije, je nedavno kao producent stao iza još jednog kontroverznog dokumentarca koji je odmah postao hit na internetu. Reč je o filmu koji se tematski prepliće, ali u razradi važno nadovezuje i dopunjujuće, samim tim i nameće kao dodatno „štivo" pomenutom prošlogodišnjem ostvarenju tandema Hil-Mejer.

ISTORIJA NOVOG SVETSKOG PORETKA
„Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak" je naslov koji je kao režiser potpisao Džejson Bermas, dokumentarista-istraživač koji je, tvrde autori i producenti ovog filma, godine proveo istražujući obilje materijala na bi li se domogao što većeg broja činjenica i dokaza koji bi ukazali na pojavu uspostavljanja Novog svetskog poretka, odnosno instaliranja imperije zla zastrašujuće moći i još strašnije bahate samoživosti. Film, kao i izdanja slične tematike čija je brojnost poslednjih godina poprimila vrlo ozbiljne i čak respektujuće razmere, dokumentovano „čita" protekle decenije i istorijske momente u želji da činjenično ilustruje nastanak ideje, uslova i okolnosti koje su prethodile uvođenju aktuelnog „novog svetskog poretka". Njegovi su koreni nastali u vreme neposredno posle Prvog svetskog rata, ali je „velika ideja" o jednoj vlasti za ceo svet, dobila zaista na težini od kada je za nju počela otvoreno da se zalaže politička elita Sjedinjenih Država, bankari i naftaši koji su u svoj udarni ešalon postavili predsednika Amerike, Džordža Buša starijeg. Ovaj političar je u filmu naveden kao ključna figura ne toliko demonstriranja ideje novog svetskog poretka koliko konkretnog medijskog indokriranja i žestokog rada na njegovom pozitivnom „prepoznavanju" od što šireg kruga ljudi. Iako mu se, dakle, na izvestan način pripisuje, taj novi poredak s kojim su mu bila „puna usta", ipak nije čedo Buša starijeg. Prevazilazi ideja o njemu i daleko moćnije osobe od Buša, tvrde autori. On, taj poredak, nikao je iz jezgra moćnih bankara i političara još pre nekoliko generacija, početkom prošlog veka. Otuda se i u ovom filmu ponovo pominju „ikone" svih teorija zavere, Bilderberška grupa, Rokfelerovi, Rotšildi, zloglasni paterfamilijas porodice i kasnije Fondacije Rouds, Sesil Rouds, Karnegi, kao i nekolicina drugih. Tajna društva, agende i politike porobljavanja, ekonomskih najpre, celokupnih nacija zarad bogaćenja pomenutih porodica, tema su stara koliko i teorije zavere. Da li ih, dakle, dodatno razotkrivaju tvorci filma film „Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak"? Odnosno, da li nude nešto novo?
I da i ne. Temi su se posvetili veoma ozbiljno i vrlo dokumentovano. Do te mere da su opravdali potrebu za postojanjem ovakvog filma. S druge strane, suštinski nisu otkrili ništa novo, već su se samo nadovezali na postojeće obilje materijala koje je odavno dostupno pobornicima teorija zavere i prenosi se „s kolena na koleno" zainteresovanim progledalim podanicima moćnika iz senke. To, doduše, i nije neka zamerka jer su nova iščitavanja i ponavljanja ključnih činjenica neophodna da bi se došlo do istine, odnosno, barem do mogućnosti da se ona individualno spozna ili prepozna. Svakome je posle gledanja ovog preko dva sata dugog dokumentarca ideja o životu u „novom svetskom poretku" daleko bliža, opipljivija, verovatno i razumljivija. Mnoge stvari izrečene, iako su uglavnom teorijskog i istorijskog značaja, moguće je prepoznati u svakodnevnom životu. Najpre se to tiče tekuće svetske krize koja je na neodoljivo uverljiv način dotaknuta i u ovom filmu, baš kao što je prethodnih godina činjeno i u nekim drugim, pa i Majkl Murovom prošlogodišnjem hit-dokumentarcu „Kapitalizam ljubavna priča". Ideja o svetu koji će biti unifikovan, razbaštinjen od pojedinačnih istorija i individualnosti, a onda bez ostatka potčinjen interesima „ujedinjivača", nije više pusti sanak nemilosrdnih vojskovođa, osvajača i njihovih gramzivih imperija, već je to skoro u potpunosti ostvareni cilj bogataša i njihovih banaka koje su ekonomski porobile ceo svet. To je stvarnost koju je moguće prepoznati na sopstvenoj koži ma gde živeli, a ukazivanje na nju je zapravo najveća snaga, poenta i zasluga ovog dokumentarnog političkog alarma čije je zavijanje možda i poslednje što će čuti ovaj svet pre nego što beznadno utone u robijanje novom feudalizmu moćnih bankarskih lihvara.

 

harizmatični radio-voditelj i jedan od najkomercijalnijih producenata dokumentarnih filmova: Aleks Džons

BUNTA I DALJE NEMA
Ludost? Preterivanje? Buncanje ludaka? Dobar način da se zaradi na frustriranim, osiromašenim, uplašenim i potpuno dezorijentisanim žrtvama moderne civilizacije? Moguće je i takvo viđenje ovog filma. Oni nude primamljivu istinu iz svoje perspektive. Da li će povezivanje jednovekovne zavere koja u sebi nosi sva zla koja su se u tom periodu dogodila – od Prvog i Drugog svetskog rata, genocida, instaliranja Svetske banke i njenih lihvarskih ispostava, do stvaranja Evropske unije kao prvog i najbitnijeg stožera unifikacije sveta, gušenja socijalnih buntova i revolucija, ubijanja naprednih lidera pokreta i država, uključujući i predsednika Amerike, Džona Kenedija, crnačkog lidera Martina Lutera Kinga i mnogih drugih osoba koje su se usudile da prkose instalaciji tog novog poretka i njegove pesnice zvane globalizacija – sve je to stavljeno u ovom filmu u kontekst agende silnika iz senke. Ogromna je, dakle, ta njihova moć. Tolika da je verovanje da je ona zaista tolika može da dobije i neke neprijatne psihijatrijske etikete. Ali, ipak, gledanje ovog filma ima svojih čari: ako ga prihvatite potpuno ozbiljno ostaćete prestravljeni, a onda ćete, što mu je valjda i glavni cilj, biti razbešnjeni. On je, baš kao i svih onih petnaestak naslova iza kojih je kao producent stao pomenuti andergraund „revolucionar" Aleks Džons (on se hvali da je njegove filmove posredstvom interneta i direktnim narudžbinama videlo preko sto miliona ljudi širom sveta!) neka vrsta budilnika za uspavane, hipnotisane, lažima okamenjene mase. Budilnik odavno zvoni, ali deluje kao da na njegov zloslutni alarm niko ne reaguje. Svet se, naprotiv, sve više nastanjuje zombifikovanim poslušnicima koji trpe jaram, pljačku i eksploataciju svojih života, duše, prava, istorije i svega onoga što ih navodno čini slobodnim i civilizovanim stanovnicima ove planete. Deluje da ih ne bi probudilo ni stotine strastvenih Aleksa Džonsa sa megafonima. „Novi svetski poredak" ih je „pojeo" i postavio na svoje mesto. Da li će na njemu i ostati iako ih u toj pitomosti i letargiji možda čeka i sudnji dan, ključno je pitanje na koje trenutno niko nema odgovor. Čini se, naime, da su moćnici „Nevidljive imperije" obavili posao. Bunta i dalje nema…

http://www.pecat.co.rs/2010/05/kako-probuditi-zombije/