Branko Dragaš: Fiks

Fiks

subota, 26 jun 2010 15:58 Branko Dragaš Tekstovi i kolumne

Piše: Branko Dragaš

KURS - Narkomani na vlasti su od početka godine prodali 1,2 milijarde evra da bi odbranili precenjeni dinar. Prema zvaničnim podacima od oktobra meseca 2009. prodato je 2,8 milijardi evra. Kurs se nije odbranio. Dinar konstantno gubi vrednost. Brane nešto što se ne može odbraniti. Brane precenjeni dinar suludo trošeći dragocene devize. Namerno ne biraju guvernera da bi završili špekulaciju. I ništa. Niko se ne buni. Građani očekuju da se nešto samo od sebe desi. A neće se desiti. Niko nama neće da donese slobodu od unutrašnjih okupatora... Moramo sami da se izborimo i oslobodimo od tlačitelja. Što pre to uradimo, prećemo otpočeti spas države i naroda.

Šta je moglo da se uradi za potrošenih 2,8 milijardi evra? Ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 4.000 evra, onda je lako izračunati da smo mogli da zaposlimo 700.000 ljudi. Kojih? Evo predloga, mogli smo smanjiti broj onih koji primaju platu sa budžeta. Umesto da 500.000 ljudi svakog meseca prazne budžet, mogli smo da kompjuterizujemo državnu upravu i da 300.000 ljudi zaposlimo na novim poslovima da pune budžet. Ostaje nam još 400.000 ljudi koje bismo zaposlili sa biroa za nezaposlene i tako smanjili opštu nezaposlenost. Zašto to nismo uradili? Zato što ljudi koji su na vlasti ništa ne znaju o ekonomiji. I opasni su po društvo.

KORIDOR - Narkomani na vlasti nameravaju da prodaju uspešan Telekom da bi gradili koridore. Na kojima je saobraćaj iz dana u dan sve ređi. Stranci neće da plaćaju najskuplje i najgore puteve. U Sloveniji za sedam dana putovanja plaćate vinjetu 15 evra. Od Beograda do Niša povratna tura je 15 evra, na autoputu koji je u raspadu. Severni Koridor 10 se gradi pod sumnjivim okolnostima. Tender je osporen. Na tabli na autoputu koji to nije piše da odgovornog projektanta - nema, odgovornog izvođaća radova - nema, nadzornog organa - nema, odobrenja za izgradnju - nema, početak radova - nije određen, vreme izvođenja radova - nije naznačeno.

Neverovatno! Kao da smo u nekoj divljoj zemlji koja nema zakone, samo obesne vlastodršce. Tako je prekršen Zakon o planiranju i izgradnji u zemlji koja se kandiduje za ulazak u EU. Grade evropski koridor bez građevinske dozvole i bez projektne dokumentacije. Promenili su prošle godine i kaznene odredbe. Prema članu 149 Zakona bile su predviđene zakonske kazne za krivično delo - gradnja bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Kazne su bile za izvođača radova do jedne godine, a za investitora i odgovorno lice kazna zatvora do tri godine.

Investitor je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za infrastrukturu. To znači da bi po prošlogodišnjem zakonu Mrkonjić dobio zatvor do tri godine. Toga u novom zakonu više nema. Pljačka je unapred bila pripremljena. Kako je onda određena cena na tenderu, ako nema glavnog projekta? Šta, u stvari, plaćaju poreski obveznici? Vrhunac apsurda je novinarska vest da jedan od izvođača krade pesak u opštini Kanjiža. Neki kradu, a neki i kraduckaju.

MOST - Narkotizovani predsednik države, opijen sopstvenim izgledom i neograničenom ličnom vlašču, prvo je svoje prijatelje i finansijere tajkune optužio da su nepristojno bogati, a onda ih je, videvši da su oni ljuti, pozvao da kupe svoj legitimitet tako što će sagraditi most. Vrlo interesantan predlog predsednika države. Nismo znali da se u demokratiji kupuju legitimiteti. U ličnom režimu je to moguće.

Pošto ste se nepristojno obogatili u vreme vladavine nepristojnog predsednika države, onda jedini način da postanete pristojni jeste da sagradite most. Predsednik nije rekao gde da se sagradi most i kakav most. No, tajkuni su kupili po nekoliko novih platana u Bulevaru, a možda će sagraditi most na nekom potočiću kod sebe u zavičaju. Time će forma biti ispunjena. Predsednik će biti zadovoljan. Najvažnija je formalna demokratija za naš formalan put u EU, koja se raspada pod budžetskim deficitima, štampanim evrima i lažnim, falsifikovanim statističkim izveštajima.

GUVERNER - Novinari su saznali da je kandidat za novog guvernera i Milka Forcan. Sve je moguće u ličnom režimu Borisa Tadića. Ona je, prema mišljenju većine muškaraca, lepa žena. I Boris Tadić je, prema mišljenju većine žena, zgodan muškarac. I kao takav je postao glavni čovek za odbranu države i ministar za telekomunikacije. Šta je BT znao o odbrani i telekomunikacijama? Kakve to veze ima?! On je zgodan čovek, prema mišljenju većine žena, pa ima sve što mu treba da bude nešto u vlasti. Šta će biti, to više nije ni važno. On se ionako ništa nije ni pitao. Dakle, po istom kriterijumu i MF može da bude guverner. Ona se neće mešati u svoj posao, ali može lepotom, prema mišljenju većine muškaraca, da nas predstavlja u svetu. I tako se demokratija svela na sprdanje sa institucijama i građanima. Ko je kriv? Građani! Zašto trpite i ćutite? Zašto ne izađete na ulice i srušite režim? Čega se bojite? Ne možete više ništa da izgubite. Sramota je da gunđate i ogovarate, ali uporno glasate za svoje tlačitelje.

IMOVINA - Da li se sećate pod kojim sloganom je krenula privatizacija? Podsetiću vas - početak za imetak! Prvi ministar za privatizaciju i rasprodaju je bio - Aleksandar Vlahović. Epilog - privatizacija je propala, rasprodata je i uništena srpska privreda, ali je Vlahović postao bogat čovek. Nepristojno bogat čovek.

Da li on treba da sagradi most? Da li je to dovoljno da on kupi svoj legitimitet? Vlahovićje funkcioner stranke predsednika države. On danas ocenjuje privatizaciju slabom trojkom. Podsmeva se građanima i nastavlja da uvećava svoje bogatstvo. Početak za imetak je bila dobro smišljena pljačka građana. Pa, reći ćete, šta sad da radimo? Građani treba da glasaju za onu političku stranku koja će nacionalizovati imovinu svih bivših ministara i premijera. Političku stranku koja će privesti zakonu sve političare koji su se obogatili baveći se politikom. Bili oni na vlasti ili u opoziciji. To nije važno. Važno je da društvu vrate imovinu koju su stekli na privilegijama režima. Imamo li tu stranku koja će to da uradi? Nemamo. Pa,šta onda da radimo? Napravićemo takvu stranku. Ko? Nije važno. Samo neka uradi svoj posao.Vreme katarze je pred nama.

KRIZA - Prošle godine je Srbija izgubila 170.000 radnih mesta. Eksperti za rasprodaju države tvrde da je kriza prošla i neće ozbiljnije ugroziti našu privredu. Prema poslednjim zvaničnim pokazateljima skoro 100.000 građana je upalo u problem sa vraćanjem kredita. To se desilo na rastu kursa od 103 dinara za evro. Šta će se desiti sa građanima koji su se zadužili četiri milijarde evra kada kurs bude 160 dinara za evro ili znatno više? Kako će oni da vraćaju uzete kredite kada im plate budu značajno pale? To je veliki problem koji nam dolazi.

Građani nisu hteli da poslušaju učene i iskusne ekonomiste, nego su naseli na marketinške trikove tržišnih talibana. Šta će raditi kada im čitave plate budu odlazile na kredite? Od čega će da žive? Kako će da opstanu? Oni koji su ih namamili na te kredite pobeći će iz zemlje. Niko se više neće sećati ministara koji su obećavali da će kurs biti stabilan narednih dvadeset godina. Šta dvadeset?! Pedeset godina će kurs biti stabilan!

Nova demokratska vlast će imati velike probleme da pomogne ljudima u nevolji. Niko nam novac više neće hteti da pozajmi. Ništa neće više imati da se proda. Pred te hrabre ljude stoji veliki istorijski zadatak. Građanima zato treba što pre saopštiti istinu. Neka znaju šta ihčeka i neka se pripremaju za to vreme.

BANKROT - Ugledni profesor Mlađan Kovačević i ja smo bili gosti Drugog programa Radio Beograda. Novinarka je imala hrabrosti da nas pozove i da slušaoci čuju naša stručna razmišljanja. Interesantno je da smo profesor Kovačević i ja prvi put zajedno u emisiji. Interesantno je da smo imali stručan razgovor i da smo se u svemu sjajno dopunjavali.

Kako je to moguće u današnjoj Srbiji gde su ekonomisti prodali svoju struku da bi služili političkom ološu i tajkunima? Moguće je jer je profesor Kovačević čovek visokih moralnih načela i ugledni ekonomista koji nije prodao svoju nauku. Znači, uglednih, stručnih i poštenih ljudi ima. Zašto takvi ljudi ne budu tvorci Novog ekonomskog programa. Evo, ja dajem svoj glas za profesora Kovačevića i znam da će još nekoliko hiljada stručnjaka i privrednika iz zemlje i sveta glasati za to.

Novinarka je bila hrabra i omogućila nam je da gostujemo u njenoj emisiji. Građani su imali prvi put priliku da čuju naše ideje uživo. I novinarka se iznenadila kada je čula argumente za uvođenje bankrota u državu. Složila se da je to najbolje rešenje. Moja ideja o proglašavanju bankrota državnih finansija stoji već godinu dana na mom sajtu. Građani iz matice i rasejanja mi se javljaju i podržavaju tu ideju. Državni ekonomisti kradomice čituckaju moje tekstove. Nema nikakvog odgovora. Muk... Zabili su glavu u pesak i čekaju da kriza sama prođe. Kako reče bivši premijer - dok ide - ide! To je njihova strategija od prvog dana. I zbog toga sam sve to napustio. Mnogima je tek sada jasno zašto sam otišao. Bilo je teško sve to izdržati. Idemo dalje!

Tabloid br 209, 24. jun 2010.

http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=7001:fiks&catid=104:komentari&Itemid=69

"Kanadski premijer Harper i Konzervativna partija su pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi."

Date: Thursday, June 24, 2010, 6:51 AM http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=7428   Kanadski premijer Stiven Harper uložio je veto na usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici u kanadskom parlamentu   Oslobodjenje, 24.06.2010   Pozivajući se na saopštenje Kongresa Bošnjaka Sjeverne Amerike, agencija Fena je javila da su Bošnjaci, žrtve genocida, koji žive u Kanadi, oštro protestovali zbog iskrivljavanja činjenica i blokiranja ove rezolucije, prenosi Blic.rs. -Premijer Harper je prvo u potpunosti odbacio rezoluciju tako što je umjesto nacionalnog imena Bošnjak upotrebio termin bosanski ljudi nad kojima je navodno izvršen genocid, čime je pokušao da kaže da je genocid vršen nad svim narodima u BiH. Zatim je smanjio broj žrtava genocida s više od osam hiljada na njegovih više od sedam hiljada i na kraju izbacio termin genocid, upotrebivši termin masovno ubijanje, navode u saopštenju bosanskohercegovačkih iseljenika u Kanadi. U saopštenju se dodaje da se još jednom pokazalo da su Harper i Konzervativna partija pod jakim uticajem srpskog i ruskog lobija u Kanadi. Nacrt rezolucije o genocidu u Srebrnici, koji je inicirao Kongres Bošnjaka i kanadski Insitut za istraživanje genocida, podržali su pojedini poslanici u kanadskom parlamentu. U njoj je predlagano da se 11. jul proglasi za dan sećanja na žrtve najvećeg zločina genocida u Srebrenici.

 

Хашки трибунал као оруђе исламизације Европе

23.06.2010

Петар ИСКЕНДЕРОВ

 

Хашки трибунал као оруђе пузеће исламизације Европе

Извештаји Главног тужиоца Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију по традицији се сачињавају по провереној схеми, коју је у праксу увела још Карла дел Понте. Дају се уверавања у неопходност да се «затвори мучна страница недавне историје» Балкана, затим – краћа оцена тока истраге по текућим пословима и најзад - карактеристика нивоа сарадње балканских држава са Трибуналом.

Није одступио од те схеме ни белгијски правник Серж Брамерц, који је говорио у Савету безбедности ОУН 18. јуна. Његов последњи извештај нарочито је важан за схватање политике Хашког трибунала и других међународних института према Балкану. Имајући у виду да сам Трибунал не располаже неопходним инструментима за «принуду на сарадњу», његове закључке користе друге организације «новог светског поретка», које сматрају да имају право да «кажњавају и помилују» читаве земље и народе. Није случајно у најновијем излагању господин Брамерц поново апострофирао, да је «подршка Европске уније у обезбеђивању сарадње (са Трибуналом – П.И) била не само изузетно ефикасна у прошлости, него остаје неопходна и убудуће».

Сегмент о значају подршке од стране Европске уније (читај – све већег притиска на балканске земље) Главни тужилац је сместио у онај део свог извештаја, у коме је било говора о узајамним односима Хашког трибунала и Србије. Серж Брамерц је поново окривио српске власти због тога, што се на хашкој оптуженичкој клупи још нису појавили бивши командант армије босанских Срба, генерал Ратко Младић, и бивши лидер хрватских Срба Горан Хаџић. Напори у циљу њиховог хапшења «до овог тренутка дали су мало опипљивих резултата», подвукао је референт и закључио, да «садашње оперативне стратегије Србије» у вези са тим питањем «захтевају преиспитивање».

Одредница о «преиспитивању стратегија» скопчана је са нарастајућим нестрпљењем руководства Хашког трибунала и његових међународних координатора, јер се обојица лидера српства и даље налазе изван сфере њиховог домашаја. Не треба сумњати да ће већ наредни (14-ти по реду) годишњи извештај Главног тужиоца бити сачињен уз употребу још жешћих антисрпских израза – разуме се, у случају да се Младић и Хаџић до тада не нађу на оптуженичкој клупи.

Тоналитет извештаја Сержа Брамерца у односу на друге балканске државе имао је принципијелно другачији карактер. Он је суздржано критиковао руководство Хрватске због «преосталог нерешеног питања нестанка важних докумената, који се односе на операцију «Олуја» 1995. године», када су хрватске власти, уз подршку босанских муслимана и натовских контингената, разбили Републику Српска Крајина, убивши неколико хиљада и учинивши избеглицама неколико стотина хиљада Срба. Што се Босне и Херцеговине тиче, она је и уопште остала изван критике Главног тужиоца.

Овакав прилаз до танчина кореспондира са односом Високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, НАТО и Европске уније према три државотворна народа те бивше југословенске републике, поред осталог и у оквирима преговора који се настављају о реформи њеног уставног уређења. Од босанских Срба се у ултимативном облику захтева да одустану од фиксираних «дејтонских» овлашћења, која су им дата. Хрвате суздржано критикују због толико суздржане опозиције прекомерној централизацији Босне и Херцеговине и дискусија које се с времена на време разбуктају у вези стварања посебног хрватског ентитета у саставу Босне и Херцеговине. Што се босанских муслимана тиче, њима полази за руком апсолутно све, па и очиглена тежња да се претвори Босна и Херцеговина у исламску државу, која живи по указима духовног лидера муслимана Мустафе Церића. Последњи међу босанским (и не само) муслиманима ужива неспорни ауторитет – нарочито након што је обелоданио своју «Декларацију европских муслимана», која је, у суштини, програм пузеће «исламизације» Европе. Ево само једног индикативног цитата из датог сочињенија: «Ми смо дужни да учимо Европу да прихвата муслиманске вредности и да цени зној муслиманских радника и интелектуалаца у изградњи цватуће и слободне Европе. Европа је дужна муслиманима за своју слободу и процват не само историјски. Ради се о савременом муслиманском доприносу њеном развоју, који нам даје за право да кажемо: Европа нам је дужна веома много».

Тешко да упорна тежња Хашког трибунала и института који стоје иза њега да обеле босанске муслимане представља покушај да се «одуже дугови по Церићу». Ради се о континуираним покушајима међународно-правног и војно-политичког распарчавања јединственог српско-православног простора. Други елеменат тог сценарија према Србији, Србима у Босни и Херцеговини, јесте тежња Вашингтона и Брисела да напабирче пропагандистичке поене међу муслиманским становништвом Балкана, како би се слободније осећали у конфронтацији са муслиманима у другим геополитичким зонама - у првом реду на Блиском и Средњем Истоку. О томе сведоче, поред осталог, лепоречиве изјаве покојног америчког конгресмена Тома Лантоша, који је једном приликом казао, да улогу САД у стварању муслиманске државе у центру Европе треба на достојан начин да оцене «не само одговарне вође муслиманских држава – таквих као што је Индонезија, - него такође и џихадисти свих могућих фела».

Дати китњасти цитат узет је из књиге «Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида»: под таквим називом у босанској Републици Српској ових дана ће угледати светлост истраживање, које је припремио утемељени у Холандији невладин фонд «Историјски пројекат Сребреница» (аутори су председник Фонда Стефан Караганович и др.Љубиша Симић). У књизи се чини покушај да се на основу анализа свих доступних материјала направи објективна слика трагичних догађаја, који су се десили у Сребреници у лето 1995. године и да се, поред осталог, оповргну оптужбе Срба за геноцид, које су потпомогнуте од стране Хашког трибунала. Преиспитивање тих једностраних концепција актуелно је уочи предстојећих средином јула у Босни и Херцеговини помпезних манифестација сећања на сребреничке жртве, које имају за циљ не само да створе морално-политички аргумент за скорашњу ликвидацију Републике Српске и угушивање српског отпора. Такво преиспитивање потребно је и зато, да би се упознала најшира светска јавност са оним сценаријима и механизмима, посредством којих се врши «међународно правосуђе» на Балкану.

Главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц је очигледно показао у Савету безбедности ОУН, да је Међународни трибунал за бившу Југославију ванправни институт и да служи једино као играчка у рукама САД, Европске уније и НАТО, Организације Исламска Конференција и других геополитичких играча. Да ли то схватају српски руководећи кругови, који још држе државну политику земље као таоца Хашког трибунала?
_____________________

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3117

Sarajevo najveće stratiše Srba

Sarajevo najveće stratiše Srba

 

Autor: Slađana Gajić

utorak, 22 jun 2010 21:42

Da je Sarajevo bilo najveće stratište srpskog naroda tokom ratnih godina, ukazuju i udruženja srpskih žrtava rata iz RS, ali i Stevo Pašalić, profesor demografije na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, koji je u svojoj knjizi "Antropogeografska stvarnost Srba u BiH 1992-2000." pisao o stradanjima i na prostoru Sarajeva. - Na osnovu podataka do kojih sam došao višegodišnjim istraživanjima, zaključuje se da je Sarajevo bilo najveće mjesto stradanja Srba u BiH za vrijeme rata. Nisam navodio podatke o broju stradalih Srba, jer nisam pronašao egzaktne brojeve. Na prostoru Sarajeva uništeno je ili spaljeno 56 naselja u kojima je srpsko stanovništvo bilo većinsko, a iz 105 naselja Srbi su protjerani. Tamo je bilo oko 28 stratišta, a za mjesto stratišta smatra se svaka lokacija gdje je stradalo više od pet ljudi - kazao je za "Fokus" Pašalić. Iako udruženja raspolažu s različitim podacima o broju stradalih Srba u Sarajevu, sasvim je evidentno da vlasti u Federaciji BiH ne žele da formiraju komisiju kako bi se utvrdila prava istina i kako bi zataškali da je u sarajevskom regionu stradalo nekoliko hiljada Srba. Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS, rekao je da Organizacija raspolaže podacima koji nisu pouzdani i da bi i zbog toga što prije u FBiH trebalo formirati Komisija koja će utvrditi tačan broj stradalih sarajevskih Srba. - Na sve načine želimo da izbjegnemo bilo kakve manipulacije brojem žrtava, ali raspolažemo podatkom da je na području sarajevskih opština stradalo od pet hiljada do osam hiljada Srba, ali zato Komisija treba utvrditi tačne podatke - rekao je Mitrović. Prema njegovim riječima, sarajevske vlasti neće da se utvrdi tačan broj stradalih, jer ne žele da se promijeni njihov broj od samo nekoliko stotina stradalih Srba. Prema podacima kojima raspolaže Savez logoraša RS na području Sarajeva stradalo je oko 6.600 Srba, mahom civila. - U samom gradskom jezgru stradalo je oko tri hiljade pripadnika srpskog naroda, a taj broj je duplo veći ako se uzmu u obzir i prigradska naselja. U Sarajevu je bilo 126 logora, a jedan se zvao i po tadašnjem predsjedniku Predsjedništva BiH, Aliji Izetbegoviću - rekao je Branislav Dukić, predsjednik Saveza logoraša RS. Staša Košarac, šef Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih Vlade RS rekao je da se u FBiH svim silama opiru pokušaju da se konačno utvrdi istina o stradanju Srba u Sarajevu. Zbog toga, kaže Košarac, ne žele da formiraju i komisiju koja bi istraživala istinu stradanja sarajevskih Srba. - Nije istina da su Srbi u Sarjevu stradali u sporadičnim incidentima kako to vole okarakterisati Bošnjaci i njihovi zvaničnici, a da su izvršioci gnusnih zlodjela tek pojedinci koji su izmakli kontroli. Sve je to i te kako bilo pod kontrolom Alije Izetbegovića i tadašnjeg vojnog, policijskog i civilnog rukovodstva RBiH. Između ostalih, mnogo toga o stradanju Srba mogli bi da kažu bh. političari, Haris Silajdžić, Ejup Ganić, Nijaz Duraković, Munib Alibabić i Edhem Bičakčić - kazao je Košarac, te dodao da nikako ne treba izostaviti stradanja Srba u sarajevskim opštinama Pofalići, Trnovo, Dobrinja i u logorima u Tarčinu, Hrasnici i silovanje više od stotinu žena srpske nacionalnosti. Kako je naglasio, za sva zlodjela i stradanja srpskog naroda još niko nije odgovarao.   Dokumentovana imena 3.299 ubijenih Šef Koordinacionog tima MUP RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih djela ratnih zločina, Simo Tuševljak rekao je da je kompletirano 3.299 dosijea ubijenih srpskih civila u Sarajevu, a da je kroz 126 logora prošlo najmanje tri hiljade Srba. - Još nemamo konkretnih podataka o broju stradalih Srba u Kazanima, jer nema preživjelih i svi koji su tamo odvođeni, izgubli su život. Smatramo da je tamo stradalo više stotina pripadnika srpskog naroda - rekao je Tuševljak. On je kazao da su 1993. godine bošnjačke vlasti vadile tijela iz Kazana i da je 101 tijelo prošlo kroz mrtvačnicu bolnice "Koševo". Prijave bez konkretnih aktivnosti Podneseno je oko 240 krivičnih prijava, odnosno izvještaja ili njihovih dopuna protiv 1.469 lica za koja postoji osnovana sumnja da su počinili jedno ili više krivičnih djela ratnog zločina, rekao je Košarac. Boris Grubešić, portparol Tužilaštva BiH, rekao je da se za predmete u vezi sa stradanjem Srba u Sarajevu vode istražnje radnje i da su procesi u toku. - Svi predmeti koji su dostavljeni Tužilaštvu BiH nalaze se "u radu" - rekao je Grubešić

http://tinyurl.com/2u3ofse

Parastos žrtvama zločina na Miljevačkom platou ...21. juna 1992

Parastos žrtvama zločina na Miljevačkom platou

Tanjug | 21. 06. 2010. - 13:34h | Komentara: 18

U Crkvi svetog Marka u Beogradu danas, u 11 časova, služen je pomen pripadnicima Teritorijalne odbrane bivše RSK koje su pre 18 godina hrvatske snage masakrirale na Miljevačkom platou, kod Drniša.

Zločin se dogodio 21. juna 1992. kada su hrvatske snage mučki napale ružičastu zonu pod zaštitom UN i zarobile 40 pripadnika TO Republike Srpske Krajine.

Pred očima pripadnika UNPROFOR-a, masakrirana su 23 zarobljenika kojima hrvatski vojnici "sude" na licu mesta sprovodeći krvavi pir nad živima i mrtvima, podseća se u saopštenju Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas".

Prema svedočenju preživelih, neki zarobljenici su "vešani o vojnički pojas, neki preklani, a neki likvidirani metkom u potiljak."

Umesto da tela ubijenih vrate porodicama, hrvatski vojnici su srpskim zarobljenicima, pod prijetnjom smrću, naredili da ih bacaju u krašku jamu u predelu Ljut, nedaleko od zaseoka Bačić.

Oni su kasnije svedočili o "ritmu" zločina i muklom odzvanjanju ljudskih tela koja su se gubila u jami bezdanki, poput onih u koje su hrvatske ustaše masovno bacali Srbe za vreme Drugog svetskog rata.

Dva meseca posle zločina, u prisustvu međunarodnih posmatrača, hrvatske vlasti su, uz pomoć speleologa, iz jame u delovima izvadili izmasakrirana tela srpskih vojnika.

Identifikacija je potrajala dva meseca, ali i pored najsavršenijih metoda, dvanaest tela do danas nije identifikovano.

Nakon tortura u zatvorima "Kuline"u Šibeniku, "Lora" u Splitu i "Kerestinac" u Zagrebu, 17 preživelih zarobljenika je razmenjeno u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine.

Zločin na Miljevačkom platou zabeležen je na video kaseti koju su snimali sami počinoci, a neposredno nakon masakra, kao svojevrsni horor film kaseta je iznajmljivana za prikazivanje po video klubovima širom Evrope, podseća se u saopštenju "Veritasa".

Uprkos obilju validnih dokaza dostavljenim svim relevantnim međunarodnim i hrvatskim organizacijama i institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, za zločin na Miljevačkom platou još niko nije optužen, ni pred Haškim tribunalom, niti pred nacionalnim sudovima.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/194869/Parastos-zrtvama-zlocina-na-Miljevackom-platou

 

Емил Влајки: Политика рационалног холокауста

Политика рационалног холокауста

 

Емил Влајки

среда, 26. мај 2010.

Пријетећа политика холокауста у свјетским размјерима везана је за постмодернизам који је сутон, почетак краја „златног периода" модернизма За­пада (наравно, ради се о погоршању ситуације обичних грађана, а не владајућих слојева чија се богатства увећавају). Наука техника и технологија, посебно ин­форматика и аутоматизација, су се толико развиле, да су масе људи, добрим дијелом припадници средњих класа, постали „сувишни" унутар тржишних односа. Развој информатике и сервисних услуга не могу компензирати одстрањивање радне снаге из индустрије и пољопривреде. Поред свега, помјерање капитала Развијених према бившој Источној Еуропи и неким азијским земљама ('делокализација') гдје је радна снага (једнако стручна као и западно-еуропска) далеко јефтинија а пореске олакшице знатне, доводи до прогресивног пораста незапослености и пролетаризације пучанства на самом За­паду. Социјални систем „златног периода" капитализма ('држава благостања') се, рекли смо, урушава, буџети држава су све тањи, а основна филозофија живота постаје нео-либерализам, еквивалент за социјал-дарвинизам чија је суштинска мисао да јачи и способнији (достојније) преживља­вају и, углавном, управљају осталима. Ево што је Маркс прије 150 година про­фет­ски написао на тему пролетаризације живља на Западу, антиципирајући „друштво без рада": „Узмимо, да је производност индустрије толико узнапредовала да, умјесто двије тре­ћине становништва као раније, сада само једна трећина судјелује у материјалној производ­њи...Ове двије трећине које више не раде, састоје се дијелом од посједника профита и ренте, дијелом од непроизводних радника (посебно) непроизводних политичких радника. Могло би се претпоставити да се, са изузетком служинчади, војника, морнара, нижих чиновника, метреса, коњушара, кловнова и жонглера, ови производни радници налазе углавном на вишем ступ­њу образовања него ранији непроизводни радници и, нарочито, да су се намножили лоше плачени умјетници, музичари адвокати, љекари, учитељи, проналазачи, итд". (К. Марx, Теорије о вишку вредности, И, п. 152., Просвета, Београд, 1970) Пораст незапослености услијед пребрзог развитка науке, технике и технологије и делокализација, морално и материјално обезврјеђује становништво Запада које губе идентитет и наду. Све већи број живи од „социјале" која је све рестриктивнија. Расту ксенофобија, расизам и криминал. Структуре на власти, не желећи икакве радикалне промјене, покушавају преко палијативних политика одржати статус qуо погубних тржишних односа, али им то све теже иде од руке. Полицијске снаге и репресија расту, информатизација друштва и са­бласна контрола електронских комуникација деградира човјекову судбину. Све у свему, показује се да тржиште није више у стању регулирати цјелокупну производњу живота и његово одвијање. Иако се у читавом свијету буди свијест о мрачњаштву нео-либерализма и протести расту, за сада још нема неке велике кохе­рентне идеје као што су били кршћанство и марксизам, ни адекватног социјал­ног покрета, који би радикално повели Запад према људскијој будућности. Политички процеси који прате ове трендове су, такођер, за већину људи зас­трашујући. Власт се концентрира у рукама свјетске олигар­хије састављене од врхова (супра)националних институција и транснационалних корпорација која је на орве­ловско-хакслијевски начин у стању контролирати већину човјечанства. Очито је, да се у слиједећих неколико стољећа актуелни, смишљени холокауст, чије су жртве у овом часу највећим дијелом становници земаља у развоју, знатно учврстити као метод и узроковати погибију све већег броја пролетаризираних маса које ће прак­тично бити незапослене и овисит ће о милости политичих, војних, административних, идеологијских, финанцијских и полицијских моћника. Једино ће врхунска наука бити слободна, али ће број људи у том домену бити све мањи а приступ све ексклузив­нији. Што се тиче насиља, оно ће, у оквиру реченог, планираног холокауста, по­при­мити крајње драстичне облике на нивоу индивидуалног и групног сукобљавања. Али за разлику од досадашње хисторије гдје је људска врста тражила најадекватнији пут за саморазвитак доводећи себе често на ивицу самоуништења (на примјер, при­јетњом нуклеарног сукоба), ова врст насиља бит ће, у том смислу, безопасна, док ће институционалне форме насиља владајућег свјетског поретка бити крајње ра­ционалне. То значи да неће бити ратова који ће доводити човјечанство у питање али ће зато „локални ратови" и криминал бити стимулирани, а истовремено и брутално спријечавани. Највјеројатније је, да ће се аранжирати они војни сукоби који ће укупну популацију одржавати на бројчано прихватљивом нивоу док ће индивиду­ални и групни злочини, у оваквој перспективи, чинити додатне корекције службеној злочиначкој политици. Тако ће развитак све ирационалније рационалности и даље убирати свој крвави данак али, од сада, без страсти, крајње смишљено и програмирано. (Из књиге: Емил Влајки, Међународни односи постмодернизма, Литтера, Бања Лука, 2010.)

 

Пристигли коментари (17)

Донирајте НСПМ

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/politika-racionalnog-holokausta.html

VAC OČEKIVAO ZAHVALNOST

OČEKIVALI ZAHVALNOST

Izvor: Pravda, 21.06.2010; Strana: 9

 

Nemačka medijska grupa VAC saopštila je da je „odlučila da okonča svoj angažman u Srbiji i da se postupno povuče iz zemlje". Naljutili se što im Tadić nije dao „Novosti.", kad im je već Đinđić dao „Politiku". Pa Ve da se povuku... U znak zahvalnosti Nemačkoj što je pomogla puč u Beogradu 5. oktobra, pokojni premijer poklonio je „Politiku" Bodi Hombahu. Nova firma, sa osnivačkim kapitalom od 50 hiljada nemačkih maraka, preuzela je iz „Politike AD" sve što je vredelo. Tako je male akcionare prevarila i ostavila ih bez para, podsmehnuvši se radu zaposlenih i novcu koji su godinama ulagali u akcije. Onda je VAC prodao distributivnu mrežu, hiljadu šesto kioska, ugasio „Radio Politiku" pa „TV Politiku", u tom je „Politika" ostala bez zgrade, a akcije bez vrednosti. Sada se VAC dostojanstveno povlači, nema više šta da se opljačka, još jedan stub srpstva je polomljen, zadatakje ispunjen, „Politika" više ne postoji. VAC i Politika, čiji su većinski vlasnici država i javna preduzeća, vlasnici su po 50 odsto preduzeća „Politika novine i magazini", izdavača dnevnog lista „Politika". VAC je vlasnik i 55 odsto novosadskog „Dnevnika", a preostali udeo od 45 odsto ima kompanija „Dnevnik Holding", čiji je osnivač Skupština Vojvodine. U ovom zvaničnom saopštenju upadljivo nigde se ne pominju mali akcionari „Politike" koji su opljačkani, kao ni koliko vredi jedna akcija „Politike". Glavni urednici dnevnih novina „Večernje novosti", „Blic" i „Pres" upozorili su nedavno Vladu Srbije da Stanko Subotić Cane i nemačka korporacija VAC pokušavaju da preuzmu kompletno tržište štampe u Srbiji. Dobro ste se setili. Ali, kasno ste se setili. Ti kiosci, o kojima pričate, oteti su „Politici". Taj VAC, koji je pokušao i vas da usisa, prvo je usisao „Politiku", onomad kada je staru damu pokojni premijer poklonio Bodi Hom' bahu, u znak zhvalnosti što su Švabe pomogle puč i promenu vlasti. A zgodno je bilo: em daš lep poklon, em srušiš jedan stub srpstva... Em ubiješ najvećeg konkurenta... Sa osnivačkim kapitalom od komičnih 50 hiljada maraka, osnovano je novo preduzeće, u koje je prebačeno sve što vredi, da se prevare mali akcionari „Politike". Njima je ostala „Politika" AD i u njoj sekretarica i fikus. Takvu pljačku svet nije video, pa ni ovi urednici, dok i njima nije zaigrala mečka.

Autor: GORAN KOZIĆ