OSAMOSTALJIVANJE KOSOVA...komentar Fonda za razvoj demokratije, advokata Milenka Radića

OSAMOSTALJIVANJE KOSOVA

Iz ugla Odluke Međunarodnog suda Pravde od 22.07.2010. godine, komentar Fonda za razvoj demokratije, advokata Milenka Radića

Fond za razvoj demokratije

 

nedelja, 25. jul 2010

 

Odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) od 22.07.2010. godine ne potvrđuje legalnost osamostaljivanja Kosova učinjenog 17.02.2008. godine niti predstavlja bilo kakav pravni osnov za bilo kakve akte organa vlasti na Kosovu, ali Srbiji nanosi odgomnu štetu na međunarodnom planu.

Odluka MSP je očekavana i adekvatna neosnovanom i lošem pitanju našeg Pravnog tima „Da li je jednostarana Deklaracija o nezavisnosti koju su proglasile privremene institucije Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom?".

Pravni tim nije razumeo o kojoj vrsti „akta" se radi pa je, pošao od pogrešne pretpostavke da se radi o javnom aktu ili „aktu organa vlasti" (aktu privremenih organa samouprave Kosova), koji se pre stupanja na snagu objavljuju u službenim novinama. U slučaju donošenja akata organa vlasti Kosova, koji su suprotni propsima, Ban Ki-Mun kao Generalni sekretar UN imao bi pravo da takve akte proglasi nevažećim. Međutim, istoga dana, u obraćanju SB UN 17.02.2008. godine on se nije osvrnuo na ovaj akt, osim što je rekao da na snazi ostaje Rezolucija 1244 SB UN i da mora da se poštuje „u punom obimu", a što je i nesporno.

U konkretnom slučaju, nije se radilo o javnom aktu kosovske Skupštine koji mora da se objavi u službenim novinama i koji podleže kontroli Generalnog sekretara UN već se radilo o privatnom aktu na koji su, pored 109 potpisa poslanika Skupštine, svoje potpise stavili još i Premijer i Predsednik Kosova.

Takav akt ne bi nikoga obavezivao ni u političkom smislu, da Doris Pak, Predsedavajuća delegaciojom za jugoistočnu Evropu u EP, odmah nakon objavljivanja navodne „Deklaracije" nije izjavila: „Ja se osećam blisko narodu Kosova i delim s njima moja osećanja. Pozivam države članive EU da kažu „da" narodu Kosova i da hitno priznaju nezavisnost". Kao na poziv pištaljkom, odmah je reagovao belgijski ambasador Johan Verbeke prenoseći zajedničko saopštenje SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Hrvatske i Belgije da EU i NATO preuzmu brigu za bezbednost i stabilnost pokrajine jer ovi događaji u Prištini predstavljaju završetak procesa određivanja ststusa Kosova.

Za navedene zemlje nije bitna vrsta akta o proglašenju nezavisnosti Kosova, njima je trebao samo povod da okončaju svoje planove pretočene u Plan Marti Ahtisarija. Nerazumevanjem vrste navedenog „akta", Srbija je preko svoga Pravog tima postavila loše pitanje na koje drugačiji odgovor nije ni mogao da se dobije i MSP je verovatno bio srećan kada je dobio takvo pitanje.

Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i zemlje koje će to tek sada učiniti, pozivaće se na ovu odluku MSP kao dokaz da je secesija Kosova legalna, iako i ova Odluka MSP samo potvrđuje da ovakav privatni akt grupe građana sa Kosova, bez obzira da li su poslanici ili ne, ne predstavlja niti može predstavljati zvanični akt Skupštine Kosova i zato je nevažno da li je takav privatni akt suprotan ili nije nekom međunarodnom propisu. Takav privatni akt i saglasno Odluci MSP, ne može da proizvodi bilo kakve pravne posledice ili obaveze niti može biti izvor prava za bilo kakve nove akte ili odluke kosovskih organa vlasti.

Iz neprava se ne može roditi pravo, i postoji drevno pravno pravilo koje na latinskom jeziku glasi: Quod ab initio vitiosus est, non potest tractu temporis convalescere, a što je pravnik Valtazar Bogišić u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru donetom u XIX veku preveo kao: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi".

Napred pomenuti odgovor MSP verovatno će se izučavati i koristiti u Republici Srpskoj, Severnom Kosovu, Gruziji, Španiji, Rumuniji, Turskoj ….

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/novosti_i_politika/osamostaljivanje_kosova_.xhtml

"Sandžak novo Kosovo"

Komentara 5

veličina teksta:+-

Direktor Centra za bezbednosne studije u Beogradu i jedan od najpriznatijih srpskih političkih analitičara, prof. dr Aleksandar Fatić u razgovoru za "Vesti" kaže da je zbog katastrofalne politike državnog vrha Srbije Kosmet nepovratno izgubljen, ali i da mišljenje Suda pravde otvara problem u drugim delovima republike, te da se zbog pogrešnih poteza državnog vrha može se očekivati dalje teritorijalno urušavanje Srbije.

Da li je posle presude Suda pravde Kosovo potpuno izgubljeno za Srbiju?
- Sledi veliki broj novih priznanja Kosova, a posle toga samo je pitanje vremena kada će Kosovo dobiti i stolicu u Ujedinjenim nacijama.

 

Usled ovog pogrešnog diplomatskog poteza Kosovo je dugoročno izgubljeno, a može se očekivati da se nastavi unutrašnje teritorijalno urušavanje Srbije i na njenoj užoj teritoriji.

Na šta konkretno mislite?
- Srbiji sleduju teška vremena i dalja moguća dezintegracija zbog pogrešne i neodgovorne politike prema Sandžaku, koji može već do kraja ove godine postati novo Kosovo. Ne treba se mešati u unutrašnje stvari islamske zajednice u Novom Pazaru. S druge strane zdravog razuma je to što se potkopavaju rezultati lokalnih izbora. Zbog toga će Beograd od Sandžaka napraviti krizu bez potrebe.
 

Ekspert za međunarodne odnose Prof. dr Aleksandar Fatić je rođen 1967. godine u Derventi.   Predavao je i istraživao međunarodne odnose, kriminologiju, jurispridenciju i sociologiju na više svetskih univerziteta, uključujući Univerzitet Južne Australije u Adelejdu, Univerzitet Tasmanije u Hobartu, Karlov univerzitet u Pragu i Anglo-Američki koledž u Pragu.   Zaposlen je kao viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i direktor je Centra za bezbednosne studije i direktor Grupe za bezbednosnu politiku u istoj organizaciji.   Član je uređivačkog odbora više stručnih časopisa i nacionalni ekspert Ujedinjenih nacija u oblasti borbe protiv korupcije. Redovan je predavač na međunarodnim skupovima iz oblasti međunarodnih odnosa i kriminalne politike.   Oženjen je i otac je dvogodišnje devojčice.

Među prvima ste procenili ovakav, poražavajući po Srbiju, rasplet pred Sudom pravde u Hagu. Kako ste znali šta će se dogoditi?
- Odluka Međunarodnog suda pravde je zasnovana na međunarodnom pravu i odluci zasnovanoj na dva ravnopravna principa: nepovredivosti granica i principu prava naroda na samoopredeljenje.

 

Ako postoji značajno ugrožavanje ljudskih prava nekog naroda od strane države, onda princip prava naroda na samoopredeljenje dobija prednost u odnosu na princip nepovredivosti granica. Pošto je nesporno toga bilo tokom 90-ih, bilo je jasno kakav će se izvesti zaključak.

Kako je moguće da tako nešto nisu znali i srpski političari?
- Nije reč samo o političarima. Kada slušam komentare stručnjaka koji su i pisali zahtev Srbije, pitam se šta ti ljudi uopšte misle. Naš osnovni problem je strukturna korupcija, koja dovodi do toga da našu politiku vode amateri, samo zbog toga što su uzajamno u rodbinskim ili prijateljskim vezama.

 

Otuda oni i vode jednu privatnu politiku od koje se i ne može očekivati da adekvatno zaštiti nacionalne interese. Uostalom, zašto se šef pravnog tima u postupku pred Sudom pravde nije oglasio posle ovog poraza?
 

Državni vrh Srbije objašnjava da ništa nije izgubljeno i da je sve na Generalnoj skupštini Saveta bezbednosti?
- Naš državni vrh Srbije podseća na boksera koji je zbog neutreniranosti primio snažan direkt u glavu, nokautiran je i ustao je kad je sudija izbrojao deset, pa se onda okrenuo publici dok se u ringu proglašava pobednik i objašnjava joj da je sudija trebalo da broji do 20. To nisu izjave koje zaslužuju komentar.

Je l vam se čini da se suočavamo sa sličnom "pobedom" kao onom Miloševića 1999?
- Ovo je gora "pobeda" od Miloševićeve. Milošević je bar zaključio Kumanovski sporazum i doneta je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, dok je priča Generalne skupštine, na nivou UN, mnogo manje ozbiljna i nije obavezujuća. Kao rezultat te Miloševićeve politike, ipak, je ostala nekakva nada na povratak vojske i policije na Kosovo. Ova "pobeda" je definitivan gubitak Kosova, posle koje više nije ostalo ništa da se kaže i sve što se govori samo dodaje odgovornost na aktuelnu vlast.

Kako ocenjujete najavu predsednika Srbije za novom "diplomatskom ofanzivom", odnosno slanjem 50 emisara po svetu?
- Pa već su potrošeni milioni evra na kampanju po Ugandi, Čadu, Maliju... Takođe su potrošeni milioni na prethodna putovanja po evropskim zemljama u cilju navodnog priključivanja Srbije EU do 2014, pa je i tu vlast doživela poraz. Spisak tih troškova je ogroman i izgleda ne prestaje. Najava slanja 50 predstavnika po svetu da zemljama "tumače" mišljenje Suda pravde je neverovatna arogancija koja će dovesti do brukanja Srbije. Pa te zemlje imaju političare koji umeju da čitaju i koji Srbiju već posmatraju kao neuravnotežen slučaj.
 

Vraćeni smo u 90-te   Koji je, po vašem mišljenju, dalji rasplet događaja? - Postoje tri osnovna smera verovatnog daljeg raspleta. Prvo, slede brojna nova priznanja Kosova. Drugo, sledi potpuno zaustavljanje evropske integracije Srbije dok ne prizna Kosovo.   U stvari, Srbija je sada moralno obavezna da prizna Kosovo, jer je ona tražila ovo mišljenje. Kada tražite savetodavno mišljenje, osim ako niste potpuno nemoralni, time automatski kažete da ćete ga prihvatiti.   Ne možete tražiti mišljenje i to proglasiti svojom pobedom, a onda to mišljenje ignorisati. Evropa Srbiji neće dozvoliti da se tako ponaša, to je isti onaj manir obmana koji je već sankcionisan usporavanjem evropske integracije.   Treće, eskaliraće nove unutrašnje krize u Srbiji i ona neće imati izbora osim da prizna Kosovo, jer će u suprotnom biti pocepana u delove. Ovo je spoljnopolitički preokret koji nas je vratio u 1991.

Šta bi Tadić onda trebalo da uradi?
- Predsednik bi trebalo da se smiri, da prihvati stav Suda pravde i da ozbiljno traži stručan savet i u zemlji i van nje u pogledu toga šta se još može učiniti da se zaštite Srbi na Kosovu.

 

Sada je jedino realno da se za njih traži suštinska autonomija kakvu je Beograd svojevremeno, tokom pregovora, nudio kosovskim Albancima. Boris Tadić treba da diplomatiju u vezi sa Kosovom prepusti ljudima oko sebe koji su imali dobre i hrabre ideje i bili uspešni u tom poslu.

 

U njegovom okruženju trenutno je samo jedan takav političar - Vuk Drašković.

Da li je u toj strategiji Srbije, ipak, bilo ispravnije poslušati predlog DSS-a?
- Predlog DSS-a je bio da se podnesu tužbe protiv zemalja koje su priznale Kosovo. Te tužbe bi se rešavale drugačijom procedurom i imale bi, verovatno, više izgleda da budu povoljnije rešavane za Srbiju.

 

Međutim, ni DSS nije bio potpuno u pravu, jer se na taj način ne mogu rešavati sporovi.

Šta je onda trebalo uraditi?
- Trebalo je izbeći bilo kakve postupke pred Sudom pravde i voditi ozbiljnu bilateralnu diplomatiju sa SAD i zemljama EU da se napravi teritorijalna reorganizacija Kosova i da se svim srpskim manastirima garantuje ekstrateritorijalni status.

 

To je bio pravi i stvaran cilj, koji je potpuno kompromitovan i sada je izgubljen. Sada nema više nikakvih izgleda za podelu. Kosovo je izgubljeno u celini.

Može li uopšte Srbija posle ove presude da bilo šta učini i šta biste vi posavetovali državni vrh?
- Sada je kasno, a državni vrh do sada nije slušao nijedan savet. Zato treba biti vrlo jasan. Potrebno je odmah napraviti nova zaduženja u okviru vladajuće koalicije, jer je to jedini način da se Vlada održi sa bilo kakvim legitimitetom.

 

Potom je neophodno stupiti u razgovore sa Prištinom i prihvatiti poziv Skendera Hisenija za uređivanje funkcionalnih odnosa i, na kraju, treba smanjiti enormne troškove za putovanja ljudi koji nisu za to stručni na diplomatske skupove i taj posao prepustiti diplomatskoj mreži koja je već postavljena. Ne sme se više razbacivati novac građana Srbije na promašena putovanja i kampanje po egzotičnim delovima sveta.

Većina Srba se neće složiti oko pregovora sa Prištinom?
- Sa kosovskim Albancima se mora razgovarati jer nisu oni izvor naših problema, već smo to mi sami. To se najbolje vidi iz ovog pucnja u sopstveno koleno koji smo upravo izveli u Sudu pravde.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/69907/Sandzak-novo-Kosovo

Emil Vlajki: BANJALUKA I BEOGRAD SU IZDALI KOSOVO

PRESS, 23. 07. 2010

 

INTERVJU

 

Emil Vlajki

PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA

 

BANJALUKA I BEOGRAD SU IZDALI KOSOVO

 

Stav Međunarodnog suda pravde predstavlja deo islamizacije BiH i celog Balkana, u kome nažalost učestvuje i zvanični Beograd sa svojom sluganskom politikom prema međunarodnoj zajednici

 

                  "Srbija je imala mogućnost da pre proglašenja nezavisnosti, pa i posle toga sa vojskom i policijom uđe i drži bar deo Kosova"

 

                  "Turska ima plan osmanlizacije Balkana i podršku SAD koje Turskoj žele da namire neulazak u EU, čime Turska postaje dominantan faktor u BiH"

 

BANJALUKA - Profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Emil Vlajki tvrdi da je stav Međunarodnog suda pravde prema kome deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa medjunarodnim pravom predstavlja deo procesa islamizacije Balkana. Ovaj ugledni politikolog uveren je da velika odgovornost za ovakav nepravedan stav MSP leži na vlastima u Beogradu, ali i Banjaluci.

Vlajki u razgovoru za Press RS kaže da je sve što se u prethodne dve godine dešavalo oko MSP-a, predstava za naivne.

- Politička ekipa u Beogradu usko sarađuje sa „međunarodnom zajednicom" i uradila je niz stvari koje treba posmatrati kao izdaju vlastite zemlje i naroda - kaže naš sagovornik.

o Možete li do da objasnite za čitaoce Pressa RS?

- Naravno! Oni su prepustili Kosovo odluci međunarodne zajednice, regionalizovali Srbiju dajući Vojvodini široku autonomiju koja ozbiljno miriše na nezavisnost, zatim su izglasali Rezoluciju o navodnom genocidu u Srebrenici, prepustili Sandžak Bošnjacima i Turcima, i potpisali istambulsku deklaraciju kojom se Turskoj priznaje ingerencije na Balkanu i u BiH. Odluka MSP-a je jedan detalj u ponašanju antisrpske vladajuće elite u Srbiji i korak u islamizaciji BiH i Balkana - kaže Vlajki.

o Da niste malo preterali?

- Kada su Albanci proglasili nezavisnost, „međunarodna zajednica" je napravila dil sa zvaničnim Beogradom. Vlast u Beogradu je rekla da će se za Kosovo boriti mirnim sredstvima, putem međunarodne javnosti i niz drugih gluposti. Onda su rekli da će se preko UN-a obratiti MSP-u, a cilj svega je bio, u dogovoru između „međunarodne zajednice" i Beograda, da se dobije na vremenu kako bi što veći broj država priznao Kosovo. To je sve trajalo više od godinu i danas novu državu Kosovo priznaje 69 zemalja, a na kraju je taj proamerički sud, koji je u službi novog svetskog poretka, rekao da deklaracija o nezavisnosti nije suprotna međunarodnom pravu.

o Tvrdite da odluka srpskih vlasti da traži mišljenje MSP-a nije bio dobar potez?

- To je bio dobar potez, ali za one koji su ga diktirali i čije naloge ispunjava Beograd.

o Šta je onda Beograd trebalo da uradi?

- Trebalo je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a da pošalje deo svoje administracije, vojske i policije na Kosovo.

o Ma, dajte, to je neozbiljno?

-  Imali su mogućnost pre proglašenja nezavisnosti, pa i posle toga da uđu i drže bar deo Kosova. Umesto toga, oni su se držali devize da će se za Kosovo boriti mirnim sredstvima, kao da su oni koji sada vode glavnu reč na Kosovu, tamo došli mirnim sredstvima, a ne raketama tomahavcima, kasetnim bombama i ostalim sredstvima kojima su Srbiju vratili u 1389. godinu. Na silu se odgovara silom i to je radio narod u Vijetnamu, a radi i u Avganistanu i Iraku, samo ne u Srbiji.

o Hoćete da kažete da je trebalo sa oružjem ući na Kosovo?

- Trebali su barem da uđu na severno Kosovo gde je ostalo još nešto Srba, sa svojim vojnim i policijskim snagama, jer je to u skladu sa međunarodnim pravom koje afirmiše teritorijalni integritet država, u skladu sa Kumanovskim sporazumom o prekidu neprijateljstava iz juna 1999, i u skladu sa Rezolucijom 1244.

o Pa, zar MSP nije rekao da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa rezolucijom 1244?!

- Rekao sam. To je sve namešteno i urađeno u "kompi" sa aktuelnim srbijanskim vlastima. Sve što se sada dešava je plod sluganske politike zvaničnog Beograda.

o Da li je Kosovo definitivno izgubljeno?!

- Nisam Nostradamus, ali bojim se da jeste.

o Čak i severni deo?

- Albanskim vlastima na Kosovu su, presudom MSP, sada date odrešene ruke i signal da rade šta hoće. Život preostalih Srba na Kosovu će postati nemoguć i nepodnošljiv.

o Kako će na stav MSP reagovati iz RS?

- Neće nikako reagovati, kao ni do sada. Aktuelna vlast u RS zajedno sa zvaničnim Beogradom priprema islamizaciju BiH.

o Kako to?

- Činjenica je da osim ispraznih izjava o opstanku RS i retorike dogovorene sa "međunarodnom zajednicom", nema nijednog konkretnog poteza zbog koga će "međunarodna zajednica" da se zabrine.

o Na šta konkretno mislite?

- Koga će to da zaboli glava zbog toga što, navodno, RS nikada neće priznati nezavisnost Kosova ili stav MSP?! To su prazne priče i samo pokazuju da ovdašnja vlast ništa ne radi što je patriotsko. odnosno sve radi u korist i u saradnji s „međunarodnom zajednicom".

o Na čemu temeljite te tvrdnje?

- Kao prvo, srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je sa ostalim članovima predsedništva Komšićem i Silajđićem, uputio molbu za prijem BiH u NATO. Znači, „međunarodna zajednica" je, u ime toga što je bilo prethodno dogovoreno sa budućim rukovodstvom RS, pre četiri godine dozvolila SNSD-u da zamajava narod pričom o nezavisnosti RS i da populističkom retorikom osvoji vlast.

o Pa?!

- Zauzvrat je ućutkan narod u RS kada je proglašena nezavisnost Kosova, a ni sada neće biti oštrih i patriotskih reakcija i djelovanja na odluku MSP-a. Uz sve to se čitavo vreme radi na ulasku BiH u NATO, čime priča o nezavisnosti RS potpuno pada u vodu.

o Dobro, ali kakve to ime veze sa islamizacijom BiH i Balkana?

- Turska ima plan o osmanlizaciji Balkana što je otvoreno rekla prilikom nedavne posjete Sarajevu turskog ministra vanjskih poslova. Za takav stav dobila je i podršku SAD koje Turskoj žele da namire neulazak u EU. Pošto se vlast u Beogradu i Banjaluci ne protive ulasku BiH u NATO, Turska će kao najvažniji saveznik SAD u NATO-u, preko tog vojnog saveza postati dominantan faktor u BiH.

DARKO MOMIĆ

 

HITNO VRATITI GRB I HIMNU RS

o Ima li neka druga politička snaga koja će reći "hoćemo iste aršine kao i za Kosovo" i zatražiti nezavisnost?

- Ne treba sada tražiti nezavisnost RS, jer bi to bilo populistički i neozbiljno. Ljudi brinu o egzistenciji, jer 40 odsto ljudi ne radi, 20 odsto onih koji rade ne primaju platu. Ljudi imaju većih problema od brige o nezavisnosti, ali treba bar simboličnim potezom vratiti dostojanstvo Srpskoj.

o Kakvim potezom?

- Treba preko noći vratiti u upotrebu grb i himnu RS. Imate  pravdu koja je nepravda, medjunarodni sud koji tvrdi da je u Srebrenici počinjen zločin i da je kosovska nezavisnost legalna, imate sud koji sudi samo Srbima... Na to se mora dati odgovor.

 

 

Džejms Džatras: Poslednja američka balkanska avantura

Poslednja američka balkanska avantura

Region | Uredništvo | jul 23, 2010 at 20:23

---

Piše Džejms Džordž Džatras

Rezolucija 171 koju su izabrani predstavnici naroda odobrili postaje deo američke strategije, u okviru koje se Sjedinjene Države obavezuju na dalji napredak na Balkanu. To znači gušenje Republike Srpske, veća podrška pseudodržavi Kosovu i neprijateljstvo prema Srbima u čitavom regionu

Postaje bolno očigledno da su zvaničnici iz administracije Bila Klintona, nakon što su ponovo došli na vlast pod Barakom Obamom, kao svoj prioritet postavili obnavljanje politike SAD-a na Balkanu. Konture njihovih nastojanja su jasne: gušenje Republike Srpske (pod izgovorom unapređivanja „dejtonskog procesa") i obezbeđivanje veće međunarodne podrške za pseudodržavu Kosovo proglašenu od strane Vašingtona i njegovih čankoliza. To se može shvatiti ne samo kao negativan odnos prema državi Srbiji, bez obzira na prozapadnu orijentaciju vladajuće koalicije u Beogradu, nego i kao neprijateljstvo prema Srbima u čitavom regionu.

GLOBALNI DŽIHAD
Donošenje Rezolucije 171 u Predstavničkom domu 12. maja 2009. godine može se uzeti kao manifest te inicijative. Nastala kao rezultat saradnje iza zatvorenih vrata među članovima komiteta, zvaničnicima vlade, tink-tank „ekspertima" i promuslimanskim aktivistima, Rezolucija je odobrena u Odboru za spoljne poslove aklamacijom (bez formalnog glasanja), a u Predstavničkom domu usvojena bez formalnog prebrojavanja glasova. Rezolucija koju su izabrani predstavnici naroda odobrili postaje deo američke strategije, u okviru koje se Sjedinjene Države obavezuju na dalji napredak na Balkanu. Ali, ne treba se rugati tom političkom pozorištu, jer zastupnici američkog novog intervencionizma nalaze da takve mahinacije, uz naručene kolumne, analize tink-tankova i slične aktivnosti unutar unapred osmišljene kampanje, predstavljaju neophodan deo njihove agende. I njihovi nominalno republikanski neokonzervativni saveznici smatraju da su takve podvale potrebne kako bi uvukli Evropljane u još jednu bosansku zabludu – i odgurnuli  Ruse.
Nije, međutim, teško prepoznati pravi smisao. Kao prvo, demokrate nastoje da naglase svoj balkanski „uspeh" iz devedesetih nasuprot „neuspehu" Republikanaca u Iraku. Pri tome se ne pominje da su očevi iračkog rata upravo republikanski neokonzervativci, odnosno ono krilo republikanske partije koje je davalo podršku Bilu Klintonu tokom agresije na Balkan. Kao ni to da je većina demokratskih zastupnika vojne intervencije na Balkanu, koji sada žele da nižu uspeh za uspehom, u početku rata u Iraku dala podršku Džordžu Bušu. Poput svojih prethodnika u Vijetnamu, protiv rata su se okrenuli tek onda kada je podrška postala politički kompromitantna.
Kao drugo, jednako kao i u periodu koji je prethodio podršci Bušovovoj administraciji za unilateralnu deklaraciju o nezavisnosti kosovskih Albanaca, presudna je iluzija o pridobijanju islamskog sveta gromoglasnom podrškom muslimanima u Bosni i na Kosovu. Ovo povlađivanje nije proizvelo nikakav rezultat. U svesti muslimana nije ostalo zabeleženo da „SAD pomaže muslimanima", nego da je „SAD predugo bezbrižno ostao po strani, a da su muslimani bili žrtvovani". Ovo osećanje bolnog kajanja originalno su proizveli sami zastupnici muslimanskih interesa na Balkanu koji sada bezuspešno nastoje da ga kapitalizuju. Teško da bi se mogao naći bolji primer za krajnje nerazumevanje koje vašingtonski dvopartijski establišment ispoljava kada se radi o motivima, pogledu na svet i metodologiji globalnog džihadskog pokreta.

Zvaničnici iz administracije Bila Klintona, koji su ponovo došli na vlast pod Barakom Obamom, nastavljaju da vode negativnu politiku prema državi Srbiji: Ričard Holbruk i Hašim Tači

BALKANSKE PREPREKE
Kampanja ponovnog osnaživanja na Balkanu nailazi na dve prepreke. Prva od njih su evropski saveznici. Iako se nikako ne može reći da Evropljani pokazuju hrabrost u suprotstavljanju Sjedinjenim Državama, ni njihovo strpljenje nije beskrajno. Obama i dalje uživa u produženom medenom mesecu sa Evropljanima. Teško je preceniti olakšanje koje je su oni osetili kada su videli leđa prezrenom Džordžu V. Bušu i arogantnom, diktatorskom stilu njegove administracije. Veoma brzo zaboravljajući da je taj stil nastao ne sa Čejnijem i Ramsfeldom, nego sa Olbrajtovom i Holbrukom, i to baš na Balkanu, na koji ovi „podvižnici" sumnjivih sposobnosti nastoje da se vrate. Kada se, kao što se čini izvesnim, vrate na Balkan sa istom suptilnošću koju su i pre koristili, Evropljani bi mogli da zatraže razvod ranije nego što je predviđeno.
Ideologija i egomanija su među najvećim preprekama da se sagleda realnost, a reciklirani „klintonovci" su odličan primer i za jedno i za drugo. Poput kriminalaca koji se vraćaju na mesto zločina, oni veruju da zastrašivanjem i pretnjama mogu da ostvare napredak, kao što je to bilo deceniju ranije. Zarobljeni u devedesetim, izgleda da ne primećuju da se svet promenio otkad su poslednji put u svojim rukama držali poluge državne vlasti.
Sjedinjene Države su danas neuporedivo slabije nego što su to bile u vreme svojih slavnih dana, a Rusija, Kina i Indija su neuporedivo jače. Pored ekonomskih nedaća, Sjedinjene države vode i dva teška rata. Kada je u pitanju Irak, Obama obrće pedale unazad od svog ranijeg obećanja o ranom  povlačenju. U Avganistanu pokazuje bandoglavu odlučnost za eskalacijom rata. U nastojanju da Avganistan pretvori u svoj rat, kao što je Nikson učinio u Vijetnamu, kao specijalnog izaslanika u avganistansko-pakistansku kaljugu poslao je nikog drugog do Ričarda Holbruka, koji je svoju lošu reputaciju stekao upravo na Balkanu. Ako je suditi prema njegovim prethodnim rezultatima, možemo očekivati skori kolaps trajno disfunkcionalnog Pakistana sa neizbežno katastrofalnim posledicama. Što se tiče Evropljana, koji će odugovlačiti sa daljim slanjem vojnika i pomoći misiji NATO-a u Kašmiru, sa jednakom doslednošću kao što su to činili tokom prethodne administracije, takav rasplet je gotovo izvestan. Uz sve to, čini se da nema kraja teškoćama sa kojima se suočava nova administracija, bilo da one dolaze od strane sve nepredvidljivijeg Kim Il Džonga, ili da se odnose na mogući izraelski napad na iranske nuklearne pogone.

Uspeh američke misije na Balkanu zavisi u velikoj meri od vođstva na srpskoj strani. Republika Srpska je u daleko boljoj situaciji od same Srbije, jer je premijer Republike Srpske stvorio državu koja predstavlja ostrvo relativne stabilnosti u regionu: Milorad Dodik na bratunačkom groblju

NACIONALISTIČKI GROMOBRAN
Kao i uvek, ključno pitanje jeste na kakvo vođstvo će naići na srpskoj strani. Što se toga tiče, Republika Srpska je u daleko boljoj situaciji od same Srbije. Premijer Milorad Dodik postao je „nacionalistički" gromobran za svaku moguću uvredu, ličnu ili političku, koju ljudska zloba može da smisli.
Uživajući javnu podršku bez presedana, postdejtonski lider bosanskih Srba Milorad Dodik je do sada radikalno odbacivao svaki pokušaj da se redukuje dejtonski status Republike Srpske. Ako se uz to ima u vidu tempo ekonomskog razvoja, koji je veći ne samo u odnosu na muslimansko-hrvatsku federaciju nego i susedne Hrvatsku i Srbiju, Dodik s pravom može da tvrdi da njegova država predstavlja ostrvo relativne stabilnosti u regionu. Uz američku opstrukciju prenosa nadležnosti sa svemoćnog visokog predstavnika UN na relativno slabog specijalnog predstavnika EU, Dodikova pozicija daje Evropljanima još jedan razlog da se upitaju koliko je svrsishodno da narušavaju delikatni dejtonski balans „jednakog nezadovoljstva" samo zato da bi zadovoljili apsiracije „bumerang generacije iz 90-ih."
Suočeni smo sa time da Obamina administracija i njeni saputnici u obe stranke imaju višak „eksperata" i „aktivista" koji jedva čekaju da sruše sporazum na Balkanu, ali i sa nedostatkom načina da to učine. U danima oseke američke „hipersile" relativna slabost može biti najbolje sredstvo za ubrizgavanje razuma u našu megalomansku i pogrešnu spoljnu politiku. Nema sumnje da nam predstoje opasni dani dok čekamo da i oni najograničeniji u Vašingtonu shvate realno stanje stvari, a do toga svakako mora doći. A dok se to ne desi, još mnogo štete može da se nanese, i to ne samo na Balkanu. Ali, u svakom slučaju, krivulja moći ne ide u prilog uspeha ponovnog angažmana, koji ima rok dve godine, najviše, a možda i mnogo manje. Nadajmo se da će to biti kraj destruktivne balkanske avanture američke politike koja je osuđena na propast.

__________________

Ovaj odlomak iz Džatrasove knjige „Saving Peace in Bosnia" (Čikago 2010), koja će u septembru biti objavljena na srpskom jeziku (Čigoja štampa), u prevodu Tijane Kecmanović.

http://www.pecat.co.rs/2010/07/poslednja-americka-balkanska-avantura/

Стратфор: Последице мишљења Међународног суда правде

Косово: Последице мишљења Међународног суда правде

 

Стратфор

субота, 24. јул 2010.

(Стратфор, 22. јул 2010)   Млади Србин са мајицом на којој пише "Косово је Србија" у Београду 22. јула Резиме Одлука Међународног суда правде УН-а од 22. јула потврдила је легалност проглашења независности Косова од Србије. Косовска Влада ће искористити одлуку суда као мандат да ојача суверенитет над целом земљом, док ће влада у Београду покушати да настави дипломатску борбу за Косово у Уједињеним нацијама као начин придобијања националиста у бирачком телу у земљи. Ови потези ће довести до повећања тензија - а можда и насиља - у региону. Анализа Међународни суд правде (МСП), највиши суд УН-а, издао је необавезујуће мишљење 22. јула у коме се наводи да Косово фебруара 2008. једностраним проглашењем независности од Србије "није прекршило опште међународно право". Судска интерпретација постављеног питања је била уска, сведена само на питање легалности проглашења, не дотичући статус Косова као независне државе. Одлука суда је ударац за Србију, али ипак омогућава довољно простора да Београд може тврдити да сужена одлука значи да је статус Косова и даље отворено питање, и то питање је којим ће Београд желети да се Генерална скупштина УН позабави у септембру. Али остаје проблем јавне перцепције, јер Сједињене Државе и већина на Западу већ тумаче одлуку као подршку независности Косова, и на тај начин би да ставе тачку на расправу о том питању. Запад остаје равнодушан на притужбе Београда због Косова због тога што је Србија као циљ декларисала придруживање Европској Унији. Докле год Србија буде тежила чланству у ЕУ, њена континуирана озлојеђеност по том питању неће имати никакве стварне последице и биће нешто што Запад може да настави да игнорише. Међутим, постоје индиције из Европске уније да ће Србија морати да сачека са прукључењем све до касних 2020-тих. Питање тако постаје да ли ће актуелна про-ЕУ влада у Београду и даље остати на власти, или ће бити замењена са националистичкијом владом која ће бити мање склона да се придржава лимита које је Србија себи сама наметнула а који се тичу опција којима Србија одговора на независност Косова. Према томе, без обзира да ли ће покушаји Београда да се избори за наставак разговора о Косову бити успешни или не, српска влада има унутрашњу политичку логику за наставак борбе, јер српски лидери виде наставак дипломатских напора око Косова као начин да се успостави поверење националистичког дела бирачког тела. За Косово, одлука МСП је знак да може почети да изричитије спроводи свој суверенитет у целој земљи. Приштина је до сада морала да балансира своје покушаје да прошири свој суверенитет северно од реке Ибар, где опстаје значајна српска мањина од око 70.000 људи. Чак и веома ограничена настојања Приштине - као што је прекид линија српске телекомуникационе мреже, или отварање канцеларије владе у српском делу подељеног града Митровице – били су повод за насиље. Стратфор због тога очекује да ће одлука МСП осоколити Приштину, као и подићи тензије северно од Ибра, које потенцијално могу довести до насиља. Ово ће присилити српску владу да преиспита своју позицију „употребе искључиво дипломатије" и евентуално натерати Београд да почне да разматра не-дипломатска средства у подршци Србима на Косову. У крајњој инстанци, безизлазна позиција по питању Косова могла би присилити владу председника Бориса Тадића да преиспита своју про-ЕУ позицију, нарочито ако бирачи схвате да ће за чланство у ЕУ морати да причекају још деценију, а можда и дуже. (Превод: Василије Мишковић)

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/kosovo-posledice-misljenja-medjunarodnog-suda-pravde.html

На Балкану стварају мафијашку државу

На Балкану стварају мафијашку државу

Datum: 23.07.2010 23:00
Autor: Глас Српске

МОСКВA, ЛОНДОН, БЕРЛИН - Руски дневник "Правда" навео је да су десет судија Међународног суда правде (МСП) у Хагу, који су подржали једнострано проглашење Косова, у најбољем случају нестручни шарлатани, а у најгорем, наклоњени су сивој линији злих сила које желе да на Балкану створе "терористичко-мафијашку државу Косово".

Берлински лист "Јунге велт" пише у тексту под насловом "Скандал у Хагу" да "Запад очигледно доминира и у МСП" и да "он тамо има већу тежину од остатка свијета".

Чешки коментатор Јежи Хашчињски упозорио је да је најважнији суд УН сада донио одлуку која може да измијени цијели свијет.

Фајненшел тајмс оцјењује да је одлука МСП подстицај за друге регионе који теже независности. Према ријечима холандског стручњака за међународне односе Едвина Бакера, мишљење Суда је од великог значаја, јер је њиме "благословена сецесија каква није виђена у посљедње четири деценије".

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/43067/cir/Na-Balkanu-stvaraju-mafijasku-drzavu.html

Међународни суд ОУН и Косово: ампутација међународног права

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

Међународни суд ОУН и Косово: ампутација међународног права

Међународни суд ОУН је 22. јула обелоданио консултативни закључак о законитости једнострано проглашене независности Косова. Суд је одлучио, да декларација „не противуречи" међународном праву. Међутим, поставља се питање: „не противуречи ли међународном праву" и сама одлука Међународног суда?

Методика проналажења одговора на постављено Суду питање могла би бити једино оваква. Као прво, било је неопходно утврдити, на основу којих норми међународног права је та независност проглашена, и, друго, утврдити да ли је проглашење независности у складу са нормама међународног права. Међународни суд (МС) је, међутим, изабрао другачији приступ.

Ево прецизне формулације одговора, који је дао Суд (параграф 122): „Према томе, Суд утврђује, да усвајање декларације о проглашењу независности не крши било коју од примењивих норми међународног права" (1).

А сада се присетимо прецизне формулације питања: „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених власти самоуправе Косова у складу са нормама међународног права?"

Као што видимо, МС ОУН је преформулисао упућено му питање. И то је учинио два пута. Као прво, у одговору Суда говори се не о проглашењу независности, већ о усвајању изјаве о проглашењу независности, што су, наравно, апсолутно различите ствари. Друго, у свом одговору Међународни суд је додао речима „норми међународног права" реч „примењивих". Сам процес избора норми примењивих од непримењивих и јесте онај критични моменат, у коме се решава кључно питање: искључи из примењивих норми само један акт и у резултату ћемо уесто одговора: „крши" добити: „не крши". Управо те манипулације са одвајањем изјаве о проглашењу независности од проглашења независности „примењивошћу" и представља централну копчу у технологији, којом судски орган ОУН обмањује јавност.

Ампутирајући „непримењиве" норме међународног права, МС ОУН је практично искључио све темељне норме савременог међународно-правног система: Повељу ОУН (забрана примене силе у циљу подривања територијалне целовитости држава), Декларацију принципа међународног права (принцип територијалне целовитости), Завршни Хелсиншки документ (принцип неповредивости граница). Из ког разлога? Па зато што се, тобоже, ти принципи односе само на државе. Таква логика значи, да се само државама забрањује да подривају територијалну целовитост и неповредивост граница, а за приватна лица или, рецимо, за косовске власти, то не важи. И управо на такав покварени начин, искључивши све важеће норме међународног права из реда „примењивих на дати предмет", Међународни суд извлачи закључак о томе, да „у међународном праву нема норми, које забрањују једнострано проглашење независности". Као секиром истесано! Уосталом, то по ко зна који пут подвлачи, да ниво одлука МС ОУН све више и више опада.

Интересантно је истаћи, да је чак и после извршене ампутације међународног права, Суд морао прибећи још једној ампутацији. Суд је изједначио свој закључак о томе да „у међународном праву нема норми којима се забрањује једнострано проглашење независности" са закључком о томе, да такво проглашење од стране косовских сепаратиста „не противуречи међународном праву". А зар су ти закључци идентични? У крајњој линији, то је проблем избора правних концепција „Допуштено је све, што није забрањено" и „Забрањено је све , што није допуштено". Зашто је Суд изабрао прву? И зашто је одбацио другу? Зашто није извео, рецимо, овакав закључак: „Утврдивши да у међународном праву нема норми, које допуштају једнострано проглашење независности, Суд је закључио, да такво проглашење није у складу са нормама међународног права" ?

У одлуци Суда има и низ других, апсолутно неутемељених, тврдњи, на пример, о томе да је Резолуција СБ ОУН 1244 утврдила „специјални правни режим који...има предност у односу на српски правни режим"; или давање актима УНМИК снагу норми међународног права итд. Треба истаћи да одлука МС није донета једногласно. Петорица судија – потпредседник Суда Томка (Словачка), судија Корома (Сијера Лероне), Кит (Нови Зеланд), Беинун (Мароко) и руски судија Л.А.Скотњиков – гласали су против одлуке већине да се да и сам консултативни закључак. Ствар је у томе, што МС није у обавези да даје одговор на консултативни захтев и по мишљењу петорице наведених судија то је био управо тај случај када је МС био дужан да одбије давање одговора и уопште из разлога што се косовски проблем разматра у Савету безбедности ОУН, који има приоритет у разматрању питања осигурања међународног мира и безбедности.

Што се тиче одлуке о главном питању – да ли је проглашење независности у складу са међународним правом – одлука је донета већином од 10 против 4 (истих оних пет, овог пута без новозеландског судије). При том је низ судија гласало на неочекиван начин. Што се тиче судија из земаља НАТО и њихових отворених савезника, све је јсно – сви су гласали онако, како се и очекивало. Међутим, низ судија из земаља Латинске Америке и Африке нас је изненадило. На пример, судије из Мексика и Бразила су глаасали ЗА одлуку, иако су њихове земље званично биле против. Судија из Сијера Леоне је, на против, гласао ПРОТИВ одлуке већине, без обзира што је његова земља признала независност Косова. Нарочито је „обрадовао" судија из Сомалије А.Јусуф. Његова одавно већ непостојећа држава је признала Косово пре само два месеца (2). Уосталом, треба истаћи неусаглашеност и у позицији делегације Руске Федерације с једне стране, и руског судије, са друге. У Генералној скупштини ОУН Русија је гласала да се предмет преда Међународном суду, а руски судија Л.Скотњиков се заложио за то, да МС и уопште не даје одговор.

Морамо обратити пажњу и на још једну чињеницу. Три дана до објављивања одлуке МС други међународни суд – трибунал за бившу Југославију, донео је одлуку о спровођењу „новог процеса" против лидера сепаратистичке „Ослободилачке армије Косова" (ОВК) Харадинаја, Балаја и Брахимија, који су раније ослобођени. То, свакако, није обична подударност. Србији је бачена шарена лажа у виду позивања на одговорност једног од главних злочинаца косовске кланице 90-их година. Треба рећи да идеја са „новим суђењем" Харадинају није лишена извесне, макар и изопачене елеганције. Као прво, „међународно правосуђе" је имитирало слику и прилику независности: видите како је правично жалбено веће! (Иако у суштини та микронска координираност одлука два „независна" међународна суда јесте бриљантан показатељ њихове реалне независности!). Друго, та одлука, по замисли газда Међународног трибунала за бившу Југославију – МС, помоћи ће да се ублажи први шок Србије због одлуке Међународног суда ОУН. Међутим, у суштини одлука МТБЈ мало шта значи на позадини одлуке МС. Ствар је у томе што „нови процес" Харадинају не значи спровођење новог и целовитог суђења, већ само могућност да се саслушају додатни сведоци. И ништа неће сметати новом судском већу да поново ослободи Харадинаја. Замисао је изванредна: поновно ослобађање Харадинаја значиће и нови аргумент за „легитимизацију" независности Косова.

Позиција многих држава о питању признавања Косова и о другим међународно-правним питањима директно је скопчана са проблемом незаконитости једностраног проглашења независности. Ампутација међународног права, коју је извршио Међународни суд ОУН, довешће до новог бујања сепаратизма и распада држава. Акценат на распад (рушење) држава – омиљена је политика земаља, чије судије чине већину у Међународном суду. А то што је у тај прљави посао био увучен главни судски орган ОУН, говори о његовој даљој дискредитацији. По свој прилици, ускоро Међународни суд више неће бити и уопште потребан ником – ни представницима већине у садашњем саставу Суда, нити онима који су наивно рачунали на савесност највише судске инстанце ОУН.
___________

(1) Полный текст решения Международного Суда см.: www.icj-cij.org

(2) Нельзя без умиления читать текст заявления правительства Сомали, в котором говорится, что оно высоко ценит «огромный вклад Республики Косово в обеспечение стабильности и мирного сосуществования на Балканах»!

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3167