Тужиоци међународних трибунала под ватром судија

Александар МЕЗЈАЈЕВ

Тужиоци међународних трибунала под ватром судија

Ово лето испало је нарочито топло не само за обичне становнике Европе. Одједном су се два тужиоца међународних трибунала нашли под ватром својих сопствених судија. Најпре је судско веће Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) одлучило да се започне истрага о чињеницама застрашивања сведока у процесу против Војислава Шешеља. Међу потенцијалним окривљеним су бивши главни тужилац МТБЈ Карла дел Понте и низ њених подчињених.

Потом је Међународни кривични суд (МКС) донео одлуку о неадекватном понашању свог главног тужиоца Л.Морена Окампа. Најпре је тужилаштво МКС окривљено за свесну лаж у току процеса против бившег лидера устаника у Конгу Т.Лубанге, а након неколико дана суд је добио нову жалбу на неодговорно понашање и извртање информација од стране Морена Окампа у процесу против председника Судана О.Ал-Башира. Тако озбиљна офанзива на међународне тужиоце догађа се по први пут у историји међународног правосуђа. Шта стоји иза тих догађаја?

***

Судско веће МТБЈ, које је током последње три године разматрало доказе оптужбе против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, са неочекиваном једногласношћу је донело одлуку о томе, да искази сведока тужилаштва захтевају спровођење посебне истраге. (1) На пример, сведок тужилаштва Н.Стојановић је за време сведочења у суду изјавио, да је тужилаштво вршило страшан притисак на њега и његову породицу. Он је сваког дана добијао између 30 и 50 телефонских позива, а тужилаштво је захтевало да потпише изјаву против Шешеља. Не издржавши притисак, сведок је то учинио. Сведок тужилаштва В.Дабић је изјавио, да је тужилаштво захтевало од њега сведочење у замену за „пресељење у САД и лепе паре". Сведок је потписао текст „својих" изјава на енглеском језику, који не говори. То су посведочили и други сведоци (Ј.Гламошанин, А.Стефановић, З.Ранкић и други). Постоје чињенице да су сведоке приморавали да дају изјаве под претњом покретања против њих кривичних поступака, па чак и помоћу мучења, поред осталог лишавањем истих сна. Примењивана је тактика поткупљивања, пресељавања у друге земље, промена личности, обећања да ће бити обустављени против њих већ покренути кривични поступци.

Судско веће одлучило је да наименује независног Аmicus Сuria ("пријатеља суда") ради спровођењас истраге, која треба да се оконча кроз шест месеци. (2) Истина, треба истаћи да је налог за наименовање специјалног иследника дат секретару трибунала, што може свести на нулу све напоре за независну истрагу. Дужност секретара МТБЈ је мало приметна, али ништа мање кобна од дужности тужиоца или председника трибунала. Међу случајевима када су одлуке секретара сводиле права оптужених на не, можемо подсетити на одређивање Слободану Милошевићу „својих" лекара, што је довело до тога да му није указана квалификована медицинска помоћ. (3) Такође се можемо подсетити на наименовање најнеприхватљивијих адвоката Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу (наименовани су адвокати који су били у отвореном конфликту интереса са штићеником). И ништа се са тим секретарима не може урадити, јер сем њих нико у трибуналу по наименовању нема овлашћена такве врсте!

Изазива сумњу овлашћење које је добио специјални истражитељ у предмету „Дел Понте и компанија", које се односи на извођење закључка о неопходности започињања судског гоњења. Такав закључак је на основу чињеница које је прикупио истражитељ требало је да изведе сам суд.

Треба рећи да преступи тужилаштва МТБЈ нису гром из ведра неба. Војислав Шешељ је захтевао спровођење истраге још пре пет година. Још у то време су постојале многобројне чињенице застрашивања сведока. Интересантно је да су Шешеља осудили на девет месеци затвора због књига у којима је он управо и разоткрио сву ту прљаву кухињу Хашког тибунала! Међутим, у то време Шешљу је судило друго судско веће, и оно је донело одлуку „да одгоди разматрање тог питања" до окончања процеса. Аргументација је била веома цинична – зарад тога, да се не би кршила права оптуженог на оперативно разматрање предмета! Узгред речено, ту одлуку је донео сам председник МТБЈ П.Робинсон, који одлично зна, да тужилаштво трибунала добија потребне исказе како помоћу пара, тако и помоћу мучења. Управо је пред Робинсоном директно у сали суда низ сведока у процесу Слободану Милошевићу говорило о томе, како су их мучили (сведок Р.Марковић), или поткупљивали (сведок К-21). Према томе, одлука да се „одгоди" то питање представља преступ од стране Робинсона.

О томе да је дело Војислава Шешеља фалсификовано од почетка до краја на индиректан начин је признала и сама дел Понте. У својим мемоарима она отворено пише, да је за време сусрета са тадашњим српским премијером З.Ђинђићем овај рекао Карли: „Узмите са собом Шешеља и никада нам га немојте враћати!" (4)

Важно је истаћи да је судско веће МТБЈ узело у разматрање и изјаву Шешеља у односу на смрт бившег председника Републике Српска Крајина (РСК) Милана Бабића који је, као што је познато, пронађен обешен у ћелији Хашког трибунала за време давања исказа против другог председника РСК (који је заменио Бабића). Званично је признато да је Бабић извршио самоубиство, али извештај потпредседника МТБЈ садржи директне доказе да је било ивршено убиство. (5) Шешељ тврди да је смрт Бабића „директно повезана са противправним радњама тужилаштва МТБЈ".

Сада о другом предмету – у односу на тужиоца МКС. Још 2003. године лично сам се састао са тек наименованим тада тужиоцем МКС Луисом Мореном Окампом. И морао сам приметити како тај човек воли да се шепури пред публиком, па би се пре рекло да се ради о шоумену, а не о тужиоцу. Даљи развој догађаја показао је, да се ту ради о нечем збиља нездравом. Оставимо ту болесну тежњу ка слави кажњаваоца актуелних шефова држава. Оставимо чак и његову безумну одлуку да не предочава извор информације не само одбрани оптуженог, него чак и самом суду (уосталом, постоји једно објашњење, које искључује безумље – лажни извор, што би у случају саоптавања суду постало јасно већ на први поглед). У датом случају задржимо се само на изјавама главног тужиоца МКС, које нису одговарале стварности и због којих је у односу на њих и покренут поступак, истина, за сада тек административног карактера.

Најпре је тужилаштво ухваћено у лажи у медијима у предмету против Т.Лубанге. На пример, тужилаштво је тврдило да одбрана не врши своје обавезе према тужилаштву, док оно само, тојест, тужилаштво, извшава све своје обавеза према одбрани. Суд је истакао да је то дупла лаж – одбрана је извршавала све захтеве, у време док је управо кршење обавеза тужилаштва довело до потребе за обустављањем процеса! Осим тога, тужилаштво је изјавило да је оптужени Лубанга директно у сали суда претио сведоцима – деци (судски процес је скопчан, пре свега са оптужбом за врбовање деце-војника). Суд је подвукао, да је та тврдња такође лаж. Због чега је била потребна та евидентна лаж? Наравно, да би се сакрио потпуни фијаско процеса. Зато тужилаштво и покушава да се у медијима представи као жртва сурових судија. Тактика, додуше, није нова. Још у време процеса против Слободана Милошевића тужилаштво МТБЈ се жалило медијима да судије „придају превише пажње правима оптуженог" (!) и да су „судије престроге према тужилаштву" (!!)

Неколико недеља касније у чланку објављеном у листу „Гардијан", главни тужилац МКС је изјавио, да је суд, тобоже, признао да се у Судану врши геноцид. У ствари, то није тачно. Суд је одлучио, да има основа за почетак истраге, да ли је вршен геноцид у периоду од 2003. до 2008. године. Ни о каквој утврђеној чињеници геноцида, а тим пре геноцида који и даље траје, није било ни говора.

Због чега би тужиоцу МКС било потребно да изврће стварност? Разлога може бити неколико. Један од њих је да оправда сопствене незаконите радње издавања налога за хапшење актуелног шефа државе. Датим налогом Међународни кривични суд је прекршио темењне норме међународног права, које се односе на апсолутни имунитет државних руководилаца. Позивање на одреднице Статута МКС о томе, да се јурисдикција Суда односи на сва лица, „независно од њихове фунције шефа државе или владе" (члан 27), у датом случају није примењив, јер Судан није учесник споразума о стварању МКС. Непримењиво је и позивање на Повељу ОУН (предмет о Судану у МКС је предао Савет безбедности ОУН), јер у Повељи ОУН није предвиђено право Савета безбедности да предаје предмете МКС. Многи од оних који тврде да је Судан обавезан да се подчињава резолуцијама СБ ОУН, заборављају да, иако су резолуције Савета безбедности и обавезне за све државе, али само у случају ако су оне и саме усвојене у складу са Повељом ОУН. У датом случају то није тако.

Треба признати могућност таквих потеза СБ ОУН у односу на земље које су потписале како Повељу ОУН, тако и Статут МКС. Али се не можемо сложити са њиховом законитошћу у односу на земље, које нису чланице МКС. Одлука тужиоца МКС изазвала је отворено противљење од стране већине држава, па и од стране земаља Афричког савеза и Руске Федерације. Председник Судана је боравио у посети Чаду, на који је вршен колосални притисак са циљем да се он примора на хапшење Ал-Башира. То је било сасвим контрапродуктивно: председник Судана је наишао на топли пријем и подршку. На тај начин је тужилац МКС, вероватно, желео да што пре скине са себе одговорност за незакониту одлуку и пребаци је на Суд.

Интересантно је истаћи, да је тужбу против тужиоца МКС поднео нико други до бивши главни тужилац у процесу против Слободана Милошевића, Британац Џефри Најс, који је отпуштен из МТБЈ одмах након окончања процеса за сексуално узнемиравање сарадница трибунала.

Име личности, наименоване на функцију специјалног истражитеља у предмету Карле дел Понте, за сада није саопштено, али сумњамо да ће то бити заиста независна фигура: такве у МТБЈ не може бити ни по одређењу. Ми смо већ видели резултате „независних" истрага убистава С.Докмановића, М.Бабића и С.Милошевића, а такође истраге злочина НАТО за време бомбардовања Југославије 1999. године.

Да ли је „лов на тужиоце" реални покушај да се васпостави правичност, или је то још једна игра за публику у „независни и правични суд", показаће даљи развој догађаја.

____________________________

(1) Потребно је навести имена чланова тог судског већа поименице, јер је то први преседан сличне врсте у читавој историји рада Хашког трибунала: Ж.К.Антонети (Француска), Џ.Хархоф (Данска) и А.Латанци (Италија)

(2) Prosecutor v. V.Seselj, [ICTY Trial Chamber] Redacted version of the "Decision in reconsideration of the decision of 15 may 2007 on Vojislav Šešelj's motion for contempt against Carla del Ponte, Hildegard Uertzretzlaff and Daniel Saxon".

(3) Подсетимо се на закључак руског лекара М.Шумилине, која је изјавила да је узрок прогресирајућег погоршања здравственог стања С.Милошевића у „дуготрајном неправилном лечењу". Додајмо да сви лекари који су „лечили" С.Милошевића (наименовани од стране секретара МТБЈ) нису чак предузели неопходне мере у циљу постављања дијагнозе. Подробније о томе, види: Мезјајев А.Б. Мој Оптужујући акт// Руски венац Слободану Милошевићу, М.Алгоритм, 2007. С.61.

(4) Подробна анализа мемоара К.дел Понте види: Мезјајев А.Б. Међународно-правни мемоари // Казањски часопис међународног права. Бр 3. 2009-2010. С.72-89. Краћа анализа, види: http://www.fondsk.ru/article.php?id=2781

(5) Подробније, види: http://www.fondsk.ru/article.php?id=1678

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3190

15 GODINA POSLE OLUJE ILI DA LI SU HRVATI NAŠI PRIJATELJI

DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: 15 GODINA POSLE OLUJE ILI DA LI SU HRVATI NAŠI PRIJATELJI

sreda, 04 avgust 2010 17:54

 

Tatari imaju izreku: „I budala je koristan drug kad gradiš kuću". To važi i za odnose Srba i Hrvata


Pre nekoliko dana srpski i hrvatski mediji javili su da je supruga predsednika Borisa Tadića s ćerkama na poziv hrvatskog predsednika Ive Josipovića provela tri dana u državnoj rezidenciji susedne republike. Trodnevni odmor Tadićeve porodice na Brionima u nekadašnjoj Titovoj vili „Jadranka" protekao je u punoj diskreciji i pod budnim okom hrvatske policije.

OD ODMORA DO KRVAVOG PIRA Nije prošlo ni nedelju dana od kada je porodica našeg predsednika provela prijatni produženi vikend u Hrvatskoj, a premijerka te zemlje Jadranka Kosor čestitala je građanima Hrvatske „Dan pobede", njihov praznik a naš „Dan plakanja", koji se proslavlja 5. avgusta, kada je okončana genocidna akcija hrvatskih vojno-policijskih snaga nad Srbima u Krajini. Kada je završena operacija tokom koje je okupirana Republika Srpska Krajna, odnosno kada su stotine hiljada Srba – pod uslovom da su imali „sreću" pa nisu bili među nekoliko hiljada masakriranih sunarodnika – brutalno prognane.

Do danas retko ko se od srpskih prognanika vratio se svojoj kući. Oni koji su to učinili suočavaju se sa tihom, ali upornom diskriminacijom. Ne treba ni reći, gotovo niko od hrvatskih ratnih zločinaca nije osuđen zbog užasa koje su počinili nad uhvaćenim srpskim civilima i zarobljenicima. A neki od srpskih vojnika koji su pali u šake Hrvata, do današnjeg dana,  nevino osuđeni, trunu u hrvatskim kazamatima,. Da ne zaboravim da i to kažem, dok mi zanemarujemo istorijske istine, Hrvati dosledno vaspitavaju svoju decu u duhu propagandnih floskula, pa i otvorenih laži, iz ratnih 90-ih godina. 

Mladi Hrvati uče da je Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku, da su se Krajiški Srbi, nahuškani iz Beograda, digli na ustanak iako su imali i od ptice mleko, a, iako je teorijski moguće da su i hrvatski „branioci" počinili ratne zločine, to se uglavnom nije dešavalo. Naravno, Srbi su „izvršili" genocid nad Hrvatima, a ne obrnuto. Nema veze šta je stvarno bilo; šta uistinu proizlazi iz činjenice da je u avnojevskoj Hrvatskoj pred rat bilo oko 800 hiljada Srba i Jugoslovena srpskog porekla, a danas ima svega 200 hiljada naših sunarodnika. Ko na te podatke obraća pažnju? Laž koja se ponovi mnogo puta – kako je, pre nešto više od pola veka, rekao jedan ugledni nacistički prijatelj Hrvatske – vremenom postane istina. 

KONTINUIRANO SRBOŽDERSTVO Hrvati ne nastavljaju po starom samo kada se radi o interpretaciji događanja iz poslednje decenije prošlog veka, odnosno kada je u pitanju neprijateljstvo prema preostalim Srbima na prostoru nekadašnje SR Hrvatske. Naprotiv, oni aktivno deluju protiv srpskih interesa, gde god mogu i koliko god im to polazi od ruke. Pojurili su da priznaju secesionistički akt Prištine. Pred Međunarodnim sudom pravde, možda i najubojitije od svih, uslovno rečeno, svedoka protivničke strane, istupili su za račun šiptarskih interesa. Nastoje da, koliko je u njihovoj moći, potkopaju Republiku Srpsku. Sve u svemu, baš se „prijateljski" ponašaju prema nama. A naneli bi nam i veće zlo, samo kada bi imali pogodnu priliku za to.

S druge strane, naša vlast trudi se da Hrvatima ugodi koliko god može. Hrvatskom biznisu otvorena su sva vrata u Srbiji. Hrvatska kič-kultura forsira se u našim javnim medijima. Samo što se Hrvatima ne izvinjavamo i za Jasenovac, Jadovno i Staru Gradišku. Jer, da su kojim slučajem Krajiški Srbi izumrli od kuge tokom 16. veka ili izginuli u ratovima koje su, kao prvorazredni profesionalni vojnici, vodili za račun Beča – što sve, neuviđavni u odnosu na Hrvate, nisu učinili – ustaše ne bi morale da se izlože stresu koji su doživele dok su ih klale i u jame bacale, odnosno mogle su stvaralačku energiju da upotrebe bolje, npr. da istrebe i onih par procenata hrvatskih Jevreja koji su uspeli da pobegnu od njihove kame.

Tatari imaju izreku: „I budala je koristan drug kada gradiš kuću". Naravno, lukavi pokvarenjak odbaci budalu, navodnog prijatelja, kada mu više ne treba besplatni građevinski radnik. To važi i za odnose Srba i Hrvata. Po ko zna koji put, mnogi od nas ispadaju budale. Zaboravljamo Hrvatima zlo koje su nam, i to nedavno, učinili, i koje nam i dalje čine. I hrlimo da se sa njima „družimo", i za to, na ovaj ili onaj način, platimo. A baš je zgodo da svoje pare trošimo na moru, koje je glupošću naših ranijih vlastodržaca i našom naivnošću pripalo Hrvatima. Uz to, da im i budzašto prodajemo naše firme, odnosno kupujemo njihove bofl proizvode, dok oni ne gledaju ni one naše koji su kvalitetni, a kamoli da ih pazare. Da stvar bude i gora, ako Hrvatima ne budemo više trebali, a okolnosti za to budu pogodne, jasno je šta nas čeka: „korpa" ako smo daleko a – na osnovu dosadašnjeg iskustva, to slobodno mogu da kažem – jama ako smo im blizu, tj. u dohvatu noža. Itekako je još živo delo Ante Pavelića. Samo su druga vremena, pa nama namenjenu kamu „braća", za sada, drže skrivenu iza leđa.

NACIONALNI SRAM Sve to naši vladajući političari ne žele da znaju. Baš ih briga za istorijsku i aktuelnu sudbinu srpskog naroda. Bljutavim insistiranjem na, obično po nas štetnoj, tzv. regionalnoj saradnji, nastoje da se dodvore zapadnim mentorima. A uz to, nije loše ni da se oni i njihove porodice, za džabe, malo brčkaju na Brionima. Verovatno im ne bi smetalo da to učine i negde južnije, npr. na ostrvu Pag, gde su poklani i u more pobacani brojni Srbi dovedeni u tamošnji logor Slana. A mi, otupeli, i utonuli u apatiju, ni ne shvatamo šta to znači, odnosno koliko nacionalno poniženje predstavlja, kada porodica predsednika republike ode na letovanje, i to na račun tamošnje vlade, u zemlju koja je ne samo dokazano neprijateljska u odnosu na našu već je i bukvalno natopljena srpskom krvlju. 

Tim pre se radi o nipodaštavanju srpskog naroda kada predsednikova porodica to uradi samo koji dan pre hrvatskog slavljenja poslednjeg genocida nad Srbima! Toliko o brionskoj vili „Jadranka", istoimenoj hrvatskoj pemijerki, Tadiću, Josipoviću i nama. A mene lično je sramota zbog onoga što čini srpska vlast, ali i onoga što rade mnogi drugi Srbi, koji se prema Hrvatskoj odnose ne samo kao prema običnoj susednoj zemlji i primamljivoj turističkoj destinaciji, već i prijateljskoj državi. Siguran sam da iste emocije kao i ja deli većina čitalaca „Vidovdana" i drugih patriotskih sajtova. No, da li je to dovoljno dušama jasenovačkih mučenika? Kakav smo mi narod kada njih, i mnoge naše žive i mrtve sunarodnike, kojima su Hrvati nedavno učinili zlo, svojim postupcima nipodaštavamo a realpolitičke i ekonomske interese Srbije zapostavljamo, radi „prijateljstva" sa dušmanima?

www.vidovdan.org

http://standard.rs/vesti/36-politika/5100-dragomir-anelkovi-15-godina-posle-oluje-ili-da-li-su-hrvati-nai-prijatelji-.html

Slučaj ''Oluja'' : To nije bio strah od smrti, već od mučenja

Komentara 1

veličina teksta:+-

Svako ko je normalan vidi da smo negde napravili grešku, kazao je predsednik Dokumentacioni-informativnog centra ''Veritas'' Savo Štrbac uoči 15-godišnjice pada Republike Srpske Krajine, pišu beogradski mediji.

Štrbac je u intervjuu za ''Politiku'' priznao je da ga progoni osećaj krivice povodom akcije ''Oluja'' 1995. godine, kada je po proceni ''Veritasa'' izvršeno etničko čišćenje 450.000 Srba, od ukupno 650.000 koliko ih je živleo pre rata.

  Osećaj krivice: Savo Štrbac

''Jedan sam iz te generacije koja je prošla sve to i imam jasan osećaj krivice što smo napustili zavičaj. Uopšte nije bitno kako se ta država zvala, jer su se na tom području

Hrvati tvrde da su se Srbi samoprognali   Štrbac je objasnio da je glavna teza Hrvata optuženih u Hagu da su se Srbi samoprognali, da su otišli organizovano na poziv rukovodstva iz Beograda, i smatra da nema govora o dogovoru Miloševića i Tuđmana. ''Dogovor je mogao da bude jedino da Milošević neće uputiti vojsku, mada ni za to nemam dokaza. Napad je počeo ujutru 4. avgusta popodne, a popodne je pročitana naredba Vrhovnog saveta odbrane RSK, da se povlači civilno stanovništvo iz ugroženih opština. U tom trenutku već je bila formirana neprekidna kolona izbeglica od Drniša do Knina! A tek naveče su razaslate naredbe o povlačenju. Ja sam tog jutra bio u Kninu i činilo mi se da su sve cevi ovog sveta uperene prema nama, tako je jako tuklo. Nije više bilo mogućnosti da bilo ko zadrži taj narod'', rekao je on.

smenjivale države i carstva, Mletačka republika, Napoleon, Austrougarska, Turska... Moji Ravni Kotari jedno su od najlepših i najplodnijih mesta, to je bila Kalifornija stare Jugoslavije. Snabdevali smo voćem i povrćem ceo Jadran, kao dečak prodavao sam grožđe, lubenice i breskve. A onda smo izgubili ono što nam je ostavljeno u amanet. Moji preci su vekovima tamo bili, a mi smo otišli. Svako ko je normalan vidi da smo negde napravili grešku'', kaže Štrbac za ''Politiku''.

Uoči obeležavanja 15-godišnjice pada Knina u akciji hrvatske vojske „Oluja" 5. avgusta 1995. godine, Štrpčeve reči imaju dodatnu težinu zbog činjenice da je ovaj Krajišnik, poreklom iz Ravnih Kotara kod Benkovca, bio sekretar Vlade Republike Srpske Krajine. On je dodao da srspki lideri nisu dobro procenili situaciju.

''Procena naših vođa bila je loša, a glavna politika se vodila u Beogradu. Planeri, na čelu s Miloševićem, u najboljoj veri, rekao bih, pogrešili su jer nisu shvatili da je svet želeo da sruši Jugoslaviju i napravi male države. Izgleda da su svi toga bili svesni, osim Beograda. Poučeni prethodnim iskustvima, uključujući i Drugi svetski rat, želeli smo sve samo ne da ostanemo u hrvatskoj državi'', objasnio je predsednik ''Veritasa''.
 

Štrbac je istakao da akcija ''Oluja'' nije došla iznenada, već da su njoj prethodije druge operacije hrvatske vojske, zaključno sa ''Bljeskom'', padom Zapadne Slavonije.

''Niko nije hteo da čeka bliski susret sa hrvatskom vojskom. Narod se sam organizovao i, ne čekajući ničija uputstva i planove, krenuo u egzodus i izveo to za nekoliko dana, neverovatnom brzinom. To je mogao da uradi samo strah za sopstvene i živote najmilijih! To nije strah od obične smrti, da će vas neko streljati, već strah od mučenja, strah da morate da gledate iživljavanje nad svojom decom i roditeljima. I Hrvati su bežali s nama, jer su znali da će agresor prvo pucati, a onda pitati ko je ko'', izjavio je Štrbac za beogradski list.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/72438/Slucaj-Oluja--To-nije-bio-strah-od-smrti-vec-od-mucenja

Rusi odbili zahtev Hisenija

SB UN očekuje oštru debatu o Kosovu, Ban Ki Mun nagoveštava nestabilnost

03. avgust 2010. | 00:30 → 12:27 | Izvor: Beta, Tanjug, FoNet

NJUJORK -

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija danas će biti održana sednica posvećena Kosovu i Metohiji, na kojoj će stavove Srbije zastupati šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je sveukupna situacija na Kosovu relativno mirna, ali i ukazao na politički delikatnu situaciju na severu Kosova, objavljeno je na sajtu UN.

"U poređenju s prethodnim periodom broj incidenata se smanjio. Ipak, situacija na severu Kosova i dalje ostaje nestabilna i opasnost od izbijanja nasilja se ne sme potceniti", naveo je generalni sekretar UN, dodavši da obe strane treba da se uključe u konstruktivan dijalog.

Izveštaj  Ban Ki Muna za period od 16. marta do 15. jula večeras će Savetu bezbednosti UN predstaviti šef UNMIK-a Lamberto Zanijer, na sednici koja počinje u 21 čas po srednjoevropskom vremenu.

Ban Ki Mun ukazuje da izveštaj obuhvata period pre nego što je Međunarodni sud pravde u Hagu 22. jula objavio svoje mišljenje o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Ban Ki Mun je dodao da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde prosledio Generalnoj skupštini koja je od suda i zatražila mišljenje i koja će odrediti kako će pristupiti tom pitanju.

"Snažno sam ohrabrio strane da učestvuju u konstruktivnom dijalogu i pozvao sve strane da izbegnu svaki korak koji bi mogao da se shvati kao provokativan i koji bi mogao da ugrozi dijalog", naveo je Ban Ki Mun.

Generalni sekretar UN dodaje da je 24. juna u pismu pozvao visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da ispitaju preostale izazove vezane za Kosovo.

"U pismu sam predložio da UN i EU, koja ima ključnu ulogu u promovisanju dijaloga u cilju rešavanja pitanja od zajedničkog interesa Beograda i Prištine, dogovore zajednički pristup", naveo je Ban Ki Mun i dodao da je Eštonova u odgovoru ukazala da EU želi da pomogne Beogradu i Prištini da nastave svoj put ka Evropi.

Sever Kosova "politički delikatan"

Ban Ki Mun je u izveštaju pozvao strane da budu uzdržane i da imaju konstruktivan pristup kako bi se izbegla dalja eskalacija na severu Kosova gde je situacija, kako je ocenio, "politički delikatna". Generalni sekretar UN takođe je naveo da računa i na podršku Saveta bezbednosti u ohrabrivanju strana da se posvete dijalogu.

On je ocenio situaciju na Kosovu kao relativno mirnu ali je ukazao da se ne sme potceniti mogućnost za nestabilnost, posebno na severu Kosova.

Generalni sekretar je dodao i da Euleks još uvek nije uspeo da otvori multietnički sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici koji bi funkcionisao i da je situacija na severnom Kosovu i dalje politički osetljiva. n je podsetio i na dva incidenta – bombaški napad na Srbe, kada je poginula jedna osoba i napad na srpskog političara Petra Miletića, i rekao da svaki drugačiji pristup nego što su konsultacije i koordinacija relevantnih činilaca, može da izazove veću nestabilnost i dalju podelu među zajednicama.

Govoreći o decentralizaciji, Ban je kazao da su kosovski Srbi počeli da stvaraju administrativnu strukturu u opštinama u kojima predstavljaju većinu, ali je podsetio da su se povodom lokalnih izbora u severnoj Kosovskoj Mitrovici bunile prištinske vlasti, a povodom lokalnih izbora u Partešu zvanični Beograd.

U odeljku koji govori o odnosu UNMIK-a sa prištinskim vlastima navodi se da su ti odnosi "učtivi i kurtoazni"  dok je za srpsku stranu rečeno da održava konstantne odnose sa UNMIK-om, pomenuvši susret Zanijera I Jeremića.

Beograd i Priština nastavili su saradnju po pitanju nestalih osoba, kroz radnu grupu koju je organizovao Crveni krst, naveo je generalni sekretar UN, ocenivši da pitanje nestalih i dalje predstavlja problem u odnosima dve etničke zajednice.

Prema podacima iz aprila ove godine 1.862 osobe se još vode kao nestale.

Osvrnuvši se na proces povratka, Mun je istakao da su se tokom ovog perioda 523 osobe vratile na Kosovo, od toga 268 Srba, dok je iz zapadnoevropskih zemalja u sklopu readmisije vraćeno je 756 ljudi.

UNMIK je nastavio da pomaže radove na obnovi 34 verska i kulturna objekta, koji su uništeni tokom martovskog nasilja 2004. godine, zaključio je generalni sekretar UN.

U izveštaju se navodi da je UNMIK omogućio učešće Kosova na regionalnim i međunarodnim forumima i da će to nastaviti da čini sve dok je na snazi Rezolucija 1244 u cilju promovisanja regionalnog dijaloga i saradnje, "iako se čini da kosovske vlasti veruju kako to nije u interesu njihovog proglašenog suverenog statusa".

U aneksu izveštaja o radu Euleksa, šef te misije Iv de Kermabon ocenio je da odluka o produženju mandata misije do 14. juna 2012. ukazuje na snažnu posvećenost EU Kosovu, vladavini prava i evropskoj perspektivi Kosova.

On je naveo da Euleks nastavlja saradnju sa kosovskim vlastima, UNMIK-om i ostalim predstavnicima Evropske unije na Kosovu kao i sa Kforom. Takođe, nastavljen je dijalog s predstavnicima srpskih pravosudnih organa.

Jeremić: Opipavanje stava međunarodne zajednice

Današnja sednica Saveta bezbednosti biće prvi sastanak u Ujedinjenim nacijama na temu Kosova i Metohije, posle iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde i na izvestan način predstavlja opipavanje stava međunarodne zajednice u novim okolnostima, izjavio je Tanjugu ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Rusi odbili zahtev Hisenija

Savetu bezbednosti stiglo je pismo Skendera Hisenija, u kome se na memorandumu takozvane Republike Kosovo traži da se obrati tom telu UN kao ministar spoljnih poslova nezavisne države. Ruska Federacija, kao predsedavajući SB UN, taj zahtev je odbila kao nelegitiman i zauzela stav da Hiseni može da govori ali samo kao privatno lice, kao i svaki put do sada.

"Pored osvrta na redovni izveštaj UNMIK-a i izuzetno tešku situaciju u kojoj se nalaze srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosmetu, iskoristićemo priliku da na sednici iznesemo državne stavove koji su prošle nedelje usvojeni u Narodnoj Skupštini Srbije, istakao je Jeremić .

Zatražićemo međunarodnu podršku za otpočinjanje dijaloga između Beograda i Prištine koji će omogućiti da se pronađe kompromisno rešenje za Kosovo , izjavio je šef srpske diplomatije.

Nijedan pokušaj secesije, u istoriji UN,  nije doneo državu

Ministar Jeremić je ukazao da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne može biti osnova za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca, kao što nijedan pokušaj secesije u istoriji UN nije doveo do uspostavljanja državnosti bilo koje teritorije na svetu.

"Od presudne je važnosti da se očuvaju mir i stabilnost na celokupnoj teritoriji pokrajine, u čemu ključnu ulogu nastavlja da igra Savet bezbednosti UN", dodao je Jeremić.

Ministar Jeremić je juče i danas u Njujorku imao sastanke sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti koje nisu priznale Kosovo i zatražio da svoj principijelni stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije iznesu u toku rasprave.

Tanjug saznaje u Njujorku da za današnju sednicu Saveta bezbednosti vlada ogromno interesovanje, neuobičajeno za ovo doba godine: preko 40 zemalja se prijavilo da prisustvuje raspravi, jer se očekuje oštra debata.

Ban Ki-mun Hiseniju: Rezolucija 1244 ostaje

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun preneo je ministru spoljnih poslova Kosova Skenderu Hiseniju da njegov zahtev o zameni Rezolucije 1244 SB UN ne može da bude ispunjen, objavio je danas prištinski list "Koha ditore".

"Do zamene Rezolucije 1244 može da dođe jedino ukoliko je efekat javnog mnjenja toliko veliki da države članice SB UN počnu da prihvataju državnost Kosova", rekao je Hiseniju Ban.

List navodi da je generalni sekretar UN, u društvu šefa UNMIK-a Lamberta Zaniera, objasnio kosovskom ministru da sudbina Rezolucije 1244 zavisi od stavova zemalja članica Saveta bezbednosti, a ne od UN ili Međunarodnog suda pravde.

Ministarstvo inostranih poslova Kosova izdalo je saopštenje prema kojem je Hiseni tražio zamenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Ban i Zanier su uoči današnje sednice SB UN o Kosovu, od Hisenija zatražili da mehanizmi UN budu obuhvaćeni mogućim razgovorima o tehničkim pitanjima između Srbije i Kosova.

List navodi da je Hiseni izrazio spremnost Prištine za razgovore koji neće dotaći pitanje statusa Kosova.

Ivanović: Stranci nameću podelu

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je FoNetu da temu podele Kosova "nameću stranci", koje grize savest "zbog neprincipijelnog stava oko kosovske nezavisnosti".

Za Ivanovića je "više nego očigledno da Zapad shvata da je požurio sa kosovskom nezavisnošću i da to neće rešiti problem".

"Nema tu političke stabilnosti, niti ima vladavine prava", dodao je Ivanović, ukazujući da "Srbija neće da se složi sa takvim rešenjem".

"Oni su, razgovarajući sa nekima, pomislili da će Srbija prihvatiti nezavisnost", rekao je Ivanović, koji smatra da "ni trenutna ponuda da postane članica Evropske unije, ne bi naterala Srbiju da promeni stav".

Ruski pokušaj da se stavovi približe

Ivanović vanrednu sednicu Saveta bezbednosti vidi kao "ruski pokušaj da se stavovi približe" i objašnjava da "pozicija predsedavajućeg daje velike mogućnosti po pitanju inicijative".

"Mislim da bi ovo trebalo shvatiti kao ruski pokušaj da se stavovi približe, kako bi rezolucija koju je Srbija predložila lakše prošla", precizirao je Ivanović.

On je, istovremeno, napomenuo da "nije dovoljno da se obezbedi većina u Savetu bezbednosti, već je potrebno da se ta većina obezbedi i u Generalnoj skupštini".

Ivanović je zahtev Kosova da se promeni Rezolucija 1244 ocenio kao "potpuno besmislen" i objasnio da taj dokument "ne može da se promeni, imajući u vidu stav Rusije i Kine, ali i nekih drugih članica Saveta bezbednosti".

Na pitanje da li je vreme da započnu razgovori srpske i albanske strane o životnim problemima na Kosovu, Ivanović je odgovorio da će se "krenuti pre sa nekim drugim razgovorima, o nestalim i kidnapovanim licima, što je veoma bitno".

Ivanović "ne može da veruje" da će tehnički razgovori moći da krenu "bez pitanja statusa".

Francuski otpravnik: Srbija gubi i ako pobedi

Francuski otpravnik poslova Mišel Šarbonije je izjavio da je za Francusku neprihvatljiv predlog rezolucije o Kosovu, koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN.

On je, u intervjuu koji danas objavljuje beogradski Pres pod naslovom "Srbija gubi i ako pobedi u UN", rekao da Srbija može biti gubitnik čak i ako njen predlog dobije većinu u Generalnoj skupštini UN.

Šarbonije je tu ocenu objasnio time što "ni Francuska ni 22 države članice EU, koje su priznale Kosovo, ni Savet bezbednosti ni samo Kosovo neće podržati ideju o novim pregovorima o nezavisnosti".

Na pitanje šta je sporno u predlogu srpske rezolucije on je odgovorio "taj nacrt kojim se poziva na pregovore o 'nerešenim pitanjima', odnosno o pitanju nezavisnosti Kosova, jeste nekonstruktivni manevar kojim se teži da se ospori mišljenje Međunarodnog suda pravde".

Šarbonije je podsetio da je sud "jakom većinom ocenio da nijedan od argumenata kojima se osporavala legalnost deklaracije o nezavisnosti nije prihvatljiv" i dodao da "osporavati ovu interpretaciju znači protivrečiti sudu i prekršiti međunarodno pravo".

Na pitanje, pak, o različitim tvrdnjama u vezi s konsultacijama Srbije pre podnošenja njene rezolucije Generalnoj skupštini UN, on je odgovorio da "ne objašnjava tu razliku već je samo konstatuje".

"Srbija nije konsultovala Francusku o svom nacrtu rezolucije koju je predala UN", podvukao je Šarbonije.

Kipar: Predlog rezolucije Srbije osnova za konačni predlog

U Republici Kipar smatraju da bi rezolucija koju je Srbija uputila Generalnoj skupštini UN mogla biti dobar predlog za konačno rešenje problema Kosova.

"Rezolucija je predmet razgovora među evropskim partnerima Kipra koji pokušavaju da dođu do zajedničkog stava o tom pitanju", izjavio je za BBC generalni sekretar MIP-a u Nikoziji Nikolas Emiliju. Budući da se o tome trenutno razgovara, pre svega u sedištu UN u Njujorku i to na nivou ambasadora zemalja članica Evropske unije, ne bih da detaljno govorim o našem stavu. Reći ću samo da tekst koji je predložila Srbija može da bude osnova za konačni predlog", istakao je on.

Kiparski diplomata kaže da bi u naredne dve nedelje trebalo da bude jasno da li će unutar EU moći da se postigne jedinstven stav.

"Tačno je da to neće biti lako, ali moramo da pokušamo i da iscrpimo sve mogućnosti. Ako na kraju ne bude zajedničkog stava, onda će svaka zemlja EU glasati u skladu sa svojom državnom politikom... Mi nećemo priznati Kosovo", istakao je on.

"Mišljenje Međunarodnog suda pravde predstavlja odgovor na pitanje koje je bilo definisano na nesrećan način. Nažalost, nismo dobili odgovor na pitanje o legalnosti secesije Kosova od Srbije", istakao je Emiliju.

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/sb-un-ocekuje-ostru-debatu-o-kosovu--ban-ki-mun-nagovestava-nestabilnost_204044.html

"Нека једу колаче!"

 

Пол Крег Робертс

понедељак, 02. август 2010.

(Global Research, 31.7.2010) "Нека једу колаче"[1]: Шака олигарха постају милијардери, док остатак земље тоне у беду Није необично за чланове све малобројније горње средње класе да одвоје 20,000 или 30,000 долара за велику свадбу. Али, за славне личности овако велике своте новца не би покриле ни венчаницу или цвеће. Када је звезда кантрија Кит Урбан оженио глумицу Никол Кидман 2006. године, њихово венчање је коштало 250,000 долара. Ова велика сума једва да се убраја у 'венчања славних'. Када је мулти-милионер и могул за некретнине Доналд Трамп оженио манекенку Мелани Кнаус, свадба је коштала милион долара. Бракови Мадоне и редитеља Гаја Ричија, Тајгера Вудса и Елин Нордегрин, и Мајкла Дагласа и Кетрин Зите-Џоунс гурнули су цене „селебрити свадбе" до 1,5 милиона долара. Том Круз и Кејти Холмс подигли су улог на 2,000,000 долара. Сада имамо ћерку политичара као славну личност. Судећи према новинским извештајима, венчање Челси Клинтон са инвестиционим банкарем Марком Мезвинским 31. јула је тату Била коштало 3,000,000 долара. Према лондонском Дејли мејлу, укупан рачун ће бити око 5,000,000 долара. Рачун за додатних два милиона долара очигледно је прослеђен пореским обвезницима у САД, на име трошкова тајне службе за заштиту бившег председника Клинтона и страних шефова држава, као што су председници Француске и Италије и бивши британски премијер Тони Блер, који су међу 500 званица заједно са Барбаром Стрејсенд, Стивеном Спилбергом, Опром Винфри, Тедом Тарнером, као и пријатељем и донатором Клинтонових Денизом Рич, супругом злочинца ког је Клинтон помиловао. Пре него што се позабавимо погрешном политичком проценом која је довела до таквог расипничког понашања у време економске невоље, дозволите да се запитам наглас где је то онај сиромашак који је најпре постао гувернер Арканзаса, а потом и председник САД, стекао такво богатство да данас може да издвоји 3,000,000 долара за ћеркино венчање? Колико знам, амерички народ није скупљао прилоге за Била да га награди што га је служио у два мандата. Одакле тај новац? Коме је Клинтон заиста служио током осам година на дужности? Како то да Тони Блер и његова супруга Чери, завршавају са годишњим приходом од десет милиона фунти (око 15 милиона долара) тек што је Блер напустио премијерску канцеларију? Коме је Блер заправо служио? Ово нису пристојна питања, и ретко их постављамо. И док сватови Челси Клинтон једу 11,000 долара вредну свадбену торту и диве се 250,000 долара вредним цветним аранжманима, Лиза Робертс у Охају се бори да скупи донације не би ли у својој народној кухињи прехранила локалну заједницу од три хиљаде становника, чију су финансијску независност уништили инвестициони банкари, офшоринг послови и финансирање ратова. Американци који зависе од народне кухиње Лизе Робертс живе у комбијима и аутомобилима. Они који још увек имају кров над главом гурају се са чак 14 особа по домаћинству, како пише дневни лист Chillicothe Gazette у Охају. Исти лист извештава да је народна кухиња Лизе Робертс "морала смањити следовање на пола порције по особи да би могли да дају свакоме коме треба." Тереза Депју је прихватила изазов и извела акцију у којој је сваки гладни становник Охаја написао поруку председнику Обами на папирнатом тањиру на коме му је послужена храна, истом оном председнику који је управо добио још једну траншу од 33 милијарди долара, које ће страћити на бесмислен рат у Авганистану који нема никакав други циљ, осим да даље богати челнике војно-безбедносног комплекса и њене акционаре. Британски Гардијан извештава да, према извештајима америчке владе, милион америчке деце одлази гладно на спавање, док је Обамин режим спрчкао стотине милијарди долара на убијање жена и деце у Авганистану, и другде у свету. Гардијаново извештавање ослања се на извештај Министарства пољопривреде америчке владе, у коме се износи закључак да је тек 50 милиона људи у САД – сваки шести становник - било у могућности да приушти себи да купи храну у количинама довољним да очува здравље у 2008. години. Секретар америчког Министарства за пољопривреду Том Вилсак изјавио је да очекује да ће извештај о броју гладних Американаца бити још гори када се објаве истраживања за 2010. Данас у Америци као суперсили један од шест Американаца живи на боновима за храну. Велика америчка суперсила, која трошкари милијарде долара у потрази за светском хегемонијом, има 22% становништва незапослено, а скоро 17% становништва зависи од милостиње само да би преживело. Свет није видео такву потпуну пропаст једне владавине још од последњих дана Римског царства. Неколико америчких олигарха постају мега-милијардери, док остатак земље тоне у беду. А амерички народ као овце (sheeple[2]) и даље пристаје на то. (Превод: Василије Мишковић) [1] „Ако немају хлеба, нека једу колаче" (фр. "S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche."), коментар који се приписује Марији Антоанети (1755-1793), која је била краљица Француске и Навара као супруга Луја 16. Наводно је то изјавила 1774. у Ремсу приликом крунисања које је обављено за време велике несташице хлеба у Паризу. (прим.прев.) [2] Sheeple је израз за подцењивање, кованица створена комбиновањем речи "овце" и "народ", а користи се за означавање лица која се слепо покоравају властима, чиме угрожавају своју људску индивидуалност. Импликација sheeple је да као колектив, људи верују у све што је речено, посебно ако је то изречено од стране личности од ауторитета, без разматрања истог да би били сигурни да ли је то тачна представа о стварном свету који их окружује. Термин се углавном користи у политичком или верском смислу. Види: The American Sheeple. (прим.прев.)

 

Пристигли коментари (26)

 

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/qneka-jedu-kolaceq.html

 

Prof. dr Smilja Avramov: PONOVLJENI GENOCID NAD SRBIMA (1941 - 1945 i 1991. godine)

Prof. dr Smilja Avramov: PONOVLJENI GENOCID NAD SRBIMA (1941 - 1945 i 1991. godine)

 

VIDEO >   http://vimeo.com/13717869

 

 

 

 

 

 

http://www.srpskaanalitika.com/

KOSTA ČAVOŠKI...Sudska sofistika u MSP

Sudska sofistika u MSP

Društvo | Uredništvo | jul 31, 2010 at 18:59

---

Piše Kosta Čavoški

Međunarodni sud pravde doneo je mišljenje o Deklaraciji nezavisnosti Kosova koju je naša neuka i zavarana javnost doživela kao potresno iznenađenje. Kako je Sud došao do odluke koju je saopštio 22. jula 2010. godine?

U pustoj nadi da se može zaustaviti šire međunarodno priznanje samozvane države kosmetskih Arbanasa, a možda i po poverljivom savetu neprijatelja srpskog naroda i države, naši glavari su početkom jeseni 2008. godine, u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pokrenuli postupak za izglasavanje rezolucije kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo savetodavno mišljenje o pravnoj valjanosti tog samozvanog proglašenja kosmetske nezavisnosti. I pored navodnog protivljenja nekih uticajnih država, 8. oktobra 2008. godine Generalna skupština izglasala je sledeću rezoluciju:
… Podsećajući da su 17. februara 2008. privremene institucije samouprave Kosova proglasile nezavisnost od Srbije…
… Odlučuje da, u skladu sa članom 96 Povelje UN, zatraži da Međunarodni sud pravde, shodno članu 65 Statuta Suda, dâ savetodavno mišljenje o sledećem pitanju:
„Da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?"

Prihvatanje ove rezolucije primljeno je u krugovima naših nepromišljenih, a najvećma i glupih glavara kao velika diplomatska pobeda, pa se u javnim glasilima već uveliko raspredalo kako će kosmetski Arbanasi, zbog za nas povoljnog mišljenja Suda, biti prinuđeni da iznova pregovaraju sa Vladom Srbije o obostrano prihvatljivom rešenju Kosova i Metohije. Uz to se očekivalo da posle objavljivanja tog mišljenja neće biti novih priznanja samozvanog Kosmeta, pošto bi, kako su to predstavnici Srbije pred ovim Sudom izjavili, „savetodavno mišljenje Suda… pružilo neutralno, a ipak sudski autoritativno uputstvo mnogim državama koje još uvek razmatraju kako da, u skladu sa međunarodnim pravom, pristupe jednostranim proglašenjima nezavisnosti.
Dana 22. jula 2010. godine naša neuka i zavarana javnost doživela je potresno iznenađenje, dok su naše glavare, naročito one ključne, strani zvaničnici već unapred obavestili šta će se dogoditi, što se inače, imajući na umu kako ovaj Sud zaseda i odlučuje, znalo još pre dva meseca. Sud je, nažalost, odlučio:
– kako opšte međunarodno pravo ne sadrži primenljivu zabranu proglašenja nezavisnosti, Deklaracija nezavisnosti [samozvanog Kosmeta] od 17. februara 2008. ne narušava opšte međunarodno pravo i
– da ova Deklaracija nezavisnosti ne povređuje Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 (1999) niti narušava Ustavni okvir koji je propisao specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN.

Pa da vidimo kako je to ovaj Sud izveo.

POGREŠNO POSTAVLJENO PITANJE SUDU

Već na trećoj godini studija studenti prava uče da je prilikom obraćanja sudu najvažnije da se jasno, razgovetno i sadržinski ispravno formuliše tužbeni zahtev, pošto je sud vezan tim zahtevom i ne može izlaziti izvan njegovog okvira. Međunarodni sud pravde je, nažalost, pokazao da pitanje koje mu je upućeno, a kojim je bio vezan, nije bilo dobro formulisano, te da bi njegov odgovor bio bitno različit da je pomenuto pitanje bilo drugačije sročeno. Naime, na predlog Srbije od ovog Suda je zahtevano savetodavno mišljenje o tome da li je „Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", što se svodilo na pitanje da li primenljivo međunarodno pravo zabranjuje proglašenje nezavisnosti nekog entiteta u sastavu jedinstvene države. I Sud je, kako ćemo to ubrzo pokazati, utvrdio da takve zabrane nema. Ili kako je to sam Sud izrekao, „sasvim je mogućno da određeni akt, kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti, ne narušava međunarodno pravo a da nužno ne predstavlja vršenje prava [u smislu ovlašćenja] koje mu ono dodeljuje" (sec. 56).
Uverljiv primer koji to potvrđuje bila je formulacija kojom se Generalni guverner Kanade obratio Vrhovnom sudu Kanade povodom pokušaja otcepljenja Kvibeka od Kanade. Tom prilikom Vrhovnom sudu je bili upućeno ovako sročeno pitanje:
„Da li međunarodno pravo daje Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu, ili vladi Kvibeka pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade? U tom pogledu, da li po međunarodnom pravu postoji pravo (right) koje bi Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu ili vladi Kvibeka dalo pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade?"
Da je na taj način bilo formulisano pitanje koje je, povodom secesije Kosmeta od Srbije bilo upućeno Međunarodnom sudu pravde, ovaj ne bi imao kud nego da odgovori da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne počiva na pravu koje primenljivo međunarodno pravo izričito i nedvosmisleno daje. Izgleda, međutim, da vajni pravni savetnici Borisa Tadića i njegovog ministra Vuka Jeremića nisu ni čuli da je Kvibek čak više puta pokušavao da se otcepi od Kanade, a kamoli da su znali kako je bilo formulisano pitanje koje je 1998. godine Generalni guverner uputio Vrhovnom sudu Kanade. Tako to uvek biva kada se poglavar države isključivo oslanja na svoje ljubimce velike samouverenosti, a malih znanja i ograničene pameti.

N A S T A V A K