Ted Karpenter: Srbiji za Kosovo dati RS!

BEOGRAD/VAŠINGTON 23. 08. 2010

PRESS

Ted Karpenter: Srbiji za Kosovo dati RS!

Potpredsednik uglednog Kejto instituta iz Vašingtona Ted Karpenter kaže da predlog srpske rezolucije „iritira SAD i vodeće zemlje EU", i dodaje da američke diplomate „prekovremeno rade" u pokušaju da osujete tu rezoluciju

- Predlog srpske rezolucije SAD vide kao akt koji nije prijateljski. Posle njegovog podnošenja, odnos Vašingtona i Beograda postao je oprezan i napet. U tim odnosima moglo bi da dođe i do zahlađenja, ukoliko Beograd ostane na sadašnjem kursu. Postoji mogućnost i da proces evropskih integracija Srbije bude odložen, uz kašnjenje od nekoliko godina, što bi imalo negativne posledice za Vladu Srbije i srpski narod. Srbija se neće suočiti sa pretnjom vojnim akcijama, ali su SAD dovoljno uticajne da učine život vrlo teškim bilo kojoj zemlji koja se suprotstavi američkoj politici - upozorio je Karpenter.

On je dodao da se u SAD bilo koja mera koja problem Kosova održava u životu smatra podrivanjem američke politike.

- Ja mislim da će Srbija, nažalost, na kraju morati da prihvati realnost nezavisnog Kosova, a da će SAD prepustiti EU rešavanje preostalih problema u bivšoj SFRJ. Nadam se da će EU razmisliti o brojnim merama, pa i o prilagođavanju granica, kako u pogledu Kosova, tako i ostatka Srbije. To prilagođavanje podrazumeva i Bosnu i Hercegovinu, jer bi Srbe moglo da zadovolji kada bi Srbija gubitak Kosova nadomestila objedinjavanjem sa Republikom Srpskom. To ne bi bilo idealno rešenje, ali je to mnogo bolje od trenutne politike SAD i EU, koja izgleda kao da svi na prostoru bivše Jugoslavije imaju pravo na secesiju, osim Srba. Jedino Srbi ne mogu da se otcepe od bilo kog entiteta, ma koliko on bio veštački i nefunkcionalan, što je svakako slučaj sa BiH - rekao je Karpenter. (E.P. - AG.)

ZA REZOLUCIJU O KOSOVU NAM NE NUDE NIŠTA!

Pojedine zemlje EU i SAD zahtevaju da Srbija promeni rezoluciju o Kosovu i Metohiji koju je predala UN, a zauzvrat nam ne nude čak ni prosleđivanje naše kandidature Evropskoj komisiji!

 

Čeka nas teška borba u UN... Našu delegaciju će predvoditi predsednik Tadić

Srbija sasvim sigurno neće podleći pritiscima pojedinih zemalja EU i SAD i neće promeniti rezoluciju o Kosovu i Metohiji koju je predala Generalnoj skupštini UN, saznaje Press u Vladi. I to naročito posle saznanja da naša zemlja za uzvrat ne bi dobila apsolutno ništa, pa čak ni prosleđivanje našeg zahteva za kandidaturu Evropskoj komisiji, koji već osam meseci stoji u fioci!

Srpska rezolucija će se na dnevnom redu naći 9. septembra, što je u našem timu ocenjeno kao povoljna okolnost, jer će tada Generalnom skupštinom i dalje predsedavati Libijac Ali Abdusalam Treki, dok Švajcarac Jozef Dais predsedavanje 65. zasedanjem preuzima tek nekoliko dana kasnije.

Srbija ima 40-60 glasova

U Vladi Srbije smatraju da će eventualni uspeh, odnosno izglasavanje srpske rezolucije, zavisiti pre svega od stava zemalja članica EU. Naime, sasvim je moguće da 27 članica budu uzdržane tokom glasanja i to iz dva razloga. Prvi je taj što je EU tražila status stalnog posmatrača na Generalnoj skupštini, pa bi bilo neugodno da njene članice budu razjedinjene prilikom glasanja, a zna se da pet zemalja EU neće da čuju za nezavisnost Kosova. Drugi razlog je što je srpska rezolucija tako sročena da je protiv nje teško glasati, jer ona naglašava osnovne principe međunarodnog prava - da jednostrana secesija ne može biti način za rešavanje sporova i istovremeno poziva na mirni dijalog do konačnog rešenja problema.

- Mi očekujemo da će za naš predlog glasati između 40 i 60 zemalja, a naš eventualni uspeh zavisi od toga koliko će država biti protiv. Ako zemlje EU budu uzdržane, imamo velike šanse da pobedimo, pošto od 69 zemalja koje su do sada priznale Kosovo, 22 dolaze iz Unije. I baš zato su pritisci koji na nas dolaze iz SAD i zemalja takozvane „kvinte" da promenimo tekst rezolucije veliki. Oni su svesni da je srpska diplomatija napravila veliki uspeh time što za mesec dana od objavljivanja mišljenja MSP-a nijedna zemlja na svetu nije priznala Kosovo i plaše se da bi eventualno izglasavanje naše rezolucije u UN bila naša nova diplomatska pobeda Srbije - kaže sagovornik Pressa.

Bogdanović: Prvo pregovori o statusu

Ministar za KiM Goran Bogdanović izjavio je da Beograd i Priština treba da razgovaraju ne samo o tehničkim pitanjima već i o statusu, a sve u cilju pomirenja dve etničke zajednice.

- Ne može se razgovarati samo o tehničkim pitanjima, kao što to traže Priština i deo međunarodne zajednice, već se mora razgovarati i o statusu. Zato srpska strana predlaže da se ide korak po korak u razgovorima o statusu, zatim o svim životnim problemima sa kojima se suočavaju i Srbi i Albanci, kako bismo na kraju došli do pomirenja dve zajednice. To je prilika da se napokon reši pitanje i Srba i Albanaca na zapadnom Balkanu. To je naša ponuda. To je naš cilj - poručio je Bogdanović.

On je dodao da su priče o tajnim pregovorima, razmenama i podelama teritorija - apsolutna neistina.

Vestervele ne donosi ništa

On naglašava da je ambasador jedne od najvažnijih članica EU na hipotetičko pitanje šta bi Srbija dobila kada bi promenila tekst rezolucije, u neformalnom kontaktu, praktično odgovorio da ne bi dobila ništa!

- Jasno nam je rečeno da i ako pristanemo na dogovor o zajedničkoj rezoluciji, nećemo moći da računamo na datum prijema u EU, ni na dobijanje statusa kandidata, pa čak ni na to da će naša aplikacija, koja već osam meseci stoji zaključana, biti prosleđena Evropskoj komisiji! Ambasador je rekao da Srbiji niko iz EU čak ne može da garantuje da naše buduće približavanje Uniji neće biti uslovljavano Kosovom! Potpuno je jasno da nam EU ne nudi apsolutno ništa i da nemamo nikakav razlog da pristanemo na dogovor - objašnjava sagovornik Pressa iz Vlade.

On naglašava da se ne očekuje ni da nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, koji u četvrtak dolazi u Beograd, donosi bilo kakvu ponudu Srbiji, već isključivo zahtev da naša zemlja pristane na izmenu teksta u nekom navodnom dogovoru sa EU. Njihov glavni zahtev je da se promeni deo rezolucije koji govori o rešavanju „svih spornih pitanja" i rešavanje „svih tehničkih pitanja", kao i da se potpuno izostavi deo u kojem se kaže da jednostrana secesija nije prihvatljivo rešenje.

M. Grujić

http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/130386/Ted+Karpenter%3A+Srbiji+za+Kosovo+dati+RS!.html

ZAŠTO SE VODI ISTRAGA PROTIV KARLE DEL PONTE

LICE MEĐUNARODNOG PRAVOSUĐA: ZAŠTO SE VODI ISTRAGA PROTIV KARLE DEL PONTE

petak, 20 avgust 2010 14:23 Aleksandar DOBROVOLJSKI

 

U zamenu za iskaze, tužioci Haškog tribunala su svedocima nudili da ih sakriju u drugim zemljama, da promene njihov izgled i dokumenta, a takođe su im obećavali da će obustaviti krivična dela koja se vode protiv njih


Zabavnu novost o tome da se Karla del Ponte, bivši glavni tužilac Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, i sama sumnjiči za zastrašivanje i potkupljivanje svedoka kao i za falsifikovanje iskaza svedoka, objavio je engleski list „Gardijan". Kako sledi iz izveštaja, istragu protiv svog bivšeg šefa, koja je na toj funkciji nemilosrdno progonila ratne zločince iz reda Srba, ali je ignorisala Albance, bosanske muslimane i Hrvate, sada vode sami tužioci Tribunala. U izveštaju „Gardijana" takođe se tvrdi da je, pored nje, istraga započeta i protiv još dvojice tužilaca tribunala - Danijela Saksona i Hildegarda Urc-Reclafa. To je prvi sličan slučaj za 17 godina postojanja Tribunala.

Pošto sam početkom 2000-ih godina u svojstvu akreditovanog novinara u novinarskoj sali tribunala proveo dve i po godine, nisu me iznenadila saznanja o tome da su tužioci Haškog tribunala plašili i „trenirali" svedoke koje su sami odabirali na najsramniji način. Preciznije bi bilo reći da sam se začudio samo tome što se na spisku sumnjivih našlo svega troje tužilaca, a ne 10-12.

„BRAVURE" MILOŠEVIĆEVIG TUŽIOCA Na primer, mirne duše bih tom spisku dodao Engleza Džefrija Najsa, koji je bio tužilac Slobodana Miloševića. Kod tog tužioca, kako se učinilo svim akreditovanim novinarima, pravu istinu nije govorio ni jedan svedok. Naročito oni iz reda bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca, koji su, raskrinkavajući bivšeg predsednika Jugoslavije, lagali na najsramniji i najciničniji način. Po svoj prilici, koristili su princip da su u ratu su sva sredstva dozvoljena.

Sećam se jednog od takvih „svedoka" - kosovskog albanca, bivšeg terenskog komandira „Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK). On je sedeo na suđenjima sa debelim crnim naočarima, iako u sali nije bilo jako svetlo, i podrobno pričao sudijama kako su srpski policajci na njegove oči ubijali i sakatili mirne Albance u njegovom selu pored Prištine.

Očigledno podučen od tužilaca šta i kako da priča, on je tečno govorio kako je svojim očima gledao raspravu srpskih policajaca i čak čuo kako su oni međusobnmo govorili da bi mogli pustiti nekolicinu Albanaca ako im se za to plati. Istražne sudije u crnim strogim mantijama slušale su njegovu priču maltene sa suzama u očima. Tužilac je, u istoj takvoj crnoj mantiji, gledao na svedoka sa umiljatošću kao u rođenog sina.

Jedini čovek u sali na koga nije delovala priča tog Albanca bio je optuženi Slobodan Milošević. U plavom odelu i kravati sa bojama srpske zastave, on je slušao svedočenje pažljivo, ali bez strasti. Samo je cupkanje nogom odavalo njegovu napetost i koncentraciju.

Ali, kada je na red došlo da Milošević postavlja pitanja, Albanac se zapetljao kao pile u kučine. Prvo što je Milošević pitao bilo je - koliko su bili daleko od njega srpski policajci o čijim je zločinima govorio. „Otprilike 200 metara", izjavio je ovaj. „A zašto u sali nosite crne naočare", usledilo je novo pitanje. „Pa zato što sam izgubio vid ratujući protiv srpskih neprijatelja naše slobode!", svečano je uzviknuo Albanac a, očigledno predvidevši to pitanje, Najs je odobravajuće klimnuo glavom.

Milošević je prelistao papire na svom stolu i pronašao lekarsko uverenje iz ambulante sela u kome je živeo Albanac i pročitao ga sudu. Iz uverenja je bilo jasno da je svedok koji je sedeo u sali izgubio otprilike 70 odsto vida nekoliko godina pre događaja o kojima je govorio. Prema tome, on fizički nije mogao ništa da vidi nalazeći se od mesta radnje na 200 metara. A ni da čuje, pošto na toj udaljenosti nije moguće čuti da su se srpski policajci dogovarali da za pare puste Albance.

Na „svedoka" optužbe, koga je obučio i pripremio engelski tužilac u tom trenutku bilo je tužno gledati. Istina, sam tužilac, ne hajući, odmah je pozvao novog svedoka koji se nije pokazao ništa boljim od prethodnog, pa je i on uhvaćen u laži. Kod posmatrača se čak stekao utisak da su, nemajući realne dokaze Miloševićeve krivice, tužioci jednostavno podučavali napabirčene „svedoke" šta i kako da govore na sudu. Naravno, nadajući se da će nešto od njihovog svedočenja i piti vodu.

Tužilac Džefri Najs je „radio"  u Tribunalu prilično dugo. Godine 2005. on je pokušao da pomoću specijalno obrađenih svedoka ubedi sud da srpska policija 1999. godine u kosovskom selu Račak nije uništila grupu terorista OVK, već da je streljala mirne Albance koji su se našli na njenom putu. Međutim, odbrana je imala pravog svedoka Bogoljuba Janičevića, bivšeg načelnika tamošnjeg odelenja policije, koji je pod zakletvom saopštio da su svi poginuli u stvari teroristi iz OVK i njihove pristalice.

Kako se potom ispostavilo, svi su oni u stvari bili pobijeni na različitim mestima u toku borbe, ali su ih potom Albanci sakupili na gomilu, pozvali strane novinare i celu stvar predstavili kao da je srpska policija streljala mirne kosovske seljake. Ubedljivosti radi, pored mrtvih „režiseri" su položili bele muslimanske kapice kosovskih seljaka. One su čudno izgledale – apsolutnbo čiste pored prašnjavih i okrvavljenih tela terorista, ali sudije Tribunala na to nisu obratile pažnju.

NASTAVAK SA ŠEŠELJEM Danas se svi ti marifetluci, koje su tužioci primenjivali u procesu protiv Miloševića, koriste i protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, jednog od najpoznatijih srpskih političara. Međutim, danas su izgleda činovnici tužilaštva prevršili svaku meru. Kako piše „Gardijan", sudije koje su tokom poslednje tri godine razmatrale optužbe protiv Šešelja odjednom su odlučile da za svedočenja svedoka optužbe zahtevaju posebnu istragu.

Pošto je, na primer, svedok tužilaštva Srbin Aleksandar Stefanović za vreme svedočenja u sudu izjavio da su tužioci na njega i njegovu porodicu vršili ozbiljan pritisak. On je dobijao do 50 telefonskih poziva sa pretnjama svakog dana za vreme dok je tužilaštvo zahtevalo da potpiše izjavu protiv Šešelja. Ne izdržavši košmar, svedok je potpisao.

Drugi svedok Vojislav Dabić saopštio je da je tužilaštvo zahtevalo od njega svedočenje u zamenu za „preseljenje u SAD i lepe pare". Došlo je do toga da je svedok pristao da potpiše, ali je tekst potpisao na engleskom jeziku, koji uopšte ne govori. Kako se ispostavilo, neke svedoke tužilaštva primoravali su da daju iskaze pod pretnjom da će protiv njih samih biti pokrenut krivični postupak, primenjujući pritom mučenje tako što su ih lišavali sna. U zamenu za potrebne iskaze, tužioci su im nudili da ih sakriju u drugim zemljama, da promene njihov izgled i dokumenta, a takođe su im obećali da će obustaviti krivična dela koja se vode protiv njih.

Predmetom pokrenutim protiv tužilaca Tribunala baviće se francuski sudija. Optuženi Del Ponte, Urc–Retclaf i Sakson za sada nisu priznali optužbe, ali su obećali da će sarađivati sa istragom.

Karla Del Ponte bila je glavni tužilac u Haškom tribunalu od 1999. do 2007. godine. Pritom, se aktivno zalagala za izručenje sudu srpskih lidera osimnjičenih za ratne zločine Radovana Karadžića, Slobodana Miloševića, Ratka Mladića i drugih. Od 2008. godine Del Ponte se nalazi na funkciji ambasadora Švajcarske u Argentini, koju je, kako se smatra, dobila za svoje zasluge na položaju glavnog tužioca haškog tribunala.

Istina, ne treba gajiti velike nade u pravičnost međunarodnog pravosuđa. Mišljenja smo da će procesi protiv tužilaca najverovatnije biti okončani tako što se neće pronaći prestupi u njihovom radu. Vrana vrani oči ne vadi, poznata je izreka. Ali, eto, takvo je lice međunarodnog pravosuđa, koje ne donosi presude čak samo pojedincima već u suštini čitavom jednom narodu – Srbima.


Izvor http://www.km.ru

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/36-politika/5211-lice-meunarodnog-pravosua-zato-se-vodi-istraga-protiv-karle-del-ponte-.html

Светозар Радишић: Pазбијaње СФРЈ објављенo 18. августа 1948. године у САД

Светозар Радишић, бивши ПР ЈНА

 

РАСКОМАДАНА ПЛАНЕТА

 

У овом првом делу разговора Светозар Радишић говори о свом војном искуству за време ратова у бившој Југославији, о Косову, о светским моћницима, владарима из

сенке и о осуди људскога рода на вечиту неслободу. Више о томе на сајту www.svetozarradisic.com , где се могу видети и његове књиге као на пример „Гушење истине", „Нестанак Великог Брата 2012", „Скривено мисаоно оружје", итд.

 

 

Који су били најтежи тренуци у Вашем послу, у којем времену Југославије? (за време Милошевића или после, за време присуства НАТО трупа, итд?)

 

ОДГОВОР: Када је неко посвећени официр, онда му најтеже пада немоћ. Ту немоћ сам први пут осетио када сам схватио да се распадају држава којој сам се заклео на верност и да ћу дати живот за њену одбрану и када се распада војска у којој служим свом народу. Реч је о СФРЈ и Југословенској народној армији. Био сам у Кабинету Савезног секратара за народну одбрану. Сваки дан сам имао утисак да се политичарима изнова пружа шанса да сачувају федерацију, а да они то не желе да искористе. Војници ЈНА су били гладни и жедни блокирани у касарнама у Словенији и Хрватској, а човек који је надлежан за одбрану, генерал Вељко Кадијевић, је само саветовао политичаре и није учинио ниједан потез да сачува част и углед својих војника. Будући да су око мене били Хрвати, Словенци, Македонци, муслимани и понеки Шиптар, било је тешко са њима и разговарати о судбини која је тако сурово стајала пред свима нама. Неравноправна одбрана од агресије НАТО-а није ни приближно психолошки била тешка. Једноставно знали смо да се боримо против најјаче силе на планети, да немамо шансе да се одбранимо, али смо чисте душе учинили са оним чиме смо располагали све што смо могли и знали. Што се тиче политичара, од Јосипа Броза Тита, преко Слободана Милошевића („и после Тита Тито") до садашњих глобалиста све је било провидно исто. Они су обављали процес транзиције из социјализма у капитализам и водили нас путем глобализације.

 

 

 

2. Шта сте радили за време ратова деведесетих? Шта се још не зна у јавности од свих тих друштвених прелома који су се збили на територији бивше Ју?

 

ОДГОВОР: У тих последњих десет година 20. века схватио сам да нам се приближава разбијање и распад СФР Југославије. Прве године провео сам у Титовој гарди и командовао практично најважнојом јединицом ПВО у ЈНА, која је обезбеђивала Јосипа Броза. Затим сам премештен у Кабинет Савезног секретара за народну одбрану, где сам са још неколико официра изучавао тзв. доктрине у оптицају. У Гарди су само потврђене моје искуствене стрепње (школован сам у Задру) да нас политичари воде ка рату, а у Кабинету су те стрепње поткрепљене документима, нарочито оним које смо добијали преко  адмирала Станета Бровета (заменик ССНО) из Скупштине СФРЈ и од руководстава република и намерно натурених покрајина. У јавности се не зна да су за разбијење СФРЈ постојали документи објављени у облику Директиве 20/1 објављене 18. августа 1948. године у Савету за националну безбедност САД и да су на списку земања за разбијање осим СФРЈ и пре ње биле СССР и ЧССР. Затим, грађанима није познато да је разбијање и уситњавање дражава у „бонсаи државе" први пут иницирано у чувеним „Протоколима сионских мудраца" и да је Бутрос Бутрос Гали изјавио да је намера „Планетарне елите" да ускоро на свету буде више од 400 државица. Бројни су документи за које грађани не знају, поменућу само још Правило КоВ САД ФМ 100 –5 (нема суверених држава) и теоријску основу Традоковог Памфлета 525–5, објављеног 1. августа 1994. године (TRADOC – Training and Doctrine Command), на основу којег су САД узеле у своје руке све светске процесе и креирање судбине света. Наравно, то су само документи, обични људи никада неће сазнати колико су њихове вође умешане у све процесе у којима они постају само опљачкана руља без трага слободе.

 

 

 

3. Је ли се шта могло спречити?

 

ОДГОВОР: Мислим да је одговор – не. Они који су смислили неслободу за све грађане света имају сву финансијску моћ и у својим рукама организације као што су НАСА, НСА (Агенција за националну безбедност САД), ЦИА, ДИА, ОЕБС, ММФ... Све те организације финансирају приватници – мегакапиталисти, а исто тако и све пројекте научне, школске, медијске, религијске...

 

 

4. Јесу ли ти ратови били „наручени" или спонтани?

 

ОДГОВОР: Сви ратови су планирани од настанка масонерије и породица попут династије Ротшилд. Дакле, од 1700. године наовамо. Алберт Пајк је према многим изворима детаљно разрадио три светска рата. Не само да се у ратовима зарађује највише и да су они најуноснији послови, уз продају наоружања и дроге, него је контрола људи све већа, тако да се ништа не догађа спонтано. Сви ратови су планирани, вођени и дозирани, а сврха им је владавина планетом из једног центра, односно да један човек (најимућнији) орвеловски царује планетом (у Библији га зову – Антихрист).

 

 

5. Шта сте радили за време НАТО напада 1999?

 

ОДГОВОР: Био сам главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа „Војно дело". Објавили смо три ратна броја за 78 дана (реч је о двомесечнику, а сада тромесечнику или шестомесечнику). У објављеним научним а патриотским написима довољно је података за будуће генерације, јер смо без страха написали све о времену у којем се налазимо. Мој период у „Војном делу" глобалисти су назвали националистичким. Било би ми јако жао уколико би уништили те примерке, или би им се случајно нешто догодило са њима, као што су (из)брисани моји ТВ и радио наступи на националним фреквенцијама у којима сам помињао демократе.

 

Је ли ЈНА била спремна да сачека Американце на копну? И које су још паравојне формације биле ангажоване у одбрану земље? И да ли су оне имале и друге циљеве, као нпр. Ратно профитерство, или....?

 

ОДГОВОР: Наших могућности у борби „прса у прса" су се плашили на Западу. У тој борби они би били много технички осетљивији, а психолошки веома угрожени. Да се то догодило, не би се писало о рату са дистанце и прецизном погађању невиних људи ракетама из „Шесте флоте", о коришћењу касетних бомби и муницији са „осиромашеним уранијумом", већ и о способности америчком, британског и друггих народа да сваки дан сахрањују своју децу коју су упутили на неке тамо Србе, за које нису знали и да постоје. Тзв. паравојне организације су биле свакако мање паравојне неко што су биле хрватске Зенге у време када је ЈНА била једина регуларна снага. Добровољци су у већини случајева, према Закону о одбрани, укључивани у ЈНА, а јединице као што су добровољци појединих странака су као јединице постале део Југословенске народне армије или тероторијалне одбране. Наравно, у рату су се догађале и инцидентне ситуације које нису увек и до краја контролисане и зато правни систем треба да рашчисти око тога да ли се неко огрешио о правне норме. Ратних профитера је било у свим сукобљеним снагама, као и антиратних профитера. Ови други су боље плаћени. Занимљиво је да су лоши и похлепни људи (Срби, Хрвати, „Бошњаци", „Црногорци"...) у свим срединама, савршено међунационално сарађивали, продавали и размењивали наоружање, опрему, храну и друге намирнице и тако стекли огроман капитал.

 

 

6. Шта вас је у војној каријери највише згрозило?

 

ОДГОВОР: Безосећајност политичара за сопствену војску, коју су трошили у ратовима, а затим хапсили потчињене генерале и послали непријатељима да им суде. У самој војсци (био сам приипадник ЈНА, ЈА, ВЈ и ВСЦГ): могућност да се високих положаја домогну улизице уместо зналаца и правих професионалаца.

 

7. За кога, по вама, Косово и Метохија предтавља највећи интерес већ одавно, и зашто? (за које државе, „Колумбија" на Балкану, за које циљеве, итд)?

 

ОДГОВОР: Претензије најмоћнијих похлепника на Косово и Метохију су разборите и логичне. Прво, пружила се прилика „владарима из сенке" да свој НАТО приближе Истоку и да изграде највећу базу на Балкану. Та база („Бонстил") је одскочна даска за даље овладавање Блиским истоком, а потпм продор према Кини, Индији, Јапану... Балкан је војно-стратешки најважнија тачка на планети. Друго, сви сателитски снимци и стари подаци показују да је реч о подручју са великим залихама најтраженијих руда. Није никакво чудо што су најмоћније снаге на свету гађале „осиромашеним уранијумом" просторе на којима живе Шиптари (Арнаути, Арбанаси, некадашњи Срби). Реч је о „чишћењу простора". Тамо се деца рађају са невиђеним дегенерацијама. Вероватно ће свет сведочити да су на тај простор насељене слуге „великог брата", будући да је технолошки могуће очистити сваки простор, чак и од уранијума. То што је Косово и Метохија расадник мафије, неморала, дроге, „белог робља", знали само да су бизнисмени узели ствари под своје и да ће убудуће одлучивати о том простору.

 

У овом другом делу разговoра наш саговорник износи своје ставове о САД и ЕУ и своје закључке о теоријама завере и светској манипулацији у

свим областима, а на крају објашњава шта би за све нас требало да значи Видовдан.

 

8. Ко је или шта сматрате да је највећи душманин човечанства у овом општем духовном тренутку у којем се налазимо? (и у које је по вама душевно стање света сада – декаденција, преокрет лествице вредности, итд).

 

ОДГОВОР: Ту не постоји само једна димензија. Постоје најмање две. Будући владар планетом (према Библији „Антихрист") свој успон заснива на вери и магији. Преко екуменистичког система и „Ње ејџ" покрета настојаће да обједини вернике под једну планетарну религију, тако што ће се брисати разлике између религија. У том процесу би требало да нестану хришћанство, ислам, будизам, јудеизам, сатанизам, паганизам... а да се религијска моћ обједини на Тргу Св. Петра у држави Ватикан. Тамо је трон владара вером. На другом трону је вођа масонерије, чији су ритуали (иницијације) засновани на староегипатској магији. Папа се хвали да бира главног масона, а масонерија да бира папу. Свеједно је ко ће превладати. Храм у Јерусалиму се већ гради.

 

9. Који су по вама најуродљивији начини манипулације данас, сем медија? Ко и чиме нам испире свест, и како се може одупрети онај који зна шта се збива у суштини?

 

ОДГОВОР: Све утиче на свест људи, односно на људску душу. Систем образовања и васпитања (дечија литература, школе, факултети, школске установе, посебно предавања из логике, математике и историје). Економија (новац, власништво, економске структуре и односи). Систем разоноде и забаве (музика, слике, филм, игре...). Савремене технологије геноцида (алкохол, наркотици, дуван, психотропна средства, генетски инжињеринг, невидљива технологија, електромагнетно оружје, клонирање, микрочиповање...). Проблем је у одљуђивању и отуђењу човека од човека, чак и у породици. „Испирање мозга" се догађа у свим наведеним системима, а постоји и непосредније: радом уређаја на фреквенцији на којој вибрира људски мозак (између 0,5 и 500 херца), уређајима какви су ХААРП, СИГИНТ, па чак и неки медицински електронски инструменти. Одбрана се мора заснивати на знању, организацији и мудрости – у процесу освешћивања. Тај процес је известан, мукотрпан, али још далек од обичног човека.

 

 

10. Писали сте о стратегијама и доктринама, о утицању на свест, мозак и душу људи. Ко то ради и који је крајњи циљ? (напомињем да ова питања постављам за ширу читалачку публике, лично неке од одговора знам, јер ме је одувек занимала „теорија завере")

 

ОДГОВОР: Проблем је на нивоу рашомона. „Теорија завере" не постоји, чак је та синтагма и језички некоректна. Међутим, будући да од постања постоје завере, све што је о њима написано зове се теорија о заверама. Та теорија постоји и веома је обимна. Непријатељи људског рода су толико трапави да ни основне формилације не успевају да усагласе и свашта изговарају и пишу. Претходно сам већ рекао да „Светска елита" ствара руљу (људи заглупљени пробраним информацијама), не би ли лакше (о)владала светом. Олдос Хаксли је рекао да ће људи бити срећни у својој неслободи, а при томе је говорио о утицају пилула које ће уносити у свој организам у припреми за „неоробовласнички поредак".

 

11. Има доста људи који данас на сва уста вичу да не постоји никаква теорија завере. Који је ваш коментар на то?

 

 

ОДГОВОР: Реч је о системцима. Они се углавном налазе у тзв. невладиним организацијама. Плаћени су да тако говоре, на основу Агенде за мир Уједињених нација. И ту организацију плаћа масонерија, односно „Светска елита" („велики брат", „мега финансијери"). Не треба им замерити, тако прехрањују породице, а више не знају. Као што у ратове шаљу само оне који немају избора, тако бирају људе за „прљаве послове" из оних групација које би остале без посла у свим другим проверама. То су људи који тврде да им није до политике, да су пацифисти и да је само важно да рата не буде. Волео бих да знам да ли су убеђени у то што пишу и говоре у медијима. Уколико тако мисле, мислим да им само Бог може помоћи, а већином је реч о безбожницима. Сусретао сам многе међу њима. Беже од разговора о било којој теми и само причају да је важно да своју децу изведу на пут. На какав пут?

 

 

12. Како гледате на Уједињену Европу, као Србин?

 

ОДГОВОР: Иако ће то деловати патетично, мени је њих жао и било би ми жао уколико са заувек укаљамо њиховим схватањима. С ким си такав си. „Уједињена Европа" (Увропска унија) успоставља по моделу Сједињених Држава, а САД су једна од најугроженијих земаља на свету, препуна бесправља, још увек расистичка а пред налетом је исламизације, хиспанолатинизације и африканизације. Европа је угрожена таквим Сједињеним Државама. Мегакапиталисти из САД не дозвољавају Европи да прогледа, не дају јој да се брани (да има своје оружане снаге), а претворени су наводно у мега-државу. Европски парламент је место „интелектуалног" хаоса и најбољи доказ да ниједна држава нема суверенитет, нити да грађани Европе имају личне слободе.

Сврха људског живота је слобода. Наш (српски) проблем је што нам не допуштају да будемо слободни и да сами одлучујемо о својој судбини. Када би Срби владали Србијом за неколико година бисмо стали на ноге и били потпуно независни, а најважније је да бисмо били узор свету да је могуће живети боље. Они из ЕУ су нам искрени непријатељи, окупирали су Србију и Србе и даље раде на њиховом уништавању. Не показују на ниједан начин да желе да сарађују, јер непрестано настављају бескрајни низ уцена. Наставили су рат и своју оружану агресију кроз неоружане облике агресије.

То што Србе скоро нико на планети није истински подржао платиће људски род убудуће. Све ће се догодити према космичким, неумитним законима „сетве и жетве" и онима који су ширили зло и „марионетској власти", која је саучествовала у уназађивању српског народа. Срамота је што демократама, које су навијале да се Срби бомбама и ракетама опамећују, нису помогли њихови сарадници (садашњи окупатори) да се бар неки мост у Србији њиховом донацијом или поклоном оспособи, или подигне. Још увек их чекају зграде Генералштаба, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, мостови... Наши споменици. Велики је грех садашње власти што нам споменике на ЕУ и НАТО претварају у нове грађевине, па нећемо имати шта да покажемо потомству. Чине то због себе, да не покажемо кога су (оп)служили.

 

 

13. На вашем сајту стоји антрефиле о Видовдану. Објасните нам зашто сте се тако емблематично осврнули на Видовдан.

 

ОДГОВОР: О Видовдану мислим оно што сам написао на сајту. Заиста мислим да је Видовдан више од мита и да је срастао са бићем српског рода. Будући да су Срби спојили паганског бога са Христом, тако што Светог Вида славе Хришћани, онда то добија нову димензију и уздиже се на ниво архетипа и симбола. Видовдан је важан за сваког Хришћанина јер је на тај дан Свети цар Лазар опредељењем за „Царство небеско" одредио судбину Срба до сада, сада и вероватно свевремено и ванвремено.

С научног становишта он је уткао у Србе веру, љубав и наду и спојио материјалну, енергетску, душевну и духовну сверу у космичку хармонију. Зато су многи Срби проблем за оне који би да покоре људе и учине их неслободним. Видовдански поглед на свет омогућава људима које је васпитавао Свети владика Николај Велимировић да буду изнад греха и изнад смрти, а рада су непоколебљиви и несавладиви. Велики Србин је рекао: „Бој се оног ко умије без голема мријет јада". Такви су видовданци.

 

 

www.temisvarskivesnik.ro

 

temisvarskivesnik@yahoo.com

 

novitemisvarskivesnik@gmail.com

10.август 2010.

Група Крајишника тужила америчку војну компанију МПРИ

Група Крајишника тужила америчку војну компанију МПРИ

четвртак, 19 август 2010 20:30 Танјуг

 

Група Срба која је до 1995. године живела у Крајини тужила је америчку војно-консултантску фирму МПРИ, тврдећи је да је учествовала у геноциду и тражи милијарде долара одштете, пише данашњи "Вечерњи лист".

Према тврдњама тужиоца, приватна компанија је војно опремала хрватске војне снаге, подучавала хрватске официре и осмислила план операције "Олуја".

У тужби, написаној на 40 страна, сведоци наводе да је циљ "Олује" био "силом протерати мањинску етничку групу", а компанију МПРИ спомињу као "учесника у геноциду", пише хрватски лист.

* Фирму МПРИ основало је 1987. осам бивших официра америчке војске, а 2000. ју је купила компанија Л-3 Communications.

"Операција Олуја постала је највећа копнена офанзива у Европи од Другога светског рата, а као последицу је имала убиства и нехуман однос према хиљадама Срба, насилно протеривање 200.000 Срба из њихових вековних домова, пљачку и уништавање имовине вредне стотине милиона долара", наведено је тужби.

Група Срба је навела и да је тадашњи министар обране Гојко Шушак на састанку с представницима фирме МПРИ у октобру 1994. године, кад је с америчком компанијом наводно склопљен мултимилионски уговор, казао да "жели Србе истерати из Крајине".

Случај се води у федералном суду у Чикагу, пренео је "Вечерњи лист".

"Веритас" ће пружити помоћ Србима

Документационо-информациони центар "Веритас" ће пружити сву потребну помоћ крајишким Србима који су подигли тужбу против америчке војно-консултантске фирме МПРИ због учешћа у геноциду почињеног у операцији "Олуја", изјавио је данас председник те невладине организације Саво Штрбац.

"Учествовали смо у припремама тужбе", рекао је он у изјави Тањугу и објаснио да су први контакти успостављени пре годину дана, а тројица америчких адвоката посетила "Веритас" 17. новембра прошле године.

"Ми смо спона између крајишких Срба и америчког адвоктског тима и радо смо прихватили ову сарадњу", указао је Штрбац.

* Штрбац је навео да ће америчким адвокатима бити стављена на располагање сви докази које поседује "Веритас": спискови убијених и рањених Срба, евиденција о њиховом изгону, спаљеним домовима, уништеној и опљачканој имовини, током и после операције "Олуја".

"Према мојим сазнањима, прве тужбе покренули су Срби који су избегли у САД и постали амерички држављани, а којима је у 'Олуји' убијен неко од чланова породице", казао је Штрбац.

Он је поручио да ће касније уследити и тужбе чланова породица страдалих у "Олуји" који живе у Србији, Републици Српској и другим земљама за претрпљену душевну бол и накнаду штете за уништену и девастирану имовину.

Штрбац је навео да Србе прогнане из Крајине пред америчким федералним судом у Ццикагу заступа велика америчка фирма, која има на десетине адвоката и филијале у више земаља широм света.

Према његовим речима, адвокати од породица неће узимати новац унапред, већ раде на проценат, а у ову веома скупу грађанску парницу "не би ушли да не очекују да ће им се исплатити."

http://www.in4s.net/globus/78-globus/20494-2010-08-19-19-37-24

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

Administrativna podela KiM (levo) i replika nedicevske Srbije (desno) (Foto arhiva Glasa juga)

Deklaracija o nezavisnosti Saveza opština KiM

18.08.2010. 10:41

„Ne pristajemo na izdvajanje teritorija svojih opština iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo Republike Srbije, navodi se u tekstu „Deklaracije o nezavisnosti saveza opština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija" u koju je KIM radio imao uvid.

„U svojstvu najvišeg organa lokalne samouprave građana Srbije na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija Savez opština Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (SAO KiM) kao izraz suverenog prava građana Srbije, koje predstavlja donosi Deklaraciju ", stoji u uvodu dokumenta koji je u osam tačaka obrazlaže stanje na Kosovu i Metohiji.

Između ostalog u deklaraciji se naglašava da se tekst isključivo odnosi na nezavisnost teritorija i opština iz sastava SAO KiM-a  od „tvorevine koju su njeni stvoritelji nazvali Republika Kosovo".

SAO KiM konstatuje da je tkz. Republika Kosovo proglašena 17. februara 2008.godine od strane „jedne grupe do tada građana Srbije koji su na sednici svog predstavničkog organa u Prištini tako odlučili usvajajući svoju tzv. deklaraciju o nezavisnosti Kosova".

„SAO KiM konstatuje da geografski pojam Kosovo i Metohija samim imenom ne može označavati istu teritoriju i da teritorija na koju pretenduje tzv. Republika Kosovo ne može po automatizmu biti čitava teritorija Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavni deo teritorije Republike Srbije koji je kao geografski pojam jedini međunarodno- pravno priznat".  

SAO KiM konstatuje da su od 1999. godine pa sve do danas počinjeni nebrojani akti najgoreg nasilja prema pripadnicima, naročito srpske nacionalnosti, čiji vinovnici nisu pronađeni niti adekvatno kažnjeni za svoja zlodela.

„Nepopravljive su posledice strašnog, gotovo biblijskog, pogroma od 17. marta 2004. godine kada su građani Srbije, naročito srpske nacionalnosti brutalno prebijani i ubijani a njihova imovinma pljačkana i spaljivana dok je više od 100 sakralnih objekata SPC teško oštećeno i potpuno uništeno, među kojima i oni pod zaštitom UNESKO-a".

„Kao rezultat etničkog čišćenja nealbanaca i genocidnog ponašanja albanskih vlasti u Prištini, više stotina hiljada građana Republike Srbije nealbanske nacionalnosti proterano je sa svojih mnogovekovnih staništa. Njima je fizički onemogućen čak i pristup grobljima predaka koja se sistematski uništavaju sa očiglednom namerom da se uklone svi materijalni dokazi o postojanju nealbanaca na ovom prostoru. Na delu je i masovno albansko falsifikovanje opšte istorije u ovom regionu, koja se silom nameće i u školskoj nastavi".

SAO KiM ističe "da bez obzira na pojedinačna priznanja te države iz pragmatičnih razloga tzv. Republika Kosovo stvorena kao rezultat genocida prema nealbancima nema nikada pravo na međunarodno pravni subjektivitet jer je genocidna tvorevina".

SAO KiM konstatuje da teritorije svojih opština ne izdvaja iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u međunarodno pravnom smislu sastavni deo teritorije Republike Srbije.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7454

Kолико кошта косовски додатак

Kолико кошта косовски додатак

Био је то политички потез са вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме Косово

Сви медији су преко викенда објавили вест да је укинут косовски додатак на плате запослених на Косову и Метохији. Уставни суд је прогласио незаконитом уредбу владе из 2003. године. По тој уредби су уведене надокнаде за све прогнанике који су некада били запослени, негде у висини социјалне помоћи, али је и утврђен начин исплате зарада за оне који су остали да живе и раде на Косову и Метохији. Био је то политички потез са, вероватно свесним кршењем закона, али јасним циљем да се народ задржи ту, на своме. Био је то политички потез владе и у смислу поспешивања повратка, јер су многе породице и појединци одлучили да се врате у напуштене или разрушене домове, јер су имали боље услове за егзистенцију него негде у колективном центру. Па чак и они из градова који су продали станове за онолико новца колико су морали, па више не плаћају кирију јер су купили неки кров над главом за онолико колико су за свој стан добили, брзо су осетили фразу „Зидови се не једу...". Сналазили су се, конкурисали, писали молбе и налазили су посао у селима где су Срби остали.

Све док има деце–ученика биће потребни и професори. Све док има народа, биће потребни и лекари. Управо се због ове вести, а у резигнацији због свега преживљеног препричавају искуства од деведесет девете како је доктор Перинић порађао жене у запуштеној амбуланти, а докторка Зорица Ђорђевић проводила дане и ноћи крај породиља у грозници. Доктор Перић, млади хирург, спасавао је животе и тешком муком обезбеђивао пратњу Кфора за транспорт животно угрожених. Новац, упорност и истрајност довели су до тога да сада у Грачаници хирурзи обављају компликоване операције, порађају просечно од четири до шест жена дневно, имају трансфузију крви, функционишу лабораторије, рендгени, хитна помоћ, амбуланте у скоро сваком селу.

Тако је било. У ратној атмосфери отишли су они који су спасавали голе животе. Ови који су остали нису знали где би, јачи је био инстинкт за самоодржањем ту где јесу. Где је њихово. У марту 2004. поново страхоте и страдања. Никада нећу заборавити песму, тада девојчице Биљане Николић из Лапљег Села, која у својој песми описује како је тешко када те боли зуб, а струје нема, амбуланта је далеко. Или састав гимназијалке из Липљана која одбројава зимске дане у којима немају струју, а живот тече, и тако дан по дан негде преко педесет дана.

И у школу су кренула на време деца, те деведесет девете. Гимназијски професор из Приштине Воја Рашић који је остао у родном Добротину, са Војом Стојановићем из Градског саобраћајног предузећа успели су да набаве аутобусе и нафту и храбре возаче који су кружили по селима и довозили децу до школа. И сада, после толико година, многа деца у Сливову, Брњици, Ливађу, Гуштерици, Сушици, Чаглавици, Преоцу, Угљару, Батусу, Кузмину, Прилужју, Племетини, Бабином Мосту, у пет сати ујутру су на месту где чекају аутобус који ће их превести до Грачанице или Лапљег Села где су по три средње школе смештене у матичној сеоској основној школи. У почетку је било тешко обезбедити наставни кадар, али и професори су почели да се враћају, конкурси су профункционисали па су предавачи углавном компетентних квалификација. Као и свуда на свету и свуда у Србији, фамилијаризма има и неправилности има, али надлежни увек знају те појединачне случајеве.

Један јунак Добрице Ћосића, Тола Дачић у трећој књизи „Време смрти" каже: „Човек је као дрво. Где никне, ту је његово. И ту му је све...". Тај јаки корен се код Косоваца осећа снажно. Некога исцрпљеност од неизвесности, некога лакомисленост, некога похлепа за новцем тера до прода њиву својих прадедова. Много је оних који никада и ни за какве паре неће отуђити то што су наследили. Људи су се уморили. Не виде никакву стратегију државе, трпе велике притиске са свих страна. Још када су исечени мобилни телефони речено је у једном тренутку: „Учинићемо све". Више нико и не пита.

Ево сада и конкретних података колико износи косовски додатак. Запослени интелектуалац у локалној самоуправи (Скупштина града Приштине) има плату око 40.000 динара. То је оно што прима преко банке, значи свих сто педесет одсто. Административни радник са средњом школом и четрдесет година радног стажа прима 31.000 динара. Ако је то незаконит износ који треба смањити колики је износ плате по закону административног радника или интелектуалца у Скупштини града Крагујевца или Ниша или Београда?

Али ако буде укинута трећина плате, шта је могући след догађаја? Може бити повећан број породица које ће тражити социјалну помоћ. Када лекари потраже боље плаћен посао, народ ће остати поново на савести малог броја најупорнијих. Колико ће они моћи да издрже? Професионално, емотивно и морално. Према својој деци која расту у неслободи. Па када професори више не буду могли да поднесу трошкове кирије и сталних путовања, ко ће дати образовање деци најупорнијих.

Шта се заправо жели постићи смањењем плата запослених на Косову и Метохији? Вратићемо се на спорну уредбу владе из 2003. године. Доношењем те уредбе око стотину запослених у Привременом извршном већу и Скупштини Косова и Метохије, остало је на улици. Без минималца, без икакве надокнаде. Без икакве коначне пресуде радних спорова који се воде код наших судова. Сада у овој реорганизацији судства, да ли ће одлука Уставног суда о незаконитој уредби, покренути решавање појединачних и колективних спорова на ову тему?

Радмила Тодић-Вулићевић, Грачаница

објављено: 19/08/2010

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Koliko-kosta-kosovski-dodatak.sr.html

Mujezinović otima srpske stanove

Mujezinović otima srpske stanove

 

Autor: Biljana Gagula

utorak, 17 avgust 2010 19:02

Bivšim oficirima JNA ne pada na pamet da se odreknu svojih stanova, koji su ostali u gradovima širom Federacije BiH i na taj način ih prepuste pripadnicima Armije RBiH. Ovo je poručio Jovo Vukobrad, predsjednik Stambene komisije Udruženja vojnih penzionera RS, koji je neprihvatljivom ocijenio izjavu federalnog premijera Mustafe Mujezinovića da bi u praksi bilo nemoguće primijeniti odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" na bar hiljadu stanova, koji su prije rata u BiH bili u vlasništvu Srba. - Ne pada nam na pamet da uzimamo od onih koji su branili BiH i dajemo onima koji su je napadali, po cijenu bilo čega - kategoričan je bio  Mujezinović. Vukobrad kaže da je ovakva izjava federalnog premijera skandalozna, jer bi on trebao da se podjednako brine o sva tri konstitutivna naroda u FBiH, a ne da zastupa samo interese Bošnjaka. Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, Nebojša Radmanović, ocijenio da je stav premijera FBiH o neprovodivosti sudske odluke dio politike koja se vodi od rata i koja je antidejtonska, protivna međunarodnom pravu i suprotstavljena sudu u Strazburu. - Mujezinovićev izjava grozan je primjer u 21. vijeku kako čovjek misli da se rješavaju pitanja i kako se uskraćuju prava ljudima koji to imaju po odluci Suda u Strazburu. Možete misliti kada bi se neko iz RS tako ponašao, kakve bi bile reakcije, pogotovo međunarodnih zvaničnika - rekao je Radmanović. On je istakao da do ovakvog problema sa stanovima Srba nije trebalo ni da dođe, dodajući da se na ovom primjeru pokazuje različit pristup u BiH, jer je RS ispunila svoje obaveze u vezi sa vraćanjem imovine. - Dok je u RS sve vraćeno, osim u neznatnom broju slučajeva koji su sada na sudovima, i tako potpuno ispunjen aneks o povratku imovine izbjeglim i raseljenim licima, u Sarajevu se to potpuno osporava. Sarajevo i FBiH osporavaju Ustav FBiH, koji ne funkcioniše kada su u pitanju Srbi i tendenciozno na taj način smanjuju srpsku populaciju u FBiH, a pričaju o multietničnosti - naveo je Radmanović. Predsjednik RS, Rajko Kuzmanović, rekao je da se odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu moraju izvršavati, te da u tom smislu, nema načina da vlasti FBiH izbjegnu da provedu presudu ovog suda u slučaju "Đokić". Predsjednik RS uvjeren je da evropske institucije neće tolerisati ovakvo ponašanje i očekuje da utiču na predstavnike vlasti FBiH da ispoštuju odluku Evropskog suda za ljudska prava. - Premijeru Mujezinoviću, bilo bi mnogo bolje da traži načine da postupi u skladu s odlukom suda, a ne da daje izjave koje su suprotne pravu i pravdi i Evropskoj konveciji o ljudskim pravima i slobodama - smatra Kuzmanović. Predsjednik Narodne skupštine RS, Igor Radojičić, upozorio je da bi eventualna odluka Vlade FBiH da ne izvrši odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Đokić" mogla da proizvede iste ili čak veće posljedice nego predmet "Sejdić i Finci" i da bi moglo doći do međunarodne izolacije čitave zemlje. Radojičić je izjavu premijera FBiH ocijenio kao nepravičnu, ispolitizovanu i diskriminatorsku. Staša Košarac, rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica RS, naglašava da su odluke Suda za ljudska prava provodive i da je dužnost institucija BiH da ih, kao takve, provedu. Član Delegacije Parlamentarne skupštine BiH u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope, Mladen Ivanić, izjavio je da FBiH neće imati mogućnosti da odbije odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Đokić" i da će morati da je provede, jer je cijena njenog ignorisanja ogromna. - Evropske institucije neće takvo ponašanje tolerisati. To bi moglo da dovede do potpune suspenzije u Savjetu Evrope i sasvim sam siguran da će federalni premijer, Mustafa Mujezinović, i drugi Mujezinovići takvu odluku morati da provedu i to veoma brzo - izjavio je Ivanić.   ĆURGUZ Na potezu visoki predstavnik Visoki predstavnik u BiH treba da izrekne sankcije i mjere prema najvišim nosiocima vlasti FBiH i njihovim predstavnicima u zajedničkim organima BiH, kao što su Mustafa Mujezinović i Amor Mašović, koji opstruišu vraćanje vojnih stanova i traženje nestalih Srba u BiH, izjavio je predsjednik Boračke organizacije RS, Pantelija Ćurguz. Ćurguz je rekao da je suština svih problema u BiH to što zvanični nosioci najviših funkcija vlasti FBiH i njihovi predstavnici u zajedničkim organima BiH smatraju Srbe agresorom na BiH. - Svi koji dolaze na političke funkcije u FBiH imaju zadatak da realizuju projekat po kojem treba da izvedu zaključak po kojem su Srbi izvršili agresiju na BiH, zbog čega je veliki problem da pojedinac iz RS i sama Srpska ostvare bilo koje pravo koje im pripada u institucijama vlasti FBiH i zajedničkih organa BiH - zaključio je Ćurguz.

 

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=8984:mujezinovi-otima-srpske-stanove&catid=18:u-fokusu&Itemid=153