MIŠA ĐURKOVIĆ: TEATAR APSURDA ILI KAKO JE MR. SORRY DOŽIVEO ĆEBOVANJE U SVOJOJ STRANCI
sreda, 10 novembar 2010 21:42
Borisu je pokazano da je njegova karijera u stranci završena i da to neće biti tako brzo samo zato što od ovoga što ostaje oni ne mogu da izvuku čoveka koji ima iole harizme a bez takvog se ne može na izbore
Nedelja iza nas pokazuje u kojoj meri srpska politička scena postaje teatar apsurda. Ja ne znam ko, uključujući i same aktere, može više ove nesrećnike da shvata ozbiljno. Čekaj bre, kako shvatiti ozbiljno čoveka koji tvrdi da se budi uz Severinu? Taj je prvo seljačina, od koga je valjda gori samo onaj stručnjak za fudbal što je ovde došao da kenja kako je njegovo Sarajevo „najljepši grad na svjetu" i za koga je Dino Merlin vrhunac pop muzike!?
No da je čovek ljakse, ajde de. Ali je veći problem što je njegov propagandni genije istripovao da će upravo takva neka glupost pomoći da se umilostive Krvati. Inače ja postajem sve veći Krletov fan. Sve one gluposti koje su Matić i Marković radili i tripovali na našu sramotu, ostaće čista nula u odnosu na Krletove domete. Pazite samo onu projekciju svoje lične istorije na Borisove navodne neostvarene planove. Onaj trip o odlasku u Dalmaciju da se radi na svetioniku je diretno upisivanje Krletove lične ekskurzije kada je nakon raspada Idola i diplomiranja na Medicinskom fakultetu zbrisao na jedan od otoka da stažira u lokalnoj zdravstvenoj stanici.
STRANO TELO Ili šta reći na brutalno ćebovanje koje je ovaj Mister Sori doživeo na predsedništvu svoje stranke u trenutku kad je navodno na vrhuncu svoje moći. Po ko zna koji put mu je stranka pokazala da je on u njoj strano telo koje služi kao instrument da se dobiju izbori i ništa više od toga. Propale su mu sve ideje da centralizuje stranku, da poveća broj potpredsdnika čime bi im devalvirao značaj, da ih on bira kao deo svog menadžerskog tima umesto što legitimitet dobijaju od izbornog tela itd. Jasno mu je stavljeno do znanja da ništa ne može da mu prođe uključujući i suludu ideju da Džeremaja bude potpredsednik. Ende. Finito. Jedva su mu ostavili jednog potpredsednika, ali da to bude DUle PEtrović kao najmanja smetnja. Mučenom Vuku je ostalo da ga Bosiljka za sve pare brani po novinama, da priča kako je on popularan među biračima i kako će biti na dobitku i ako ne bude izabran!?
Borisu je jasno pokazano da je njegova karijera u stranci završena. Jedini problem je što od ovoga što ostaje oni ne mogu da izvuku čoveka koji ima iole harizme a bez takvog ne mogu da se dobiju izbori. (Uzgred i sada su već pali ispod 20 odsto) Ne zaboravite da je za Đilasa morao da se promeni izborni zakon ne bi li ovaj postao gradonačelnik jer bi ga na svakim direktnim izborima Aca Vučić odrao. Još veći problem je američka projekcija koja od mučenog Šuleta treba da pravi novog lidera stranke. Ne ide koliko god se oni trudili. Džaba što je Šule najposlušniji kadar koga su oni ovde imali u istoriji, što je jasno odbio da se sretne sa ruskim ministrom odbrane, što brani američke osvajačke ratove bolje nego bilo koji neokons u Vašingtonu itd. Prosto, kad god mu date šansu da se upropasti, on to uradi.
Doduše, poslednji put je otišao na neku vrstu grupnog duela još pre dve godine kad ga je Lazanski masakrirao. Od tada ga isključivo vode u varijantu jedan na jedan sa frendli novinarima. No pre par dana je opet imao ispad među svojima na onom skupu gde su propagirali neohodnost atlantskih integracija. Šule je sedeo u publici i toliko ga je iznervirao jedini učesnik koji je bio protiv NATO da je ustao i rekao mu da bi, umesto bavljenja NVO pričom, trebalo da se politički angažuje, pa da brani svoje stavove. Prozvani učesnik mu se zahvalio na predlogu ali ga je upitao da li će to isto da predloži i kolegama iz NATO frendli organizacija kao što su Milićkin Centar za evroatlantske studije ili Pajevićev ISAK fond. Zblanuti ministar se kisleo nasmejao i seo.
PRIRODNA SRBIJA Kad već pominjem ovih par organizacija, da vas u pozorim da će takvih ad hoc projekata sa samo jednim zadatkom - propagandom NATO integracija u Srbiji biti kao kiše. Naime nedavno je departman u okviru ove „bezbednosne i vrednosne" organizacije zadužen za propagandne delatnosti izdvojio čak dva miliona dolara za širenje svoje ideologije i spinovanje javnog mnenja u Srbiji. Tek sada se jasno vidi da je ukupan učinak inicijative koju je onomad DSS pokrenuo (i sam sam je potpisao) za raspisivanje referenduma u stvarnom smislu samo pomoć tom istom NATO.
Slučajno ili ne, DSS ništa nije uradio sa celom pričom, ali je za NATO celokupno dešavanje uključujući i debatu u „Politici" izvanredno poslužilo sa skeniranje stanja, mapiranja potencijalnih protivnika, registrovanja ključnih argumenata protiv, i u skladu sa tim za postepeno pripremanje strategije preumljenja, koja treba da se implementira više godina, pa možda i decenija. Oni jako dobro znaju da su Srbi vrlo specifični (iracionalni kako reče jedan diplomata) i da treba vremena za glajhšaltovanje mladih generacija. Ali cilj je više nego izvestan i ponovo ga je otkrio nemački ambasador. Ekselencija Mas lepo reče: treba naučiti srpsku decu da je bombardovanje 1999. bilo ne samo u interesu ljudskih prava već u našem najdubljem interesu. Dakle na kraju ovog procesa mi bi trebalo da slavimo 24. mart kao dan borbe protiv fašizma.
Uzgred, kad je Cobel pre par godina izneo projekciju daljeg cepanja Srbije, ovde je još postojalo dovoljno dostojanstva da se on ignorisanjem istera iz zemlje. Danas mediji nisu smeli ni da prenesu Masovu izjavu u celini, a na nju nije reagovao nijedan političar.
Vrhunac domaćeg ludila je ipak nedeljni performans u Areni, gde su Ameri promovisali Tomu u budućeg premijera ove zemlje. Došao je i Monti a odmah pored njega i Ljilja Smajlović. Malo Kemiš, malo Vrelo i Velja da poruči kako je Srbija izabrala. A šta je to izabrala? Pa ništa. Ona dvojica nisu, naravno, pričali ni o čemu ozbiljnom: ni o Telekomu, ni o Masovoj izjavi, ni o NATO, ni o gej paradi itd. Jer da su se dotakli ijedne teme koja iritira Zapad, ode mast u propast.
Najviše mi žao onih mučenika koje su autobusima dovezli iz cele Srbije. Ovi bivši radikali, uglavnom sirotinja, zviždanjem Montiju i ovacijama Konuzinu jasno su pokazali gde im je i dalje srce. Zajeb je bio što su onda rekli da se bore za Veliku a trebalo je za Prirodnu Srbiju (uzgred nek bar Šešelj i Todorović promene ime svom glasilu). No sad se ne bore više ni za šta osim da konačno i oni dođu do svih onih poslova i kombinacija, koje njihove žute i 17 puta šifrovane komšije već godinama vrte njima ispred nosa. I to je to. A Prirodna Srbija? Tu se obori pogled nadole, mahne rukom i onako sa nelagodom kaže: pa ionako sve propada, šta ja tu mogu sam...
