Mladić: Ja sam Ratko! (VIDEO, FOTO)

Najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić uhapšen danas u selu Lazarevo, kod Zrenajnina. Mladić bio kooperativan i odmah je priznao da je on najtraženiji haški begunac! Ratko Mladić nije bio prerušen, nije imao bradu, veoma je ostario, a prilikom hapšenja je bio vrlo kooperativan. Ratko Mladić, prilikom hapšenja, imao kod sebe dva pištolja, tvrdi Rasim Ljajić. Mladić ne može da pomera jednu ruku jer je preživeo moždani udar. Najavljeni protesti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Uhapšen Mladić!

Specijalna jedinica MUP-a Srbije u tajnoj operaciji u selu Lazarevo kod Zrenjanina uhapsila Milorada Komadića, za koga se osnovano sumnja da je general Ratko Mladić. Uzeti DNK tragovi za analizu potvrđivanja identiteta. Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, nije želeo da komentariše ovu informaciju, baš kao ni portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić i Jovan Stojić iz BIA.
Opširnije možete pročitatiOVDE!
Kako javljaju beogradski mediji Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor i bio je jako kooperativan.

Mladić priznao da je on najtraženiji haški begunac!


Mladić imao moždani udar!

Posle petnest godina skrivanja, Ratko Mladić više ne uzgleda kao što ga pamtimo. Zdravlje mu je ugroženo i imao je moždan udar. Opširnije pročitajte OVDE!


Svi detalji hapšenja Ratka Mladića!

Pripadnici policijskih snaga jutros u 5.30 pretresli kuću Branislava Mladića, brata od strica Ratka Mladića, u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Pretresene i kuće Mladićevih rođaka - braće Zorana i Dragana, kao i Draganovog sina Neše. Meštani tvrde da haški begunac nije uhapšen u Lazarevu, već u Beogradu! Opširnije OVDE!

Dačić: Mladić nije pružao otpor!

- Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor, nije upotrebio oružje i nije se sukobio sa pripadnicima policije - kaže zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić. Opširnije OVDE!


Tadić potvrdio hapšenje!

Predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio da je u jutrošnjoj akciji uhapšen Ratko Mladić. Akciju izveli pripadnici Bezbednosno informativne agencije i Službe za otkrivanje ratnih zločina.
Hapšenjem potvrdjeno evropko opredeljenje Srbije.
- Hapšenjem Mladića skinuta ljaga sa Srbije, izjavio Boris Tadić.
Opširniji izveštaj možete pročitatiOVDE!

Po zakonu Mladić još ne ide u Hag

Tužilaštvo za ratne zločine objavilo je kompletnu proceduru koja prati period od Mladićevog hapšenja, pa sve do njegovog izručenja Hagu. Opširnije pročitajte OVDE!


Haški tribunal pozdravio hapšenje Ratka Mladića. Prebacivanje u Hag očekuje ubrzo. Opširnije OVDE!

Homen: Danas saslušanje Mladića!

Haški optuženik Ratko Mladić biće danas saslušan kod istražnog sudije rekao je za S media portal državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On dodaje da cela procedura izručenja Mladića Tribunalu nože da traje do sedam dana. Opširnije OVDE!

Meštani Lazareva: U kući niko nije živeo!(AUDIO)

Meštani Lazareva kraj Zrenjanina, mesta u kojem je uhapšen Ratko Mladić, ogorčeni su zbog najezde novinarskih ekipa. - Nemojte da nas slikate, imamo pravo na privatnost, a u toj kući za koju kažu da je bila Mladićevo skrovište niko nije živeo! - tvrde stanovnici Lazareva.
Opširnije pročitajte OVDE!

Hapšenje Mladića: Večeras protesti!

Prvi protest zbog hapšenja Ratka Mladića zakazan za danas popodne u Aranđelovcu. U Beogradu protest na Trgu republike u 18 sati, a u Nišu i Novom Sadu na centralnim gradskim trgovima u 19, odnosno 20 sati. Opširnije OVDE!

Veljović: Podignute mere bezbednosti!

Zbog hapšenja Ratka Mladića postoji bojazan da bi moglo da dodje do nemira, te su mere bezbednosti podignute na "znatno viši" nivo. Opširnije OVDE!

Ešton: Mladića bez odlaganja prebaciti u Hag

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozdravila je danas hapšenje Ratka Mladića i zatražila da on bude "bez odlaganja" prebačen u Haški tribunal. Opširnije OVDE!

File: Hapšenje Mladića istorijski korak Srbije

Evropski komesar za proširenje Štefan File pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski
značaj regionalnog pomirenja". Opširnije OVDE!

Karla Del Ponte: Sada više nema prepreka za Srbiju

"Evropska vrata su vam otvorena. Ovo je odlična vest za građane Srbije", rekla je Del Ponteova u telefonskom razgovoru za ''Blic'' odmah nakon završetka konferencije za štampu predsednika Srbije Borisa Tadića, na kojoj je i zvanično potvrđeno hapšenje Ratka Mladića. Opširnije OVDE!

EK: Hapšenje Mladića jasan znak da Srbija želi napred

Za Evropsku komisiju hapšenje Mladića značilo bi jasnu potvrdu da Srbija zaista želi da napreduje na svom evropskom putu, saopšteno je u Briselu. Opširnije možete pročitati OVDE!

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da "snažno pozdravlja" hapšenje Ratka Mladića i ocenio da će to omogućiti da pravda bude zadovoljena. Opširnije OVDE!

Potpredsednik Socijaldemokratske frakcije Evrope Svoboda istakao je da je hapšenje Mladića lični uspeh socijaldemokratskog predsednika Borisa Tadića. Opširnije OVDE!

Komšić zadovoljan što je Mladić uhapšen

"Hapšenje dokazuje da su vlasti Srbije u svakom trenutku znale gde se nalazi Ratko Mladić, kao što su znale gde se nalazi i Radovan Karadžić", naglašava Željko Komšić.
Opširnije OVDE!


Mladićeva porodica u šoku

Miloš Šaljić, advokat porodice Ratka Mladića, izjavio je da je Mladićeva porodica u šoku zbog saznanja da je on uhapšen.
Opširnije možete pročitati OVDE!

U bekstvu od 1996.godine!

General Ratko Mladić u bekstvu je od 1996.godine. Tokom proteklih petnaest godina Mladić se, prema navodima medija, skrivao na teritoriji Srbije, BiH, Crne Gore i Rusije.
Biografiju Ratka Mladića možete pročitatiOVDE!

 

Video snimci Ratka Mladića!

Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, nije bežao od novinara. Pogledajte snimke generala Mladića tokom rata u BiH od 1991. do 1995.godine OVDE!

OVDE ožete pročitati i kako je govorio Mladić.


Ko je prodao Ratka Mladića?

Vest da su pripadnici MUP-a uhapsili Milorada Komadića za koga se osnovano sumnja da je Ratko Mladić, odmah je na internet forumima pokrenula temu 'ko je prodao Ratka Mladića?'. Tekst možete pročitatiOVDE!


Jovanović: Okončano desetogodišnja agonija, čestitke Tadiću!

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da su današnjim hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića okončani desetogodišnje mučenje i agonija i čestitao predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Opširnije možete pročitati OVDE!

Svet o hapšenju Ratka Mladića

Vest o hapšenju Ratka Mladića pod oznakom "hitno" objavili zapadni, ruski i arapski mediji. Brisel ocenjuje da je Srbija shvatila važnost potpune saradnje sa Haškim tribunalom. Takođe, EU najavljuje da počinje nova era odnosa Srbije i EU. Reakcije svetskih zvaničnika, kao i najuticajnijih svetskih medijskih kuća možete da pročitate OVDE

Barozo: Hapšenje Mladića odlična vest

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ističući da je to "odlična vest".
Opširnije pročitajte OVDE

Nikolić iznenadjen hapšenjem Mladića

Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav NIkolić izjavio je danas u Kraljevu da je "potpuno iznenađen" hapšenjem Ratka Mladića.
Opširnije pogledajte OVDE

Sonja Liht: Srbija ispunila obećanje!

- Srbija je ispunila obećanje i dobiće kandidaturu. Zasigurno je da će Bramerc morati da piše novi izveštaj - ističe Sonja Liht.
Opširnije pročitajte OVDE

Jadranka Kosor očekuje i hapšenje Hadžića

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor pozdravlja hapšenje Mladića.
- Hrvatska, kao žrtva agresije, očekuje i skorije hapšenje Gorana Hadžića - ocenjuje Kosorova.
Opširnije pročitajte OVDE

Ban Ki Mun: Istorijski dan za međunarodnu pravdu

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio je ovo "istorijski dan" za medjunarodnu pravdu.
Opširnije pogledajte OVDE

Dodik: Srbija ispunila međunarodnu dejtonsku obavezu

Hapšenje generala Ratka Mladića predstavlja ispunjenje medjunarodnih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu, izjavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Opširniju izjavu predsednika RS možete da pročitate OVDE

Cvetković: Hapšenjem smo uklonili sve prepreke ka EU

- Hаpšenjem Rаtkа Mlаdićа Srbijа je uklonilа nаjveću prepreku u procesu evropskih integrаcijа - ocenjuje portal predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. - Ovo je i dokаz dа su sve nаdležne institucije ozbiljno rаdile svoj posаo.
Opširnije pročitajte OVDE!

Sarajevo: Građani plaču od sreće zbog hapšenja Mladića!

Građani Bosne i Hercegovine pozdravljaju hapšenje Ratka Mladića. Među anketiranim bilo i onih koji su plakali od sreće. Bosanci i Hercegovci sa oduševljenjem pratili potvrdu Borisa Tadića da je 'najtraženiji ratni zločinac na svetu' uhapšen – kaže za S media portal Admir Tursum, novinar Radio „M" iz Sarajeva. Opširnije OVDE!

 

http://www.smedia.rs/vesti/vest/65307/

Косовске грабуље за Барака Обаму

 

	25.05.2011, 21:23

Великим међународним скандалом може да се заврши европска турнеја председника САД Барака Обаме. Започета под паролом демонстрације америчке подршке Европи, она ће још јаче продубити раскол континента. За све су криви нерешени проблеми Косова и упорна тежња САД и њихових блиских савезника да наметну једни другима своје геополитичке прилазе. Барака Обама намерава да учествује у састанку лидера Централне и Југоисточне Европе у Варшави 27-28. маја. Ипак учешће у тој манифестацији председника самопроглашене „Републике Косова" Атифете Јахјаге, уз сагласност САД и Пољске, чини дату манифестацију оштећеном са тачке гледишта њеног састава и способности да помогне регулисању регионалних проблема.

Велики регионални форуми се зато и идржавају како би се на њима постављали најактуалнији нерешени проблеми. И косовски проблем у том низу је на кључном месту – пошто чак ЕУ није у стању да изради јединствени став о њему.

Ипак разлика ставова не треба да провоцира нове конфликте. Шта више, деликатност проблема покрајине Косово, чију независност не признаје не само Србија, Босна и Херцеговина, већ и пет земаља чланица ЕУ (Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка), захтева од организатора свих форума више него коректан однос чак према процедуралним питањима као што је статус позваних учесника.

Ипак Варшава је одлучила да иде својим путем. Тачније да наметне другима своје геополитичке ставове. Без обзира на то што резолицја СБ УН бр. 1244 од 1999. године, која је очувала пуно важење, предвиђа међународно преставништво органа власти Косова искучиво под заставом УН, пољске власти, по препоруци САД, упутиле су позив директно председнику Косова. Министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски објаснио је то тиме што је Варшава признала независност Косова. Ипак, прећутао је да није реч о билатералним преговорима, већ о великом регионалном догађају за ову годину – па и одмах после завршетка самита велике осморке у Довилу. Не чуди што је председник Србије Борис Тадић сасвим предвидиво изјаво да неће присуствовати форуму где се грубо потиру одлуке УН. Његов пример, по саопштењу приштинског листа на албанском Коха Диторе исто тако предвидиво пратили су лидери Румуније и Словачке.

Варшава је очигледно претерала, а уједно направила медвеђу услугу својим америчким партнерима. Тешко да ће Барак Обама који и без тога осећа проблеме због догађаја у Либији и сопствених вишезначних иницијатива за регулисање на Блиском Истоку, бити срећан да буде гост окрењеног европског самита. Чак и ако се узме у обзир да је независност Косова била пре свега амерички пројекат – од актуалне администрације САД ипак би могла да се очекује већа флексибилност и спремност да ипсраве своје не баш попустљиве савезнике – истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Красјов.

 Свако међународно разматрање проблема Косова треба да покуша да нађе такво решење које би задовољавало и светску заједницу и све заинтересоване стране. Овај задатак врло је сложен. Јер Приштина и Београд, присталице и противници косовске независности имају дијаметрално супротне ставове. Ипак управо ова околност захтева од САД и земаља ЕУ флексибилност и тражњење компромисних решења – а не наметање другима сопствених прилаза. У противном косовски ћорскокак ће се само продубљивати, отежавајући ситуацију на Балкану, и у оквиру саме ЕУ.

 

http://serbian.ruvr.ru/2011/05/25/50818769.html

SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

utorak, 24 maj 2011 21:25

 

Zanimljivo je da je incidentu prethodila velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi


Njujorški slučaj bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štros-Kana je daleko važniji od lične sudbine francuskog "bonvivana" i "velikog zavodnika". Sve očiglednije sumnje u zvaničnu verziju sugerišu da je to ustvari izuzetno važan događaj. Kakva li je to opasnost Dominik Štros-Kan, u francuskoj javnosti poznat i kao DSK, najednom postao za Ameriku i Zapadni svet da se Amerika, uz podršku Francuske i Britanije, odlučila za takvu surovu manipulaciju i bezobzirnost? I to prema "svom čoveku", prema članu Familije. 

Sve okolnosti upućuju na visoku dozu panike i narastajuće bezobzirnosti u okršaju sa svima koji su bilo kakva opasnost za američke interese. Preciznije, slučaj DSK je deo beskrupulozne borbe za očuvanje američkog dolara kao dominantne svetske valute, zatim sve manje tajnog rata Vašingtona protiv jedinstvene evropske valute evra, a sprečavanje Štros-Kana da bude kandidat na narednim predsedničkim izborima u Francuskoj je jedna od zgodnih pogodnosti. Ti procesi, međutim, traju već izvesno vreme i do sada je bilo mnogo žrtava, ali ovo je po prvi put da je žrtvovan član Familije. To bi mogao biti pouzdan nagoveštaj da je počeo sukob među njima. Višegodišnje traganje i proglašavanje neprijatelja širom sveta, izvan Familije, izgleda nije pomoglo i sada se neprijatelji pronalaze u samoj Familiji. Očigledno je velika panika, pa se sumnja ne samo u nekog klijenta u daljini nego i svoga bližnjeg, pa poruka Familiji mora biti odlučna i surova. Taj sukob između Amerike i Evrope je odavno očekivan i slučaj DSK je, kako sada stvari izgledaju, znak njegovog ozbiljnog početka i zato je to što se desilo u Njujorku izuzetno važno. Nova faza krize. 

Kao i uvek veliki događaji se ne zbivaju ili ne nameštaju samo zbog jednog razloga ili cilja, nego ih mora biti više. Dominik Štros-Kan je čovek establišmenta, aktivan učesnik Bilderberg grupe, član Familije. Kao takav pouzdan kadar je i došao na mesto direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Direktori te važne institucije se ne biraju, nego budu odabrani (selected). Ali, kada su ljudi u pitanju, nikada se ne zna, pa se, izgleda, i sa DSK nešto u međuvremenu desilo, i on je imao neki svoj "Put za Damask", te je, umesto korisnog šarmera, postao problem.  

REFORME DSK To sugeriše da je za Ameriku DSK postao ključni problem na funkciji u MMF. Od dolaska na mesto direktora MMF, DSK je, suprotno očekivanjima onih koji su ga doveli na tu funkciju, postigao izuzetno mnogo. Započeo je reforme te institucije i vratio joj mesto na međunarodnoj sceni, i to tako što je MMF postao ključna institucija u globalnoj finansijskoj krizi. DSK je u MMF na znatno šira vrata nego ranije uveo Kinu, Indiju, Rusiju i Brazil i otvorio mogućnost njihovog daleko većeg uticaja na proces odlučivanja u kojem je do sada neprikosnovenu ulogu imala Amerika. To otvaranje i reforma su doveli do toga da se MMF napunio parama i nikada više nije imao novca kao za vreme Štros-Kana. Akumulacija novca je omogućila ostvarenje ambicije DSK da se MMF odlučnije i direktnije uključi u finansijsko spasavanje posebno manjih zemalja sa posrnulom ekonomijom. Protivio se, međutim, bilo kakvom ideološkom pristupu projektima pomoći i bio je protivnik radikalnih rezova i lomova, više zagovarao postepene procese, prvo spasavanje ekonomije, a potom postepene reforme. Zagovarao je da je daleko važnija socijalna i politička stabilnost od veštačkih i tragičnih reformskih rezova. Lično je predvodio projekte pomoći Mađarskoj i Ukrajini, a potom je i sam upravljao spasavanjem Grčke, Irske i Portugalije. Uvlačenje MMF i njegovo lično uplitanje u stabilizovanje evrozone je, međutim, postalo problem, ustvari, njegova upletenost u spasavanje evra. Nije slučajno što je DSK uhapšen na putu za Evropu, gde je već sutradan trebalo da ima ključni sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o novim merama pomoći posrnulim ekonomijama evrozone. On je posredovao i u pregovorima o novom francusko-nemačkom projektu spasavanja evra. Sve je to sada odloženo i pod znakom pitanja, da li će ikada i biti. DSK se isprečio na putu američkog tajnog rata protiv evra i borbe za spasenje dolara. 

To je i deo jednog drugog problema, za Ameriku verovatno još važnijeg. Pod rukovodstvom DSK daleko se odmaklo u reformi MMF u takozvanom sektoru Specijalnih prava povlačenja (SDR), iz kojeg zemlje članice imaju mogućnost da povuku određene iznose. U njegovo (DSK) vreme učinjeni su velike promene i napredak u razvijanju neke vrste obračunske globalne valute, takozvane SDRs, unutar Specijalnog prava povlačenja. Tačnije, zemlje su mogle da svoje dolarske rezerve konvertuju (zamene) za tu obračunsku valutu. Došlo je do masovnog "odziva" i mnoge zemlje su konvertovale svoje dolare za SDRs. Tako je, prema izveštajima agencije Rojters, 12. maja ove godine trezor SDR imao 65,5 milijardi SDRs (što je prema internom kursu 104 milijarde dolara), a, kad je DSK došao na vlast u MMF, taj iznos je bio samo šest milijardi SDRs. Doneta su i nova (ne-američka) pravila zaduživanja kod MMF (takozvani new arrangement to borrow), koja su stupila na snagu 1. aprila, neposredno pre izbijanja slučaja DSK, koja su kreditni potencijal MMF podigla na 269 milijardi SDRs. Po starim pravilima, taj potencijal je, na primer, 31. marta ove godine bio 120 milijardi SDRs. To je značajno eliminisanje dolara sa finansijskog tržišta. Utoliko pre što su nedavno zemlje takozvanog BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) donele odluku da u međusobnoj razmeni izbace dolar i pređu na obračune u lokalnim valutama ili u SDRs. To je dodatno izbacivanje dolara sa tržišta. Takve promene su veoma ozbiljno dovele u pitanje opstanak dolara kao dominantne svetske valute, što je onda ugrozilo istinski vitalne američke interese. Dolar kao dominantna svetska valuta je jedini preostali instrument američke dominacije. A u toj dominaciji su ključne institucije MMF i Svetska banka, a sada je otvoren proces da Amerika izgubi MMF. 

ŠTA JE UVREDILO AMERIKU Istovremeno, primetne su i intelektualne promene u statusu MMF, pa su stručnjaci Fonda počeli javno da iznose svoje sve iskrenije procene o aktuelnim ekonomskim kretanjima. Javno su upozoravali da kriza još traje, da nema odlučnijih koraka ka rešavanju ključnih uzroka krize, što je u direktnoj suprotnosti onome što govore politički lideri vodećih pre svega zapadnih zemalja. Ispostavilo se da su poseban problem analize MMF, koje upozoravaju da Amerika, kao do sada najveća svetska ekonomija, gubi korak i svoj status na međunarodnoj sceni. Mnogi veruju da je Amerikance posebno uvredilo saopštenje MMF da će Kina već 2015. godine prestići Ameriku i preuzeti vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji. To je za Amerikance, koji nastoje da žive od onoga šta se kaže a ne šta se stvarno dešava, bio veliki udarac. 

Zanimljivo je da je sve to velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi. Većina hroničara bliskih zbivanjima u MMF taj "Put u Damask" vidi u tome što DSK nije bankar, nego političar i njegov politički instinkt gleda u budućnost, a ne samo na danas. Sigurno je, međutim, da on sam nije došao do tog proviđenja, nego je prihvatio nečije tuđe ideje, bio pod nečijim uticajem, a procenio je da je to ipak realna perspektiva. U kuloarima zapadne političke elite veruje se da je DSK pao pod uticaj Nobelovca Džozefa Stiglica i da je sprovodio njegove ideje. 

Uz sve to, DSK je imao ambiciju da se kandiduje na budućim predsedničkim izborima u Francuskoj iduće godine a sva istraživanja javnog mnjenja su mu davala veliku prednost nad sadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Sarkozi je, međutim, američki projekat i Amerika će da učini sve, kao što je to učinila dovodeći ga na vlast, da ga zadrži u Jelisejskoj palati bez obzira što to sada izgleda kao uzaludan posao zbog njegove uverljive nepopularnosti. Francuska je pod Sarkozijem postala ključni američki saveznik u Evropi i Vašington nema nameru da bilo šta promeni u tom statusu. 

Naravno, Amerika ima svoje interese i kao velika sila nastoji da ih i ostvari, ima pravo na to bez obzira šta ko o tome misli. Problem je, međutim, u tome što to sve više radi u panici i sa narastajućom bezobzirnošću o čemu, da ne spominjemo ratove, svedoči i slučaj DSK. „Tehnologija seksa" nije nova, posebno je razvijena u vreme sovjetskog KGB, ali slučaj DSK razotkriva i svu nespobnost i bezidejnost savremene političke elite na Zapadu i njihovih podizvođača radova. Ponuđena zvanična verzija slučaja DSK je ustvari uvreda za inteligenciju i znak potcenjivanja i čak gađenja sposobnosti ljudskog razuma. U tom prljavom poslu glavna uloga je, kao i obično, poverena medijima. Kao da su već imali spremljen materijal, istog časa su u svim medijima krenule gotovo identične priče koje su, naravno, prikrivale suštinu ne samo pozadine nego i samog događaja. Prvo su krenule kontroverze o tome za šta je stvarno optužen DSK. Dominirala je priča da je optužen za silovanje, a kasnije se ispostavilo da je optužnica za pokušaj silovanja. 

Prema već viđenom šablonu, žrtva je rizična grupa, izbeglica negde iz Afrike; prvo su javili iz Gane, a onda iz Gvineje. Očigledno ne znaju da postoje tri Gvineje u Africi, pa ne kažu iz koje je. Žrtva se nije pojavila na sudu da ispriča svoju priču, pa tako javnosti ostaju samo zvanične verzije. Najvažnije je da je DSK prikazan na televiziji sa lisicama na rukama, da je smešten u dva najgora zatvora u Njujorku, što bi dakle trebalo da znači da je on okoreli kriminalac i već kriv. Sve je to u osnovi naivna i uvredljiva priča, delo zaista nesposobnih i bezobzirnih ljudi. Još se ne zna šta se stvarno desilo u hotelu Sofitel u Njujorku, ali ima nekoliko detalja koji se znaju i koji su dovoljni da se stavi prst na čelo. U zvaničnoj verziji se kaže da je sobarici neko rekao da ide da očisti apartman gde je odseo DSK i da je ona ušla misleći da nema nikoga, a onda najednom napad iz kupatila golog DSK. 

PRIČA SA RUPAMA Da li autori te priče misle da su ljudi budale? Izgleda da misle. U hotelima, ne samo u tim kakav je njujorški Sofitel, nema ključeva, sobarice nemaju kalauze da ulaze u svaku sobu, posebno ne u apartman koji košta 3.000 dolara za noć. Sve je to kompjuterski kontrolisano i to sa visokom dozom bezbednosti, pa valjda "rat protiv terorizma", posebno u Njujorku posle 11. septembra, još traje. Zatim, da li neko zaista misli da se direktor MMF kreće kao zalutali turista. To je čovek sa stalnom pratnjom, ne samo u Americi. Pa Amerikanci prate portire ambasada i kursiste iz zemalja klijenata, a možemo samo da zamislimo kako se prati direktor MMF. U tom svetlu smešna je priča kako je DSK uhapšen u avionu u pokušaju bekstva, a otkrili su ga tako što je sam telefonirao hotelu da ih obavesti da je kod njih zaboravio svoj mobilni telefon. Znači, svi pozivi, u svakom hotelu se snimaju ustvari uživo slušaju sa svom tehnikom teritorijalnog lociranja onih koji zovu, pa su tako valjda pronašli i DSK u avionu. Smešno. Moguće je da je DSK zaista na brzinu napustio hotel i tako zaboravio mobilni, ali verovatno zbog nekih drugih razloga, možda je shvatio da se nešto sprema. Zanimljivo je i pitanje diplomatskog imuniteta. 

Prema Bečkoj konvenciji direktor MMF, organizacije koju su formalno osnovale Ujedinjene nacije, ima puni diplomatski imunitet i to ne samo u zemlji službovanja nego u svim zemljama sveta. DSK, znači, ne bi mogao biti uhapšen. On se, ako je verovati medijima, nije pozvao na diplomatski imunitet, ali prema Konvenciji to pravo pripada MMF. Ali MMF se nije oglasio i nije se pozvao na diplomatski imunitet svog direktora, verovatno zato što je istog časa kada je uhapšen DSK, njegovo mesto privremeno preuzeo zamenik Amerikanac Džon Lipski. Njegova matična zemlja, Francuska je ćutala. Posetio ga je doduše francuski konzularni službenik koji je izjavio da Pariz nema ništa sa njegovim diplomatskim imunitetom. Očigledna je uključenost zvaničnog Pariza u celu organizaciju. U tom svetlu je zanimljivo da je okružni tužilac u slučaju DSK, Sajrus Vens (mlađi), sin pokojnog Sajrusa Vensa, koji je veoma blizak sa Frenkom Viznerom (mlađim), čovekom za kojeg se zna da je mentor i promoter Nikole Sarkozija.  

Daleko je najintrigantnije da je vest o zbivanju u hotelu Sofitel i hapšenju DSK prvi obznanio Francuz Džonatan Pine, aktivista Sarkozijeve partije, čak pre saopštenja Njujorške policije. On je to objavio na mreži Tviter, uz objašnjenje kako ima "prijatelja" u hotelu Sofitel. On je, kako primećuje londonski „Dejli mejl", izgleda znao za događaj i pre nego što se desio. Brzom brzinom je onda Pineovu poruku na Tviteru proširio Arno Dasije, takođe Sarkozijev aktivista. Tek je onda došlo saopštenje policije u Njujorku. 

Tako je danima tekla medijska kampanja s porukom da je DSK osuđen i pre suđenja sve dok se nije oglasio američki ministar za finansije, Timoti Gajtner. On je poručio da DSK ne može više da bude na čelu MMF. Narednog jutra DSK je podneo ostavku i istog dana pušten iz zatvora uz kauciju i pod uslovom kućnog pritvora. Cilj je postignut i sa naslovnih strana i televizijskih vesti je nestalo priče o slučaju DSK. Veruje se da suđenje neće skoro biti zakazano i da će DSK biti u kućnom pritvoru sve dok ne prođe rok za prijavu kandidata za predsedničke izbore u Francuskoj. A onda ništa više neće biti važno u slučaju DSK, pa ni šta se stvarno desilo u njujorškom hotelu Sofitel. 

Fond Slobodan Jovanović

 

Србољуб Живановић: У Јасеновцу страдало 110.000 жена и дјеце

Србољуб Живановић: У Јасеновцу страдало 110.000 жена и дјеце

Datum: 22.05.2011 21:00
Autor: Свјетлана Тадић

Геноцид над Србима је почео пре 1941. године и није завршен 1945. године, али до сада никада није донета декларација о страдању Срба због чега смо то ми одлучили урадити.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић.

- У декларацији о геноциду над Србима у Другом свјетском рату, који је починила Независна Држава Хрватска, наћи ће се подаци да је у Јасеновцу страдало 110.000 жена и деце. Биће детаљно описано како су деца мучена, како су их бацали у ваздух па дочекивали на бајонете, везивали на груди мајки, а затим их убијали - истакао је Живановић.

* ГЛAС: Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу најавила је доношење декларације о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату који је починила Независна Држава Хрватска?

ЖИВAНОВИЋ:Геноцид над Србима је почео пре 1941. године и није завршен 1945. године. Геноцид је настављен и присилним пресељавањем становништва са ових простора у друге крајеве. За време бивше Југославије се није смело говорити о Јасеновцу и о страдању Срба, па смо имали нови геноцид за време последњег грађанског рата. Због свега тога Међународна комисија је сматрала да се мора донети декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, јер су се десила грозна и масовна убијања. Декларација ће бити усвојена на петој Међународној конференцији о Јасеновцу у среду у Бањалуци.

* ГЛAС: Шта конкретно садржи декларација?

ЖИВAНОВИЋ: У декларацији ће се наћи подаци да је у Јасеновцу страдало 110.000 жена и деце. Независна Држава Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрациони логор за малу децу, који је био подељен на четири дела у којима су деца разврставана према годинама старости. Комисија је дошла до 75.000 имена и презимена деце, а колико их је заиста страдало у пећима и гробницама или бачено у Саву никада се тачно неће сазнати. Биће детаљно описано како су деца мучена, како су их бацали у ваздух па дочекивали на бајонете, везивали на груди мајки, а затим их убијали. Најгоре од свега је што су у томе учествовали католички свештеници, којих је, према америчким изворима, у НДХ било 1.400. Комисија је, међутим, дошла до 1.171 имена свештеника. Римокатоличка црква се никада није оградила од тих злочина.

* ГЛAС: Колико је декларација значајна за жртве на које се односи и за будуће писање историје?

ЖИВAНОВИЋ: До сада никада није донета ниједна декларација о страдању Срба. Она ће бити послата парламентима свих земаља у свијету и међународним организацијама. Колико ће нама требати времена да се пробијемо са декларацијом, не знам, али се надам да нећемо чекати 100 година. О свему томе не би требало говорити да и данас у Хрватској не постоји јака мржња према свакоме ко није католик, и да не желе да Хрватска буде очишћена од других народа. Декларацију доносимо због тога да нове генерације схвате какво је зло геноцид.

* ГЛAС: Већ дуго живите у Лондону и предајете на свјетским универзитетима. Како странци гледају на страдања која су се дешавала на Балкану?

ЖИВAНОВИЋ: Имао сам недавно предавање у једној мањој јеврејској заједници и сазнао сам да они никада нису чули за Јасеновац. Ми смо мала земља и мислимо да смо важни у свету, али нисмо и није никакво чудо што многи не знају шта се овде дешавало. Ретки појединци су заинтересовани да се баве Јасеновцем. Изненадило ме да у Русији има веома мало знања о Јасеновцу и мало докумената. Са друге стране, добро је да у свету има група која се бави Сребреницом и која покушава да докаже да Сребреница није била онаква каква се приказује у медијима. Постоје и амерички стручни часописи који нашим људима не долазе под руку, а у којима се говори истина о Сребреници.

Балкан

* ГЛAС: Има ли наде за дугорочни мир на Балкану у који стручњаци много сумњају?

ЖИВAНОВИЋ: Наде нема све док се не открије права истина о прошлости. Треба се открити шта се дешавало и ко је за то одговоран. Лидери могу да причају шта желе, али они немају право да опраштају у име жртава које леже у Доњој Градини и у Јасеновцу.

http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/58147/cir/Srboljub-Zivanovic-U-Jasenovcu-stradalo-110000-zena-i-djece.html

Злочиначки пир у организацији "Атлас групе"

Злочиначки пир у организацији "Атлас групе"

недеља, 22 мај 2011 11:34 ИН4С

 

Бил Клинтон -  ратни злочинац који измиче правди и руга се невиним жртвама наредио је противправно брутално бомбардовање Савезне Републике Југославије, те је одговоран за свирепе, изузетно тешке  злочине над цивилним становништвом, разарање земље, уништавање привреде, планско тровање земље, воде и ваздуха СРЈ.
Под директном командом Бил Клинтона је:

- убијено 88 дјеце

- убијено најмање пет  хиљада, а рањено преко 10 хиљада цивила

- извршен напад на РТС у коме је убијено 16 радника РТС-а у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године

- масакрирано 75 албанских цивила, међу којима велики број деце, кад је извршен напад на колону цивила избеглица на путу Ђаковица–Призрен 14. априла 1999. године

- потпуно или дјелимично уништено више хиљада  цивилних објеката

- срушено је или оштећено 27 мостова,

- разорено 372 индустријска објекта, а преко 500 хиљада  радника је остало без посла

- извршен je велики број напада са забрањеним касетним бомбама, 156 контејнера са 37.440 касетних бомби. Већина је била „намијењена" млађој популацији, јер су неке касетне бомбе имале облик играчки, слаткиша и привлачних предмета.

-гађане су избјегличке колоне, путнички возови и аутобуси, болнице, школе, старачки домови, цркве, водоводи, фабрике, пијаце, мостови и путеви.

Бил Клинтон - директни налогодавац за напад на цивиле и цивилне објекте

Да су цивили били права мета Била Клинтона и агресорске кампање НАТО-а потврђују и извештаји страних медија, невладиних организација и појединаца. Амерички дневни лист „Вашингтон пост", у фељтону објављеном септембра 1999. године закључује да су „цивили недвосмислено били мета НАТО-а" за време агресије, а невладина организација „Хјуман рајтс воч", иако нерадо, ипак се морала сложити са чињеницом да су цивили мета агресије и да је агресор то на сваки начин покушавао да прикрије, правдајући се брутално циничном и окрутном формулацијом „колатерална штета".

Међу најмонструознијим нападима са директним и јединим мотивом убијања цивила, под командом Бил Клинтона, нападнут је 12. априла цивилни путнички воз у Грделичкој клисури, гдје је погинуло 9 цивила. Мало мјесто Мурина, без икаквог повода и војног разлога је погођено 30. априла кад је убијено 6 цивила од чега 3 дјеце. Погинули су ученици ОШ "Петар Дедовић" Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, те пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић.   Истог дана, 30. априла, разорена је Сурдулица, када је погинуло 16 цивила од чега 11 дјеце.  У петак, 7. маја 1999. године у најтежем и најкрвавијем нападу на Ниш,који је наредио Бил Клинтон НАТО је засуо улице Ниша касетним бомбама, циљајући центар града, густо насељену зону и дио око градске пијаце. Само у овом нападу, брутално је убијено 12 грађана Ниша, а више од 70 је теже рањено. Центар града личио је на кланицу јер су људи беспомоћно лежали на улицама, погођени бројним гелерима и другим дјеловима касетних бомби, док је више до 30 амбулантних екипа кружило градом пружајући помоћ. Очевидна је била намјера снага НАТО да убијају цивилно становништво, јер су 7. маја у Нишу гађали Клиничко-болнички центар, здравствену станицу „12 фебруар", аутобуску станицу и градску пијацу. Међу мртвима и рањенима било је највише жена, медицинских радника, пацијената који су били у погођеним болницама.

Бил Клинтон је одобрио коришћење хемијско-биолошких средстава

Током агресије НАТО је водио посредан хемијско-биолошки рат против грађана СРЈ и њихове животне средине. У експлозивима и ракетним горивима током бомбардовања коришћена су хемијска једињења, која својим сагоревањем у току експлозије ослобађају велике количине веома отровних и канцерогених једињења или хемијске радикале. Бачено је око 13 тона осиромашеног уранијума, који је нуспроизвод уранијума 235, који се, иначе, користи као гориво у нуклеарним електранама.

У многим дјеловима Србије, који су били најчешће на удару НАТО авијације, број обољелих од рака, на примјер пет година послије агресије, је 200 одсто већи од уобичајеног просјека прије бомбардовања. Последице бомбардовања из 1999. године су: поремећаји централног нервног система; пораст малигних обољења и леукемије; психолошке тегобе; поремећаји равнотеже животне средине; поремећаји микроклиме; загађење ваздуха, воде, земље и подземних токова; генетски поремећаји; повећање стерилитета код оба пола.

Монструозни и масовни убица се данас у нашем дворишту шепури и руга сјенима наше дјеце, родбине, комшија и суграђана. Организатор овог злочиначког пира је ''Атлас фондација'', односно њен предсједник Душкo Кнежевића, као и Влада БЈРЦГ.

http://in4s.net/index.php/magazin/hronika/7472-zloinaki-pir-u-organizaciji-qatlas-grupeq

Bićemo amebe

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Bićemo amebe

 

Velika je zabluda da postoji nekakvo slobodno tržište kome teže naši evroatlantski poklonici. Tolika zaslijepljenost, čak i ljudi od struke, da vjeruju u neku blagodat nepostojećeg slobodnog tržišta prosto liči na masovnu hipnozu. Naime, ono što se dešava nije ni proizvod slučajnosti, niti ljudski evolutivni proces. Postoji neko ko vuče konce iza kulisa i zato nema nikakvog slobodnog tržišta, ali nije riječ o nekakvom ekonomskom mehanizmu koji upravlja politikom tako da vodi društvo ka većem blagostanju, u kome bi svaka osoba bila maksimalno moguće zadovoljena, već se lutkari koji vuku konce miješaju u život svih građana na krajnje nedemokratski i nehuman način. Oni su moćni planetarni establišment koji dobro zna šta želi da se desi u budućnosti. Nije to "svjetska vlada u sjenci". Nije to "Bilderberg grupa". To je evroatlantski monstrum koji se polako, ali sigurno izliježe iz monopolarnog jajeta.
Osnovni scenario je, u tom pozorištu lutaka u kome su marionete naši tajkuni i političari, stvaranje društva izolovanih pojedinaca, bez samosvijesti, bez ideala i bez korijena. Do te masovne metamorfoze se ide kroz izuzetno precizno planiran i određen proces, a nimalo liberalan. Ništa nije slučajno i slobodno, čak ni globalizacija.
Počelo je s uništavanjem primarnog sektora, odnosno poljoprivrede. Potrošačkom propagandom ubijeđeni su milioni ljudi, na zapadu, da napuste obradu zemlje (to se nastavilo u istočnoevropskim zemljama, a proces sada ide dalje), da se čovjek mentalno izoluje u gradovima, gdje živi svako za sebe i svako protiv svih. Umjesto zdravog proizvodnog rada čovjek se pretvorio u gradsku bubašvabu koja juri od svog stančića do kancelarije, u depresivnog šalter činovnika banaka i osiguravajućih zavoda koji prodaju maglu ljudima. Čovjek se navikava da radi posao koji mu je odvratan i da kupuje stvari koje mu uopšte nijesu potrebne.
Veliki korak na tom putu je takozvana emancipacija problemati­čnih društvenih gru­pa i seksualnih kategorija, NVO za "toleranciju" i agencija za svašta i ništa, do mjere da je uništena podloga za monogamnu porodicu zasnovanu na hrišćanskim temeljima. Lično zadovoljstvo se traži u potrošačkoj maniji za površnim dobrima i lažnim vrijednostima (recimo, firmirana roba) koja zamjenjuju ljudska osjećanja i stvara virtuelni privid života. Takozvani multikulturalizam je, u stvari, memla za davljenje naroda i nacionalnih karakteristika, mulj za gušenje identiteta, pašnjak za stado kojim se lako upravlja, koje se lako iskorišćava i koje nema snage da se tome odupre.
Najnoviji korak je virtuelna mreža društvenih odnosa u kojoj se stvara kartoteka svake jedinke u cilju da se upoznaju njeni ukusi, njene želje, s kim se druži, čega se boji, kakve su joj seksualne sklonosti, kakav život vodi. Ljudi olako daju svoje podatke preko "mreže", iako takve podatke ne bi nikada dali na zahtjev službenog organa.
Krajnji cilj je globalna kontrola svih društvenih i ekonomskih interakcija svakog pojedinca, što će dovesti do toga da se, jednoga dana, počne sa ugradnjom kontrolnih čipova novorođenima. Preko tog čipa će jedinka plaćati bez kartice, ali će biti takođe identifikovana, praćena i lokalizovana. I sve to neće biti nasilno urađeno, putem prinude ili zakona, već dobrom voljom ljudskih umova, jer će oni biti preparirani za to prethodnim procesima tokom nekoliko "bolonjskih" generacija.
Od manije za slobodnim tržištem stići ćemo do ukidanja slobodne volje.
Dakle, do stadijuma amebe.
Ko zna koliko će nam potom biti potrebno da se vratimo humanom biću, bar do stadijuma majmuna?

(autor je nekadaŠnji
generalni konzul
SRJ u Bariju)

PIŠE: DRAGAN MRAOVIĆ

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2011-05-19&clanak=280759

NOVE MANIPULACIJE BEOGRADA I BRISELA NAPAĆENIM KOSOVOM

POGLED IZ MOSKVE: NOVE MANIPULACIJE BEOGRADA I BRISELA NAPAĆENIM KOSOVOM

sreda, 18 maj 2011 10:34 Petar ISKENDEROV

 

Kakav je to famozni „konkretni rezultat" briselskih pregovora o Kosovu koji će istovremeno da zadovolji EU, vlasti Kosova i vladu Srbije


Uoči naredne runde pregovora delegacija Beograda i Prištine, četvrte po redu, 17 i 18. maja, na Kosovu su se pojavili novi ozbiljni znaci da zvanični Beograd priprema predaju pozicija albanskim separatistima. Odmah posle neočekivane posete Prištini šefa pregovaračke delegacije srpske vlade Borislava Stefanovića, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je, prvi put na tako visokom nivou, govorio o potrebi da se pokrajina podeli na srpski i albanski deo. 

Podstrek tom defetističkom koraku bez presedana dala je izjava komesara za pitanja proširenja Evropske Unije Štefana Filea, koji je saopštio da vreme koje je Srbiji dato za prijavljivanje za stupanju u EU „ističe" i da je ona dužna da „iskoristi te poslednje nedelje i mesece kako bi se pozabavila preostalim pitanjima" čije rešavanje Brisel od nje zahteva. 

File je izdvojio najvažnija pitanja: 1. Da Srbija ispuni  zahtev Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, tj. da uhapsi Ratka Mladića i Gorana Hadžića; i 2. Da se na pregovorima sa vlastima Kosova „postigne konkretan rezultat". [1] 

ULTIMATIVNI BAROZO Do sada Brisel nije direktno povezivao prihvatanje zahteva Srbije za stupanje u Evropsku Uniju sa potpisivanjem bilo kakvih dokumenata na pregovorima sa delegacijom Prištine. Naprotiv, postojanje neke slične veze se odbijalo koliko se god moglo, a pažnja je usmeravana na saradnju Beograda sa tribunalom u Hagu. Ovih dana u Beogradu i Prištini, kao teška artiljerija Brisela, u pratnji Štefana Filea, treba da se nađe predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu, a to, što on ima da saopšti srpskim vlastima očigledno nosi još ultimativniji karakter. 

Da li se inicijativa Ivice Dačića o konačnoj podeli Kosova može smatrati kao pokušaj Beograda da demonstrira svoju spremnost, koju od njega zahteva Evropska Unija, za postizanje „konkretnog rezultata"? Upravo takav zaključak će se nametnuti ukoliko se prisetimo priče o usponu na vlast ovog novog lidera nekada svemoćne Socijalističke partije Srbije. U leto 2008. godine Dačić je na pregovorima o formiranju prozapadne koalicije postao kec iz rukava predsednika Borisa Tadića. On je svoje partijske drugove naterao da torpeduju pokušaje da se u Srbiji stvori široki patriotski front, mada su oni već bili spremni da proslave njegovo stvaranje. U zamenu za to Dačić je dobio dužnost ministra unutrašnjih poslova i vicepremijera. Obe funkcije on čuva skoro pune tri godine, bez obzira na krajnje beznačajne uspehe srpskih vlasti i u socijalno-ekonomskoj sferi i u oblasti borbe sa kriminalom. Tako da figura nepotopivog Dačića, prekaljenog u mutnim bitkama, najbolje odgovara za oglašavanje provokativnih inicijativa koje su za Tadića zgodne a za Zapad korisne. Ukoliko srpsko društvo odbaci tu ideju, Dačića će uvek biti moguće žrtvovati uznemirenoj javnosti. 

Ova nova kombinacija nije mogla da izbegne pažnju albanskih medija na Kosovu. Kako podvlači „Bota Sot", nikako ne može da se radi o ličnom mišljenju Ivice Dačića obzirom da je on „otvoreno potvrdio poziciju Beograda u vezi sa podrškom deobi Kosova", to jest nije istupio samo u svoje lično ime. [2] Uostalom, i sama ideja šefa ministarstva unutrašnjih poslova i vicepremijera Srbije o podeli Kosova izgovorena je i sa stranica albanske štampe na Kosovu. U intervjuu listu „Zeri" Dačić je izjavio da je „jedino realno rešenje - Srbe ostaviti u Srbiji, a drugi deo gde žive Albanci - izdvojiti. To će biti mehanizam koji funkcioniše, koji će dozvoliti da se problemi rešavaju brzo. A drugačije varijante će predstavljati samo uzaludno gubljenje vremena". [3] 

CENA KOMPROMISA Ton Dačićevog istupanja odgovara ne samo potrebama Štefana Filea već i ocenama „Međunarodne krizne grupe", tog informativnog oružja arhitekata „novog svetskog poretka". Kako se konstatuje u izveštaju Međunarodne krizne grupe, ćorsokak u vezi sa statusom severnih delova Kosova, naseljenih Srbima, će „Srbiju držati van EU, a Kosovo van UN". [4] A Edita Tahiri, šef kosovske pregovaračke ekipe, izjavila je da poslednji postupci srpskih vlasti, u koje spada i poseta Prištini njenog kolege Borislava Stefanovića, predstavlja „pozitivni signal o tome da Srbija istupa za priznanje nezavisnosti Kosova". [5] 

U kakvu se odeću može obući taj famozni „konkretni rezultat" briselskih pregovora o Kosovu, koji će istovremeno da zadovolji EU, vlasti Kosova i vladu Srbije, i da isto tako - kako se nadaju u Tadićevom okruženju - bude prihvatljiv za patriotski raspoloženo srpsko javno mnjenje? Specijalni predstavnik EU Robert Kuper, koji je posrednik u pregovorima, već je nagovestio da će dokumenat o podeli pokrajine obema stranama biti prikazan do kraja maja [6]. Stefanović je odmah obećao da nikakav zajednički dokumenat sa kosovskom stranom Beograd neće potpisati, a da će, umesto toga, dogovori Beograda sa Prištinom biti artikulisani u obliku usaglašenih odluka vlade Srbije i pokrajine Kosovo. I da će se to desiti do kraja godine. [7] 

Sa rasturanjem magle ne žuri ni ministar za Kosovo i Metohiju u srpskoj Vladi Goran Bogdanović. Međutim, i on nagoveštava postojanje mogućnosti postizanja kompromisa, „čak i za delove, koji su izuzetno osetljivi i teški". [8] Samo je preostalo da se sazna cena za slične „kompromise", koju će platiti Srbija i njen zaista napaćeni narod. 


Fond Strateške kulture