Из легенде у Хаг, из Хага у легенду

 

Саша Рендић

субота, 28. мај 2011.

Постоји ли у протеклих 20 година особа која је толико задужила српски народ, да јој по сваку цену морамо одати заслужено признање, поштовање и дивљење?!   За право чудо, постоји! Постоји неко, ко без иједне једине мрље, носи епитет Великог спасиоца, војсковође и човека, а то је генерал Ратко Младић. У свом другом тексту на овом сајту писао сам о том човеку, о једном храбром и честитом срцу, чију су породицу, упадима полицијских возила без икаквих таблица и ознака, малтретирали докони полицајци (не знам ни дан данас да ли су наши или туђи, не зна се шта је горе. А кажем докони, зато што раде све, сем што врше свој посао). Сви Срби широм Србије добро су упознати какви су се злочини одвијали на територији НДХ током Другог светског рата, шта су на том подручју радиле усташе и муслиманске ханџар дивизије. Отац Ратка Младића такође је страдао од усташа. Данас, када многи у свету ниподаштавају велику победу Црвене армије над Хитлером, када многи ниподаштавају холокауст над Јеврејима, када многи за почетак историје проглашавају пад Берлинског зида, када многи покушавају да Србији прикаче логор на Старом сајмишту као отежавајућу околност (свака част и огромна захвалност господину Јаши Алмулију, који је допринео да се зна да је то била територија НДХ, а да су одлучивали искључиво Немци ). Овим не желим да рехабилитујем Недића, увек ћу га сматрати квислингом, јер је могао да спасе велики број Срба и Јевреја, само да је хтео. Гестапо у Београду никад ништа не би урадио, да није имао податке које им је проследио Драги Јовановић. Историјска слика се понавља, с том разликом што сада немамо у брдима "бандите" тј. "хулигане" (партизане и четнике), тако да међународним агресорима овог пута неће бити нарочито тешко да врше насилне мобилизације у складу с потребама Империје. Данас, када многи честите српске генерале проглашавају за злочинце, западне међународне разбојнике сматрају демократама, а садашње политичаре и официре из Србије прагматичарима, част је бити на "губитничкој" страни! Многи су замерали генералу што је међу последњима скинуо петокраку са шапке. Напротив, баш тим потезом Ратко Младић је показао и доказао да није превртач кога је лако обрлатити, већ да је изузетно кодексирана особа на коју се можемо ослонити и којој можемо веровати! Браћо из Републике Српске, немојте нас оптуживати, 90 посто нас из Србије мисли као и Ви! Немојте нас сатанизовати и пљувати, јер смо окупирани, једноставно немамо ниједног лидера који би нас повео у славу. Немојмо се лагати, никада у историји ниједан народ се није подигао ако иза тога није стајала нека снажна сила или организација. Оставите Фејсбук и остале глупости Америма и Енглезима, зато су га и поставили, јер не постоји бољи обавештајни пункт од тога! Могу да потпишем да Вукчевић, Векарић, Тадић и остали спавају на Фејсу, не би ли пронашли "злочинце" и додворили се својим "Боговима"! Они виде све, сем Чедице, Чанка, Зукорлића, Пајтића, Бисеркове, себе самих и свих осталих, које би права држава моментално похапсила због велеиздаје! Да не говорим о злочинима Пурде, Јуришића, Месића, Кларка, Клинтона, Холбрука, Олбрајтове, Тачија, Харадинаја и осталих хијена и србождера, које би права БИА (да је имамо, а немамо је, ни сам не знам како да назовем тај сурогат) привела правди. Занимљиво је да су брже боље забрањена окупљања, као и да је већ упућена претња сопственом народу. Одмах су сви који су изашли на улице проглашени хулиганима. Па добро, господине Дачићу, колико Србија има хулигана? Стотине хиљада, милионе? Ако смо ми којима је генерал Младић у срцу хулигани, шта су онда они који су бацали напалм бомбе по Кореји и Вијетнаму? Како називате оне који су разорили Ирак и Авганистан, оне што са 10.000 метара убијају Гадафијеве унуке, рударске породице из Алексинца, малу Милицу Ракић, оне што су нас још 1999. пелцовали уранијумом? То су исти они који су сатрли 40.000.000 Индијанаца, милионе људи из Африке ставили у ланце и пребацили преко океана да им робују, побили милионе Абориџина и Индуса по истом клишеу. По Вама, Дачићу и Тадићу, треба са таквима бити пријатељ, слепо извршавати њихове дневне заповести?! Србија, која је у два наврата у прошлом веку била сатирана, по Вама нема право да каже НЕ! Зашто немачки амбасадор није протеран из Србије, одакле му дрскости и бахатости да изјави да "Срби морају да објасне деци да је бомбардовање било исправно"?!? Одакле му право да нашу борбу за Космет пореди са њиховом агресијом на СССР, у којој су побили 30.000.000 Руса, Белоруса, Украјинаца и Јевреја?!? А сада, Ивице Дачићу и Борисе Тадићу, изволите па ме ухапсите, мени је част да будем где и легендарни генерал. Срамота је само бити са Вама и истомишљеницима.

 

Пристигли коментари (62)

 

Издајници ухапсили Ратка Младића

Вести | 29.05.2011 | 12:07

Борис Алексић: Добар дан, даме и господо. Добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Нажалост, сви сте чули информацију од пре неких сат времена. Уколико је тачна информација да је ухапшен генерал Ратко Младић, Српска радикална странка најоштрије осуђује издајнички режим Бориса Тадића, који изручује српске јунаке, а том изручивању се не види краја. Ово срамно хапшење српског генерала је један од најјачих удараца српским националним интересима и држави Србији. Скандалозна је, такође, чињеница да смо о хапшењу славног српског генерала сазнали из хрватских медија. Као што знате, први је информацију објавио „Јутарњи лист" и поставља се питање умешаности Хрватске у целу ову операцију и информација које из тих наших тајних служби, српских тајних служби, цуре према Загребу. Дакле, оно што се дешава са Србијом, то је да је Србија очигледно окупирана. Није случајно што је јуче прекинуто заседање Народне скупштине Републике Србије до 7. јуна. Они су, очигледно, знали да следи хапшење српског јунака, српског хероја генерала Ратка Младића, и желели су да спрече народне посланике, оне који су још увек поносни зато што су грађани Републике Србије и који воле Србију свим срцем, да проговоре о срамном потезу издајничких власти које хапсе српске генерале, јунаке, изручују их Хашком трибуналу. То значи да је режим прљав, лажљив, покварен и издајнички, да они не следе интересе грађана Републике Србије, већ испуњавају искључиво налоге Запада, да лажу и обмањују грађане Републике Србије. Погледајте, они не смеју ни да кажу, дају неке скривене изјаве, ништа не желе да потврде, јер знају, нечиста им је савест, прљава им је савест, сада када знамо чињеницу да су и јуче знали да се припрема то хапшење и, кажем, због тога су и одложили заседање Скупштине Републике Србије до 7. јуна. Дакле, суспендован је парламентаризам, суспендована је демократија, тајна полиција је преузела контролу у Србији. Тадићев режим, на путу ка Европској унији, искључиво се ослања на тајну полицију. Ви знате да су и припадници америчке и британске обавештајне службе у Безбедносној информативној агенцији, да већ неко време трагају за генералом Ратком Младићем. Дакле, то су исти они људи који су убијали наше грађане 1999. године, који су организовали низ атентата и у Србији, а и по белом свету, тако да је заиста ово један тужан и тежак тренутак за све Србе, а оно што је чињеница, то је да се не види крај новим ултиматумима, јер и после овог хапшења доћи ће захтеви за нешто друго, опет ће бити притисака на Републику Србију, на српски народ у целини, и полако се ти нови захтеви већ кристалишу. Наиме, из Европске комисије је стигла нова листа жеља коју Србија мора да испуни како би добила кандидатуру, дакле не постала члан Европске уније, већ добила статус кандидата: да се испуни потпуно сарадња са Хашким трибуналом, тј. изручење свих осумњичених са потерница Хашког трибунала; да се успостави (то је други захтев) успешна регионална сарадња и добросуседски односи (погађате да је овде реч о Косову, наравно); да се, замислите, дисциплинује Милорад Додик; да се дисциплинују патриотске снаге; да се направи споразум са шиптарским сепаратистима у смислу успостављања добросуседских односа; да се донесе закон о реституцији, на којем посебно инсистира Немачка, због своје мањине; да се донесе закон о јавној својини; да се покрене наводна борба против корупције и такође, једна препорука Комитета европских регија да се и Војводина укључи у преговоре са Бриселом. Сада је власт показала спремност да се сви Срби изруче Хашком трибуналу, Хашком трибуналу који прогони Србе, у којем, по наводима који долазе из самог тужилаштва, од Флоренс Артман, велики број агената британске и америчке обавештајне службе дела и усмерава рад тог тужилаштва, када су они, значи, показали апсолутну спремност да се потчине једној таквој организацији и показали спремност да промене границе Републике Србије. Наравно, сада ће стизати нови захтеви и ту се неће видети краја. После тога, ова власт Републике Србије, тј. режим Бориса Тадића може да уради било шта, заиста било шта, јер најосновније националне интересе су бацили под ноге. Интересантан је, наравно, процес који се дешава у исто време, везан је за Косово и Метохију. Очигледно је и он усаглашен са Европском унијом и са Бриселом, тако да је режим Бориса Тадића и ту показао спремност да промени границе Републике Србије. Видите сада шта је извесни Борко Стефановић, који предводи српски преговарачки тим, изјавио, он је, наиме, рекао да ће режим Тадићев дозволити да шиптарски сепаратисти улазе на територију Републике Србије са документима такозваног независног Косова, дакле са ознакама тог независног Косова, где царује нарко-мафија и терористи. Они ће моћи да се крећу по другим деловима Републике Србије. Борко Стефановић каже да ће власт, напросто, игнорисати њихова документа. Они ће игнорисати њихова документа. Правиће се да не виде да ту стоји печат и обележја независног Косова и пропуштаће их да се крећу и шетају по Србији како год желе, а замислите, грађанима Републике Србије, ево и ова тајна полиција и тај МУП на сваком ћошку траже личну карту, траже, наравно, пасоше, траже друга документа. Већ имамо једну ситуацију да грађани Републике Србије постају грађани другог реда, да ће, напросто, они који живе на независном Косову под Хашимом Тачијем имати већа права од грађана Републике Србије у другим деловима Републике Србије, што је заиста застрашујуће. Наравно, Српска радикална странка најоштрије осуђује такво понашање српских власти. На крају, шта бисмо могли да кажемо осим да је ово, заиста, била једна озбиљна операција у којој је суспендован и Устав Републике Србије, да је очигледно стигла директива из Брисела, из Вашингтона, из Ленглија режиму Бориса Тадића, да мора да се одрекне Косова и Метохије, да успостави добросуседске односе са њима, ако не формално онда незванично, фактички, то да учини, што је режим Бориса Тадића и почео да ради. Када су показали спремност да промене српске границе, границе Републике Србије они су, наравно, показали спремност да ухапсе и генерала Ратка Младића, човека који је „крив" због тога што је спречио да се Републици Српској догоди оно што се догодило Републици Српској Крајини. Ми знамо да су оптужбе против њега, које су везане за Сребреницу, подметнуте, да су оне лажне, да су у тим поступцима креирања злочина у Сребреници учествовали и агенти америчке војне обавештајне службе, о чему је обавештено и правосуђе у Републици Србији, о чему има обилну документацију, ту документацију има и Хашки трибунал. Међутим, они ћуте о тој документацији. Са друге стране, Хашки трибунал искључиво тражи да му Република Србија шаље оригиналну документацију, а након тога та документација нестаје. Дакле, прозападни издајнички режим Бориса Тадића се потпуно открио, показао је да искључиво служи Вашингтону и Бриселу, а наравно, због тако сервилне политике Вашингтон и Брисел ће наставити са новим условљавањима. Ми смо имали толико за данас. Да ли можда имате неко питање? Уколико немате, ја вам се захваљујем. http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1825

 

СРБИЈА: СУМРАК ВЛАСТИ, СЕНКА БЕСЧАШЋА...

Јелена ГУСКОВА | 29.05.2011 | 14:35

Хапшење генерала Младића – једна је од најсрамнијих страница српске историје. Политичари у историји опстају по ономе, што су учинили за свој народ. Али генерације их често не памте по томе. Тако је Милош Обреновић остао упамћен зато што је убио вођу Првог српског устанка Карађорђа – фактички свог супарника, уместо да га памте по ономе, шта је учинио за аутономију Србије. Слободана Милошевића ће запамтити по његовој храброј борби у Трибуналу за част и достојанство Србије и Срба, мада се цео западни свет трудио да га оцрни као диктатора и убицу. Таквих примера има баш много. Борис Тадић, садашњи председник Србије, у историји ће остати као политичар слабог карактера који је Хагу предао Радована Караџића и генерала Младића. Зато сада цео свет слави победу над злочинцем планетарне величине: Сарајево га назива „хитлерски фашиста", Загреб – „убица стотина Хрвата", Турска захтева хитно кажњавање, а аустралијска телевизија прича да је он терао родитеље да једу своју децу. У Србији  политичари ликују, мислећи да су прескочили последњу препреку на путу ка Европи, али независни српски медији говоре о сумраку власти, издаји, непоштењу политичке елите. У многим градовима патариоте излазе на улице. Пијаце су постале место дискусија и оцењивања најважнијег догађаја – нигде се не може чути реч одобравања за поступак власти. Београд је још увек преплављен полицијом, а то значи да  власт схвата шта је учинила. Свет ликује не удубљујући се у суштину онога што је учињено. У људске главе су утерани шаблони о кривици Срба за све што се дешавало на Балкану тако да скоро сви пишу  по шеми, често и не знајући о чему или о коме пишу. Ми који проучавамо догађаје на Балкану, који добро знамо документе, чињенице, политичке лидере, војне команданте, хронологију догађаја – ми одлично знамо шта се у ствари дешавало у време рапада Југославије, а много смо писали и о Генералу, и о његовом окружењу. Добро нам је позната и политичка позадина оснивања Трибунала, као и антисрпска кампања многих европских и светских институција. Борба која се води око Генерала, то је борба добра и зла, патариотизма и издаје, верности осећању дужности и непринципијелности, официрској части и бесчашћу. Генерал је одавно постао легенда. „Дејли телеграф" га је укључио у списак тридесеторице најпознатијих савремених војсковођа, подвлачећи истовремено да га официри, који су са њим преговарали, сматрају за генија тактике, мада и сулудости. У току рата са њим су тражили да разговарају и политичари, и новинари, али највише војна лица – миротворци из „плавих шлемова".  Противници су га се плашили, а Срби боготворили. Обожавали су га због поштења, високог професионализма, храбрости, због љубави и посвећености Отаџбини и хуманизму. Његове девизе су, како је сам говорио, биле – достојанство, част, вера и слобода. Где год је могао Генерал је спасавао људе, при чему је помагао и Србима, и Хрватима, и муслиманима. Ја сам се неколико пута срела са њим. Он поседује феноменално памћење, познаје руску поезију и прозу. Ратко Младић је и предиван приповедач.  Он је знао живописно да прикаже сцене ручка се енглеским лордом, сусрете са америчким војним аташеом  на степеништу руског Министарства за иностране послове у Москви, разговоре с француским генералима. У опхођењу са људима Генерал је једноставан, паметан, образован, зна колико вреди, представља високог војног професионалца, али има животну позицију која га зближава са обичним сељаком. Његова животна филозофија је једноставна: српски народ је у својој историји много патио, преживео је неколико геноцида, али је увек праштао и остајао и добар,  и према комшијама добронамеран. До самог краја народ није веровао да трагедија може да се понови. И у овом рату српски народ је поново настрадао, поново је над њим вршен геноцид. „Учинићу све, да се ово никада не понови. Српски народ у БиХ ће живети у самосталној држави." Тако сам ја, разговарајући са официрима и војницима схватила да њега не „воле" – они од њега праве божанство. Његова способност ратовања је Србима у БиХ уливала наду да ће они имати своју државу. Тако се и десило. Данас Република Српска у Босни и Херцеговини постоји само захваљујући политици Радована Караџића и вештини ратовања генерала Младића. Љубав војника према њему и вера народа у њега су чинили да је он био сигуран у правилност онога, што је радио. Јако ми је жао што је данас, како би угодили онима који су рушили и уништавали Југославију, влада Србије организовала хајку на онога кога би морала да слави као хероја, да га велича као победника и да га сматра за правог заштитника Отаџбине. Циљ изведене, толико ружне акције, је схватљив: о том циљу у Србији говоре сви кругови: ми ћемо вама Генерала, а ви ћете нама место у Европском савезу, и то брзо, одмах! Како да не! И европљани и Американци имају у резерви још много услова који ће јако брзо бити достављени Београду. Један од њих је  признање независности Косова. Пре неколико дана је амбасадор САД на Косову Кристофер Дел изјавио да признање реалности независног Косова  представља предуслов за разматрање питања о пријему Србије у ЕУ [1]. А после тога – још цео списак услова који чекају да дођу на ред: независност Војводине, аутономија јужних области Србије, ступање у НАТО. [1] Има ли још наивних који верују у ЕУтопију? // Двери. 25 мај 2011. Режим доступа: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/29/srbiia-sumrak-vlasti-senka-beschashha....html

Тадићеве нове „језиве” поруке . Драма српске националне етике

Херој и комесар. Драма српске националне етике

Зоран ЧВОРОВИЋ | 28.05.2011 | 11:42

Преломни догађај. Дан хапшење генерала Ратка Младића, по свему судећи, носи сва обележја догађаја који ће се у српској историји означавати придевом преломни, или оним што модерна историографија назива тачком преокрета. Ако би се искључиво држали рационалистичких критеријума историјске науке ова оцена би деловала као преурањена, те стога и као произвољна. Међутим, ако су историјски феномени, па и тачке преокрета, само спољне манифестације духовних појава, онда засигурно можемо да посведочимо, да дух главних актера догађаја од 26. маја 2011. године упозорава да се српски народ налази на једној од одлучујућих прекретница у свом хиљдугодишњем историјском трајању.  Срби и Генерал. Шири и символички вишезначан оквир преломног догађаја личну драму српског Генерала ставља у контекст опште националне драме српског народа, али се лична драма тиме не умањује и не релативизује. Напротив, смисао личне драме генерала Младића, спашава новију српску историју од бесмисла по формули „Лепа села лепо горе", која редукује српску историјску свест на инфантилни ниво табула разе, по којој би хашки инквизитори могли да исписују своју балканску квазиисторију. Зато суштински циљ евроатлантске политике и није само хапшење генерала Младића, већ избацивање из колективне националне свести његове херојске појаве. Остајући без овог вредносног кључа за разумевање догађаја из деведесетих, српска историјска свести би постала заточено недоношче идеолога глобалне Империје. Оваква  судбинска повезаност ухапшеног Генерала и његовог народа, само учвршћује тезу о 26. мају 2011. године као преломном датуму новије српске историје. Србија као окупирана територија. Становници Србије су 26. маја 2011. године на најдрастичнији начин упозорени да нису грађани независне и суверене државе Србије, већ поданици окупиране евроатлантске територије. Овог дана се глобални режисер Генераловог хапшења добрано потрудио да и историјски најзаборавнијег Србина подсети на повезаност Кумановског споразума, 5. октобра 2000. и садашње окупације Србије. Иако и сам чин Младићевог хапшења потврђује стање окупације, јер како примећује стручњак за безбедност Д. Трифуновић, нико озбиљан не може да верује да Србија има обавештајне службе које би извеле овај задатак, што посредно потврђује и тужилац Вукчевић [1], ипак најогољнију представу окупације дају изјаве и поступци представника марионетске београдске власти. Тако, у дану хапшења славног генерала, Борис Тадића изјављује да ће се наставити полицијска истрага, како би се открили они који су пружали подршку Ратку Младићу, као и да ће се „тренутно процесуирати" сви они који буду покушали да јавно протествују против Младићевог хапшења. [2] Тадићеве нове „језиве" поруке упућене непослушним Србима, полиција је формализовала одлуком да у земљи подигне степен безбедности на виши ниво, истовремено забрањујући у Београду свако јавно окупљање. Овакве изјаве и поступци у сувереној држави, у којој је народ извор и утока свих власти, биле би равне политичком самоубиству. Претње полицијом и затвором већ опљачканом, раскућеном и протераном народу, и то у тренутку када се у акцији високог безбедоносног ризика хапси национални херој, личе на нереални сценарио из најбаналнијег холивудског  политичког трилера, у коме су идеалтипски јунаци српски и руски тирани. Али оно што је политички незамисливо у независној држави, могуће је на окупираној територији. Играјући улогу Србијиног Председника, Тадић показује да му није ни стало до става српских бирача, већ до подршке евроатлантских структура. Ако Тадић свој политички опстанак не везује за поверење српских бирача, онда је и његов избор био само фарсични механизам за спровођење стране воље. Историја свих српских окупација, подједнако турских, аустријских и немачких, показује да се марионетске расрбљене управе ослањају искључиво на голу војну подршку окупаторске силе. Из Кумановског споразума, петооктобарског преврата и тзв. процес реформисања војске, изникла је таква једна марионетска управа, која се пред политички распамећеним Србима представља као влада Србије. То је на дан хапшења Генерала, потврдио и сам Тадић, истичући „поносно да су његови главни партнери у свету" ратни вођи НАТО пакта, „САД и Велика Британија. [3] Следствено, извештај о хапшењу Генерала прво је поднет подпредседнику САД, Џозефу Бајдену, и европској представници за спољну политику, Британки Кетрон Ештон. [4] Тако је на најбезскрупулознији начин потврђено да је, заправо, Бонстил извор и утока власти Коалиције која данас управља Србијом, док су Срби само порески дужници који кулуче окупатору – свеједно турском, аустријском, немачком или евроатлантском. Српска национална етика између хероја и комесара. Сам чин хапшења генерала Младића, као и све оно што се дешавало потом, показује да српска национална етика преживљава тешка искушења. Народу који је слободу поставио изнад свих других вредности, јер волови јарам трпе, а не људи, Бог је слободу дао за човјека  [5], и који је зато своју националну егзистенцију метафизички омеђио заветном мисли нека буде што бити не може, евроатлантски окупатори покушавају да наметну ропски менталитет. Промотери новог менталитета, који се у онтолошком и етичком смислу заснива на ономе што В. Димитријевић назива анти – Лазар принципом [6], јесу представници Србијине марионетске власти, као еталон новог антрополошког типа - антиисторијског србина". Дан Генераловог хапшења искоришћен је да се Србима представи овај нови, европожељни антрополошки тип, а као узор послужио је Борис Тадић. У етичком смислу он је потпуни антипод другом актеру драме од 26. маја, генералу Ратку Младићу. Насупрот националног хероја, стоји окупаторски комесар, који се понаша не само као странац у својој биолошкој нацији, већ пре свега као духовни странац у националној историји. И док је Генерал – херој испунио завет према светим прецима, спречивши нове јаме и нове покоље, морално и историјски равнодушни комесар испуњава захтеве окупатора, изједначавајући жртве и џелате, а све зарад лажног мира у балканским протекторатима глобалне Империје. После промоције типолошког образца, уследила је парада малих комесара који су запосели марионетску власт и највећи део тзв. опозиције. На задовољство налогодаваца глобалне Империје, Србијини комесари су 26. маја 2011. године за српске жртве имали исте аршине као и Бакир Изетбеговић и Јадранка Косор. [7] Такође, исти им је и однос према генералу Младићу, с једне стране, и Јуришићу, Ганићу, Дивјаку и Пурди, с друге стране. Ипак морално најотужније представе дали су они политичари који су деведесетих година, у сенци легендарног Генерала, глумили брижне државотворце и националисте. И за њих је 26. мај био дан великог преокрета, јер су се вратили изворном ставу КПЈ о српском националном питању, који је 1945. године најјасније образложио будући високи комунистички функционер, а тада студент из Ужица, Добривоје Видић: „Шестстотинапедесет хиљада стрељаних Срба у Босни и Херцеговини представља дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца". [8] На дан хапшења Генерала, окупирани медији, а посебно РТС, потрудили су се да у моралном и историском посрнућу превазиђу председника – узора, пуштајући филмске материјале са хашком верзијом босанске ратне драме. Уз то, на телевизијским екранима окупиране Србије, 26. маја 2011. године, продефиловала је већина оних који су планирали и спроводили Олују и Бљесак, Милосрдни анђео и 17. март 2004, егзалтирани због још једне српске издаје. И најзад, парадигму савременог српског моралног и историјског пада представља изјава најминорнијег међу  окупаторским комесарчићима - Александра Карађорђевића, који је Тадићу и Цветковићу „честитао хапшење" Генерала, оцењујући да је овај догађај - ново Радовањско братоубиство – значајан за европску перспективу Србије". [9] Срби који су победили страх.Дан Генераловог хапшења показао је не само искушења која прете да промене духовни код српског народа, већ и примере отпора оваквом окупаторовом духовном инжењерингу. И поред медијске цензуре, јавност је сазнала за Србе који су победили страх у окупираној земљи. Тако је незаробљени српски дух, поново изродио једног „Еру" који поспрдно насамарује нове потурице. На констатацију новинарке познате медијске куће, да је Младић оптужен за ратни злочин, један старији господин је рекао: „Ха! Па и ја вас могу да оптужим да сте дроца, па ништа!" [10]. На дан Генераловог хапшења, материјално и медијски потпомогнутим ругачима српске херојске етике, супроставили су се мештани села Лазарева, свештеник који је служио молебан за Генерала, представници Српске радикалне странке, а посебно мноштво младих људи који су спонтано изашли на београдске и новосадске улице. Ипак, највећи део Срба био је 26. маја са Генералом у завереничкој тишини сопствених мисли. Њихов број и снага остаће вечна непознаница за креаторе Империје, што ће ову тајну учинити јемцем српске слободе. 26. мај 2011.и Сеча кнезова. Када су 1804. године Турци на Колубари посекли најспремније међу Србима, Карађорђе је схватио да ће дахије закуцати и на његова врата. Знао је да мир кућног дома неће сачувати ни једног од најбољих Срба. Два века касније, Србе поново тамниче, а неутамниченима прете због историјског сећања, светосавске вере и видовданске етке. Да ли ће два века после вожда Карађорђа, Срби без отпора допустити да се духовно асимилују у евроатлантској цивилизацији, чије смо благодети осетили 26. маја? Или ће нам, речју св. владике Николаја (Велимировића), „наши непријатељи помоћи да се повучемо унутар у себе и нађемо душу своју". [11] Да би потом, духовно и национално освешћени, повезали све оазе отпора евроунијаћењу, и то управо у оној форми којом је наш непријатељ дуго нагризао и уништавао све српске националне установе – форми невладиних организација. На дан хапшења генерала Младића  постало је потпуно јасно, да зарад духовног, биолошког и економског опстанка српског народа, политичка сцена у Србији мора изнова да се прегрупише на кључном питању односа према ЕУ и НАТО. То је нужни предуслов за најзначајнију политичку промену – претварање грађана Србије из пореских обвезника у истинске бираче своје политичке будућности. Српска борба против уласка у евроатлантску цивилизацију, истовремено значи борбу за нову светску цивилизацију, коју је генерал Л. Ивашов, означио као цивилизацију православно – словенске културе. [12]. На дан хапшења генерала Младића, Срби су могли да се увере какав је однос према њима представника једне и друге цивилизације. Најеклатантнији пример тог односа дају два гласила, „Ројтерс" и „Глас Русије". И док Британци Младића називају „Босанским кољачем", који је и „даље узор тврдом језгру агресивних српских шовиниста", у руском гласилу се истиче: „Цена ступања у ЕУ за Србе граничи се са националним понижењем. Јер у Младићевом случају планирају да суде човеку који је дао заклетву држави касније једноставно уништеној. И поштовао ју је, како је он то схватао, до краја" [13].   ПРИМЕЧАНИЯ [1] Дарко Танасковић, изјава Дневнику Радио Београду Iу 15 ч. 26. 05. 2011; Владимир Вукчевић, интервју Правди од 27. 05. 2011.  www.pravda.rs/.../vladimir-vukcevic-mladic-ce-biti-izrucen-naredne-nedelje/ [2] rts.tv/av/player.php?id=13249&x=1 [3] rts.tv/av/player.php?id=13249&x=1 [4] www.nspm.rs>Хроника [5] Песму Алексе Шантића „Ми знамо судбу...", Срби у Босни и Херцеговини под аустријском влашћу сматрали су српском декларацијом независности. М. Павловић, Српска правна историја, Крагујевац, 2005, стр. 568. [6] В. Димитријевић, Зашто плаче Свети Сава?Чачак, 2006, стр. 194 – 270. [7] www.bhrt.ba/lat/default.wbsp?p=37&n=72673; www.vidovdan.org/2010-04-26.../13695-2011-05-26-17-10-35 [8] М. Павловић, Српска правна историја, стр. 884. [9] www.ravnogorskipokret.com/index.php?option [10] www.vesti-online.com/vesti/.../mladic-ratni-zlocinac-A-mozda-ste-Vi-droca- [11] Н. Велимировић, О Богу и о људима, Ваљево, 1994, стр. 72. [12] srb.fondsk.ru [13] m.rts.rs/page/stories/ci/story/…/свет+о+хапшењу+Младића.html; www.nspm.rs>Хроника

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/28/heroi-i-komesar.-drama-srpske-nacionalne-etike.html

Mladić: Ja sam Ratko! (VIDEO, FOTO)

Najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić uhapšen danas u selu Lazarevo, kod Zrenajnina. Mladić bio kooperativan i odmah je priznao da je on najtraženiji haški begunac! Ratko Mladić nije bio prerušen, nije imao bradu, veoma je ostario, a prilikom hapšenja je bio vrlo kooperativan. Ratko Mladić, prilikom hapšenja, imao kod sebe dva pištolja, tvrdi Rasim Ljajić. Mladić ne može da pomera jednu ruku jer je preživeo moždani udar. Najavljeni protesti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Uhapšen Mladić!

Specijalna jedinica MUP-a Srbije u tajnoj operaciji u selu Lazarevo kod Zrenjanina uhapsila Milorada Komadića, za koga se osnovano sumnja da je general Ratko Mladić. Uzeti DNK tragovi za analizu potvrđivanja identiteta. Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, nije želeo da komentariše ovu informaciju, baš kao ni portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić i Jovan Stojić iz BIA.
Opširnije možete pročitatiOVDE!
Kako javljaju beogradski mediji Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor i bio je jako kooperativan.

Mladić priznao da je on najtraženiji haški begunac!


Mladić imao moždani udar!

Posle petnest godina skrivanja, Ratko Mladić više ne uzgleda kao što ga pamtimo. Zdravlje mu je ugroženo i imao je moždan udar. Opširnije pročitajte OVDE!


Svi detalji hapšenja Ratka Mladića!

Pripadnici policijskih snaga jutros u 5.30 pretresli kuću Branislava Mladića, brata od strica Ratka Mladića, u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Pretresene i kuće Mladićevih rođaka - braće Zorana i Dragana, kao i Draganovog sina Neše. Meštani tvrde da haški begunac nije uhapšen u Lazarevu, već u Beogradu! Opširnije OVDE!

Dačić: Mladić nije pružao otpor!

- Ratko Mladić prilikom hapšenja nije pružao otpor, nije upotrebio oružje i nije se sukobio sa pripadnicima policije - kaže zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić. Opširnije OVDE!


Tadić potvrdio hapšenje!

Predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio da je u jutrošnjoj akciji uhapšen Ratko Mladić. Akciju izveli pripadnici Bezbednosno informativne agencije i Službe za otkrivanje ratnih zločina.
Hapšenjem potvrdjeno evropko opredeljenje Srbije.
- Hapšenjem Mladića skinuta ljaga sa Srbije, izjavio Boris Tadić.
Opširniji izveštaj možete pročitatiOVDE!

Po zakonu Mladić još ne ide u Hag

Tužilaštvo za ratne zločine objavilo je kompletnu proceduru koja prati period od Mladićevog hapšenja, pa sve do njegovog izručenja Hagu. Opširnije pročitajte OVDE!


Haški tribunal pozdravio hapšenje Ratka Mladića. Prebacivanje u Hag očekuje ubrzo. Opširnije OVDE!

Homen: Danas saslušanje Mladića!

Haški optuženik Ratko Mladić biće danas saslušan kod istražnog sudije rekao je za S media portal državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On dodaje da cela procedura izručenja Mladića Tribunalu nože da traje do sedam dana. Opširnije OVDE!

Meštani Lazareva: U kući niko nije živeo!(AUDIO)

Meštani Lazareva kraj Zrenjanina, mesta u kojem je uhapšen Ratko Mladić, ogorčeni su zbog najezde novinarskih ekipa. - Nemojte da nas slikate, imamo pravo na privatnost, a u toj kući za koju kažu da je bila Mladićevo skrovište niko nije živeo! - tvrde stanovnici Lazareva.
Opširnije pročitajte OVDE!

Hapšenje Mladića: Večeras protesti!

Prvi protest zbog hapšenja Ratka Mladića zakazan za danas popodne u Aranđelovcu. U Beogradu protest na Trgu republike u 18 sati, a u Nišu i Novom Sadu na centralnim gradskim trgovima u 19, odnosno 20 sati. Opširnije OVDE!

Veljović: Podignute mere bezbednosti!

Zbog hapšenja Ratka Mladića postoji bojazan da bi moglo da dodje do nemira, te su mere bezbednosti podignute na "znatno viši" nivo. Opširnije OVDE!

Ešton: Mladića bez odlaganja prebaciti u Hag

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozdravila je danas hapšenje Ratka Mladića i zatražila da on bude "bez odlaganja" prebačen u Haški tribunal. Opširnije OVDE!

File: Hapšenje Mladića istorijski korak Srbije

Evropski komesar za proširenje Štefan File pozdravio je danas hapšenje Ratka Mladića kao "istorijski potez Srbije koji pokazuje da je shvatila suštinski
značaj regionalnog pomirenja". Opširnije OVDE!

Karla Del Ponte: Sada više nema prepreka za Srbiju

"Evropska vrata su vam otvorena. Ovo je odlična vest za građane Srbije", rekla je Del Ponteova u telefonskom razgovoru za ''Blic'' odmah nakon završetka konferencije za štampu predsednika Srbije Borisa Tadića, na kojoj je i zvanično potvrđeno hapšenje Ratka Mladića. Opširnije OVDE!

EK: Hapšenje Mladića jasan znak da Srbija želi napred

Za Evropsku komisiju hapšenje Mladića značilo bi jasnu potvrdu da Srbija zaista želi da napreduje na svom evropskom putu, saopšteno je u Briselu. Opširnije možete pročitati OVDE!

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je da "snažno pozdravlja" hapšenje Ratka Mladića i ocenio da će to omogućiti da pravda bude zadovoljena. Opširnije OVDE!

Potpredsednik Socijaldemokratske frakcije Evrope Svoboda istakao je da je hapšenje Mladića lični uspeh socijaldemokratskog predsednika Borisa Tadića. Opširnije OVDE!

Komšić zadovoljan što je Mladić uhapšen

"Hapšenje dokazuje da su vlasti Srbije u svakom trenutku znale gde se nalazi Ratko Mladić, kao što su znale gde se nalazi i Radovan Karadžić", naglašava Željko Komšić.
Opširnije OVDE!


Mladićeva porodica u šoku

Miloš Šaljić, advokat porodice Ratka Mladića, izjavio je da je Mladićeva porodica u šoku zbog saznanja da je on uhapšen.
Opširnije možete pročitati OVDE!

U bekstvu od 1996.godine!

General Ratko Mladić u bekstvu je od 1996.godine. Tokom proteklih petnaest godina Mladić se, prema navodima medija, skrivao na teritoriji Srbije, BiH, Crne Gore i Rusije.
Biografiju Ratka Mladića možete pročitatiOVDE!

 

Video snimci Ratka Mladića!

Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, nije bežao od novinara. Pogledajte snimke generala Mladića tokom rata u BiH od 1991. do 1995.godine OVDE!

OVDE ožete pročitati i kako je govorio Mladić.


Ko je prodao Ratka Mladića?

Vest da su pripadnici MUP-a uhapsili Milorada Komadića za koga se osnovano sumnja da je Ratko Mladić, odmah je na internet forumima pokrenula temu 'ko je prodao Ratka Mladića?'. Tekst možete pročitatiOVDE!


Jovanović: Okončano desetogodišnja agonija, čestitke Tadiću!

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da su današnjim hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića okončani desetogodišnje mučenje i agonija i čestitao predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Opširnije možete pročitati OVDE!

Svet o hapšenju Ratka Mladića

Vest o hapšenju Ratka Mladića pod oznakom "hitno" objavili zapadni, ruski i arapski mediji. Brisel ocenjuje da je Srbija shvatila važnost potpune saradnje sa Haškim tribunalom. Takođe, EU najavljuje da počinje nova era odnosa Srbije i EU. Reakcije svetskih zvaničnika, kao i najuticajnijih svetskih medijskih kuća možete da pročitate OVDE

Barozo: Hapšenje Mladića odlična vest

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića, ističući da je to "odlična vest".
Opširnije pročitajte OVDE

Nikolić iznenadjen hapšenjem Mladića

Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav NIkolić izjavio je danas u Kraljevu da je "potpuno iznenađen" hapšenjem Ratka Mladića.
Opširnije pogledajte OVDE

Sonja Liht: Srbija ispunila obećanje!

- Srbija je ispunila obećanje i dobiće kandidaturu. Zasigurno je da će Bramerc morati da piše novi izveštaj - ističe Sonja Liht.
Opširnije pročitajte OVDE

Jadranka Kosor očekuje i hapšenje Hadžića

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor pozdravlja hapšenje Mladića.
- Hrvatska, kao žrtva agresije, očekuje i skorije hapšenje Gorana Hadžića - ocenjuje Kosorova.
Opširnije pročitajte OVDE

Ban Ki Mun: Istorijski dan za međunarodnu pravdu

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozdravio je hapšenje Ratka Mladića i ocenio je ovo "istorijski dan" za medjunarodnu pravdu.
Opširnije pogledajte OVDE

Dodik: Srbija ispunila međunarodnu dejtonsku obavezu

Hapšenje generala Ratka Mladića predstavlja ispunjenje medjunarodnih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu, izjavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Opširniju izjavu predsednika RS možete da pročitate OVDE

Cvetković: Hapšenjem smo uklonili sve prepreke ka EU

- Hаpšenjem Rаtkа Mlаdićа Srbijа je uklonilа nаjveću prepreku u procesu evropskih integrаcijа - ocenjuje portal predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. - Ovo je i dokаz dа su sve nаdležne institucije ozbiljno rаdile svoj posаo.
Opširnije pročitajte OVDE!

Sarajevo: Građani plaču od sreće zbog hapšenja Mladića!

Građani Bosne i Hercegovine pozdravljaju hapšenje Ratka Mladića. Među anketiranim bilo i onih koji su plakali od sreće. Bosanci i Hercegovci sa oduševljenjem pratili potvrdu Borisa Tadića da je 'najtraženiji ratni zločinac na svetu' uhapšen – kaže za S media portal Admir Tursum, novinar Radio „M" iz Sarajeva. Opširnije OVDE!

 

http://www.smedia.rs/vesti/vest/65307/

Косовске грабуље за Барака Обаму

 

	25.05.2011, 21:23

Великим међународним скандалом може да се заврши европска турнеја председника САД Барака Обаме. Започета под паролом демонстрације америчке подршке Европи, она ће још јаче продубити раскол континента. За све су криви нерешени проблеми Косова и упорна тежња САД и њихових блиских савезника да наметну једни другима своје геополитичке прилазе. Барака Обама намерава да учествује у састанку лидера Централне и Југоисточне Европе у Варшави 27-28. маја. Ипак учешће у тој манифестацији председника самопроглашене „Републике Косова" Атифете Јахјаге, уз сагласност САД и Пољске, чини дату манифестацију оштећеном са тачке гледишта њеног састава и способности да помогне регулисању регионалних проблема.

Велики регионални форуми се зато и идржавају како би се на њима постављали најактуалнији нерешени проблеми. И косовски проблем у том низу је на кључном месту – пошто чак ЕУ није у стању да изради јединствени став о њему.

Ипак разлика ставова не треба да провоцира нове конфликте. Шта више, деликатност проблема покрајине Косово, чију независност не признаје не само Србија, Босна и Херцеговина, већ и пет земаља чланица ЕУ (Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка), захтева од организатора свих форума више него коректан однос чак према процедуралним питањима као што је статус позваних учесника.

Ипак Варшава је одлучила да иде својим путем. Тачније да наметне другима своје геополитичке ставове. Без обзира на то што резолицја СБ УН бр. 1244 од 1999. године, која је очувала пуно важење, предвиђа међународно преставништво органа власти Косова искучиво под заставом УН, пољске власти, по препоруци САД, упутиле су позив директно председнику Косова. Министар иностраних послова Пољске Радослав Сикорски објаснио је то тиме што је Варшава признала независност Косова. Ипак, прећутао је да није реч о билатералним преговорима, већ о великом регионалном догађају за ову годину – па и одмах после завршетка самита велике осморке у Довилу. Не чуди што је председник Србије Борис Тадић сасвим предвидиво изјаво да неће присуствовати форуму где се грубо потиру одлуке УН. Његов пример, по саопштењу приштинског листа на албанском Коха Диторе исто тако предвидиво пратили су лидери Румуније и Словачке.

Варшава је очигледно претерала, а уједно направила медвеђу услугу својим америчким партнерима. Тешко да ће Барак Обама који и без тога осећа проблеме због догађаја у Либији и сопствених вишезначних иницијатива за регулисање на Блиском Истоку, бити срећан да буде гост окрењеног европског самита. Чак и ако се узме у обзир да је независност Косова била пре свега амерички пројекат – од актуалне администрације САД ипак би могла да се очекује већа флексибилност и спремност да ипсраве своје не баш попустљиве савезнике – истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Красјов.

 Свако међународно разматрање проблема Косова треба да покуша да нађе такво решење које би задовољавало и светску заједницу и све заинтересоване стране. Овај задатак врло је сложен. Јер Приштина и Београд, присталице и противници косовске независности имају дијаметрално супротне ставове. Ипак управо ова околност захтева од САД и земаља ЕУ флексибилност и тражњење компромисних решења – а не наметање другима сопствених прилаза. У противном косовски ћорскокак ће се само продубљивати, отежавајући ситуацију на Балкану, и у оквиру саме ЕУ.

 

http://serbian.ruvr.ru/2011/05/25/50818769.html

SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: SOBARICA KOJA JE SPASILA DOLAR

utorak, 24 maj 2011 21:25

 

Zanimljivo je da je incidentu prethodila velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi


Njujorški slučaj bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Štros-Kana je daleko važniji od lične sudbine francuskog "bonvivana" i "velikog zavodnika". Sve očiglednije sumnje u zvaničnu verziju sugerišu da je to ustvari izuzetno važan događaj. Kakva li je to opasnost Dominik Štros-Kan, u francuskoj javnosti poznat i kao DSK, najednom postao za Ameriku i Zapadni svet da se Amerika, uz podršku Francuske i Britanije, odlučila za takvu surovu manipulaciju i bezobzirnost? I to prema "svom čoveku", prema članu Familije. 

Sve okolnosti upućuju na visoku dozu panike i narastajuće bezobzirnosti u okršaju sa svima koji su bilo kakva opasnost za američke interese. Preciznije, slučaj DSK je deo beskrupulozne borbe za očuvanje američkog dolara kao dominantne svetske valute, zatim sve manje tajnog rata Vašingtona protiv jedinstvene evropske valute evra, a sprečavanje Štros-Kana da bude kandidat na narednim predsedničkim izborima u Francuskoj je jedna od zgodnih pogodnosti. Ti procesi, međutim, traju već izvesno vreme i do sada je bilo mnogo žrtava, ali ovo je po prvi put da je žrtvovan član Familije. To bi mogao biti pouzdan nagoveštaj da je počeo sukob među njima. Višegodišnje traganje i proglašavanje neprijatelja širom sveta, izvan Familije, izgleda nije pomoglo i sada se neprijatelji pronalaze u samoj Familiji. Očigledno je velika panika, pa se sumnja ne samo u nekog klijenta u daljini nego i svoga bližnjeg, pa poruka Familiji mora biti odlučna i surova. Taj sukob između Amerike i Evrope je odavno očekivan i slučaj DSK je, kako sada stvari izgledaju, znak njegovog ozbiljnog početka i zato je to što se desilo u Njujorku izuzetno važno. Nova faza krize. 

Kao i uvek veliki događaji se ne zbivaju ili ne nameštaju samo zbog jednog razloga ili cilja, nego ih mora biti više. Dominik Štros-Kan je čovek establišmenta, aktivan učesnik Bilderberg grupe, član Familije. Kao takav pouzdan kadar je i došao na mesto direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Direktori te važne institucije se ne biraju, nego budu odabrani (selected). Ali, kada su ljudi u pitanju, nikada se ne zna, pa se, izgleda, i sa DSK nešto u međuvremenu desilo, i on je imao neki svoj "Put za Damask", te je, umesto korisnog šarmera, postao problem.  

REFORME DSK To sugeriše da je za Ameriku DSK postao ključni problem na funkciji u MMF. Od dolaska na mesto direktora MMF, DSK je, suprotno očekivanjima onih koji su ga doveli na tu funkciju, postigao izuzetno mnogo. Započeo je reforme te institucije i vratio joj mesto na međunarodnoj sceni, i to tako što je MMF postao ključna institucija u globalnoj finansijskoj krizi. DSK je u MMF na znatno šira vrata nego ranije uveo Kinu, Indiju, Rusiju i Brazil i otvorio mogućnost njihovog daleko većeg uticaja na proces odlučivanja u kojem je do sada neprikosnovenu ulogu imala Amerika. To otvaranje i reforma su doveli do toga da se MMF napunio parama i nikada više nije imao novca kao za vreme Štros-Kana. Akumulacija novca je omogućila ostvarenje ambicije DSK da se MMF odlučnije i direktnije uključi u finansijsko spasavanje posebno manjih zemalja sa posrnulom ekonomijom. Protivio se, međutim, bilo kakvom ideološkom pristupu projektima pomoći i bio je protivnik radikalnih rezova i lomova, više zagovarao postepene procese, prvo spasavanje ekonomije, a potom postepene reforme. Zagovarao je da je daleko važnija socijalna i politička stabilnost od veštačkih i tragičnih reformskih rezova. Lično je predvodio projekte pomoći Mađarskoj i Ukrajini, a potom je i sam upravljao spasavanjem Grčke, Irske i Portugalije. Uvlačenje MMF i njegovo lično uplitanje u stabilizovanje evrozone je, međutim, postalo problem, ustvari, njegova upletenost u spasavanje evra. Nije slučajno što je DSK uhapšen na putu za Evropu, gde je već sutradan trebalo da ima ključni sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o novim merama pomoći posrnulim ekonomijama evrozone. On je posredovao i u pregovorima o novom francusko-nemačkom projektu spasavanja evra. Sve je to sada odloženo i pod znakom pitanja, da li će ikada i biti. DSK se isprečio na putu američkog tajnog rata protiv evra i borbe za spasenje dolara. 

To je i deo jednog drugog problema, za Ameriku verovatno još važnijeg. Pod rukovodstvom DSK daleko se odmaklo u reformi MMF u takozvanom sektoru Specijalnih prava povlačenja (SDR), iz kojeg zemlje članice imaju mogućnost da povuku određene iznose. U njegovo (DSK) vreme učinjeni su velike promene i napredak u razvijanju neke vrste obračunske globalne valute, takozvane SDRs, unutar Specijalnog prava povlačenja. Tačnije, zemlje su mogle da svoje dolarske rezerve konvertuju (zamene) za tu obračunsku valutu. Došlo je do masovnog "odziva" i mnoge zemlje su konvertovale svoje dolare za SDRs. Tako je, prema izveštajima agencije Rojters, 12. maja ove godine trezor SDR imao 65,5 milijardi SDRs (što je prema internom kursu 104 milijarde dolara), a, kad je DSK došao na vlast u MMF, taj iznos je bio samo šest milijardi SDRs. Doneta su i nova (ne-američka) pravila zaduživanja kod MMF (takozvani new arrangement to borrow), koja su stupila na snagu 1. aprila, neposredno pre izbijanja slučaja DSK, koja su kreditni potencijal MMF podigla na 269 milijardi SDRs. Po starim pravilima, taj potencijal je, na primer, 31. marta ove godine bio 120 milijardi SDRs. To je značajno eliminisanje dolara sa finansijskog tržišta. Utoliko pre što su nedavno zemlje takozvanog BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) donele odluku da u međusobnoj razmeni izbace dolar i pređu na obračune u lokalnim valutama ili u SDRs. To je dodatno izbacivanje dolara sa tržišta. Takve promene su veoma ozbiljno dovele u pitanje opstanak dolara kao dominantne svetske valute, što je onda ugrozilo istinski vitalne američke interese. Dolar kao dominantna svetska valuta je jedini preostali instrument američke dominacije. A u toj dominaciji su ključne institucije MMF i Svetska banka, a sada je otvoren proces da Amerika izgubi MMF. 

ŠTA JE UVREDILO AMERIKU Istovremeno, primetne su i intelektualne promene u statusu MMF, pa su stručnjaci Fonda počeli javno da iznose svoje sve iskrenije procene o aktuelnim ekonomskim kretanjima. Javno su upozoravali da kriza još traje, da nema odlučnijih koraka ka rešavanju ključnih uzroka krize, što je u direktnoj suprotnosti onome što govore politički lideri vodećih pre svega zapadnih zemalja. Ispostavilo se da su poseban problem analize MMF, koje upozoravaju da Amerika, kao do sada najveća svetska ekonomija, gubi korak i svoj status na međunarodnoj sceni. Mnogi veruju da je Amerikance posebno uvredilo saopštenje MMF da će Kina već 2015. godine prestići Ameriku i preuzeti vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji. To je za Amerikance, koji nastoje da žive od onoga šta se kaže a ne šta se stvarno dešava, bio veliki udarac. 

Zanimljivo je da je sve to velika transformacija Štros-Kana, čoveka koji je deo establišmenta, a ne pobednik na izborima u Južnoj Americi. Većina hroničara bliskih zbivanjima u MMF taj "Put u Damask" vidi u tome što DSK nije bankar, nego političar i njegov politički instinkt gleda u budućnost, a ne samo na danas. Sigurno je, međutim, da on sam nije došao do tog proviđenja, nego je prihvatio nečije tuđe ideje, bio pod nečijim uticajem, a procenio je da je to ipak realna perspektiva. U kuloarima zapadne političke elite veruje se da je DSK pao pod uticaj Nobelovca Džozefa Stiglica i da je sprovodio njegove ideje. 

Uz sve to, DSK je imao ambiciju da se kandiduje na budućim predsedničkim izborima u Francuskoj iduće godine a sva istraživanja javnog mnjenja su mu davala veliku prednost nad sadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Sarkozi je, međutim, američki projekat i Amerika će da učini sve, kao što je to učinila dovodeći ga na vlast, da ga zadrži u Jelisejskoj palati bez obzira što to sada izgleda kao uzaludan posao zbog njegove uverljive nepopularnosti. Francuska je pod Sarkozijem postala ključni američki saveznik u Evropi i Vašington nema nameru da bilo šta promeni u tom statusu. 

Naravno, Amerika ima svoje interese i kao velika sila nastoji da ih i ostvari, ima pravo na to bez obzira šta ko o tome misli. Problem je, međutim, u tome što to sve više radi u panici i sa narastajućom bezobzirnošću o čemu, da ne spominjemo ratove, svedoči i slučaj DSK. „Tehnologija seksa" nije nova, posebno je razvijena u vreme sovjetskog KGB, ali slučaj DSK razotkriva i svu nespobnost i bezidejnost savremene političke elite na Zapadu i njihovih podizvođača radova. Ponuđena zvanična verzija slučaja DSK je ustvari uvreda za inteligenciju i znak potcenjivanja i čak gađenja sposobnosti ljudskog razuma. U tom prljavom poslu glavna uloga je, kao i obično, poverena medijima. Kao da su već imali spremljen materijal, istog časa su u svim medijima krenule gotovo identične priče koje su, naravno, prikrivale suštinu ne samo pozadine nego i samog događaja. Prvo su krenule kontroverze o tome za šta je stvarno optužen DSK. Dominirala je priča da je optužen za silovanje, a kasnije se ispostavilo da je optužnica za pokušaj silovanja. 

Prema već viđenom šablonu, žrtva je rizična grupa, izbeglica negde iz Afrike; prvo su javili iz Gane, a onda iz Gvineje. Očigledno ne znaju da postoje tri Gvineje u Africi, pa ne kažu iz koje je. Žrtva se nije pojavila na sudu da ispriča svoju priču, pa tako javnosti ostaju samo zvanične verzije. Najvažnije je da je DSK prikazan na televiziji sa lisicama na rukama, da je smešten u dva najgora zatvora u Njujorku, što bi dakle trebalo da znači da je on okoreli kriminalac i već kriv. Sve je to u osnovi naivna i uvredljiva priča, delo zaista nesposobnih i bezobzirnih ljudi. Još se ne zna šta se stvarno desilo u hotelu Sofitel u Njujorku, ali ima nekoliko detalja koji se znaju i koji su dovoljni da se stavi prst na čelo. U zvaničnoj verziji se kaže da je sobarici neko rekao da ide da očisti apartman gde je odseo DSK i da je ona ušla misleći da nema nikoga, a onda najednom napad iz kupatila golog DSK. 

PRIČA SA RUPAMA Da li autori te priče misle da su ljudi budale? Izgleda da misle. U hotelima, ne samo u tim kakav je njujorški Sofitel, nema ključeva, sobarice nemaju kalauze da ulaze u svaku sobu, posebno ne u apartman koji košta 3.000 dolara za noć. Sve je to kompjuterski kontrolisano i to sa visokom dozom bezbednosti, pa valjda "rat protiv terorizma", posebno u Njujorku posle 11. septembra, još traje. Zatim, da li neko zaista misli da se direktor MMF kreće kao zalutali turista. To je čovek sa stalnom pratnjom, ne samo u Americi. Pa Amerikanci prate portire ambasada i kursiste iz zemalja klijenata, a možemo samo da zamislimo kako se prati direktor MMF. U tom svetlu smešna je priča kako je DSK uhapšen u avionu u pokušaju bekstva, a otkrili su ga tako što je sam telefonirao hotelu da ih obavesti da je kod njih zaboravio svoj mobilni telefon. Znači, svi pozivi, u svakom hotelu se snimaju ustvari uživo slušaju sa svom tehnikom teritorijalnog lociranja onih koji zovu, pa su tako valjda pronašli i DSK u avionu. Smešno. Moguće je da je DSK zaista na brzinu napustio hotel i tako zaboravio mobilni, ali verovatno zbog nekih drugih razloga, možda je shvatio da se nešto sprema. Zanimljivo je i pitanje diplomatskog imuniteta. 

Prema Bečkoj konvenciji direktor MMF, organizacije koju su formalno osnovale Ujedinjene nacije, ima puni diplomatski imunitet i to ne samo u zemlji službovanja nego u svim zemljama sveta. DSK, znači, ne bi mogao biti uhapšen. On se, ako je verovati medijima, nije pozvao na diplomatski imunitet, ali prema Konvenciji to pravo pripada MMF. Ali MMF se nije oglasio i nije se pozvao na diplomatski imunitet svog direktora, verovatno zato što je istog časa kada je uhapšen DSK, njegovo mesto privremeno preuzeo zamenik Amerikanac Džon Lipski. Njegova matična zemlja, Francuska je ćutala. Posetio ga je doduše francuski konzularni službenik koji je izjavio da Pariz nema ništa sa njegovim diplomatskim imunitetom. Očigledna je uključenost zvaničnog Pariza u celu organizaciju. U tom svetlu je zanimljivo da je okružni tužilac u slučaju DSK, Sajrus Vens (mlađi), sin pokojnog Sajrusa Vensa, koji je veoma blizak sa Frenkom Viznerom (mlađim), čovekom za kojeg se zna da je mentor i promoter Nikole Sarkozija.  

Daleko je najintrigantnije da je vest o zbivanju u hotelu Sofitel i hapšenju DSK prvi obznanio Francuz Džonatan Pine, aktivista Sarkozijeve partije, čak pre saopštenja Njujorške policije. On je to objavio na mreži Tviter, uz objašnjenje kako ima "prijatelja" u hotelu Sofitel. On je, kako primećuje londonski „Dejli mejl", izgleda znao za događaj i pre nego što se desio. Brzom brzinom je onda Pineovu poruku na Tviteru proširio Arno Dasije, takođe Sarkozijev aktivista. Tek je onda došlo saopštenje policije u Njujorku. 

Tako je danima tekla medijska kampanja s porukom da je DSK osuđen i pre suđenja sve dok se nije oglasio američki ministar za finansije, Timoti Gajtner. On je poručio da DSK ne može više da bude na čelu MMF. Narednog jutra DSK je podneo ostavku i istog dana pušten iz zatvora uz kauciju i pod uslovom kućnog pritvora. Cilj je postignut i sa naslovnih strana i televizijskih vesti je nestalo priče o slučaju DSK. Veruje se da suđenje neće skoro biti zakazano i da će DSK biti u kućnom pritvoru sve dok ne prođe rok za prijavu kandidata za predsedničke izbore u Francuskoj. A onda ništa više neće biti važno u slučaju DSK, pa ni šta se stvarno desilo u njujorškom hotelu Sofitel. 

Fond Slobodan Jovanović