НАТО цензура

НАТО цензура

четвртак, 08 новембар 2012 07:38 Драган Мраовић, Дан

 

Србија се данас налази у тешкој ситуацији, уосталом као и Црна Гора и друге балканске земље. У односу на Србију дјелује одређени ембарго. Њу настоје да одвуку у Европску унију и у НАТО... Данас Срби, наравно, то не желе. Гледају сусједну Црну Гору, чија сва предузећа, заправо, све привредне структуре постепено прелазе у руке страних власника. Остаје нада само у туризам и кредите које ће Запад давати и као омчу на врат стављати их на Црну Гору. Зато, Срби то не желе. Они схватају да само у тијесној сарадњи са Русијом могу очувати извјесни ниво независности и идентитета, каже генерал-пуковник Леонид Ивашов.

Милијарда еура из Русије већ се улаже у српске жељезнице, у ремонт Ђердапа. У Панчеву је у реконструкцију рафинерија нафте уложено 547 милиона еура ради производње горива еуроквалитета. Послије 1,5 милијарди еура уложених у НИС Србије, Владимир Путин је најавио још 1,5 милијарду еура у наредне три године, а подсјетимо да је прије пар мјесеци најавио најмање десет нових милијарди еура за друга улагања, када Србија буде представила нове пројекте. Русија истовремено брани територијално комадање Србије у Савјету безбједности УН. Београд је закрпио овогодишњи буџет руском милијардом долара, дакле, без ММФ-а. Без политичких уцјена, без налога да се уђе у војни савез, а понајмање с онима који су убијали нашу дјецу и вратили нас технолошки 50 година уназад уништавајући нам индустрију, инфраструктуре, наш живот, јер је „авијација добила налог - рече генерал Жофре, командант НАТО авијације у бомбардовању Србије и Црне Горе - да уништи живот у Србији". Од часа када је Тадићеву проатлантску власт, без алтернативе, замијенила српска власт са бројним алтернативама, ствари крећу набоље по Србију. Чак су и Ештонова и Клинонова биле прилично мирне у недавној посјети Београду, иако треба имати на уму да и змије мирују на сунцу.

Пошто „међународна заједница" разумије само своје економске и стратешке интересе, приближавање Србије Русији, па Кини, Јапану и неким другим земљама, забрињава до мјере да попушта, бар на реторици и директним притисцима. Видећи да Србија има алтернативе, док бриселским и вашингтонским пијавицама више ни дјеца не вјерују, та тзв. заједница је застала, бар док не смисли неку нову гадост на Балкану. Али, тада ће Србија бити јача, па неће моћи да је заљуља повјетарац.

Дакле, што даље од евроатлантских интеграција, то боље. Нарочито од атлантских, односно од НАТО-а који терорише цијели свијет. Али, у Подгорици, ради очувања нелегално стеченог богатства неколико породица, силују народ да уђе у НАТО. Закључак Владе по коме „интересовање медија за улазак Црне Горе у НАТО није на потребном нивоу", па се „препоручују" да се „што адекватније" прати пад жртве у наручје свога убице, је притисак на медије. Зато ће цензорски „тим" за НАТО стратегије (трут-бирократе које сиротиња плаћа?!) да очита лекцију јавном сервису (чик да РТВ ЦГ то не прихвати!) да мора да има, у уређивању свог програма, „посебну обзирност" према НАТО аветињама. Од сада ће дјеци, прије спавања, умјесто цртаћа, бити приказивани НАТО оклопници како жаре и пале по свијету.

Умјесто 410 вијести о НАТО несрећи у медијима, Влада је требало да објави 400 вијести о отварању фабрика, хватању убица, шверцера цигарета и дроге, и бар десет вијести о томе како су се обогатили Ђукановићи, Баровићи, итд., а то ће бити када се НАТО „тим" не буде мијешао у уређивање медија.

Медије не продају бајке о НАТО вјештици. Зато је интересовање „сиромашније". Важнија вијест је ,,ка' ће плата?". И ,,ка' ће Лекић умјесто Мила?"

 

САД прикочиле “косовски пројекат”?

САД прикочиле "косовски пројекат"?

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 01.11.2012 | 00:02

"САД и ЕУ не траже од Србије да призна Косово" – тим речима се домаћим и страним новинарима обратила Државни секретар САД Хилари Клинтон. Та њена изјава се чула после сусрета са руководством земље и због тога се може сматрати главним резултатом одржаних разговора. Премијер Србије Ивица Дачић није скривао своје одушевљење. Он је изразио спремност владе Србије да настави преговоре са Косовом и изразио је наду да ће они "бити повезани са убрзањем процеса наших европских интеграција". Присуство Кетрин Ештон, Високог Комесара ЕУ за спољне послове и безбедност, на овим преговорима, био је више декоративног карактера. "Независно Косово" је амерички пројекат и ЕУ у њему нема одлучујућу улогу. Заслуге госпође Ештон на овим преговорима, свеле су се на усаглашавање датума следећег сусрета премијера Србије и Космета, Ивице Дачића и Хашима Тачија. Тај сусрет ће се одржати већ у новембру.1 Због чега је репрезентативни западни десант одустао од презентовања Београду већ припремљеног нацрта свеобухватног споразума, који је по уверењу Вашингтона требало ускоро да потпишу Београд и Приштина, на нивоу Председника? Познати српски аналитичар Огњен Прибићевић није неосновано назвао "помало чудном" намеру Хилари Клинтон да посети Балкан, када се дани до избора у САД могу на прсте избројати.2 Осећање чуђења нестало би да је 30. октобра у Београду горепоменути споразум био презентован. Међутим, то се није десило и – по сада расположивим информацијама – узрок томе уопште није била жеља Клинтон да не узнемирава господина Дачића. Главни разлог огледа се у томе, што се у последњем тренутку са америчке стране појавила сумња на рачун успеха горепоменутог плана. Као што је већ познато, традиција америчког политичког естаблишмента искључује демонстрацију сумње поводом већ донете одлуке. Међутим, за случај споразума лидера Космета и Србије, Бела кућа има још времена у резерви – и изгледа да се администрација Б. Обаме уплашила опасности "false start"-а3, имајући у виду предстојеће изборе. А повод за сличне сумње јесте не баш повољан развој политичке сцене у Србији и на Космету, у вези са плановима и интересима САД. Последња истраживања јавног мнења у Србији показују спремност грађана да одустану од евроинтеграција, уколико цена за то буде одустајање од Космета. Очигледно се опирући на те резултате, знатно је пооштрио свој став и Председник Србије Томислав Николић, изјавивши да у случају наметања од стране ЕУ избора "ЕУ или Космет", Србија ће "одустати од европског пута".4 Други фактор, који је последње недеље попримио за Запад опасан карактер, јесте раст напрегнутости на политичкој сцени Космета. Косметска опозиција је појачала притисак на Демократску партију Косова и лично Хашима Тачија, оптуживши га за вођење закулисних преговора са САД и ЕУ. По њиховом мишљењу, споразум који се припрема за потписивање, супротан је ранијим изјавама владе и садржи одредбе које захтевају појашњења. По сликовитом приказу лидера радикалног покрета "Самоопредељење" Аљбина Куртија "потпуно је очигледно да је Тачију неопходна Србија. Он не може да преживи без Србије, јер само на тај начин он може остати на власти и сачувати привлачност за међународну заједницу". А читав процес данашњих консултација око Бриселских преговора, Курти је назвао "трговином" и "злочиначким деловањем".5 Како је с тим у вези написала газета "Зери", влада Х. Тачија је својим деловањем "већ прешла црвену линију" ставивши под сумњу све претходне споразуме и лична обећања, о дневном реду преговора са Београдом.6 Када би постизање споразума између Београда и Приштине била лична ствар Хилари Клинтон и Хашима Тачија – нема сумње да се америчка гошћа не би колебала са постављањем ултиматума Томиславу Николићу и Ивици Дачићу. Међутим, администрација Барака Обаме је принуђена да рачуна како на нарастајућу неизвесност по питању реизбора свог председника, тако и на реалну претњу "прекомпоновања" косовске политичке сцене. То може не само да лиши власти њихове политичке миљенике, у лицу премијера Хашима Тачија и председника Атифете Јахтјаге, него и да додатно закомпликује односе између албанских радикала и западних миротвораца. А то већ може прерасти у европски или северноатлантски проблем. Управо у тренутку преговора Х. Клинтон и К. Ештон у Београду, Европски ревизорски суд ЕУ са седиштем у Луксембургу је најавио веома искрен извештај о активностима мисије ЕУЛЕКС на Космету. Њени стручњаци су изјавили да мисија није била у стању да стави под контролу злочине на Космету. Иако је за период од 2007 до 2011. године, ЕУ на те потребе издвојила 680 милиона евра, резултат инвестирања показао се "скромним" – "ниво организованог криминала и даље је висок" – изјавио је Европски суд ревизора.7 Није тешко досетити се да ће те цифре бити још један доказ, благо речено сумњивог деловања ЕУ на Космету, у условима финансијске кризе. Можда је и то породило додатне сумње Запада на рачун "Косовског пројекта"?   1 AFP 301918 GMT OCT 12 2 Вечерње новости, 26.10.2012 3 Буквалан превод је "Неправилан старт", као нпр. у атлетици или пливању. (прим. прев.) 4 AFP 160839 GMT OCT 12 5 Koha Ditore, 29.10.2012 6 Zëri, 24.10.2012 7 REUTERS 1944 301012 GMT

http://srb.fondsk.ru/news/2012/11/01/sad-prikochile-kosovski-proiekat.html

Samo tri i po godine za zločine nad Srbima u logoru Kerestinec

Samo tri i po godine za zločine nad Srbima?

Komentara 11

2

Petorica bivših hrvatskih vojnika osuđeni su danas na zatvorske kazne od godinu do tri i po za ratne zločine protiv pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti u logoru Kerestinec kod Zagreba.

 

 Olakšavajuća okolnost u obzir uzeo učešće u ratu, primereno držanje pred sudom i loše imovinsko stanje

 

Sudija Županijskog suda u Zagrebu Marijan Garac osudio je na tri i po godine zatvora bivšeg komandatna logora Stjepana Klarića, dok su za mučenje 34 ratna zarobljenika od kraja 1991. do maja 1992. osuđena četvorica njemu podređenih vojnika. Tako su po godinu dana zatvora dobili Dražen Pavlović, Željko Živec i Goran Štrukelj, a dve godine Viktor Ivančin.

 

"Kazne su donete pod prislilom EU"   Direktor Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Štrbac ocenio je da su kazne petorici bivših hrvatskih vojnika za zločine nad pripadnicima bivše JNA i srpskim civilima u logoru Kerestinec, izrečene pod prisilom, jer je to uslov da Hrvatska bude primljena u EU. "Ništa se bitno ne mijenja u hrvatskom pravosuđu, dvostruki standardi su na snazi. Ovo rade zato što to od njih svet traži, jer ih neće primiti u EU i po izrečenim kaznama se vidi da je to pod prisilom, a ne po nekakvoj savesti ili svesti", rekao je Štrbac, ističući da nije reč ni o kakvom suočavanju sa prošlošću.   Prema njegovim rečima, suđenja za ratne zločine koja se vode u hrvatskim sudovima pretvaraju se u pronalaženje olakšavajućih okolnosti, a ne u utvrđivanje pod kakvim su okolnostima izvršena sama dela.   "Kao da je cilj što manju kaznu izreći optuženom ako je pripadnik hrvatskog naroda i hrvatskih oružanih snaga, a ne utvrditi istinu i odmeriti adekvatnu kaznu", ocenio je Štrbac.   On smatra da hrvatsko pravosuđe nastavlja praksu dvosturkih standarda kada su u pitanju Srbi, izričući im maksimalne ili velike kazne za ratne zločine i kada je reč o delima koja se u "normalnim" zemljama ne bi mogla ni kvalifikovati kao ratni zločin.   Štrbac je naglasio da je Kerestinec jedan od najmonstruoznijih logora u poslednjem ratu na području Hrvatske, ističući da je u tom logoru postojala "crna soba" sa svim spravama za mučenje kao iz najcrnjih vremena inkvizicije. "Sve se to tamo dešavalo, a onda imamo ovako simbolične kazne", upozorio je Štrbac.   On je naglasio da su sudovi u Hrvatskoj do sada prilikom suđenja Hrvatima uzimali u obzir učešće u domovinskom ratu, odlikovanja za učešće u tom ratu, porodične prilike, koliko imaju dece, zdravstveno stanje, imovinske prilike, tako da im se suđenja pretvaraju u pronalaženje olakšavajućih okolnosti, a ne utvrđivanje pod kojim okolnostima su izvršena sama dela.

Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu, kao i odbrana Klarića i Ivančina.

 

Svim optuženima, kojima su pretile kazne i do 20 godina zatvora, sudija je kao olakšavajuću okolnost u obzir uzeo učešće u ratu, primereno držanje pred sudom i loše imovinsko stanje.

 

Nepravosnažnom presudom Klariću, Pavloviću i Ivančinu ukinut je pritvor u kojem su bili od kraja 2010. Njima će, kao i dvojici ranije puštenih, u konačnu presudu biti uračunato vreme provedeno u pritvoru.

 

S obzirom na dužninu kazni jedino će Klarić morati u zatvor ako ova presuda postane pravosnažna, ali bi i on mogao brzo da traži puštanje na prevremenu slobodu na osnovu odležane dve trećine kazne zatvor.

 

Tokom sedmomesečnog postupka pred sudom je ispitano oko 80 svedoka,
uglavnom žrtava od kojih su neke svedočile video linkom iz Srbije.

 

Bivši zapovednika takozvanog Konačišta ratnih zarobljenika u Kerestincu kod Zagreba Stjepan Klarić i četvorica njemu podređenih vojnika, prema optužnici, terete se za teška psihička i fizička zlostavljanja pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti, među kojima i žena, uglavnom uhapšenih u okolini Zagreba i Siska.

 

Oni su optuženi da su od decembra 1991. do maja 1992. najpre u Zagrebu, a potom u logoru Kerestinec počinili ratni zločin nad 34 ratna zarobljenika kojima su nanete velike patnje i povrede telesnog integriteta i zdravlja.

 

Prema optužnici, mučenja su počela u tadašnjem vojnom zatvoru u Zagrebu, a žtrve su potom odvedene u bivšu raketnu bazu JNA u Kerestincu gde su premlaćivani, mučeni elektrošokovima, ali i seksualno zlostavljani. Među njima je, prema navodima tužilaštva, bilo i desetak žena od kojih je jedna u logor dovedena trudna, ali je
od posledica zlostavljanja pobacila.

 

Ovaj slučaj je otvoren nakon što je jedan bivši pripadnik JNA nepoznate počinitelje optužio za ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika u Kerestincu.

 

Petorica optuženih uhapšeni su krajem novembra 2010, a optužnica je podignuta posle jednogodišnje istrage.

 

Svi optuženi su odbacili krivicu, a njihova odbrana je tokom suđenja tvrdila da su zarobljenike ispitivali agenti Sigurnosno-informativne službe na čijem je čelu bio Josip Perković koji je, prema tim tvrdnjama, takođe dolazio u logor.

 

Perković je na suđenju negirao te tvrdnje, ali je potvrdio da je postojala takozvana crna soba za mučenje u kojoj su, posle prigovora Međunarodnog crvenog krsta, pronađene sprave za mučenje.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/266028/Samo-tri-i-po-godine-za-zlocine-nad-Srbima

Projekat velike Albanije je već daleko odmakao

Projekat velike Albanije je već daleko odmakao

Svetlana Palić | 24. 10. 2012. - 07:14h | Komentara: 368

Vrsni poznavalac kosovskog problema, autor na desetine knjiga o Kosovu, od kojih su neke postale udžbenici u svetu, Dušan T. Bataković, istoričar međunarodne reputacije, doktor pariske Sorbone i ambasador Srbije u Francuskoj, nedavno je, na jednom skupu u Beogradu izjavio da smo, kao narod, "u velikom problemu" zbog projekta "prirodne Albanije", o čemu govori u intervjuu za "Blic".

 

Dušan Bataković je napisao novu knjigu o kosovskoj drami

- Prirodna Albanija je drugo ime za veliku Albaniju, i to je projekat koji već duži niz godina ima značajnu podršku albanske elite u svim državama gde žive Albanci, a koji se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje. Moja izjava, stoga, bila je više konstatacija jednog stanja, nego hipotetička projekcija budućnosti.

Šta bi trebalo da činimo da idemo u susret tom problemu?
- Mislim da bi naša štampa, i javnost uopšte, trebalo sa mnogo više pozornosti i interesovanja da prate ovaj proces koji je već daleko odmakao, a koji suštinski ugrožava naše vitalne nacionalne interese, narušava regionalnu stabilnost i ozbiljno ugrožava krhku stabilnost na Balkanu. To vam ovde kažem samo kao istoričar koji se kosovskom dramom bavi već četvrtu deceniju u kontinuitetu, a ne kao ambasador Srbije u Parizu.

Nesagledive posledice Koliku štetu trpimo zbog loše politike prema Kosovu devedesetih? - Pokušaji srpskih komunista da u doba rušenja komunizma u istočnoj Evropi, na populistički, neokomunistički način preokrenu rešavanje kosovskog pitanja, diskreditovalo je Srbiju, a s njom i Srbe kao narod, i značajno usporilo povratak Srbije vlastitim demokratskim tradicijama. Poluvekovna dominacija titoizma ostavila je nesagledive posledice koje će osećati još nekoliko naraštaja.

Da li na to upozoravate međunarodnu javnost u vašoj najnovijoj knjizi "Kosovska drama Srbije. Istorijska perspektiva"?
- Osećala se naučna potreba da se jednom sveobuhvatnom studijom obuhvati celina kosovske drame, i to posebno njene dominantne, srpske dimenzije, nasuprot seriji jednostrano koncipiranih knjiga na engleskom govornom području koje hiljadugodišnju povest središnjih oblasti stare Srbije tretiraju isključivo kao deo albanskog pitanja.
U knjizi sam sažeo najnovija naučna saznanja, ukazao na zanemarene aspekte srpsko-albanskih odnosa u doba titoizma, pokazao korene sukoba posle 1945, posebno metode progona Srba i drugih nealbanskih etničkih grupa, sve do naših dana, utkavši u prikaz savremenih zbivanja i lična iskustva koje sam kao predstavnik demokratske opozicije tokom devedesetih, a zatim i kao član državnog pregovaračkog tima u Beču (2005-2007) imao u pregovorima o statusu Kosova.

Kakve se knjige o Kosovu objavljuju u anglosaksonskom svetu?
- Danas se pojavljuju mnoge revizionističke studije koje poriču srpski karakter pokrajini u srednjovekovnoj epohi. Nije stoga iznenađujuće, premda je bizarno, da se i samom Obiliću osporava da je bio Srbin jer su ga svojevremeno, poarbanašeni Srbi, („Arnautaši"), sledeći vlastita iskustva promene identiteta, opevali kao „albanskog" junaka. Cilj ovakvih pseudonaučnih analiza da u anglosaksonskoj javnosti „desrbizuju" srpsku prošlost Kosova i predstave je kao „okupatorski element" u tamošnjoj albanskoj populaciji kao navodno jedinoj autohtonoj.

Kakva je, po vašem mišljenju, važnost Kosova za Srbiju?
- Velika je ideološka zabluda da je kosovska legenda naša velika iluzija. Kosovskom junaštvu Srba i oslobodilačkim tradicijama kosovske epike, prepune bola, gneva i težnje za slobodom, divio se, do pojave komunista, čitav evropski naučni, kulturni i politički svet. One su, i tu je bilo složno zapadno javno mišljenje na početku XX veka, pretvorene u trijumf velikom pobedom u Kumanovskoj bici. Nimalo slučajno, Srbija je vojnu kapitulaciju u ratu za Kosovo u junu 1999. bila primorana da potpiše upravo u Kumanovu.

Šta nam je činiti?
- Kao istoričar, znam da savremena politika malo uvažava istorijske pouke, a u našem narodu se sećanje svelo na nekoliko poslednjih godina, povremeno čak i nedelja, jer su iskušenja, stradanja, ekonomsko iscrpljivanje i svakovrsno trpljenje, predugo trajali, a u moralnoj dimenziji, najopasnija je ipak duhovna pokolebanost. Mi prolazimo kroz veliku krizu identiteta, uzdrmani u temelju negativnim aspektima jugoslavizma i titoizma. Vraćanje proverenim vrednostima koje nudi naša baština, prozračenim modernim senzibilitetom, veliki su zadatak naše elite.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/349154/Projekat-velike-Albanije-je-vec-daleko-odmakao

Русија забринута за стање људских права у Америци

Русија забринута за стање људских права у Америци

четвртак, 25 октобар 2012 15:23 Васељенска

Тешке оптужбе на рачун Американаца и тон дискусије у руском парламенту посматраче подсетили на време хладног рата.

Греси Кју клукс клана, затвор Гвантанамо, малтретирање и убиства усвојене деце руског порекла, расна и религиозна дискриминација, ксенофобија… Ништа од наведеног не би могло да се подведе под „демократска начела". Ипак све то је данас присутно у Сједињеним Америчким Државама, сматрају депутати Државне думе Русије.

Током заседања руског парламента, одржаног у понедељак под радним називом „О проблемима поштовања људских права у САД", првој дебати овога типа од распада Совјетског Савеза, чуле су се и теже оптужбе на рачун западног моћника. Многе је то подсетило на дух давно прошлих времена и – хладног рата.

„Размазили смо Американце. Двадесет година смо ћутали. Јељцин је покушавао да одобровољи Клинтона, а он нам се подсмевао", огорчен је Алексеј Пушков, шеф Међународног комитета Државне думе.

„Додворавали смо им се не би ли их одобровољили. Они су се на то навикли, и данас, када говоримо о најгрубљем кршењу људских права у САД, тамо као да су шокирани – шта ми то себи дозвољавамо. А ми смо једна од водећих држава на планети, и на то имамо право".

Огорчење депутата изазвале су сталне критике са стране САД о кршењу људских права у Русији, али и отворена подршка опозиционим партијама и противницима актуелног председника Владимира Путина. Недавни случајеви панк-молитве женског трија „Пуси рајот" у Храму Христа спаситеља у Москви, као и покушај опозиционог лидера Сергеја Удаљцова да „на свој начин, и уз помоћ из иностранства" организује смену власти у Русији, од стране Запада су пропраћени са великом медијском пажњом.

Нема сумње да је и америчка предизборна председничка кампања, а током које су између осталог дотакнута и питања људских слобода, како на домаћем терену тако и широм планете, покренула руске парламентарце да мало „заоштре" своју реторику. У том смислу, како преноси Танјуг, Централном изборном комитету је препоручено да „провери да ли изборно законодавство САД одговара међународним нормама", да се већа пажња посвети постојању институције међународних посматрача на изборима, обезбеђењу права појединих категорија бирача, као и организовању њиховог регистровања.

„Себе називају оцима демократије и говоре нам да би од њих требало да учимо, али не обраћају пажњу на оно што се дешава у њиховој сопственој земљи", речи су студенткиње Емилије Галимове, које је овим поводом пренео амерички лист „Тајм".

Нема сумње да су руски парламентарци решили да мало „освеже" тактику коју су у сучељавању са стратешким противником користили њихови претходници из совјетских времена. У таквој намери свакако могу да се ослоне и на резултате најновијих истраживања руског јавног мњења, спроведених током септембра, а према којима је проценат данашњих Руса који са наклоношћу гледају на САД, са прошлогодишњих 67, пао на 46 одсто.

Укинути Гвантанамо

Током расправе у понедељак посвећене људским правима депутати руске Државне думе препоручили су Сједињеним Државама да уведу мораторијум на смртну казну, а све случајеве затвореника Гвантанама да предају цивилним судовима, при чему сам затвор, како се истиче, треба затворити, пренео је Танјуг.

 

MIROSLAV LAZANSKI: EU PO SVAKU CENU MINIRA ODNOSE SRBIJE SA RUSIJOM

MIROSLAV LAZANSKI: EU PO SVAKU CENU MINIRA ODNOSE SRBIJE SA RUSIJOM

nedelja, 21 oktobar 2012 16:13

Nekada komunizam, sada evropeizam. Iste „izme", sa istim žarom, zastupaju praktično isti članovi ili njihovi potomci

Evropska unija nastoji da po svaku cenu minira odnose Srbije sa Rusijom. Ili je Srbija već ušla u EU samo većina nas to još ne zna. Naime, početkom septembra, dan ili dva pre nego što se predsednik Srbije sastao u Sočiju sa predsednikom Rusije, na sednici OEBS u Beču Srbija je, zajedno sa svim članicama EU, osudila Moskvu zbog slučaja grupe Pusi rajat. Iz Moskve je od ruske ambasade u Beogradu zatraženo da se ustanovi o čemu se radi: da nije Srbija tajno već ušla u EU? Zbog toga je ambasador Rusije u Beogradu upitao naše nadležne o tom glasanju u Beču i dobio je odgovor kako je to bilo „po automatizmu". Po istom principu Moskva je mogla i da otkaže posetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pa se postavlja pitanje je li do našeg ili EU automatizma došlo „po automatizmu", ili je neko mislio da su devojčice iz grupe „Pusi rajat" zapravo interkontinentalne rakete sa nuklearnim bojevim glavama? Rusija je to saopštenje EU proglasila „kontraproduktivnim". Ali Srbija je očigledno najrevnosniji i najagilniji kandidat za člana EU. Zapravo, mi smo pravoverci, ništa nas neće omesti na tom hodu ka boljoj budućnosti i na tom putu imamo samo jednu veru, a to je EU. Kad izaberemo veru, onda tu nema vrdanja, ostajemo verni do kraja potopa.Nekada komunizam, sada evropeizam. Iste „izme", sa istim žarom, obožavanjem i bezrezervnom podaničkom lojalnošću zastupaju praktično isti članovi ili njihovi potomci. Već me je strah da nas „po automatizmu" ne uvedu i u neki rat u kojem učestvuje EU. Pošto u vojnim misijama EU već sudelujemo. U Indijskom okeanu protiv pirata. Odlično iskustvo za borbu protiv pirata na Dunavu.

Dakle, zar nismo mogli da se suzdržimo oko saopštenja EU povodom pitanja grupe „Pusi rajat"? Pogotovo što želimo da dođe do potpisivanja ugovora o strateškom partnerstvu sa Rusijom. Gde, gle čuda, tek se sada u našoj javnosti otkriva da ruske firme nisu u prošlosti imale jednak tretman na našem ekonomskom prostoru, kao što su ga imale zapadne kompanije. Mislio sam da kod nas svi imaju jednak tretman. Prevarili su me.

Ministar spoljnih poslova Češke gospodin Karel Švarcenberg izjavljuje za jedan naš dnevni list kako je „bolje da pristanemo na ono što ionako ne možemo da promenimo, jer uslove morate da ispunite". Misli gospodin Švarcenberg na Kosovo, pa nastavlja „da je Srbija izgubila rat, a u ratu se često gube teritorije, da je to tako uvek bilo u istoriji, da svako mora od nekoga da izgubi". Zaista nisam znao da se u ratovima nekada gube i teritorije, zahvaljujem češkom ministru spoljnih poslova na epohalnom otkriću, valjalo bi njegovu izjavu staviti i u školske udžbenike. Istina, koliko znam, Čehoslovačka je izgubila Sudete i bez rata, bez ispaljenog metka, ali se nikada nije sa tom činjenicom pomirila. I to je tada bila realnost, trupe Vermahta u Sudetima, pa kasnije i u Pragu. Zašto Čehoslovaci tada nisu prihvatili tu realnost? Pa i to je bila „Nova Evropa". Bez granica. Hitler ih je malo porušio.

„Ko izgubi, mora da prihvati", kaže češki ministar spoljnih poslova i time direktno doprinosi urušavanju međunarodnog prava. Agresija NATO na Jugoslaviju 1999. godine izvedena je bez odluke Saveta bezbednosti UN, koji je jedini ovlašćen da odobri upotrebu sile. Onaj ko prihvata tu novu realnost, kao posledicu NATO agresije daje svoj doprinos „zakonu sile, zakonu carstva". Hoće li to gospodin Švarcenberg da definiše i nove norme međunarodnog prava?

Kakav je onda u tom kontekstu ukupan smisao Evrope? Vladavina prava, moral, korupcija, nacionalizam, rasizam, pojedinačni interesi, političko jedinstvo kontinenta, evrokratija iz Brisela, arogancija? Evropa Nemačke, ili Evropa malih otadžbina?

Pre mesec dana u jednom beogradskom autobusu slušao sam dijalog jednog mlađeg Engleza i jednog starijeg beogradskog gospodina. Beogradski je gospodin upozorio Engleza da ne bi smeo da drži noge na sedištu i zamolio ga da ih skine. Englez je bio direktan: „Neću, mi smo vas potukli u ratu 1999. godine".

Čak ni general Vesli Klark nije smeo, s obzirom na međunarodno pravo, to da proglasi ratom, pa se kasnije vajkao da nije mogao zbog toga da proglasi ni pobedu. A Čeh pokušava da nas uveri da su pobede i porazi večne kategorije. A nisu...

 

Izvor Politika, 20.10.2012.

 

Српске партије – играчке у рукама САД

Српске партије – играчке у рукама САД

Борис АЛЕКСИЋ | 13.10.2012 | 00:02

Србија је по много чему рекордер, па се тако и по броју политичких странака налази у светском врху. У актуелном сазиву републичког парламента делује чак 45 партија, или девет више у односу на представничко тело Индије која има 1,21 милијарду становника.1 Међутим, грађани Србије имају све више потешкоћа да разликују програме и поготово идеологије постојећих партија. Разлога за то има пуно, али је најважнији, уједно и најпогубнији по будућност српске нације. Брижљиво скривана чињеница нам говори о томе да странци већ дуже време контролишу кадровску политику, организацију, програме и идеологије највећих политичких странака. Сједињене државе су толико веште у том послу да би могли слободно да закључимо како у Србији фактички из њиховог угла, ових дванаест година делује једна – једина партија, која упорно спроводи њихову политику. Смена на власти је само формалног карактера јер се у суштини не мења много тога у понашању владајућих структура према Вашингтону и испуњавању захтева који стижу из овог центра. На овај начин суверенитет Србије је додатно угрожен и ограничен. На другој страни света у Русији свих ових година које је Србија изгубила на путу евроатлантских интеграција, ради се на јачању државе, њене независности од страног утицаја, и ослобађању руске нације из стега новог светског поретка као другог имена за амерички хегемонизам. Дакле, одвијају се процеси потпуно супротни од оних које диктирају САД и Европска унија у Србији. У том циљу Дума је изгласала закон којим се невладине организације које финансира Запад третирају као страна агентура.2 Убрзо након тога из Русије је избачен USAID наводна хуманитарна организација преко које је годинама деловала америчка обавештајна служба.3 Овим потезима председник Владимир Путин је омогућио независтан и слободан развој политичког система Русије, као предуслов за вођење успешне националне политике. USAID је кровна организација која финансира Националну задужбину за демократију (NED). Њихова директна повезаност са Централном обавештајном агенцијом (CIA) није никаква тајна.4 Један од оснивача NED-а Волтер Рејмонд Јуниор је према Вашингтон посту радио као стручњак CIA5. Са овим организацијама заједно наступају Национални демократски институт (NDI) и Међународни републикански институт(IRI). Међу функционерима NDI су личности попут Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон, док је у врху IRI нпр. бивши окупациони гувернер Ирака Пол Бремер. Од оснивања до данас сврха ових организација је била да сузбију руски утицај у свету и обезбеде америчку хегемонију. Све оне већ годинама несметано делују у Србији. Само једна од ових организација – NDI је од 1997. године, од кад је почела са радом у Србији обучила преко 30 хиљада политичких лидера и грађанских активиста.6 USAID је финансирао актуелног министра Млађана Динкића, док је IRI водио „проактивне" кампање за Бориса Тадића.7На овај начин су финансирани и ЦЕСИД, Фонд Б92 и Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић. Наташа Кандић се у документацији државне безбедности Србије током деведесетих година водила у оквиру америчке обавештајне службе. Обуку ових или сличних организација у Србији су поред политичара, чланова НВО и других активиста, пролазили и функционери полиције и војске, што представља јасан удар на српски систем безбедности. У извештају USAID-а за 2011. годину наводи се да су њихову обуку прошли и да њихове стручне услуге користе све велике политичке партије укључујући и оне које данас чине Владу Србије!8 У име Српске напредне странке представници USAID-а и њему потчињених организација су контактирали са актуелним координатором служби безбедности Александром Вучићем. У тим разговорима је истакнуто да су приручници и други материјали за обуку USAID-а помогли напредњацима у организацији партије и медијским кампањама. СНС је USAID-у послао и неколико званичних захтева за помоћ.9 У Извештају се констатује да NDI већ увелико сарађује са посланицима и другим званичницима СНС.10 У пракси ове организације иду толико далеко да покушавају да утичу и добију информације од чланова породица актуелних партијских функционера. Управо преко ове мреже, САД контролишу организацију и деловање српских партија. Вашингтон применом овог модела има утицај на све три гране власти: извршну, законодавну и судску11. Могућност Србије за вођење независне политике у овим околностима је равна нули. Управо због тога грађанима Србије актуелне партије све више личе једна на другу. Њих контролише један центар у САД који не жели да види јаку и слободну Србију, напротив он чини све да је учини слабом и зависном. Када политичари у Србији буду следили пример Владимира Путина и када ову мрежу преко које делује америчка обавештајна служба буду прогласили страном агентуром што она недвосмислено јесте, Срби ће поново бити на путу да буду поносна и усправна нација која ће одлучивати у својој држави.   1http://www.blic.rs/Vesti/Politika/334418/Srbija-rekorder-po-broju-stranaka-u-parlamentu 2http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/ 3 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/343433/Rusija-zatvara-kancelariju-USAID-u-svojoj-zemlji 4 http://rt.com/politics/russia-endowment-democracy-ngo-393/ 5 Исто. 6 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-04-05-2008/olbrajtova-glavni-trener 7 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-05-05-2008/busovi-finansirali-otpor 8 SERBIA CEPPS II EVALUATION FINAL REPORT, December 2011. 9 Исто, стр. 7. 10 Исто, стр 44. 11 У српском правосуђу реформа се спроводи под патронатом НВО Америчке адвокатске коморе ABA CEELI.

http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/13/srpske-partiie-igrachke-u-rukama-sad.html