Украјинци случајно оборили Боинг 777, али су у игри Обамин образ и светски рат

Вести | 02.08.2014 | 12:05

http://fakti.org/rossiya/medija-menju/ukrajinci-slucajno-oborili-boing-777-ali-su-u-igri-obamin-obraz-i-svetski-rat СВЕ НОВОСТИ О ИСТРАЗИ КАТАСТРОФЕ НАД ДОНБАСОМ ГОВОРЕ ЈЕДНО: СВЕ ЈЕ ЈАСНО, АЛИ СУ ПРОБЛЕМИ ТЕК ПРЕД НАМА Сада је за САД објашњење свега што се догодило некаквом нехотичном случајношћу, и још боље – синергијом мноштва случајности – готово једини начин да мирно и технички изађу из игре Авион су оборили Украјинци, случајно су оборили, неће бити истраге, она никоме није потребна. Јер, плотун је био спонтан, а то је – понављам - једино што сада спасава Запад Порошенка сада нико неће потапати, он ће сам потонути за два – три месеца. Америчко обезбеђење приморано је да „чува образ", будући да је Барак Обама прво рекао, а касније се појавили објективни подаци праћења, и како из тога изаћи – нико не зна „Хватање" циља системом навођења компликована је ствар. Јер, „Бук" може истовремено да прати до 24 циља, и апсолутно није јасно шта је видео на радару конкретни момак  Уосталом, база америчких беспилотних летелица које раде за кијевске власти, налази се у Канатову код Дњепропетровска, управо у зони прелета „Боинга" Сада је то 66-та посебна бригада ратног ваздухопловства Украјине, иако су тамо украјински само натписи и пси. Тамо живе амерички војници, а базиране су само америчке беспилотне летелице, од којих су две већ оборене. Прву је – још у пролеће на Перекопу оборио руски ловац, другу – изнад Доњецка народна војска и при том је готово читава доспела у њихове руке          Пише: Јевгениј КРУТИКОВ          СВЕ последње новости о истрази катастрофе над Донбасом говоре само једно: све је јасно, али, проблеми су тек пред нама.          Главне тезе за сада су овакве: авион су оборили Украјинци, случајно су оборили, неће бити истраге, она никоме није потребна. Објаснићу детаљније.          О информативном рату речено је много: Американци су га започели, и на њима је да сада из њега изађу, ма како да је то тужно. Више нема смисла разматрати мноштво  објективних доказа – америчкој страни треба пружити могућност да се часно извуче из свега тога, јер ако САД-у то не успе сви ми можемо опет да се нађемо пред опасношћу од тоталног рата.          Никад и ни под каквим условима украјинска страна неће објавити податке својих средстава објективне контроле, ако уопште постоје. Највероватније су већ уништени. Признање  случајности лансирања ракете – како год да се класификује – последња је шанса за САД да се извуку из прљаве украјинске мочваре. Да, случајност, дешава се у рату. Али, то треба објаснити западном аудиторијуму.          А ако то не буде могло да се разуме, онда ће морати једноставно да се запамти: украјинска армија пуца где хоће и на објекте које хоће. А понекад, заправо, било где...          Да, сви ми овде знамо необичне анегдоте да ће украјинска ракета ако се усмери на авион обавезно погодити у дрво. И обрнуто. За оне који су се родили и одрасли у Совјетском Савезу то је – датост. Али, човеку са Запада ту датост треба доказивати и објашњавати. Он, човек Запада, навикао је да размишља, да ако момак прилично и лако говори на мајмунском енглеском, иако са израженим акцентом, он је, ипак, наш, овдашњи момак. Тако је било са Сакашвилијем и Јушченком.          Они су још били и ожењени западним дамама. А, ето, Јацењук и Турчинов, оба су везани за америчке секте. Они су двоструко своји.             Момак са Запада навикао је да размишља да, ако је ракетни систем постављен на борбено дежурство, онда то нешто значи. Њему не може да се објасни да је за 23 године украјинска армија извела само једном вежбе ПВО – 2001. А то се завршило обарањем руског авиона изнад Црног мора. После тога у Украјини није било вежби, никаквих (!) и никада (!).          Позивање на рат у Јужној Осетији, у којем су се управо украјинске посаде „Букова" одлично  показале пошто су уз грузијско простачко хушкање обориле четири руске летелице, такође не функционише. Грузини су уз велике тешкоће нашли у читавој Украјини две посаде за оне исте „Букове" за које су командири посада били Американци пољског порекла.          Већина тих храбрих украјинских ракеташа погинула је после рата 08.08.08. под неразјашњеним околностима, а они који су остали живи одали су се пићу (град Стриј, Лавовска област, бивша база ПВО Прикарпатског војног округа ВС СССР-а). Нико се није ни постарао да обучи нове посаде, јер није било потребно.          Узгред, инвентаризацију ракета нико није спровео, мада она није ни имала никаквог смисла пошто су ракете продаване и десно и лево, а што је посебно жалосно – управо лево, односно у земље које те исте САД проглашавају за „отпаднике". А „хватање" циља системом навођења – компликована је ствар. Јер, „Бук" може истовремено да прати до 24 циља, и апсолутно није јасно шта је видео на радару конкретни момак.          „Боинг" је могао да шаље додатне сигнале. На њему су могли да се налазе непроверени инструменти што би сада малезијској авионској компанији било тешко да призна.          Чак и ако је на „Боингу" светлело додатно мало светло – то је могло да буде разлог за лансирање ракете. А на радару  је било неколико објеката који су се кретали у правцу зоне борбених дејстава – тада је спонтано лансирање ракете више него могуће.          У време хладног рата често су коришћени путнички авиони за обавештајне циљеве и за то су опремани фотографским уређајима. Наравно, то није наш случај, а и времена су потпуно другачија – сателити некажњено лете, али ипак нико још није показао колико је био беспрекоран авион, његова посада и чудан правац.          Иначе, база америчких беспилотних летелица које раде за кијевске власти, налази се у Канатову код Дњепропетровска, управо у зони прелета „Боинга". То је стара остављена база совјетског ратног ваздухопловства, једна од оних које су обрасле сунцокретом још крајем 90.-их.          Међутим, тамо су недавно допутовали Американци, све су обновили и сад се то колхозно поље назива 66-та посебна бригада ратног ваздухопловства Украјине, иако су тамо украјински само натписи и пси.          Тамо живе амерички војници, а базиране су само америчке беспилотне летелице, од којих су две већ оборене. Прву је – још у пролеће на Перекопу оборио руски ловац, другу – изнад Доњецка народна војска и при том је готово читава доспела у њихове руке.          Сада је за САД објашњење свега што се догодило некаквом нехотичном случајношћу, и још боље – синергијом мноштва случајности – готово једини начин да мирно и технички изађу из игре.          Технички - треба само „потрошити" још неколико недеља. А касније и подаци из „црних кутија" неће бити толико актуелни, и уопште, сва прича избрисаће се из памћења, можда, у светлу других околности.          Али, саме околности које се одвијају у Новорусији више неће моћи да се измешају. Многи су нашли то место на карти. Многи су почели да гледају вести. У њима се, на пример, радикално променио тон новинара CNN пошто су добили приступ Луганску и Доњецку на крају реда малезијских представника.          Ниједан западни новинар три месеца није био у зони борбених дејстава, а сада су објективно извештавали уживо, да гину цивили, да се са украјинских позиција пуца из тешке артиљерије по стамбеним квартовима, и што је најзанимљивије, водитељи у студију их нису ниједном прекидали. А то на CNN и Foxnews раде више пута. Ипак, сада речи прате слике тела раскомаданих на делове и очигледно цивила, тако да чак Кристијан Аманпур никога неће прекинути.          Управо ће разматрање сета случајности које су довеле до ракетног плотуна највероватније ускоро постати доминантно. Недоучени или чак уопште никада ни од кога обучени мајмун седео је поред лансиране рампе са ракетом. Он није препознао објекте.          Ловац који је пратио (или шта је већ радио с тим „Боингом", није ли га потискивао са трасе?), пошто је уочио ракету био је приморан да учини баш онај хитни маневар избегавања на који указују објективни подаци руског осматрања – он је нагло кренуо нагоре до крајње, чак и прекомерне висине.           На неколико радара нешто дефинисано као „летећи објекат малих габарита и велике брзине", односно, ловац, а не НЛО, извело је редовни маневар избегавања ракетног плотуна са земље. Тако су учили у совјетским школама летења. Сви украјински пилоти изашли су из тог „шињела".          Схоластичка полемика о томе да ли је то био баш „Бук" или стари С-200 на којима су такође они сами пре 25 година кували ракију, немају смисла. Добри људи који воде ту високо професионалну полемику полазе од неких идеалних околности заборављајући да је све то – Украјина.          Плотун је био спонтан, а то је – понављам - једино што сада спасава Запад.   БУК Ракетни систем ***          Ипак, ми ни то никада нећемо чути ни видети, будући да Порошенка сада нико неће потапати, он ће сам потонути за два – три месеца. Америчко обезбеђење приморано је да „чува образ", будући да је Барак Обама прво рекао, а касније се појавили објективни подаци праћења, и како из тога изаћи – нико не зна.          Даље полемике експерата водиће се о томе колико демона може да се смести на врху игле. Свима је и тако већ све јасно, остало је само да се смисли како спасити данашњу администрацију САД и при том избећи светски рат.          У интересу мира у читавом свету учинити тако да истрага околности страдања безмало 300 људи потраје што је могуће дуже. А касније се и заборави.          Да ли је то могуће? Да, могуће је. Па, нисмо видели несрећне рођаке који јуришају на зграду аеродрома Схипхол, иако релативно скоро исто такве гомиле само што нису срушиле владу Малезије због сличног „Боинга" који је ишчезао не зна се где.          Европске владе могу да учине тако да рођаци погинулих престану да постављају питања. Мада, управо они који су изгубили најближе могли би да постану покретачи читаве истраге. Да, то је веома цинично.          Али, има ли још неког излаза?          Превела        Ксенија Трајковић

http://srb.fondsk.ru/news/2014/08/02/ukraiinci-sluchaino-oborili-boing-777-ali-su-u-igri-obamin-obraz-i-svetski-rat.html

 

Пол Крејг Робертс: „Господине Председниче, Ваша сопствена ЦИА каже што и Руси. Шта да радимо?“

Пол Крејг Робертс виа РИА Новости: „Господине Председниче, Ваша сопствена ЦИА каже што и Руси. Шта да радимо?"

Вести | 01.08.2014 | 10:50

http://facebookreporter.org/ Зашто је председник Обама у понедељак изгледао тако изгубљен док је покушавао да изгради оптужницу против Русије због обарања малезијског Боинга у Украјини? И како то да амерички новинари знају више од стручњака и обавјештајних агенција које истражују случај ? The Burning Point (рубрика- прим. прев.) о томе разговра са Полом Крејгом Робертсом, бившим помоћником секретара Трезора САД, тренутно председником Института за политичку економију. Подкаст ( аудио снимак разговора из техничких разлога нисмо у могућности да вам обезбедимо на овој страници, али га можете преузети и/или послушати на извору наведеном испод превода) - Господине Робертс, обарање Боинговог путничког авиона у Украјини је заиста пунило наслове. Али се понекад чини да многи медији већ и све знају о ономе што је још увек мистерија за стручњаке. - Пропагандни шоу Вашингтона. Вашингтон је уграбио шансу да демонизује Русију, посебно председника Путина. Вашингтон је узнемирен због више ствари – једна је успон Русије и Кине као силе. Ово је у супротности са доктрином Волфовица, основом америчке спољне политике. Волфовицева доктрина захтева да САД спрече раст других сила. Дакле, то је кулиса, велика позадина. А шта Вашингтон ради, користи катастрофу, без обзира ко је одговоран, без обзира шта јој је узрок, како би окривио Русију. И тако, одмах, чим је свет чуо за пад малезијског авиона, Вашингтон је почео да контролише објашњење. С избацивањем приче да је Русија то урадила, или је руска влада помогла „сепаратистима" из источне Украјине да то ураде. Изгледало је оркестрирано. А таква оркестрација захтева претходни рад и временско усклађивање, што указује на могућу умешаност САД у тај катастрофални догађај. Дакле, оно што смо чули јесу оптужбе и инсинуације, од америчке владе, америчких медија и, колико видим, много европских медија. Нема доказа, али оптужбе и инсинуације се опет и наново понављају, а то је пропагандни трик, да се истина успостави понављањем. Вашингтон није изнео никакве доказе и нема одговора Вашингтона на молбе руске владе да се докази потраже кроз неисполитизовану стручну међународну истрагу. Једино је руска влада објавила некакве доказе; показала је сателитске фотографије украјинске ракетне батерије с места трагедије; путању лета украјинског млазњака, који се примицао малезијском авиону пре његовог нестанка. И руска влада је у више наврата тражила доказе, а Вашингтон их није пружио. - Ако је Русија објавила сателитске снимке, зашто то не ураде САД ? - Зато што снимци не подржавају пропаганду Вашингтона! - Али сама чињеница да је Роберт Пери ураво објавио свој став и материјал – да ли то значи да људи можда сумњају у званичну америчку верзију догађаја? - Па, није свако у влади САД корумпиран. Има неких људи који још увек имају нешто поштовања за чињенице и истину. А постоје и неки људи који схватају да је веома опасно када се у пропагандне сврхе провоцира конфликт са другим моћним земљама. То је велики ризик, толико висок да није вредан опасности по остатак света. Зато неки људи покушавају да спрече овакве сукобе, сукобе према плану Вашингтона. Дакле, и то засигурно знамо, нема сумње јер руска влада је саопштила, да је амерички сателит у то време прелетао преко области. Значи, знамо да Вашингтон има фотографије. Значи, да ове фотографије подржавају оптужбе Вашингтона, јасно је да би одмах биле објављене. Значи, чињеница да их не објављују, чак и не помињу, показатељ је да фотографије не подржавају оптужбе Вашингтона. Сада, колико сам схватио из онога што сам прочитао између редова чланка Роберта Перија, је да процена ЦИА, почетна процена, не подржава оптужницу састављену од Вашингтона. Дакле, и сигуран сам, сада се врши притисак на аналитичаре у агенцији да причу измене. Сигуран сам да га има. Остаје да се види да ли ће притисак деловати. Знате, Вашингтон се толико увалио у инсинуације и оптужбе да му је сада тешко да их повуче. Лакше му је да притиска аналитичаре ЦИА-е да дају другачије тумачење. И, наравно, Вашингтон фотографије никада неће дати другим стручњацима да их испитају, да провере тумачење. Дакле, мислим, прави проблем с којим се Русија и Путин суочавају јесте чињеница да је енглески језик светски језик а да руски то није. И тако, Вашингтон са својим огромним медијским ресурсима и врло утренираним медијима може да контролише објашњење без обзира на чињенице. Дакле, оно с чиме смо суочени је ситуација у којој су чињенице небитне. Што није необично. Сетите се „оружја за масовно уништење" Садам Хусеина, инспектор УН-а за оружје на терену у Ираку, Ханс Блик, био је вођа тога. Они су известили да није било оружја. А ипак је Вашингтон изрекао, државни секретар у УН и са свим оним исфабрикованим доказима, све те лажи о том оружју које није постојало, што је Вашингтон знао, али остатак света је прихватио ове тврдње. И имали смо катастрофални рат у Ираку и видимо да се катастрофа наставља. Вашингтон је исту ствар урадио са Асадовом наводном употребом хемијског оружја. Није било употребе хемијског оружја од стране Асада. Али Вашингтон овог пута није био толико успешан, пре свега због Русије. Али смо видели да се исте лажи користе против Либије. Видели смо исте лажи против Ирана, за иранске нуклеарне бомбе, за које је Међународна агенција за атомску енергију више пута рекла да не постоје и за које је свих 16 америчких обавештајних агенција рекло исто, да не постоје. А ипак председник САД наставља да говори о опасности од иранских нуклеарки. Дакле, проблем је што за Вашингтон истина не мора да буде на његовој страни. Вашингтон контролише објашњење без обзира на чињенице. И тако, чак и ако се појаве неке чињенице из истраге катастрофе малезијског авиона, није сигурно да ће Вашингтон чињенице и признати. - Сетимо се чланка у „Њу рипаблик"-у, који некако успева да сваки трун информације опише као теорију завере. Да ли је и то на известан начин супротстављање чињеницама? - Знате, катастрофа малезијског авиона је могла бити грешка. Могла је да буде завера. Вероватно никада нећемо сазнати, али оно за шта амерички медији користе теорију завере јесте ућуткивање доказа који у супротности са званичном линијом. На пример, у САД постоји велики број архитеката високе градње, структурних инжењера, физичара, хемичара, стручњака за хитне интервенције, пилота, који оспоравају владино објашњење о 11.9. Сви ови стручњаци су, за новинаре, који немају разумевања било којег од ових принципа, теоретичари завере. То је начин да се ућуткају друге информације, друга тумачења. И приметио сам да се у „Њу рипаблик"-у недавно појавио професор Стивен Коен, један од америчких стручњака који Русији даје фер третман. „Њу рипаблик" га оптужи да је Путинова пудлица, човек који се извињава за криминалца Путина. Дакле, имамо стручњака, вероватно једног од најбољих познавалаца Русије, и имамо часопис без икаквог знања о било чему. То је само неколико новинара. И они су отписали веома добро информисаног и разумног човека. Дакле, то тако функционише – или си на плати код Путина, или си теоретичар завере. Свако ко има алтернативно објашњење, или само поставља питања, питања незгодна за Вашингтон да их објашњава, отписује се. Он никако не може бити у праву, само је Вашингтон у праву, а сви остали греше. Чак нема потребе да питања постоје. У ствари, јуче је, мислим, један амерички новинар, који је почео да копча да је то нека врста лажног објашњења, упутио питање портпаролу Стејт департмента, у томе био мало упорнији и портпарол Стејт департмента му рече – Нећу ни да примим к знању ово питање. Другим речима – или нам веруј, или се више не бројиш. Нико други нема улогу у томе. Дакле, да се вратим на моју поруку, мислим да је то проблем с којим се Русија и Путин суочавају. Видите, САД користе ову демонизација Русије, јер САД желе да растуре руске економске односе са Европом. Сједињене Америчке Државе су веома забринуте да на крају не изгубе своју европску империју због растућих економских и политичких односа са Русијом. И Вашингтон је веома узнемирен због могућности да ЕУ не подржи једностране санкције Вашингтона против Русије, да ће Европа кренути другим путем. Дакле, Вашингтон је сада у паници и то је разлог што је толико одлучан у коришћењу малезијског авиона за демонизацију Русије, што то постаје тачка притиска коју Вашингтон може употребити да Европу натера да следи линију Вашингтона. Углавном се о томе ради. Дакле, САД не интересује шта се стварно десило с људима. Интерес је у спречавању растућих економских и политичких односа између Русије и Европе. То је оно за шта Вашингтон користи овај инцидент. - Када је г.Обама давао изјаву о катастрофи Боинга, заиста је изгледао прилично разочарано. Мислим, није био тако самоуверен као донедавно. По очима му се видело да је некако изгубљен. Да ли то значи да нешто није успело ? - Па, то указује да му је речено за ЦИА-ину процену америчких сателитских фотографија. Као да је чуо: „Фотографије не подржавају Ваше лажи, господине председниче! Престаните да лажете! Ваша сопствена ЦИА је дошла до закључка да Руси и сепаратисти немају никакве везе с тим „. Тако му је речено и то му се одражавало у очима. Наравно, рекох већ, биће огромног притиска на агенцију да причу промени. Знате, Вашингтон је већ једном покушао да агенцију натера да промени своју причу о иранским нуклеаркама ….. није успео! Нису били у стању да натерају агенцију и једноставно су престали да ствар помињу. Дакле, у овом случају, мислим да се исто десило са Обамом. Речено му је: „Погледајте, извештај ЦИА каже што и Руси. Шта да радимо?

http://srb.fondsk.ru/news/2014/08/01/pol-kreig-roberts-via-ria-novosti-gospodine-predsedniche-vasha-sopstvena-cia-kazhe-shto-i-rusi.-shta-da-radimo.html

Љиљана Смајловић...Један поглед с Истока

 

ПОЛИТИКА

Љиљана Смајловић

РЕЧ ГЛАВНЕ УРЕДНИЦЕ

Један поглед с Истока

Зашто Србија не би смела да учествује у западној потери за Путином која носи обележја ратнохушкачке пропаганде

Сетите ли се ратова деведесетих док пратите вести из Украјине и Газе? Ако сте попут већине људи које знам, имате горак укус у устима. Јер ми смо били покусни кунићи у сличним експериментима. На нама је Запад вежбао ово што сада ради Путину и руским побуњеницима у Украјини.

Као што је ово што сада ради у Гази Израел већ радио у Либану. А када је упозорен да се за слична дела у Хашком трибуналу суди људима с простора бивше Југославије (а највише Србима), Израел је одговорио да ради „тачно оно што је 1999. године у СР Југославији радио НАТО".

Не пада ми на памет да тврдим да смо увек били жртве. Играли смо различите роле на различитим котама у истим ратним трагедијама какве сада пратимо с релативне географске и емотивне удаљености.

Ми смо на сопственој кожи осетили шта значи бити предмет сурове ратне пропаганде. Тачно је да смо је и сами производили и да смо то скупо платили, али је сада брже препознајемо и дешифрујемо.

Све речи које служе као ратни обарачи нашле су се у употреби после рушења малезијског авиона над Украјином. Пре било каквих доказа о уплетености Москве, „Путинов злочин" и „Путинова ракета" постали су опште место у западним медијима. Почео је нови хладни рат и његови протагонисти траже да се изјаснимо јесмо ли с њима или против њих.

Неке клишее препознајемо (Путин разуме само језик силе, грми ових дана ратни извештач „Њујорк тајмса" из Сарајева), али има и нових тонова с тријумфалним призвуком какав деведесетих није владао.

Британски новинар кога су камере ухватиле како вршља по личним предметима погинуле деце с лета МХ17 мањак пијетета према жртвама правдао је тиме што на попришту трагедије није било полиције која би, као у уређеним државама, направила санитарни кордон око „стерилне зоне" којој новинари не би имали приступа.

Погрешио је, другим речима, јер му је дозвољено да буде ту, на месту „где правила не важе", како се изразио. По тој логици би и за његов непристојни гест могао да буде крив Путин јер – да нема Путина, не би било руске подршке па самим тим можда ни руског отпора...

Без Путина би Колин Фрејжер можда остао беспрекорни професионалац каквим су га гледаоци Скаја некад сматрали.

Питам се да ли је Путин одговоран и за оно што смо управо сазнали о Тимотију Гартону Ешу, оксфордском професору с репутацијом „европског интелектуалца". Путина је, каже ових дана, срео још 1994. на положају заменика градоначелника Санкт Петербурга и Рус му је још тада ишао на живце својом депласираном бригом за судбину 26 милиона Руса који су распадом СССР-а остали ван граница Русије.

Чудим се одсуству сваке политичке коректности у његовом опису Владимира Путина, „иритирајућег човечуљка" „пацовског лица".

Стварно, Путин му толико личио на пацова? Ништа не каже о томе на коју животињу га подсећа израз лица украјинског премијера Јацењука, а надам се да никад нећемо ни сазнати. Политичке симпатије су једно, али да угледни историчар открије толико недолично личног става ми се чини управо гротескним.

А гротескно је реч коју западни новинари и политичари воле да користе за људе на истоку Украјине. Тамо наводно има много гротескног, почев од тога што су лешеве путника без дозволе Оебса с летње врелине склонили у хладњаче.

Реч гротескно ипак није пала на ум новинарки Би-Би-Сија која је јуче интервјуисала легендарног шефа Мосада у Израелу. Призоре из кланице зване Газа на екрану је на кратко сменио наизглед доброћудни деда који је рекао да је расположење грађана Израела поводом напада на Газу „управо изврсно".

Али, ако Газа није ратни злочин, шта је уопште ратни злочин?

Рекла бих да је свет постао пун „места на којим правила не важе". Изгледа да више не важе ни у Лондону, чији се популарни градоначелник Борис Џонсон нада да ће једног дана сменити Дејвида Камерона на месту шефа Конзервативне странке.

У оштрој конкуренцији објавио је ваљда најбестиднији ауторски текст поводом рушења малезијског авиона. Овај бивши новинар подсећа како су Американци 1988. године у пролазу Хормуз с ратног брода „Венсан" грешком оборили ирански путнички авион с 290 путника и 66 деце, али налази драстичну разлику између Американаца и Путина, који је по њему недвосмислено скривио смрт путника малезијског авиона. Американци су, каже, одмах поштено признали грешку и ваљано испитали несрећу.

Ништа није даље од истине и немогуће је да Џонсон то не зна: Американци су заташкавали и лагали док су год могли, прикривали доказе и заметали трагове да би команданта на крају наградили војном медаљом.

Овакав немар према истини бившег професионалног новинара није карактеристичан за редовно, мирнодопско време: овако се заиста лаже само у лову и – рату.

Само што Србија нема ниједног разлога да ступи у нови хладни рат који је увелико почео. Поготово нема разлога да се прикључи ономе што је наш лист назвао „ловом на Путина". То би било незамисливо чак ни да Русији нисмо ништа дужни, ни данас, ни од пре сто година.

Наша је историја сурова и наша земља не сме да послужи као андрићевски „ситан крвав кусур" у трговини великих сила: не сме лакомислено да ступа у савезе против других држава, ни оних с којима је била у сукобу, а поготово оних које јој никакво зло нису нанеле. Нити би то ико од ње смео да тражи ко претходно није корачао њеним стопама, у њеним ципелама.

Обратите пажњу на које се принципе међународног права Запад позива у Украјини. Када су се западне републике силом отцепљивале од бивше Југославије, западне земље су то поздрављале као чин самоопредељења и признавале као акт суверенитета.

Када су се Руси на истоку Украјине побунили против насилне смене власти у Кијеву, проглашени су терористима. Амерички потпредседник лично је долетео у Кијев да пружи подршку „антитерористичким операцијама" украјинске војске против руске мањине.

Када је УЧК кренуо у рат против српске државе на Косову, Вашингтон је прво послао НАТО да у том рату буде ваздушна подршка побуњеницима, а затим им је дао државу.

Када се Крим одлуком већине вратио Русији, у Бриселу и Вашингтону је одмах осуђена Путинова политика „голе агресије" и „анексије".

Где је ту онда међународно право? Испада да је главна линија поделе на америчке клијенте и оне који то тек треба да постану. У бившој Југославији је важио само принцип да сви могу да се отцепе од Срба, али да Срби не могу да се отцепе ни од кога а да их НАТО не бомбардује.

Да би осудио референдум на Криму, амерички председник Барак Обама измислио је непостојећи референдум на Косову. Кад се Путин позвао на право да штити Русе, Хилари Клинтон и Тони Блер у њему су одмах видели новог Хитлера.

Србија је деведесетих кажњена и када је покушала да буде Русија и када је покушала да буде Украјина. Које је право довољно еластично да то објасни?

Када је подржавала Србе у Хрватској, као што Русија подржава руску мањину у Украјини, Срби су за казну протерани из Хрватске. Србија је кажњена и када је покушала да задржи Косово, као што Украјина сада покушава да сачува исток земље.

Нашим је грађанима дах стао када је амерички амбасадор затражио од Александра Вучића да му потврди своју приврженост принципу територијалног интегритета у случају Украјине.
Каква смелост да Америка на нашем тлу тестира принцип који је управо Америка на нашем тлу тријумфално погазила!

Љиљана Смајловић

објављено: 27/07/2014

 

Нови „хладни рат" између Русије и Запада дуго ће трајати

Вести | 27.07.2014 | 17:56

ВАШИНГТОН ПОКУШАВА ДА ПРИНУДИ РУСИЈУ ДА ПОНОВО ПРАТИ ГЕНЕРАЛНУ ЛИНИЈУ ПОЛИТИКЕ САД И ЊИХОВИХ САВЕЗНИКА   Русија је данас једина земља, једина сила која креира своју мисију и која располаже довољним ресурсима за рушење пројекта униполарног света. Ево зашто су догађаји у Украјини послужили само као окидач сукоба Русије и Запада који је одавно сазрео Мислим да се први пут испољио након говора председника Русије Владимира Путина на конференцији о безбедности у Минхену у фебруару 2007. године Русија и Запад су се суштински разишли у виђењу садашњости, у прогнозирању и планирању будућности, као и у избору основних циљева и вредности           Пише: Олег ЈУРЈЕВ, члан Зиновјевљевог клуба           ТЕШКО да су они који су планирали, организовали и реализовали кијевски Мајдан могли претпоставити да ће ствар доћи до крвавог грађанског рата, до река избеглица и балансирања Украјине и Русије на рубу ратног сукоба.           Чак и кад су догађаји кренули по том сценарију, ни кијевске власти, ни њихове западне газде нису се зауставиле.             Зато нису потребни додатни докази да актуелни догађаји показују нову стратегију Запада према Русији – стратегију која се у односу на нашу земљу може окарактерисати као принуђивање Русије да прати генералну линију политике САД и њихових партнера која је усмерена на одржавање пројекта униполарног света.           Не ради се само о хегемонији Сједињених Држава на међународној арени. Сви видимо и осећамо да је успостављени међународни поредак настао после Другог светског рата престао да буде стабилан и предвидљив и да даје безбедан ток историји.              Осећање хаоса у светском развоју појачано је након распада Совјетског Савеза и глобалне кризе 2008. године.             Русија је данас једина земља, једина сила која креира своју мисију и која располаже довољним ресурсима за рушење пројекта униполарног света. Ево зашто су догађаји у Украјини послужили само као окидач сукоба Русије и Запада који је одавно сазрео.           Мислим да се први пут испољио након говора председника Русије Владимира Путина на конференцији о безбедности у Минхену у фебруару 2007. године.           Сада се тај процес развија како у форми политичког сукоба, тако и у форми информативног рата. Највероватније ће се, пре или касније, жестина сукоба смањити па ћемо се са САД и другим земљама Запада на неки начин договорити око Украјине. Ипак, у односима Русије и Запада неће бити потпуног мира.              Русија и Запад су се суштински разишли у виђењу садашњости, у прогнозирању и планирању будућности, као и у избору основних циљева и вредности.           Данас се могу извући полугодишњи биланси информативног рата поводом Украјине.             Остварили смо успех када је реч о подршци руског друштва ставу и политици председника Русије Владимира Путина и генерално руској држави. То прилично убедљиво потврђују истраживања јавног мњења.           Оволиког степена консолидације руског друштва није ни близу било, на пример, за време првог чеченског рата.           Међутим, ми губимо информативни рат ван граница Русије, у међународним размерама.           Овде се не ради о томе да ми свој став саопштимо међународној заједници и светској јавности. Ту ствари добро стоје.           Ради се о томе да смо далеко од стратешке победе у информативном рату.           Та победа подразумева освајање симпатија значајног дела становника Украјине и земаља Запада.             Нисмо успели да свету пошаљемо своју поруку. Тренутно у Русији видимо највиши - за читаве њену историју, још од времена Петра Великог - степен идејне и моралне оскудности.           Релативно недавно имали смо Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Фјодора Тјутчева, Николаја Данилевског – мислиоце светског формата. После Октобра 1917, наша земља је постала посредник алтернативног комунистичког пројекта уређења света који је у свету такође наилазио на одзив. Данас још нисмо у стању да кажемо нешто сувисло – ни себи, ни човечанству.           Владимир Путин је позвао на интензивније тражење и формисање националне идеје. Међутим, тешко да ће се она у догледној будућности појавити, обзиром да се такве идеје не смишљају, да их рађа сам живот, а у нашим животима се засад ништа не дешава што би већина руског друштва доживела као продор, као уздизање на квалитетно нови ниво развоја.           Штавише, имамо најважније – понекад освешћено, а чешће интуитивно - осећање онога шта чини смисао живота.           То је управо оно наше руско стремљење органској пуноћи човековог начина живота који не своди на материјално благостање и свакодневни комфор. Таква стремљења и осећања народи Запада су у значајној мери изгубили. Када то кажем, не желим да их увредим или понизим. Они су једноставно, за разлику од Русије, изабрали други пут развоја.           Не ради о повратку на идеје и праксу реалног социјализма које је оличавао Совјетски Савез. То време и те реалности заувек су нестали. Али, нису нестали идеали који су увек били блиски Русији и њеном народу.           Русија и Запад чине два светска пола. Радјард Киплинг је писао: „Запад је Запад, Исток је Исток, и никад се то двоје неће састати". Истина, он је писао да се под одређеним условима и то може десити.           Да, то се – у случају Русије и Запада - може десити само ако Запад буде спреман на комуникацију и дијалог, разумевање, равноправну и узајамно корисну сарадњу. У овом тренутку - он на то није спреман. То значи да ће информативни рат између Русије и Запада бити озбиљан и дуг.           Он неће увек бити оволико суров. Наши односи ће осцилирати од „хладног рата" различитог степена усијања до савремених примера „пражњења" који ретко прелазе у ограничену сарадњу. Али, то ће ипак бити рат.             Зато не треба имати илузије. Међутим, бољи је рат идеја, „хладни" рат, него рат армијама, односно „врући" рат.             Превео: Горан ШИМПРАГА http://fakti.org/rossiya/novi-hladni-rat-izmedju-rusije-i-zapada-dugo-ce-trajati

 

Пол Крејг Робертс:  Да ли Русија (и човечанство) имају будућност?

Вести | 26.07.2014 | 22:13

Руска влада је коначно схватила да нема западне „партнере" и горко се жали на пропагандне лажи и дезинформације Вашингтона, његових европских вазала и медијских проститутки, лажи изнесене без икаквих доказа против руске владе. Можда је руска влада мислила да ће само Ирак, Либија, Сирија, Кина и Едвард Сноуден бити подвргнути вашингтонским лажима и сатанизацији. Било је очигледно да ће Русија бити следећа. Руска влада и Европа морају да гледају даље од пропаганде Вашингтона, јер стварност је много гора. Командант НАТО-а генерал Бридлав и сенатски предлог закона 2277 јасно указују да Вашингтон себе и Европу организује за рат против Русије (видети мој ранији чланак: Пол Крејг Робертс: Вашингтон ескалира оркестрирану украјинску „кризу" претварајући је у рат | СРБски ФБРепортер). 26.07.2014. paulcraigroberts, за ФБР приредила Биљана Диковић Европа није вољна да се слажи са Вашингтоном да се Украјина стави у НАТО. Европљани схватају да ће, ако Вашингтон или његове марионете у Кијеву изазову рат са Русијом, Европа бити прва жртва. Вашингтон сматра да је несагласност вазала заморна. Сетите се помоћника државног секретара Викторије Нуланд и њеног "fuck the EU".  Вашингтон ће управо то да уради. Закон о превенцији руске агресије америчког Сената изгледа да је веће зло од оног што сам га описао у претходној колумни. Ако предлог закона прође, а вероватно хоће, Вашингтон може да заобиђе НАТО и да додели статус „савезничке државе" Украјини независно од чланства у НАТО-у. И може да пошаље војску у Украјину и тиме обавеже НАТО на рат са Русијом. Обратите пажњу на брзину којом је Вашингтон ескалирао оркестрирану украјинску „кризу" без икаквог доказа за „руску агресију". Преконоћ добијамо команданта НАТО-а и америчке сенаторе како предузимају мере против „руске агресије", за коју нико није видео никакве доказе. Вашингтон је преко Ирака, Либије и Сирије научио да може деловати на основу очигледних лажи. Нико, ни Велика Британија, ни Француска, ни Немачка, ни Италија, ни Холандија, ни Канада, ни Аустралија, ни Мексико, ни Нови Зеланд, ни Израел, ни Јапан, ни Јужна Кореја, ни Тајван, ни (према вашем избору) није иступио и затражио одговорност Вашингтона за очигледне лажи и ратне злочине. ОУН је чак прихватила пакет провидних лажи који јој је испоручио Колин Пауел. Све што је Пауел рекао већ је било оповргнуто од стране инспектора за оружје саме ОУН-а. Ипак, ОУН пи..ице су дале зелено светло за рат. Једини закључак је да су све курве исплаћене. Курве увек могу да рачунају да ће им Вашингтон платити. Курве су за новац цивилизацију продале рату Вашингтона, рату који ће вероватно бити нуклеарни и збрисати живот на земљи. И новац од курварлука ће изгорети с њим. Једва да изненађује што Вашингтон сада циља Русију. Свет је Вашингтону дао одрешене руке да чини по вољи. Имамо три администрације америчких ратних злочинаца добродошлих и чашћених где год да оду. Владе у свету и даље су жељне позивнице за Белу кућу као знака сопствене вредности. Да те приме ратни злочинци постала је највећа част. Чак и председник Кине долази у Вашингтон да му се покаже да га Империја зла прихвата. Свет није приметио ратне злочине Вашингтона над Србијом и није повраћао када је Вашингтон председника Србије, који је покушао да спречи да Вашингтон његову земљу рашчеречи, послао на суд као ратног злочинца. Свет се није потрудио да затражи одговорност Вашингтона за уништење Ирака, Авганистана, Либије, Сирије и сада Газе. Свет није тражио да Вашингтон заустави убијање људи у Пакистану и Јемену, земљама са којима Вашингтон није у рату.Свет гледа на другу страну док Вашингтон ствара америчку Афричку команду.Свет гледа на другу страну кад Вашингтон шаље смртоносно оружје у Израел са којим се убијају жене и деца у Гази гету. Вашингтон кроз Сенат и Конгрес избацује резолуције којима се навија за израелска убиства Палестинаца. Свет му је одобрио и Вашингтон је свикао да слободно убија и лаже, а сада ту пропусницу користи против Русије. Опклада руског председника Путина, да ће, одговори ли на агресију Вашингтона у Украјини на непровокативан и разуман начин, показати Европи да Русија није била извор проблема још се није исплатила. Европске земље су слушчад. Неспособне да размишљају и самостално делују. Савијају се по вољи Вашингтона. Суштински, Европа је ништак што следи наредбе Вашингтона. Ако се руска влада нада да ће спречити рат са Вашингтоном, што ће вероватно бити последњи рат за живот на земљи, руска влада мора да делује одмах и реши проблем у Украјини тако што ће прихватити захтев сепаратистичких покрајина да се уједине са Русијом. Једном када прође предлог закона С.2277, Русија неће моћи да поврати изгубљено без војног суочавања с САД, јер ће Украјина бити проглашена за америчког савезника. Путинов опклада је била разумна и одговорна, али га је Европа изневерила. Ако Путин не искористи руску силу да оконча проблем који му Вашингтон представља у Украјини – док може, следећи корак Вашингтона ће бити да пусти с ланца стотине својих невладиних организација унутар Русије, да Путина прогласе за издајника због напуштања руског становништва у бившим руским провинцијама које су совјетски лидери непромишљено доделили Украјини. Проблем вође је што наслеђује гнојне проблеме претходних лидера. Путин има проблеме које му је завештао Јељцин. А Јељцин је био катастрофа за Русију. Јељцин је био марионета Вашингтона. Неизвесно је да ли ће Русија преживети Јељцинове грешке. Ако Вашингтон истера своје, Русија ће опстати само као америчка марионета. У претходној колумни сам описао чланак у „Форин афеарс"-у, часопису спољнополитичке заједнице Вашингтона, који заступа тезу да САД сада имају такву стратешку предност над Русијом  да за САД постоји „прозор могућности",  да се Русија, као препрека америчкој хегемонији, уклони превентивним нуклеарним нападом. Готово је сигурно да је Обами речено да је председник Џон Ф. Кенеди имао тај прозор могућности, да га није искористио и да Обама не сме дозволити да се прилика пропусти по други пут. Као што је Стивен Стар објаснио у колумни госта, не постоје победници нуклеарног рата. Чак и ако САД избегну узвратне нападе, сви ће умрети. Вашингтонски неоконзервативци што контролишу Обамин режим цене да се нуклеарни рат може добити. Ниједно стручно мишљење не подржава њихову претпоставку, али су амерички неоконзервативци, а не стручњаци, на власти. Амерички народ изашао на ручак. Не поима своју вероватну судбину. Американци су неинформисани људи ометени личним и финансијским проблемима. А ако су је Европљани свесни, на тренутак живе о новцу Вашингтона. Оно с чим се живот суочава јесте глад за хегемонијом Вашингтона и неука незаинтересованост остатка света. А Американци, црнче за неизмирене обавезе Вашингтона и намиривање свог социјалног осигурања и будућих пензија, које неће доживети.   Аутор: Др Пол Крејг Робертс Извор: Does Russia (And Humanity) Have A Future? — Paul Craig Roberts – PaulCraigRoberts.org Превео: Александар Јовановић

http://srb.fondsk.ru/news/2014/07/26/pol-kreig-roberts-da-li-rusiia-i-chovechanstvo-imaiu-buduhnost.html

Москва и Вашингтон, рат речима

Москва и Вашингтон, рат речима

САД сноси део кривице за крвопролиће у Украјини, саопштила Москва, одбацујући оптужбе Вашингтона да Русија наоружава проруске активисте. Око 40 минобацачких граната које су испалиле украјинске снаге пало у регион Ростова у Русији. "Хјуман рајтс воч" оптужује Кијев за нападе на цивиле ракетама "град".

19.05 - Више од 15.000 руских војника распоређено дуж границе са Украјином, рекао амерички амбасадор при НАТО-у, преноси Ројтерс.

Представник Федералне службе безбедности за регион Ростова Василиј Малајев саопштио је да су гранате у провинцију Ростов пале из Украјине, јавио је Итартас.

Проруски активисти у околини Доњецка

Погинуло 325 украјинских војника

Најмање 325 украјинских војника је погинуло, а више од 1.200 поврђено од почетка украјинске кризе, саопштили су украјински званичници, преноси Раша тудеј.

Руски граничари евакуисани су са граничног прелаза "Кјубишево" након што је неколико граната пало на територију Русије из пограничне украјинске зоне, изјавио је портпарол Одсека за пограничну службу југа Русије Рајан Фаркушин.

Према његовим речима, у 14.25 по московском времену отворена је интезивна ватра из лаког оружја и артиљерије са суседног граничног прелаза на украјинској страни "Маринкова" и поједине гранате су пале на руски гранични прелаз.

Нико од запослених није повређен, навео је Фаркушин.

У међувремену, "Хјуман рајтс воч" је оптужио украјинску војску да користи ракете "град" у нападима на Доњецк, што је у супротности са међународним хуманитарним правом.

Организација наводи да има доказе о четири ракетна напада у околини Доњецка, у којима је погинуло најмање 16 цивила.

Кијев је негирао те оптужбе, истичућио да "Хјуман рајтс воч" нема доказе.

Москва: САД дели одговорност за крвопролиће

Сједињене Америчке Државе у потпуности сносе део кривице за крвопролиће у Украјини, саопштило је данас руско Министарство спољних послова, одбацујући наводе да Москва снабдева проруске активисте оружјем.

Одбацујемо неосноване јавне инсинуације попут оне да "Москва снабдева проруске активисте оружјем и испаљује ракете на источну Украјину" као "прљаву кампању", наведено је у саопштењу.

"Неспорно је да је Вашингтон подржавао антиуставни удар у Кијеву и затим новоуспостављени режим гурао ка насилном кажњавању руске популације која чврсто захтева поштовање својих легитимних права", поручују из Москве.

То је, како се каже, још једна потврда да Вашингтон у потпуности дели одговорност за крвопролиће у Украјини, преноси Итартас.

"Жалимо што САД настављају са распиривањем тензија у руско-америчким односима, док представници Стејт департмента са ентузијазмом учествују у антируској пропаганди", каже руско министарство и додаје да ово није први пут да се тако нешто дешава.

Амерички амбасадор у НАТО Даглас Лут рекао је да се дуж границе с Украјином нагомилало око 15.000 руских војника, што је више од ранијих процена Пентагон.

Лут је ту процену дао у Аспену, у америчкој држави Колорадо, на једном безбедносном форуму.

"Дуж границе с Украјином сада је опет нагомилано око 15.000 руских војника", рекао је он, а пренео Ројтерс.

Америчко Министарство одбране је 16. јула саопштило да су руске трупе поново почеле да се гомилају уз границу са Украјином, а званичници Пентагона верују и да Москва шаље тешко наоружање на исток Украјине како би помогла тамошњим проруским снагама.

Пуковник америчке војске Стив Ворен је изјавио тада да у Пентагону верују да се 12.000 руских војника тренутно налази уз украјинску границу, што представља велико повећање у односу на број из последњих неколико недеља од око 1.000, пренела је агенција АП.

Јарош на Интерполовој потерници

За то време, Интерпол је издао потерницу за украјинским десничарем Дмитријем Јарошом. То је учињено према захтеву Русије да се изда потерница за Јарошом због евентуалне умешаности у терористичке активности.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1657690/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0+%D0%B8+%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%82%D0%BE%D0%BD,+%D1%80%D0%B0%D1%82+%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html