Žak Atali: Geopolitika ponižavanja Rusije vodi u svetski rat

Žak Atali:

Geopolitika ponižavanja Rusije vodi u svetski rat

Beta | nedelja, 21.09.2014. | 09:54

Geopolitika ponižavanja Rusije bi " kao prirodna posledica dovela do trećeg svetskog rata ", upozorio je komentator francusko-belgijskog nedeljnika Žak Atali

Atali, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj i svojevremeni savetnik francuskog predsednika Fransoe Miterana, predočava da "nije malo onih tu i tamo koji bi blagonaklono gledali na to da jedna međunarodna zategnutost postane tako jaka da omogući da se zbrišu strašni zupčanici finansijske krize, zaposle industrije naoružanja i usput štediše opljačkaju porezima ili odlaganjem plaćanja državnih dugova, u ime navodne nužnosti odbrane otadžbine u opasnosti ".

" Posebno Sjedinjene američke države, geografski udaljene od budućih ratnih poprišta, a kojima skoro da više nisu potrebni izvori energije na Srednjem istoku ili Srednjoj Aziji, opasno se igraju tom strategijom ", navodi Atali, profesor ekonomije, esejista i romanopisac.

Ta strategija , naglašava on, Amerikancima može pomoći da prevaziđu svoju finansijsku krizu, dok bi za Evropljane bilo samoubilački da ih u tome oponašaju, a oni glupo dozvoljavaju da u to budu uvučeni.

Da se situacija u to ne izrodi, nužno je da Zapad s Arapima, Turcima i Rusima postupi isto kao s Nemačkom 1945-e, a to je da ih uvažava, ne prekida nikakvu vezu, održi ih u krugovima moći, ponudi im zajedničke projekte , smatra komentator francuskog Ekspresa i belgijskog izdanja tog nedeljnika.

Ukazujući na pogubne istorijske posledice i ratove koji su bili izazvani ponižavanjem poraženih ili potencijalno moćnih nacija, Atali podvlači da sada " posebno s Rusima treba prekinuti bojkot koji samo šteti Evropi i pridružiti Ruse ratnim naporima za bitku protiv ekstremnog islama, s kojim se oni sučeljavaju svakodnevno na Kavkazu"
.

Jer, kako stavlja do znanja, ponižavati Rusiju s namerom da se ona izoluje od sveta, a pod izgovorom da Rusija nije pristala na to da se prema rusko govorećim Ukrajincima postupa kao s građanima drugog reda, može je gurnuti u to da postane neprijatelj, s kojim će se jednog dana morati boriti.

Posebno je glupo što Poljaci, smatra Atali, sve čine da izoluju Rusiju, kao što je Francuska učinila sve da oko 1920-e izoluje Nemačku , poraženu u Prvom svetskom ratu.

Atali, za koga ugledni američki časopis Forin polisi kaže da je jedan od sto najumnijih intelektualaca u svetu, dokaz za pretnju da se
današnja situacija u Evropi izrodi čak i u svetski sukob, vidi u tome " što se u Vašingtonu i Moskvi čuju najgora nacionalistička, tvrdnjama o zaverama nabijena i ratnohuškačka stanovišta ".

" A to najprostijim uzajamnim zahuktavanjem gluposti i osećanja poniženosti može dovesti do najgoreg", poručio je komentator francusko-belgijskog nedeljnika.

Atali zaključuje da bi Francuska mogla, morala, da odvažno predloži promenu te doktrine…i da ima hrabrosti da raskine s onim kud su se zaputili ostali Evropljani i stane na čelo geopolitike uvažavanja, čak i po cenu da neko vreme ostane sama .

http://akter.co.rs/25-politika/104826-geopolitika-poni-avanja-rusije-vodi-u-svetski-rat.html

Ratko Dmitrović: Sedlo belog konja

Sedlo belog konja

Objavljeno u: Komentar nedelje

 

      20 Septembar, 2014 Subota u 10:22

 

Predanje kaže (pisane tragove ove vrste komunisti nisu ostavljali) da je Josip Broz zvao Staljina moleći ga da dopusti ulazak partizana na čelu oslobodilaca u Beograd, oktobra 1944. godine, skupa sa jedinicama Crvene armije. Staljin se, kaže ova priča, složio, rekavši Titu da se javi Vladimiru Ivanoviču Ždanovu, gardijskom general-lajtnantu tenkovskih jedinica Crvene armije, heroju Staljingrada, koji je pre ulaska u Srbiju, oslobodio Bugarsku i Mađarsku od Nemaca, a tih dana svoju armiju već rasporedio na rubnim delovima glavnog grada slomljene Kraljevine Jugoslavije.

 

Tako je Peko Dapčević na belom konju ujahao u Beograd. Na Terazijama se zadržao tek da ga vide i slikaju, a potom u galopu odjurio na Dedinje, gde je zauzeo jednu od tri najbolje vile na tom čuvenom beogradskom brdu i uselio se u nju.

Decenijama se jedna ulica u centru Beograda, kako i dolikuje, zvala po generalu Ždanovu. Onda su Ždanova iz centra grada odgurali u Pinosavu, ako znate gde je to.

Pre neki dan, odlukom Skupštine grada Beograda, Peko Dapčević je dobio svoj bulevar u centru glavnog grada Srbije. Čime je Dapčević zadužio Srbiju, Beograd, građane Srbije? Oslobodio ih od Nemaca? Ne, bez Rusa partizani o tome nisu ni sanjali. Ili, kakvo je to dobro Srbima dao Koča Popović? I njegovo ime je na istoj sednici Skupštine Beograda okačeno na zidove zgrada jedne od ulica u centru grada. Ta se zvala Zagrebačka. Nemojte se opterećivati pitanjem kako je sve to moguće, kad i sami znate da je u Srbiji sve moguće.

Beograd danas, i na ovaj način, slavi i odaje priznanje onima koji su 1944/45. godine u tom gradu pobili više od 30.000 Srba, uglavnom iz tzv. srednjeg sloja; doneli zakon o zabrani povratka nekoliko stotina hiljada proteranih Srba i Crnogoraca na Kosovo; koji su Srbiji prikačili dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina) a Hrvatskoj, na primer, nijednu, mada je bilo istorijskog i svakog drugog opravdanja za tri (Dalmacija, Istra, Krajina); koji su 1974. godine doneli Ustav skrojen za rastakanje Jugoslavije na šest država. Radi li se ovo iz neznanja ili su još na snazi zaključci Četvrtog kongresa KPJ, održanog u Drezdenu, 1928. godine? Tada je donet plan rušenja Jugoslavije, i sve što se kasnije događalo, do današnjeg dana, odvija se po tom planu.

U Beogradu ne postoji ulica Mome Kapora (niko Beograd ni približno nije opisao i nacrtao kao on), nijedan prolaz u glavnom gradu ne nosi ime patrijarha Rajačića, ni velikog pesnika, Beograđanina, Sime Pandurovića (mnogi ga stavljaju ispred Dučića, pročitajte njegovu pesmu „Julsko veče"), a Stevan Mokranjac je dobio nekakav sokak u Vrčinu.

Ima li od dva miliona Beograđana ijednog koji ne zna pesmu „Beograde" („On ima čudesnu moć da svetlom ispuni noć…"), iza koje kao autor i izvođač stoji Duško Jakšić. Kako smo se odužili tom čoveku? Više su, ako ćemo mak na konac, Beogradu dali Tin Ujević i Antun Gustav Matoš, nego Peko Dapčević i Koča Popović. Ali, oni, ko im je kriv, nisu bili članovi CK SKJ, niti su sedlali bele konje. 

Piše: Ratko Dmitrović za novosti.rs

 

Украјинске мистерије амбасадора Кирбија

http://ruskarec.ru/

Украјинске мистерије амбасадора Кирбија | Руска реч

„Све чешће се суочавамо са извртањем историје, чак и на највишем нивоу", изјавио је заменик министра спољних послова Русије Алексеј Мешков у Београду, на међународној научној и друштвеној конференцији „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство", која се одржава поводом стогодишњице почетка Првог светског рата. И одмах је, у истом граду, његову мисао доказао министар САД у Србији Мајкл Кирби.

Ни украјинске, ни естонске, ни летонске јединице на фронтовима Другог светског рата нису вршиле никакве „независне" војне операције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија.

Истина, његови коментари на тему руско-српских односа, а нарочито на тему предстојеће посете председника Русије Владимира Путина Београду у октобру, хронолошки се односе на Други светски рат, али тиме су они само још скандалознији и провокативнији. Амерички дипломата је покушао да се позиционира као зналац ситуације везане за ослобођење Београда 1944, али је само изнео на јавни увид своју невероватну неинформисаност, некомпетентност и тенденциозност.

Мајкл Кирби је у интервјуу за београдски лист „Вечерње новости" изнео три основне тезе. Размотрићемо их редом управо у светлу историјских чињеница, на чије познавање претендује амбасадор САД.

Мајкл Кирби, амбасадор САД у Србији. Извор: amcham.rs.

У Украјини је у току прави грађански рат, који против сопственог становништва воде данашњи следбеници украјинских нациста из доба Другог светског рата.

Теза прва: „Зашто Путин долази у Србију? Због прославе годишњице ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене армије." Позадина питања је јасна. Русија наводно покушава да приграби плодове славних победа јуначке украјинске војске, тј. своју антиукрајинску политику већ преноси и на историјску раван.

Очигледно је да овом дипломати историја није јача страна. Због тога ћемо одржати кратко предавање. Трећи украјински фронт, који је одиграо одлучујућу улогу у ослобађању Београда, није имао никакве везе са данашњом „независном" Украјином, а његов назив потиче од назива главног правца војних операција приликом ослобађања СССР-а и земаља Централне и Источне Европе од нацистичких окупатора. Трећи украјински фронт је формиран на југозападном правцу 20. октобра 1943. тако што је Југозападном фронту дато ново име. Он је обухватао и 57. армију, која се непосредно борила за ослобођење Београда. Од маја 1944. до јуна 1945. тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој" украјинских националиста, који су по свему судећи толико драги Кирбијевом срцу.

Од маја 1944. до јуна 1945. фронтом који покрива данашњу Украјину командовао је генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој" данашњих украјинских националиста.

Поред јединица Трећег украјинског фронта, у Београдској операцији 1944. активно је учествовао и 10. гардијски стрељачки корпус 46. армије Другог украјинског фронта. Он је заједно са јединицама Народноослободилачке војске Југославије форсирао Дунав, очистио леву југословенску обалу Дунава и Тисе од нациста и ослободио Панчево. Али ни Други украјински фронт нема никакве везе са савременом Украјином и њеним главним градом Кијевом. Он је такође формиран 20. октобра 1943. на југозападном правцу тако што је дотадашњи Степски фронт добио нови назив. Од маја 1944. до краја рата тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Родион Малиновски.

Ето, изгледа да је сада јасно ко је ослобађао Београд. И јасно се сагледава колико је апсурдна и друга теза Мајкла Кирбија. Он се запитао зашто је Србија на јубиларне свечаности позвала само Путина, када у ослобађању Београда, по речима америчког дипломате, нису учествовали само Руси, него и представници других народа бившег СССР-а. То је његово друго глупо и провокативно питање.

Црвена армија је заиста била вишенационална, али се потчињавала врховној команди у Москви и била је регуларна армија Совјетског Савеза, тј. државе чији је правни наследник данашња Русија. Ни украјинске, ни естонске, ни летонске јединице на фронтовима Другог светског рата нису вршиле никакве „независне" војне операције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија. Изгледа да управо следбенике ових других амбасадор САД жели да види на предстојећим меморијалним свечаностима у Београду. Али какве то има везе везе са историјским чињеницама и ослобађањем српске престонице?

Више о Великом отаџбинском рату

 

Што се пак тиче треће тезе америчког дипломате, она је посебно светогрдна управо у контексту догађаја везаних за Други светски рат. Амбасадор Кирби је револтиран што је руководство Србије одлучило да у истом формату позове руководиоце Русије и Кине. „Наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро нису никога напали, а Руси јесу." СССР и Кина су у Другом светском рату били изложени разорној агресији сила нацистичке Осовине, тако да приче о „руској агресији" изгледају као бунцање и светогрдно вређање успомене на милионе погинулих у том рату.

Чак и када је реч о данашњој Украјини, толико драгој срцу амбасадора САД у Београду, нема никаквих основа да се говори о „руској агресији". Тамо је у току прави грађански рат, који против сопственог становништва воде данашњи следбеници украјинских нациста из доба Другог светског рата. Само болесна уобразиља у грозници праћеној јаким антируским халуцинацијама може довести у везу нацистичке присташе са ослобођењем Београда од нацизма 1944.

Петар  Ахмедович Искендеров је кандидат историјских наука и старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Глобални терор

Вести | 13.09.2014 | 23:22

Савршена синхронизација тек завршеног самита наци-пакта у Велсу и званичне најаве пакта о формирању офанзивне војне формације за напад на Русију су у савршеном тајмингу са најавом шефа ИСИС-а Абу Бакр Ал-Багдалија о џихадистичкој инвазији на Чеченију и закавкаско подручје Руске Федерације. Политика није збир пуких случајности, већ резултат нечега што је дуго планирано, а бивша Ал-Каида, коју је Амерички председник Хусеин брендирао у ново име, али са старим и добро препознатљивим обележјима тек сада показује сврху у које је крериана – Ал-ЦИА-ида је беспрекорно одрадила домаћи задатак креирања џихадистичке верзије "легије странаца" која ће се борити за интересе Америке и нато-а. Рубикон је дефинитивно пређен, Маске су пале, а свет и даље остаје слеп на:   Глобални терор   Терористичка организација, финансирана од Саудијске Арабије и Америке, наоружана и тренирана од стране инструктора нато-а у Турској и Јордану ће се, након наводних америчких ваздушних напада исто тако наводно повући из Ирака, једним делом у Сирију, ради даље дестабилизације те земље, а другим делом у закавкаску регију Руске Федерације. Одговорни за убиства више од 300,000. цивила, од којих су више од половине Православни Хришћани су уместо казне за злочине добиле новац за отимање Ирачких и Сиријских налазишта нафте за рачун америчких компанија. Џихадисти које је Вашингтонска "бела кућа" успешно селила од Босне, преко Косова и Метохије, Либије, Египта, Сирије и Ирака, сада ће се преселити у Чеченију. Амерички савезници из Саудијске Арабије су још прошле године године претили Путину терористичким нападима за време Олимпијаде. Срж самог глобализма је да делује – глобално, светски, без обзира на нацију, расу, веру, они имају само један циљ: владавину светом, и самим тим имају и заједничке непријатеље – оне који су против глобалног терора, противнике "Глобалног Гулага" са председником Хусеином као светским деспотом. Њихов заједнички непријатељ смо – ми, који се, свако на свој начин боримо за слободу, за људска права, за слободу говора, за право на – живот. Америчка џихадистичка легија странаца "ИСИС" је директно одговорна за разарање готово свих преосталих Библијских споменика и Цркава из Христовог периода – о томе нећете чути жалопојке на ЦНН-у, ББЦ-у, РТС-у и осталим "независним" медијима. Амерички плаћеници од почетка године масакрирају Православне Хришћане у НовоРусији – мислите ли да ће њих по повратку у Америку истпитивати и малтретирати америчка БИА као наше добровољце по повратку у Србију? Наравно да не – због своје "изузетности" америчке плаћене убице могу некажњено да чине ратне злочине широм света без икакавих последица – засад.   Већ 15-ак година траје мрцварење Српских Генерала и политичара у Хашком трибуналу, за злочине који се могу окарактерисати једном речју као само-одбрана, одбрана свог народа и своје државе од стране агресије. Американци и њихови вазали из наци-пакта већ пола века праве ратове, војне пучеве, организују "баршунасте револуције", јавно ликвидирају председнике држава којима дугују огромне количине новца – као што је то био случај са Гадафијем у Либији и Садамом у Ираку, насилно прекрајају границе туђих држава, чинећи злочине против начина ратовања и човечности на такав начин да им је то већ постао заштитни знак. Русија је велика земља, са великим девизним и златним резервама и огромним природним ресурсима – које Америци очигледно требају не би ли на тај начин избегла банкрот земље: сви могу видети гебелсовско-холивудску пропаганду о "америчом сну" на разним шареним телевизијама широм света, али исто тако сви могу да виде и праву америку: Феругсон, као почетак нечега што ће се проширити на целу земљу, која већ осму годину не може да изађе из рецесије, са нето државним дугом од 17,780.000.000.000. петро-долара. Њу Јорк Тајмс је већ најавио да се "из велике кризе може изаћи само великим ратом".   Колико год на први поглед чудно звучало, охрабрујуће делују најаве високо рангираних Руских Генерала Стратешких Снага о промени војне доктрине и увођењу могућности превентивних нуклеарних удара у случају опасности од напада на Русију, изрека "клин се клином избија" не постоји без разлога.   Периша Рељић / Инфо анонимни http://www.vaseljenska.com/misljenja/globalni-teror/

 

Влајки: Опозиција у понечему има право, али ако дође на власт, дани РС као државотворног ентитета биће одбројани

Влајки: Опозиција у понечему има право, али ако дође на власт, дани РС као државотворног ентитета биће одбројани

субота, 13 септембар 2014 15:01

 

Почела је најсудбоноснија предизборна трка у хисторији Републике Српске. Раде се о њеном голом преживљавању. Опозиција, у критици позиције, има у понечем право. Привредни параметри, здравство судство, те други сектори и активности, захтијевају радикалне промјене у приступу и функционирању.

Али нас неке друге ствари брину.

- Брине нас институционализирана присност опозиције са наводним народним партијама које експлицитно заговарају уништење Републике Српске као „геноцидне творевине".

- Брине нас „потпуна нормализација односа и добра сарадња" са најзначајнијим дијелом „међународне заједнице", оним дијелом који отворено подржава назначене „народне странке" већ 20 година, а самим тим и њене планове за уништење Републике Српске.

- Брине нас што се та иста опозиција није јасно поставила према демилитаризацији БиХ, према израелско-палестинском сукобу, према дешавањима у Украјини, итд.

- Брине нас, што та опозиција буквално копира методе државног удара којима се свргавао Слободан Милошевић, а иза чега су у потпуности стајале САД.

Из овога се даде закључити да, уколико оваква опозиција дође на власт, да су, врло вјероватно, дани РС као самосвојног и државотворног ентитета, одбројани. Да ће ово пактирање са Ђавлом, Сотоном, врло брзо довести до стварања унитарне БиХ гдје ће Републику Српску, најбројнији народ врло брзо укинути, а тиме и хришћанску, западну цивилизацију на овим просторима. Ствари би се могле одвијати слично као и у половици Македоније, Прешевској долини, Републици Косова, Санџаку и већем ентитету БиХ гдје превладава милитантни ислам и гдје се хришћанство затире пуном паром и са одвратном бруталношћу. (НСПМ)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/28798-vlajki

НАТО за брисање емоција о бомбардовању 1999.

НАТО за брисање емоција о бомбардовању 1999.

четвртак, 11 септембар 2014 13:51

 

У поверљивом документу стратези алијансе препоручују црногорским властима како да утичу на јавност у погледу евроатлантских интеграција

Подгорица – Званична Подгорица признаје да је подршка грађана чланству Црне Горе у НАТО-у у стагнацији, да је свега 26,4 одсто испитаника изјавило да подржавају чланство Црне Горе у НАТО-у, 42,3 је било против, а 31,3 одсто је било неодлучно, наведено је у поверљивом документу НАТО-а, именованом као „Комуникационе смернице за покретање и вођење јавног дијалога о црногорском путу у НАТО".

Како смо јуче објавили, Одсек за јавну дипломатију НАТО-а у препорукама владајућој структури Црне Горе за вођење кампање о атлантским интеграцијама наводи да треба утицати на јавно мњење тако да референдум о чланству није обавезан и да Црна Гора не треба да се осећа кривом за бомбардовање Југославије 1999. године.

Садржај овог тајног документа објављује подгорички портал „Ин4С" који сведочи како алијанса диктира домаће задатке црногорском премијеру, председнику државе, шефу парламента, Влади Црне Горе, политичким партијама и Координационом тиму НАТО-а шта све треба да ураде не би ли имали више успеха у промовисању НАТО-а.

Иако скоро свакодневно већ месецима црногорска власт саопштава да расте подршка грађана за улазак Црне Горе у НАТО, из документа се види да је реч о нетачним подацима па Одсек за јавну дипломатију НАТО-а у препорукама владајућој структури Црне Горе поручује да, како су написали, „не треба седети скрштених руку већ 'неуким' грађанима Црне Горе објаснити све благодети приступања НАТО-у". Они сугеришу да треба користити причу да ће улазак у НАТО донети квалитетније образовање, бољу здравствену помоћ и низ економских бенефита.

„Треба повећати ниво информисаности грађана о НАТО-у и разумевање импликације чланства у тој мери да може да допринесе развоју ставова и избора на основу реалних аргумената", наводи се у документу.

„НАТО пропагандисти признају да неће имати лак задатак, па, по рецепту Гебелса, инсистирају да се црногорске власти фокусирају на 'ширење информација' о Северноатлантској алијанси", пише „Ин4С".

А у документу НАТО-а пише да је „потребна обука и размена аргумената да би се демистификовале предрасуде и стереотипи и указати на потенцијалне предности чланства". НАТО стратези планирају да мета НАТО пропаганде буду неопредељени грађани као и они који, како се наводи, нису тврдо против уласка у алијансу.

„Комуникација има за циљ да мења перцепцију и веровања пре свега међу онима који су неодлучни или имају 'меке' ставове. Све ово чини процес екстремно сложен и захтева пажљиво управљање очекивањима јавности", пише у документу.

С обзиром на то да деценијска кампања за учлањење није донела резултате који су очекивани и замишљени, службе НАТО-а су одлучиле да утичу на неспособност домаћих промотора, тако што им је саставила „буквар", правила шта да говоре о најчешћим дилемама и „незгодним" темама, за које још увек нису смислили одговор достојан пажње црногорске јавности.

Једно од могућих реторичких питања за дијалог може бити: „Да ли желите да Црна Гора иде кроз глобалну кризу сама или у друштву најбогатијих земаља света".

Додаје се и да питање независности Црне Горе треба искористити како би се задобио што већи број присталица уласка у Северноатлантски савез.

„Анкете показују да велики број грађана види чланство у алијанси као стални печат на резултат референдума. Овај потенцијал не би требало да се изгубио из вида. Штавише, треба да се одржава и евентуално ојача", пише у документу, при чему експерти НАТО-а нису пропустили прилику да укажу на националну и партијску припадност оних који не подржавају улазак Црне Горе у алијансу. „Анкете показују да етничка припадност и преференција политичких партија у великој мери утичу на формирање мишљења о чланству Црне Горе. Већина неопредељених су Црногорци, а потом присталице Бошњачке странке и Позитивне Црне Горе, док је већина 'меких' противника српске националности и присталица НОВА".

Посебно је занимљив одељак у ком се владајућој структури и странкама у Црној Гори сугерише шта радити да би се грађани Црне Горе лишили емоција, како би заборавили НАТО бомбардовање 1999. У документу се наводи да је један од главних разлога противника приступања НАТО-у чињеница да је тај војни савез 1999. бомбардовао Србију и Црну Гору и констатује да „анкете потврђују присуство високог нивоа негативног емотивног набоја узрокованог војним интервенцијама 1999. године".

„Препоручује се Влади Црне Горе да утиче на грађане да забораве нелегално бомбардовање и страдање 1999. године", пише портал, док у наводима документа алијансе пише: „Чињеница је да грађани често имају емотивне уместо рационалних разлога када размишљају о приступању Црне Горе у НАТО", да су „емоције главни непријатељ рационалног расуђивања", па грађане Црне Горе треба ослободити било каквих осећања.

У документу се не преза ни од препоруке да се „јасно и отворено указује на штетност емоционалног приступа".

„Од почетка јавног дијалога емоције треба да буду јасно означене као прва препрека рационалног расуђивања. Тешке одлуке морају бити донете на рационалан начин", стоји у НАТО документу.

„Јасно је да НАТО покушава да се из сећања грађана Црне Горе избришу хиљаде невиних жртава бесомучног НАТО бомбардовања", каже за „Политику" директор невладине организације „Не у НАТО, не у рат" Гојко Раичевић. „Хоће да се под тепих гурне страдање у Мурину, као и бројна друга недела Северноатлантског савеза."

Новица Ђурић (Политика); Карикатура: Јован Прокопљевић

http://www.srpskenovinecg.com/crnagora/34-cg/28731-nato-cg

А зашто се злочеста Русија меша у конфликт?

 

http://ruskarec.ru/

А зашто се злочеста Русија меша у конфликт? | Руска реч

Нећу засада о прекиду ватре. Сачекаћу мало, знам с ким имамо посла. Него ћу о ситуацији уопште.

Е па добро, хајде да за тренутак прихватимо гледиште наших опонената који тврде да се Русија ипак меша у украјински конфликт, и то хибридно, оружјем, уз помоћ јединица састављених од пензионисаних војних лица, уз помоћ добровољаца, уз помоћ десетине псковских падобранаца који су галамили у туђој шуми... Управо за све то се Русији непоштедно уводе евросанкције, до те мере да се чак дира и у светињу, тј. у фудбал.

Честитам нашој [српској] сабраћи: ми смо постали Јевреји у новом Еврорајху, а Срби су, на пример, Цигани.

Сви добро знају да Русију обавезно треба казнити зато што се меша у конфликт, али зато сви стидљиво избегавају да одговоре на питање: „А зашто се она меша?". „Па... овај.. па знате шта, не може неко да се меша у послове суверених држава! (Ма није ваљда! А шта је Запад све време радио?...) Па добро, може да се меша, али само уз дозволу светске заједнице. (Ма није ваљда! А Ирак? А Југославија?...) Знате шта, нека Кијев најпре лепо дотуче побуњенике, а онда ћемо расправљати! Добро, можда су они тамо стварно мало претерали са тим казненим операцијама, али чекајте да их најпре дотуку!"

Значи тако? У реду. Хајде да још за један тренутак прихватимо њихово гледиште. Зашто се Запад својевремено умешао у косовски конфликт? Зато што је са његовог гледишта једна велика нација применила на својој територији војну силу против друге, мале, побуњене нације, и наводно убијала цивиле. Да видимо сада шта пише у Википедији: „Према верзији албанских сепаратиста, представници југословенских оружаних снага организовали су у селу [Рачак] масовни масакр цивилног становништва, убивши 45 цивила. Инцидент у Рачку је приказан управо у том светлу и послужио је као повод да НАТО први пут покрене питање примене силе према Југославији."

Даље, исто у Википедији, гледамо списак жртава трагедије 2. маја у Одеси. Наведена су 44 презимена (разуме се, списак није потпун, али овде је у питању бројка). Иначе, убијање цивила током казнене операц... пардон!.. током антитерористичке операције данас у свету не признаје можда само последњи идиот или московски либерал.

Немојте само рећи да ће „људи" који су се радовали „ражњићима" у одеском Дому синдиката сада одједном почети да жале оне који им током свих ових месеци пружају отпор.

Дакле, ако се неваљала Русија ипак меша, шта онда она хоће да спречи? Да ли неко можда још увек има недоумице у погледу тога ШТА чека побуњене регионе ако их, не дај Боже, „ослободе" припадници „Националне гарде"?

Довољно је да „жмурећи" отворимо пар страница (рецимо ову и ову), и томе слично.

Шта да се прича када они хоће да стрељају жену, и то посланицу, само зато што је на званичној седници највишег законодавног тела земље испричала како армија те земље убија своје грађане?

Немојте само рећи да ће „људи" који су се радовали „ражњићима" у одеском Дому синдиката сада одједном почети да жале оне који им током свих ових месеци пружају отпор. Припадници казнених јединица које ратују на југоистоку одлично знају да им се тамо супротстављају пре свега мештани. А ти мештани су руске националности, што значи да им не гине „чишћење". Узгред, тешко би било смислити прецизнији назив од „националне гарде", тј. наоружаних људи удружених по једном једином основу – националном, тј. националистичком. Националисти који су спремни да убијају искључиво по националном критеријуму представљају идеално оружје демократије.

Али ето, злочеста Русија им смета у томе. Многи су вероватно имали прилике да читају у штампи како је неки класични пробисвет шетао свог питбула или неко друго четвороножно оружје, и како је тај питбул напао комшијино дете. Нажалост, није чудно што мало ко ризикује да се умеша и одбрани дете, нарочито ако домаћин има јаку „залеђину". Али да неко још примени и „санкције" према ономе ко је ипак одлучио да га одбрани – тако нешто је могуће само у међународној политици.

Када је Запад сматрао да офанзива српске армије угрожава живот мирних косовских Албанаца, у том тренутку га ни најмање није било брига за међународне дозволе и све остале моралне губитке и материјалне трошкове – једноставно је почео да бомбардује Београд. По истој логици би, строго говорећи, НАТО морао сада да бомбардује Кијев: мостове, телевизијске центре, инфраструктуру... Чак и кинеску амбасаду, за сваки случај, као у Београду. И на томе би се све одмах и завршило. То јест, био би „и на земљи мир, и међу људима добра воља". Не би било никаквих санкција, Пољаци не би оболели од диспепсије због претераног конзумирања воћа, а московски „пршутоиди" од анорексије. Али зато би на хиљаде људи било спасено, и уз то би конфликт био трајно решен уз поштовање свих ставова и учешће свих заинтересованих страна, јер ништа тако не зближава као заједничко учешће у решавању туђе судбине.

Више о руско-украјинским односима

 

У том случају би се, наравно, све завршило далеко раније. Не би ни морао да се бомбардује Кијев. Довољно би било запретити прстом. Или још пролетос шапнути на увце: „Није лепо убијати. То доноси несрећу. А несрећа је кад нема пара." И завршен посао. Не би било ни туге, ни разарања, ни врло озбиљне међународне кризе.

А зашто им то нису шапнули? Па зато што данас не бомбардују Кијев, а ономад су бомбардовали Београд. Зато што постоје „наши", и постоје „њихови". И то није подела према идеологији или некаквим режимима, него искључиво према националном критеријуму. Погледајте како у холивудским филмовима приказују Србе, а сада већ и Русе. Честитам нашој сабраћи: ми смо постали Јевреји у новом Еврорајху, а Срби су, на пример, Цигани. Њихова права могу да се игноришу. Њихови животи, животи њихових избеглица и несталих особа могу и да се не рачунају. Сваком нацисти је дозвољено да их „чисти", да их лустрира, да их тера „кући у Кацапију" [Кацапи – западноукрајински погрдни назив за Русе], да их тамани забрањеним врстама оружја, да им одузима права која „аријевцима" припадају по свим међународним конвенцијама...

А ономе ко смета том „орднунгу" следују санкције. Додуше, боље је право у „душегупку", али шта ћеш, не може због нуклеарног оружја. Нису стигли да наговоре претходно пијано руководство Русије да одбаци тај „зарђали баласт епохе Хладног рата". И ето, сада морају да се уздржавају, да се каче за фудбал и за банке.

Олег Одинцовски је политички коментатор портала svpressa.ru.

Забрањени су копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи", делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције.