Претражи овај блог

четвртак, 20. август 2015.

Ћирилицу је први забранио Анте Павелић

Континуитет...

Ћирилицу је први забранио Анте Павелић

© AP Photo/ Берлин

Регион

13:40 20.08.2015(освежено 13:41 20.08.2015) Преузмите краћи линк

014809

Употреба ћирилице први пут је забрањена законом 25. априла 1941. године на подручју целе тадашње Независне Државе Хрватске. У понедељак је измењеним Статутом Града Вуковара одлучено да се ћирилица протера са натписа на јавним институцијама у том граду.

Према писању хрватског портала „Индекс", који је објавио и факсимил закона о забрани ћирилице, одлука из 1941. године донета је само две седмице након успостављања НДХ на челу са поглавником Антом Павелићем.

 

© AP Photo/ Darko Vojinovic

Да ли ће ћирилица бити протерана из целе Хрватске

Законска одредба о забрани ћирилице ступила је на снагу објављивањем у тадашњим „Народним новинама", а потписао ју је Павелић.

„Забрањена је свака употреба ћирилице на целом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цело пословање свих државних и самоуправних тела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и на све јавне натписе", стајало је у наредби припадницима Министарства унутрашњих послова.

Ову одредбу је, пренео је портал „Индекс", потписао тадашњи министар унутрашњих послова Андрија Артуковић.

Свако ко би прекршио одредбу чекали су га новчана казна и месец дана затвора.

 

© AP Photo/ Darko Bandic

Укидање ћирилице уз усташке песмице

„Према томе наређујем да се на целом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма каквих књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни натписи писани ћирилицом имају се неодложно, а најкасније у року три дана скинути", писао је Артуковић полицајцима.

Заједно са забраном ћирилице донесене су и Законске одредбе о расној припадности, те одредба о заштити народне и аријевске културе хрватског народа као и она о заштити аријевске крви и части хрватског народа.

Ови закони представљали су основне законе НДХ.


Опширније:
http://rs.sputniknews.com/regioni/20150820/4039320.html#ixzz3jMU9OnqE

 

понедељак, 17. август 2015.

Savo Štrbac: Neko da odgovara za srmt haških zatovrenika

Savo Štrbac: Neko da odgovara za srmt haških zatovrenika

Srna | 17. 08. 2015. - 15:44h | Foto: Medija centar Beograd | Komentara: 0

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je, povodom iznenadne smrti bivšeg komandanta Srpske vojske Krajine general-majora Mileta Mrkšića, da bi bilo vreme da neko odgovara za tolike smrti haških pritvorenika i osuđenika.

On je postavio pitanje kako je moguće da zatvorski lekari u lisabonskom zatvoru nisu na vreme otkrili tako opaku bolest i nisu obavestili Haški tribunal po čijoj je odluci general Mrkšić i dospio u lisabonski zatvor ili Ambasadu Srbije.

  - Kako je moguće da čovek sa dijagnozom "astma i fizička iscrpljenost" umre za svega dvadesetak dana po prijemu u bolnicu, odnosno četiri dana po novoutvrđenoj dijagnozi "karcinom pluća"? - upitao je Štrbac.

  On je upitao i zašto su vlasti u Srbiji najavile da će tražiti Mrkšićevo premeštanje u Srbiju radi liječenja tek kada su mediji objavili apel njegove kćerke "iako su o njegovom stanju obavešteni petnaestak dana ranije".

  Štrbac je podsetio da su u švedskom zatvoru Biljanu Plavšić maltretirale zatvorenice muslimanke, a general Radislav Krstić teško je pretučen u britanskom zatvoru. Uslovi u estonskom zatvoru, u kojem dugogodišnju kaznu izdržava bivši predsednik RSK Milan Martić, "nisu daleko odmakli od staljinističkih gulaga".

  On je istakao da je u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu do sada umrlo devet pritvorenika, među kojima je sedam Srba - Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Momir Talić, Milan Babić i Miroslav Deronjić, a general Mrkšić je prvi koji je umro van Ševeningena.

  U broj umrlih nisu uključeni oni koji su zbog podmakle bolesti pušteni iz pritvorske jedinice i ubrzo umrli na slobodi.

  - Inače, Tribunal prema svom statutu ne može izreći smrtnu kaznu, ali i da može, teško da bi ih toliko, koliko ih je oboljelo na smrt i umrlo u njegovoj pritvorskoj jedinici, uključujući i smrt Mrkšića u lisabonskom zatvoru, osudio na tu kaznu - zaključio je Štrbac.

  Bivši komadant Srpske vojske Krajine general-major Mile Mrkšić, rođen u Vrginmostu, preminuo je juče u lisabonskom zatvoru u Portugalu, u kojem je od 2012. godine izdržavao kaznu po nalogu Haškog tribunala.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/583519/Savo-Strbac-Neko-da-odgovara-za-srmt-haskih-zatovrenika

уторак, 11. август 2015.

Преварио се свако ко је веровао да ће САД своје и шиптарске злочине на КиМ препустити правди

Преварио се свако ко је веровао да ће САД своје и шиптарске злочине на КиМ препустити правди

ГЛАВНИ ТУЖИЛАЦ СПЕЦИЈАЛНОГ СУДА ЗА ЗЛОЧИНЕ ОВК

- АМЕРИКАНАЦ ДЕЈВИД ШВИНДЕМАН

Дејвид Швиндеман

        АМЕРИКАНАЦ Дејвид Швиндеман биће главни тужилац Специјалног суда за ратне злочине Ослободилачке војске Косова.

        Швендиман је током протекле године истраживао и проверавао наводе у познатом извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.

        Од 2001. године био је аташе за правна питања у амбасади САД у Кабулу.

        Од 2006. до 2009. био је међународни тужилац у специјалном одељењу за ратне злочине у државном тужилаштву БиХ.

        Све у свему: амерички правник-специјалац, провераван свих последњих година, па је и његово именовање - све друго само не изненађење. Ни најмање!

        Ако је неко очекивао да ће Американци препустити неком другом истраживање злочина својих пулена из ОВК, а самим тим - и свог учешћа у њима, грдно се преварио. Они тако нешто никад не препуштају ни другим земљама, ни „међународном праву" и правницима који нису под њиховом стриктном контролом

        Американци ће преко Швиндемана наставити оно што су преко ОВК одрађивали '99 и неколико претходних година.

        Дакле: следи требљење шиптарске ситне рибе, без дирања у Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и друге зверке. Ретуш који ће заправо опрати ОВК и са шиптарске NATO-државе на КиМ скинути одговорност за све најважније.

        Без могућности да одради Швиндеман икада више буде отворено и подложно ревизији.

http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/prevario-svako-ko-je-verovao-da-ce-sad-svoje-i-siptarske-zlocine-na-kim-prepustiti

среда, 5. август 2015.

Нико не сме да објави праве податке ни 20 година после ''Олује'', оправдана вера да ће РСК васкрснути

С. Јарчевић: Нико не сме да објави праве податке ни 20 година после ''Олује'', оправдана вера да ће РСК васкрснути

среда, 05. август 2015. | КМ Новине 0

Злочиначка акција хрватске војске „Олуја" је и даље геноцид без разјашњеног обима последица по српски народ али, како за КМ Новине каже бивши министар РСК, Слободан Јарчевић, и ономе што је на таквим темељима настало – назире се крај.

Бивши министар републике Српске Крајине - Слободан Јарчевић / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине



Навршило се двадесет година од једног од највећих злочина над човечношћу и прогона српског народа са простора који насељава готово од времена када историја почиње званично да се бележи. Злочиначка акција хрватске војске деведесетих година, позната као „Олуја" ни данас није расветљена до краја као ни политика и модел по коме је вршен геноцид над Србима у том делу Европе, данас хрватској држави. Срби су протеривани, убијани, злостављани мучки и подмукло како се гоово не памти да се над човеком вршио злочин све док су год били доступни прогонитељима.

 

Избеглице су из колона извлачене, мушкарци ћесто убијани на лицу места, жене стрељане или пребијане. Ни авијација их није штедела. У само једном нападу хрватског ратног ваздухопловства на колону Срба у збегу, збрисана је готово читава породица.

 

О тим данима и подацима који ће нам барем донекле расветлити истину о овом историјском догађају, разговарали смо са Слободаном Јарчевићем, дипломатом и чланом владе Републике Српске Крајине у прогонству, односно њеним министром иностраних послова.

 

Оно што ћете чути, до сада није могли наћи место ни у светским ни у домаћим медијима. Грубо скриване чињенице о последицама прогонства Срба јавно у овом разговору, сазнаћете по први пут.

 

Јарчевић је, за КМ Новине, пре свега желео да говори о ономе о чему средства јавног информисања не спомињу "нити то спомињу српски државници, ни у једној од српских држава". На првом месту то је цифра прогнаних Срба чији се број, макар само у тој једној акцији умањује за најмање 100 хиљада а од почетка рата у Хрватској па завршно са овим незваничним крунисањем геноцида над Србима, прогнано је барем око 800 хиљада Срба, наводи Јарчевић.

 

Део ових података је у једном тренутку изнесен у јавност а од тада постаје строго скриван у чему учествују све владе Запада од Америке, преко ЕУ па до Аустралије али и институција од (додуше све мање) светског утицаја - Уједињене нације које су одбиле да потврде било какав број расељених Срба.

 

Одбијање да подаци и докази о злочинима над Србима буду јавно изнесени, недвосмислено говоре о намерном заташкавању и прикривању овог масовног ратног злочина над Србима који се може окарактерисати једино као геноцид. Ово такође упућује на закључак да су све релевантне институције западног света организовано учествовале, саветовале, подржале или на неки други начин утицале да злочиначка акција „Олуја" успе и свету се прикаже као прихватљива.

 

Упркос напорима запада да спроведена акција постане одрживо стање то изгледа неће бити могуће. Пре свега јер је од самог почетка све засновано на вештачким теоријама и приказима који историјски не могу бити одрживи. Управо у томе јесте нада у васкрсење Републике Српске Крајине.

 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:            

 

https://youtu.be/iAzneV1jxyo



Наиме, како се једна група "учених католика из Далмације јавила влади Републике Српске Крајине у прогонству, тако су навели да су они свесни да је хрватска нација вештачка творевина те да ће актуелно радити на томе да то и докажу" каже Јарчевић по први пут за један медиј.

Такође, пре две године, влада РСК је на седници одлучила да припоји крајеве Далмације са острвима територији РСК за шта има и пуну подршку ових католика и поручују свим житељима ове прогнане српске земље да не губе веру и да је жива и реална нада да ће Република Српска Крајина васкрснути и да на то нећемо чекати у недоглед.

 

Разговор водио: Стево Мрђен

Припремио: Иван Максимовић


Read more: http://www.kmnovine.com/2015/08/20.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=facebook#ixzz3hx3HMvjD

 

уторак, 4. август 2015.

Зашто је План З-4 био неприхватљив?

Зашто је План З-4 био неприхватљив?

© AFP 2015/ FRED ERNST / POOL

1 / 2

Анализе и мишљења

08:00 04.08.2015Преузмите краћи линк

Милош Мишић

01238232

Са 20. годишњицом хрватске акције „Олуја" и етничког чишћења између 200 и 250.000 Срба са простора РСК, поново је у нашој јавности актуелизовано питање (не)прихватања Плана З-4 (Загреб 4).

Већ скоро две деценије, а нарочито од 2000. године у медијима и у јавности се, као део шире кампање о Србима који „не пропуштају прилику да пропусте прилику" и „одбију повољније, а затим прихвате много горе решење од оног које су претходно одбили", ствара црно-бела слика „бахатог, осионог, некооперативног и неодговорног" руководства РСК, које је одбило План З-4, такође одговорног Београда који је то одбијање подржао, а затим „предао" или „продао" РСК и представљање самог З-4 као наводно спасоносног решења којим су се „Олуја" и етничко чишћење Срба могли избећи.

 

© Фото: www.veritas.org.rs

Зашто је Книн пао за мање од 24 часа

У креацији такве једностране слике се изузетно некритично у први план гурају предности плана, а готово нигде се не спомињу недостаци, поготово два кључна због којих је план био неприхватљив.

План З-4 је озваничен почетком 1995. године и нудио је Србима у Крајини широку аутономију унутар Републике Хрватске. Крајина је, по плану, имала право на председника, парламент, владу и судове, име, заставу, грб, сопствени новац, употребу језика и писма, право на сопствене порезе, полицију, царину и склапање међународних уговора. Хрватска војска би могла да уђе у Крајину само на позив крајишког председника, хрватски закони би се спроводили само уз сагласност Крајине, док би спорове између Крајине и Хрватске решавао посебан уставни суд.

На први поглед, план је заиста, према речима Герда Аренса, једног од аутора, био „исувише великодушан према Србима". Била би то, како је приметио шеф кабинета Фрање Туђмана, шеф Хрватске обавјештајне заједнице и једно време председник хрватске владе Хрвоје Шаринић, држава у држави. Међутим, ђаво се као и обично крије у детаљима.

© Фото: Завод за уџбенике

Карта Републике Српске Крајине и Плана З-4

Као што се може видети из приложене карте, План З-4 се односио на 11 општина, тачније на два аутономна котара — котар Глину (општине Глина, Вргинмост, Војнић, Двор и Костајница) и котар Книн (општине Книн, Обровац, Бенковац, Грачац, Доњи Лапац и Кореница).

 

© Фото: www.veritas.org.rs

Олуја — злочин који траје

Аутономне котаре је још средином 1992. уставним законом основала хрватска држава фингирајући добру вољу, толеранцију и поштовање људских и мањинских права пред међународном заједницом која је упозорила на једнострано избацивање Срба из Устава као конститутивног, односно државотворног народа одлуком Сабора 1991. године и њиховим свођењем на „националну заједницу".

Аутономни котари, са невеликим овлашћењима, требалo je да буду „замена" за ранију равноправност. Када су Срби после 1995. почели да се у симболичном броју враћају у Хрватску, ти котари су маја 2000. укинути, само 4 месеца по избору нове, левичарске владе Ивице Рачана.

Дакле, аутори плана су предвидели неку врсту „унапређене верзије" аутономних котара, полазећи од тада постојећег устројства хрватске државе. План би се према томе односио на једну трећину тадашње РСК, која у том моменту није само обухватала поменутих 11 општина, већ и насеља (тј. делове других општина као што се може видети на карти) која су имала српску етничку већину.

 

© AP Photo/ Amel Emric

Шта је патријарх Павле поручио у Книну уочи „Олује"

Све изван предвиђених 11 општина је, по плану, требало одмах вратити под хрватску власт, док би за Источну Славонију, Барању и Западни Срем важио већ познати прелазни период од две године, после којих би и тај део РСК био враћен под хрватску власт.

Остаје велика непознаница шта би се догодило у деловима РСК који би одмах били враћени, како би се понашала хрватска војска, како би се понашало српско становништво по доласку хрватске власти и како би се та власт убудуће односила према том становништву, а тај простор није био мали и обухватао је општине или делове општина — Сињ, Дрниш, Госпић, Оточац, Слуњ, Огулин, Дуга Реса, Карловац, Петриња, Сисак, Новска, Пакрац и Нова Градишка.

Други кључни недостатак Плана З-4 је тај што је српска „држава у држави" требало да буде подељена на два дела. Као што се може видети, општина Слуњ, која је била за РСК исто оно што је Брчко за Републику Српску, није била обухваћена планом. „Држава у држави" без територијалне целовитости и линије комуникације није држава, већ недефинисана област која лако може бити неутралисана и стављена под пуну контролу њених противника.

Уосталом, и да су јануара 1995. године руководиоци РСК, уместо одбијања, беспоговорно прихватили план у оваквом облику, шта би се догодило? На ово је искрен одговор дао нико други до Хрвоје Шаринић: „Да су они тада рекли да прихватају план, онда би ми морали рећи да је он за нас неприхватљив, у овом облику".

На крају, чак и кад су, пред саму „Олују", 2. августа, Милан Бабић у америчкој амбасади у Београду и крајишка делегација на конференцији у Женеви, прихватили план као основу за даље разговоре, одговор хрватске делегације, охрабрене америчком подршком, био је ултимативни захтев за потпуном предајом. Толико о плану који је био „спас" за Србе.


Опширније:
http://rs.sputniknews.com/analize/20150804/3705221.html#ixzz3hqzCZ5Hn

 

субота, 1. август 2015.

Ratko DMITROVIĆ | Olujne godine

DRUGA STRANA Olujne godine

Ratko DMITROVIĆ | 31. jul 2015. 21:32 | Komentara: 106

Republiku Srpsku Krajinu istinski niko nije branio, a oni što su je vodili nisu bili dorasli ni do mesne zajednice

 

Molim da se ovo što ću spomenuti ne protumači kao samohvala, dokazivanje razumevanja stvari pre a ne posle bitke, pamet usklađena s vremenom. Ništa od toga. Ovo je samo jedno podsećanje iz prve ruke, u ove dane kad Hrvati slave a Srbi tuguju. O Krajini i "Oluji" je reč.

Ako se ne varam, u martu, možda aprilu 1990. godine, svakako uoči prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, a održani su 30. maja, objavio sam u NIN-u tekst, najavljen i na prvoj strani, pod naslovom "Ako u Hrvatskoj pobedi HDZ, rodiće se država Krajina". Dogodilo se i jedno i drugo.

Tri godine kasnije, 1993. godine, juna meseca, zateknem se na Kninskoj tvrđavi. Prijatno veče, gusto crno vino, opuštena atmosfera u društvu važnih ljudi iz političkog i vojnog vrha Republike Srpske Krajine. Pričamo o ratu i politici - a o čemu bi drugom u to vreme i na tom mestu - i u jednom trenutku iznesem stav da Miloševiću RSK treba samo kao predizborna karta, da je neće braniti u slučaju hrvatske agresije, da se RSK sama ne može odbraniti, te da bi, a to sam naglasio nekoliko puta, Krajišnici morali rešenje svog problema da traže u važnim strukturama međunarodne zajednice, kakva god da je ta zajednica. Nastade muk. Shvatim da sam prešao neku nevidljivu liniju i ućutim. Još isto veče, nakon dobronamernog saveta jednog od visokih oficira Vojske RSK, napustim Knin.

Dve godine kasnije, 1995, u ove dane, Republika Srpska Krajina je zbrisana "Olujom".

Sve što Srbi na ovu temu danas mogu da kažu ima predznak tuge, kajanja, sete. Hrvati slave i uvek će slaviti "Oluju"; razumljivo, to je njihova jedina vojna pobeda u istoriji. Mada, i nju su ostvarili uz logističku i vojnu pomoć NATO. Počev od predajnika na Ćelavcu.

Krajinu istinski, niko nije branio. Oni što su je vodili nisu bili dorasli ni mesnoj zajednici; službeni Beograd je Srbe u Hrvatskoj u početku zaštitio od obnovljenog ustaštva, potom koristio, hranio iluzijom i ostavio na cedilu; nakon odbijanja Plana Z-4 (taj plan je nudio status za samo dva kotara a ne za celu Krajinu, kao što se misli) međunarodna zajednica je rešenje srpskog pitanja u Hrvatskoj videla u proterivanju Srba i dozvolila Hrvatskoj "Oluju".

Isterivanjem Srba, Hrvatska je kratkoročno profitirala; kroz otimanje njihove imovine. Dugoročno, ne. Međunarodnu zajednicu sve to odavno ne interesuje. Beograd ni pre ni nakon "Oluje" nije imao dugoročnu strategiju za Srbe iz Hrvatske. Strašna greška, taj deo srpskog naroda iznedrio je Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Savu Mrkalja, Simu Matavulja, Grigora Viteza, Arsena Dedića, patrijarhe SPC, Rajačića i Pavla...

S tim je zauvek gotovo. Ostade samo sećanje.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:560334-Olujne-godine

среда, 22. јул 2015.

Саво Штрбац: Гоне Србе као нацисте, нека неко заустави хрватску државу!

Саво Штрбац: Гоне Србе као нацисте, нека неко заустави хрватску државу!

среда, 22. јул 2015. | КМ Новине 0

 

Злоупотребљавајући систем Интерпола Хрватска прогони неограничен број Срба оптужујући их ђутуре за ратне злочине по месту боравка без обзира где су се налазили у тренутку почињеног злочина.

Хрвати - Свезници ватренији од свог епицентра гоне Србе јер су се бранили

Нема веће бриге за Србе који се хапсе као кад се бере воће. Завршена је сезона (рат) и берба се одвија редом, сви су зрели (оптужени). Тим поводом разговарали смо са председником удружења "Веритас", Савом Штрбцем, који је први јавио о хапшењу генерала у пензији Борислава Ђукића у Црној Гори али и о многим другим хапшењима. Подаци којима располаже у најмању руку су - шокантни.

Заинтригирала нас је чињеница да је највећи број медија вест пренео половично односно можда најважније податке - изоставио. Штрбац у том тренутку није имао времена да детаљно прегледа све вести али каже да је Срна највише пренела а од других агенција, Фонет, ТАНЈУГ кратко...

Штрбац: Ваљда је то превише медијима. Имам ја још једно изручење из Ирске, данас ми је стигло да су човека изручили из Ирске у Хрватску, али је превише било у једном дану, сутра ћемо то пустити.

КМ Новине: Како медији и на који начин селектују који део изјаве треба да се пренесе, а шта је битно, а шта није? Шта је то што јавност треба да зна и обрати пажњу, како на који начин се прогоне сви Срби који су имали веза са Крајином, односно Републиком Српском који су били укључени у те војне акције у одбрану Српства?

Саво Штрбац - ''Веритас''

Штрбац: Дакле, кад ми у саопштењима кажемо ко је ухапшен 151 (стотину педесет један) Србин до сада, по Интерполовим потерницама Хрватске у цијелом свету, ту је и Аустралија, Америка, Енглеска, Србија, Црна Гора, Македонија, Босна... Дакле, многе европске државе, чак и Русија, онда то има много теже значење него кад кажемо ухапшен један генерал како год да се звао, јер ово је један појединац, а оно систематско прогањање Срба, је ли тако? И бивших припадника ЈНА, да кажем још 49 их је изручено у Хрватску до сада. И када кажем 18 да их је ослобођено, јер су поступци обустављени након дуго година вођења борбе, и то је важно. Пази, сада рецимо има људи које су, као капетана Драгана, годинама држали у екстредиционом притвору, њега девет и по.

Имали смо људе овде, у Грчкој двојицу преко двије године, па су дошли у Хрватску и након месец дана су они тамо обуставили поступак. Нека неко заустави ову Хрватску државу, нека неко заустави тај Интерпол.


Интерпол нема никакве техничке могућности да проверава истинитост неких тврдњи. Он је ту само као трансмисија – што му дође од чланица он само проследи. И без улажења у суштину. Хрвати то максимално злоупотребљавају све ове године, злоупотребљаваће и унапријед. Пракса јесте новијег доба да држава чији је држављанин човек са потернице, може да реагује и онда се потерница скида или се не ставља на Интерполову листу, не доставља се. То раде Босанци, па су скинули њихове људе и нема их на Интерполовим потерницама.

КМ Новине: То је значи једини механизам да се Србија укључи активно?

Штрбац: Србија да се укључи али пази ова је потерница још од `93.

КМ Новине: И нико није обраћао пажњу на њу?

Генерал у пензији Борислав Ђукић

Штрбац: Јасно, ове потернице се обнављају, колико ја знам, сваке пете године. Пет година је рок трајања, па ако након пет година држава која је расписала не реагује, онда се скида, ако реагује, онда је они поново стављају за наредних пет година. Тада се може када се поново стави реаговати – држава чији је држављанин. Међутим, овде се не зна „ни ко пије ни ко плаћа" – чији смо ми држављани. Овај човек је рођен у БиХ – Ђукић код Босанског Новог...

КМ Новине: Али има држављанство Србије.

Штрбац: Има и држављанство и Србије и, колико ми је његова жена рекла, скоро сигурно има и БиХ – по рођењу му припада.

КМ Новине: И шта је сада опција? Он ће бити изручен и у неком кратком периоду ће бити предат властима у Хрватској из Црне Горе.

Штрбац: Тај кратки период – шта то значи, то може бити пар месеци, може бити пола године, може до годину дана. Ппо Европској конвенцији, Црна Гора обавештава Хрватску да је ухапсила човека тог и тог са њихове потернице. Овамо су веома штури подаци, генералије и кратак опис дела и назив дела. И када Хрватска добије такво обавештење има рок укупно, може се и продужити, укупно 40 дана најкасније да достави захтев за изручење који има своју форму и своје обавезне прилоге. У прилозима су судски акти, у овом случају оптужница, пошто пресуде нема и изводи из Закона и новог Кривичног закона, где су описи дела и исто тако из кривичног поступка где се пише шта се све њему гарантује.

КМ Новине: Али њему није суђено у одсуству.

Штрбац: Њему је подигнута оптужница у одсуству, још нема пресуде. Да буде јасније – капетан Драган нема ни оптужницу, капетан Драган има само истрагу... Једнако је то – кад они изручују, изручују и под истрагом и под оптужбом и правосудно осуђене у одсутности, наравно.

КМ Новине: Питање је сада – који је механизам, како, на који начин, које снаге да се мобилишу да не дозволимо више овим хрватским властима, односно босанским властима да јуре Србе као фазане у лову и да их ова држава испоручује, односно изручује. Шта је то што би требало да се деси, да се уради?


Штрбац: Ту има више корака. Овде је било покушаја до сада у неколико наврата да се Хрватска натера да изврши ревизију тих поступака. У задњем списку, а и то сам доставио, у задњем том списку, који је размењен између Хрватске и Србије, тј. то је стање на дан 31. март 2013. године. То је колико знам, задњи списак који је размењен између ових држава – 577 лица је на том списку у тзв. активном статусу,
  ја сам то назвао – списак процесуираних само за ратне злочине. То су они који су под истрагом, под оптужбом или правосудно осуђени. Врло често се оптужбе одбијају када виде да нема елемената за кривично дело, онда тужилац преквалификује ратни злочин оружану побуну. А оружана побуна је под амнестијом и онда се поступак обуставља.

КМ Новине: Јесте, али немају право накнаде...

Штрбац: Немају право на накнаду штете. Хрвати кажу када неко тражи накнаду штете – рецимо када би сада капетану Драгану преквалификовали (оптужницу), он би био помилован, је ли тако за оружану побуну, али му за девет година проведених у затвору не би дали ништа иако је човек потрошио милионе и Срби који су му скупљали паре за одбрану. Хрвати кажу... "па шта ви хоћете – дајемо вам помиловање, још би хтјели паре, гдје то има, не може то тако". То је један од начина да се изврши притисак.

Када је оно било да ли ће Хрватска ући у Европску унију или не – онда су многи, па међу њима и неки Срби говорили „само да уђе у Европску унију, па ће бити много боље Србима. Мораће се понашати у складу са европским стандардима. Били је и оних других, међу којима сам и ја био који је говори „једном кад они уђу, биће још горе Србима" и на жалост је тако. Они су се ове две године много погоршали у односу на Србе, па су се вратили тамо негде на почетак 90-тих. Хрватска држава је донела закон о ништавости, „ништетности" како они кажу, правних аката, војних судова, судова СФРЈ, СРЈ и Србије ако су у контрадикторности са њиховим позитивним прописима. Другим речима ништа не важи, никакве пресуде, оптужнице не важи код њих. И ми би требали узвратити, ја сам својевремено писао, сличном мером, јер биће тек хаос ако Србија једног дана уђе у европску унију. А у европској унији важи свим чланицама, тзв налог за хапшење, „ухидбени налог" како хрвати кажу, па се онда по скраћеном поступку сви изручују у Хрватску. Замисли хаос, колико је са њихових спискова колико у Србији живи и онда би били сви изручени у Хрватску. Дакле, по мени, држава би Србија морала угледат се мало на Хрватску, многе ствари морали би се угледати на Хрватску – која је борба за сваког њиховог „бранитеља", неког Пургу, па овога Марића недавно што су га наши изручили – ту се сви укључују и онда су сви јединствени и позиција и опозиција, сви себи приписују поене, сви су каже нешто урадили у томе.

КМ Новине: Ми практички немамо институцију, немамо организацију, никог осим вашег удружења ко би известио на ту тему?

Штрбац: Јесте, јесте, на жаласт данас је умро Јанко Радмановић који је суђен у Хрватској на 20 година у одсутности. Основао је једну организацију „Регион 91" окупљала је припаднике бивше ЈНА који су у Хрватској и другим републикама осуђени за ратне злочине. Он нигде није могао да добије никакву помоћ иако се обраћао свима, добијао је одговор „а ко вам је крив? Као припадницима бивше ЈНА, ко вам је тражио да правите ратне злочине?" итд. Људи су били на задацима, он је конкретно као и многи други био опкољен у касарни у Славонском Броду и бранио се. Попну се на црквени торањ и туку, митраљеско гнездо и не знам шта, ови узврате, сруше и сад је то ратни злочин. Суштина је заправо у систематском прогањању једног народа врло перфидно и кроз ове кривичне поступке. Поред ових бројки које сам рекао колико их је процесуирано за ратне злочине – према хрватским подацима 21500 Срба је процесуирано за оружан у побуну било својевремено. Ми ћемо, ова генерација Срба, не само из Хрватске, али ништа биље није ни са осталима ни у Словенији, Косово, Босна. Они ће нас гањати док смо живи. Ако неко дожииви 97 или 100 година исто ће га хапсити ко сада из Другог свет рата нацисте што хапсе.

 

У чему је суштина – суштина је што се сви они понашају као победници, једино се ми понашамо, генерално, као поражени и као злочинци. Признајемо ми и пораз и да смо „лоши мимци" и да смо „злочинци"...


КМ Новине: И све радимо да то докажемо?...

Штрбац: Управо то је – то је нека, како ја то гледам стратегија државна. Ево рецимо бившим генералима, па једној групи са Бенковачког подручја... Свима који су били команданти војних јединица, шефови полиције и територијалне одбране – покренута је истрага.

Њима Хрватска ставља на терет све што се десило у четири године на том подручју – сваку крађу, сваку пљачку, свако паљење куће, свако убиство, све све све њима ставља без обзира кад је ко био на којој дужности и директно им кући шаљу, на кућну адресу им шаље тај пакет и они као обичну пошту примају, препорука обична.


Иако у законима нашим и у тим међудржавним уговорима, споразумима пише да не може пошта са суда једне државе ићи на другу странку, мора ићи дипломатским путем. И онда ја устанем прошле године и пишем неку своју колумну и прозивам ову државу. И тамо још упоредим када неко напише ћирилицом и пошаље адресу ћирилицом у Загреб, они врате и кажу незаконито...

Не знају да читају и онда тамо нека директорица поште каже тако пише у некаквим актима те међународне асоцијације пошта. А ми имамо споразуме међудржавне, имамо своје законе који каже „држава мора имати увида због чега јој општужује нека друга држава њене грађане" посебно због ратних злочина, њених држављана. И онда су већина судова и тужилаштава почели да достављају дипломатским путем, а ево истој тој групи у петак ме обавештавају како им је стигла у току дана, сада више није решење о покретању истраге него оптужница на кућну адресу. Шта да раде? – мене питају, а не државу. Велим људи јесам вас задњи пут учио – не примајте то, враћајте, нека поштар наш напише да је то незаконито (ко што су они написали да је ћирилица незаконита), а ово јесте незаконито.

Не може се тако уручивати, нека упуте дипломатским путем. Дипломатским путем значи да правосуђе, министарство правосуђа то упути што добије из Хрватске надлежном суду или тужилаштву и тај суд или тужилаштво позива дотичнога на кога је адресовано и уручује му и он потписује пред њима на записник да му је уручена оптужница, пресуда или решење о отварању истраге. Ту држава прави и контролу, држава мора знати шта (на њеној територији) ради друга држава. Да нисам ја устао нико то не би ни приметио.


Са Савом Штрбцем, директором Документационо информационог центра "Веритас" разговарао Стево Мрђен / КМ Новине


Read more: http://www.kmnovine.com/2015/07/gone-nacisti.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=facebook#ixzz3gcTVIdqe