Спречен терористички напад на „Бесмртни пук" који су предводили Путин и Вучић

© Sputnik / Алексей Никольский

Русија

13:51 11.05.2018(освежено 14:25 11.05.2018) Преузмите краћи линк

31711

Руске службе безбедности ухапсиле су групу терориста који су намеравали да изврше напад на учеснике акције „Бесмртни пук" у Москви 9. маја, изјавио је заменик министра иностраних послова Русије Олег Сиромолотов.

© Sputnik / Радоје Пантовић

„Бесмртни пук у Москви": Док памтимо победнике — они ће живети (фото)

Како је рекао, ухапшено је истовремено више група којe су намеравалe да подметну бомбе.

„Ухапшено је неколико група којe су планиралe да нападну 'Бесмртни пук'. Они су већ имали спремно оружје за ову акцију. Изведено је 17 рација и ухапшено 20 људи", рекао је он.

Иначе, на челу „Бесмртног пука" у Москви су се налазили председник Русије Владимир Путин, председник Србије Александар Вучић и израелски премијер Бенјамин Нетанијаху.

У шетњи је учествовало више од милион људи који су носили фотографије својих предака страдалих у Другом светском рату.

 

Запад и на Балкану планира нову државну фрагментацију, али само- Србије

rtrs.tv

Ћеранић: Запад и на Балкану планира нову државну фрагментацију, али само- Србије

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

6-8 minutes

---

 

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

Једину истрагу о наводној употреби отрова у Думи спровели су руски истражни органи, и установили сасвим другачију истину од оне коју су мејнстрим медији пласирали. Тровања није ни било, а испоставило се да се радило о режираном трећеразредном филму.

На конференцији за новинаре у сједишту Организације за забрану хемијског оружја у Хагу, коју су организовале руска и сиријска делегација у наведеној организацији, свједочило је 17 Сиријаца, између осталих и породица дјечака Хасана Дијаба, који је раније новинарима испричао како је ангажован да учествује у изрежираном видео-запису наводног хемијског напада, чији су аутори припадници "бијелих шљемова".

Једна лоше осмишљена лаж била је повод за покретање ратне машинерије.

Ништа ново.

Међутим, оно на што желимо скренути пажњу нису лажне вијести, с којима се највише бори амерички предсједник Трамп, већ одсудство сваког здравог коментара у земљама које, бар по традицији, баштине демократске принципе, прије свега у слободи говора и штампе.

Шта се то дешава у земљама у којима су медији знали бити јачи од државе?

Сјетимо се само познате афере Вотергејт.

Чудне су изјаве, па и понашање званичника из земаља-бомбардера. Да ли се ради о посљедицама активности ДАРПА-е (Дефенсе Адванцед Ресеарцх Пројецтс Агенцy), агенције Министарства одбране САД одговорне за развој нових технологија за потребе америчке војске?

ДАРПА је већ развила технологије које су донијеле нове односе у свијету. Рецимо, развила је компјутерску мрежу АРПАНЕТ која је прерасла у Интернет. ГПС, алат за позиционирање, такође је производ ове агенције.

ДАРПА је развила вјештачку интелигенцију и одавно ради на стварању "радне" квазибиолошке структуре (спој биологије и електронике) у циљу употребе вјештачке интелигенције.

Уз помоћ научних института ДАРПА спроводи вишегодишње истраживање како би развила програм "Наративна мрежа".

Зашто треба размишљати о томе шта ради ДАРПА?

Због одсуства здравог разума и покушаја било каквог противљења медија, аналитичара, опозиције, научних кругова, неаргументованим и потпуно лажним оптужбама, ратнохушкачкој реторици.

 Шта су то урадили Америци?

Основа програма ДАРПА је проналажење рањивих група за остварење својих циљева. Циљеви се остварују посредством друштвених мрежа и циљањем одабраних група проту-порукама. Намјера је да се "анестезирају" грађани земаља Запада, Русије или Балкана, како би се промијенио ток преговора, дијалога, мировних конференција.

У земљама у којима се жели постићи промјена власти, коришћењем друштвених мрежа подстиче се радикализација, те се утиче на циљеве и методе друштвених покрета. Поједностављено, инфилтрирањем у друштвене мреже агенти хаоса желе утицати на наш начин размишљања.

Нарацијом, односно приповиједањем, сугестијом, утиче се на избор личности или група у циљу реализације политичких циљева. Развојем алата за сугестивни утицај желе се контролисати исходи догађаја, у негативном или позитивном смјеру. У основи, ради се о надгледању и контроли порука на друштвеним мрежама, и интернету уопште. То се постиже одређеним фотографијама (лешеви на улицама као посљедица наводног хемијског напада у Источној Гути) и порукама које фотографију прате. Циљ је да се сугестијом и нуђењем идеја утиче на јавно мњење.

То се некада звало медијска припрема за војну интервенцију, а данас се у ствари производи хипноза јавности.

Смишљене идеје користили су и нацисти током Другог свјетског рата како би утицали на понашање одређених структура (војних јединица, на примјер) и производили чак и промјену свијести.

ДАРПА не измишља ништа ново, већ развија старе методе пропаганде.

Нико није могао предвидјети да ће напредна држава, што су САД биле деценијама, узор у науци и култури, постати хипнотисана и широм свијета изводити војне интервенције, које ће за посљедицу имати смрт милиона људи.

ДАРПА изазива агресију на свијест људи. Треба се присјетити брзог смјењивања догађаја и начина на који су медији извјештавали о терористичком нападу у Ници, војном удару у Турској, о десетинама терористичких напада тзв Исламске државе у Сирији, Ираку, Авганистану.

Корпорације и групе финансијских моћника утичу на владе својих земаља у избору циљева, сходно својим интересима. Измишљају се непријатељи и оптужују земље-жртве за лажне нападе или за диктатуру над властитим народом.

Диктаторским земљама проглашавају се оне које леже на резервама нафте или посједују налазишта ријетких руда и минерала. Тинк танкови попут Брукинг института стварају стратегије као што је студија "Којим путем до Персије" из 2009. године, у којој се разматрају опције нове америчке стратегије према Ирану.

ДАРПА прави алате за реализацију зацртане стратегије, а америчке тајне службе их користе како би се циљеви постигли.

Да ли све што смо навели има везе са Балканом, са Србијом, са Републиком Српском?

Итекако.

Жута патка у Бразилу, али тамо знају да је то ЦИА-патка
Рушење Милошевића је био један од пројеката, организација Отпор је била алат. Подигнута рука са стиснутом песницом је произведена у лабораторијама ДАРПА-е и лансирана широм свијета.

Можемо ли видјети руку ДАРПА-е у Београду, Бањој Луци?

Наравно.

Некад се модификује у жуту гумену патку коју су улицама Београда носили протестанти који су се противили идеји "Београда на води" (у Бразилу су ову патку називали "ЦИА патка") или се пак поново појави као стиснута песница.

Друштвене мреже су постале полигон за пласирање идеја и сугестивних порука са пажљиво одабраним ријечима којима се, у нашем случају, групе и покрети настоје користити за радикализацију ширих слојева друштва и производњу уличних нереда.

Политички циљ на Блиском истоку је "рај" малих држава до чега се планира доћи анимирањем етничких скупина да створе властите државе, односно фрагментација Блиског истока по основу етничких линија.

И на Балкану се планира нова фрагментација, али само Србије. Полако се буде сецесионисти у Војводини и Рашкој области.

ДАРПА је произвела алате којима се преко друштвених мрежа настоје анимирати млади и покренути улични нереди. Уосталом, реченица која је постала класика гласи: "Зашто у неку земљу послати војску, кад од њених становника можемо направити своју војску?"

Извор: www.sveosrpskoj.com

 

Šešeljizacija Hrvata

bigportal.ba

Šešeljizacija Hrvata – BiGportal.ba

11-13 minutes

---

Objavljeno: 27.4.2018.

Piše: Slobodan Ikonić

Hrvatska koristi svaku priliku, čak i nepostojeću, da sa Srbijom dodatno pogorša odnose, ne prezajući da u te svrhe zloupotrebi i obeležavanje sećanja na žrtve ustaškog stratišta u Jasenovcu

Iako ga, od povratka iz Haga, mnogi smatraju lavom bez zuba i senkom „junaka" iz haške sudnice, majstor sarkazma kakav je Vojislav Šešelj, sa svojim često agresivnim i narcističkim ponašanjem, uspeo je prošle nedelje da napravi predstavu dostojnu njegovih najboljih dana i tako se vrati u fokus regionalne javnosti, sve i ako ga niko nije zaista video kako gazi zastavu Hrvatske u holu Skupštine Srbije prilikom nedavne posete predsednika hrvatskog Sabora Gordana Jandrokovića.

„Ovo je neka zavera, nije valjda da ne verujete da se to dogodilo", prokomentarisao je Šešelj čin oko koga se podigla velika prašina, a na neviđeno su ga komentarisali i visoki zvaničnici obe države.

REAKCIJA HRVATSKE Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da očekuje da Srbija oštro i nedvosmisleno osudi ovaj incident i da nastavak odnosa sa Srbijom bude u kontekstu te osude.

A to što je hrvatska delegacija demonstrativno prekinula posetu Srbiji u Hrvatskoj je dočekano „na nož". Hrvati su to doživeli kao veliku sramotu i podvijanje repa, a pojedini hrvatski mediji su čak predsednika Sabora Gorana Jandrokovića nazvali „njonjom" koji je pred Šešeljem podvio rep i pobegao!

„Možemo li zamisliti ozbiljne državnike, poput američkih i nemačkih, kako beže kada neko protestuje zbog njihovih poseta ili pali zastavu SAD. Očigledno je da Hrvatska ne vodi ozbiljnu spoljnu politiku", zaključuju na jednom hrvatskom portalu.

REAKCIJA SRBIJE Gostujući na Radio-televiziji Srbije, predsednik Aleksandar Vučić je kazao da osuđuje svako paljenje ili gaženje zastave Hrvatske, ali i bilo koje druge suverene zemlje, navodeći da su to „neoprostive stvari". Izražavajući „strašno" žaljenje zbog odluke Andreja Plenkovića da povuče posetu delegacije Sabora, Vučić je ukazao da je Šešelj pravio incidente u Skupštini Srbije i tokom obraćanja visoke predstavnice EU Federike Mogerini a ona nije napustila ni parlament, a kamoli Srbiju.

„Nećemo nikome sa strane dozvoliti da ugrozi naše goste, ali kako da reagujete kada su poslanici u pitanju. Da li smo mi loše primili Jandrokovića?", upitao je predsednik Srbije. Po njegovim rečima, posledice tog incidenta osetiće 186.000 Srba koji danas žive u Hrvatskoj.

Tek, SRS je u saopštenju navela da je zastava gažena, što kasnije niko nije potvrdio, ali je svejedno lider radikala na ovaj način podigao svoj medijski rejting jer je uspeo da razbesni hrvatsku političku scenu i sve vodeće političare i napravi mali diplomatski rat. U zgusnutom tajmingu Šešeljevih poteza koji su usledili, državni organi nisu stigli da reaguju ni na pretnje koje su članovi SRS i njihov predsednik upućivali poslanicima Aleksandri Jerkov, Tomislavu Žigmanovu i Nenadu Čanku, zbog njihovog zahteva da se Šešelju oduzme mandat jer je u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od 10 godina.

Mnogo hitrije se reagovalo na Šešeljevu najavu mitinga 6. maja u Hrtkovcima, u vojvođanskom mestu u kojem je, na isti dan 1992, održao govor zbog koga je u Hagu osuđen za podsticanje na progon Hrvata. Ligaši i demokrate su potom kazali da će održati kontraskup ukoliko radikalsko okupljanje ne bude zabranjeno. Policija neće dozvoliti održavanje mitinga radikala u Hrtkovcima 6. maja, kao ni kontramiting koji su za isti dan najavili LSV i DS, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Šešelj sad najavljuje da će se radikali tog dana ipak prošetati Hrtkovcima…

PROTESTNA NOTA Da li su Hrvati samo tražili priliku da bi uvređeno i nabusito reagovali, može da ukaže dalji sled događaja. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je da je ambasadorka Srbije u Zagrebu Mira Nikolić odbila da primi protestnu notu Hrvatske zbog neprimerenog ponašanja lidera radikala Vojislava Šešelja, pa je dokument naknadno prosleđen Ambasadi Srbije, prenela je hrvatska novinska agencija HINA.

Ambasadorka Nikolić odbila je da primi protestnu notu Hrvatske sa obrazloženjem da zvaničnici Republike Srbije nisu učinili ništa loše zbog čega bi poseta delegacije hrvatskog parlamenta Beogradu bila prekinuta. Ona je, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, podsetila da je predsednik Aleksandar Vučić nedavno u Zagrebu doživeo i gore neprijatnosti, ali nije prekidao posetu.

Nikolićeva je, istovremeno, ukazala da su predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, kao domaćin posete, i premijerka Ana Brnabić odmah osudile incident koji je napravio lider radikala, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Ali već ustalasana hrvatska javnost, podstaknuta i ponašanjem svojih političkih čelnika, od reakcija brzo prelazi na pretnje, pa povodom odbijanja ambasadorke Nikolić da primi protestnu notu, na zvaničnu mejl adresu ambasade stiže poruka da bi, da se pita „autor", ambasadorka notu ne samo primila nego bi je i – pojela: „Štovana gospođo Nikolić, budite sretna da ja i moji istomišljenici nismo na čelu Hrvatske, jer Vas uveravam da biste tu notu pojeli…"

Istovremeno, u hrvatskom Saboru poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac prekinuo je svoje izlaganje u parlamentu zbog dobacivanja desničarskih poslanika pošto je podsetio da niko nije odgovarao za zločine protiv Srba u „Oluji" i „Bljesku".

JASENOVAČKE KOMEMORACIJE Samo dva dana kasnije Pupovac je dobio mejl u kojem ga neko ko se predstavlja kao Mladen Kostić pozdravlja sa ustaškim pokličem „Za dom spremni" i navodi da je to „prastari hrvatski pozdrav".

„Nije prvi put imejlom, ni fejsbukom, ni pismom, a ni na ulici. Verovatno nije prvi put ni na Dan sećanja na žrtve Jasenovačkog logora, a nisam siguran da li je prvi put da se isti šalje na znanje predsednici, premijeru i predsedniku Sabora. Prvi put sam odgovorio i objavio", naveo je Pupovac.

Sve se to dešavalo uoči komemoracija u znak sećanja na žrtve ustaškog zločina u Jasenovcu što će, kako se pokazalo, dodatno opteretiti srpsko-hrvatske odnose. Hrvatima nije bila dovoljna opomena što se već treću godinu ova komemoracija održava u više kolona, sve zbog tolerantnog odnosa hrvatske vlasti prema nabujalom i nikad iskreno osuđenom ustaštvu. Pored kolone jevrejske zajednice, antifašista i Srpskog narodnog vijeća, i zvanične zagrebačke, ove godine formirana je i četvrta – hrvatske predsednice Kolinda Grabar Kitarović, ali bez njenog prisustva zbog, kako je njen izaslanik Ivan Zvonimir Čičak objasnio, toliko podeljenosti. Ona mu je navodno rekla da će doći tek kada to bude zajednička kolona svih.

SLUČAJ VULIN U raskoraku, bar sa svojom predsednicom, ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Marija Pejčinović Burić unapred je upozorila Vladu Srbije da srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin ne bi trebalo da dolazi u Jasenovac zbog, kako kaže, njegove zapaljive retorike, koja ne bi doprinela odnosima dve države.

I premijer Hrvatske Andrej Plenković izneo je sličan stav. „Što se tiče najavljenog dolaska ministra Vulina u Hrvatsku, očekujemo da svako ko dolazi poštuje hrvatsku državu, a on je tokom svojih boravaka davao neprimerene i uvredljive izjave i nismo sigurni da je to u ovom trenutku najbolje rešenje", rekao je Plenković u odgovoru na pitanje novinara o mogućem dolasku Vulina u Mlaku kod Jasenovca na osveštanje hrama SPC.

Upravo tu počinje vešt medijski spin ovog dela nove runde hrvatsko-srpskih sukoba, koji nije započeo ministar Vulin nego je samo reagovao na poruke prethodno stigle iz Hrvatske; najpre je, dakle, prošlog petka hrvatska ministarka Pejčinović Burić uputila poruku da Vulin ne treba da dolazi, da bi Vulin tek posle 24 časa, i to na pitanje novinara, rekao da „o tome mogu da odlučim ja ili vrhovni komandant vojske", objašnjavajući da je reč o proceduri, te da je ministar odbrane dužan da se, kada putuje, konsultuje sa vrhovnim komandantom koji mu daje ili ne daje dozvolu. Ipak, upravo je zbog ove izjave Vulin i zvanično proglašen za personu non grata u Hrvatskoj, a Srbija sad najavljuje recipročne mere.

„Došao ja ili ne, istina o Jasenovcu i jasenovačkom genocidu će ostati. I istina da se u Jasenovac vratila tabla sa oznakom 'Za dom spremni', istina o genocidu i ubistvima Srba, Jevreja i Roma će ostati, i niko zbog mog dolaska ili nedolaska neće moći da kaže da te istine nema", izjavio je ministar Vulin.

ZA DOM SPREMNI U Jasenovcu se dogodio incident i bez prisustva ministra Vulina. Kako prenose hrvatski mediji, dvojica muškaraca razvili su u mestu Jasenovac (gde je bila i postavljena ploča poginulima sa ustaškim pozdravom) zastavu HOS-a na kojoj stoji ustaški poklič „Za dom spremni". Inače, upravo taj ustaški poklič je i razlog zbog kojeg predstavnici Srba i Jevreja održavaju komemoraciju žrtvama odvojeno od zvanične hrvatske.

Uprkos odluci Ustavnog suda i odredbi Krivičnog zakona prema kojoj je to kažnjivo delo, Veće za suočavanje sa posledicama totalitarnih režima dozvolilo je upotrebu ustaškog pozdrava „Za dom spremni" na komemorativnim skupovima pripadnika jedinica HOS-a. Bez obzira što, kako kaže Milorad Pupovac, osuda zločina u Jasenovcu bez osude ovog pozdrava, bilo gde i bilo kad se on pojavljivao, nije potpuna. „Iskazivanje pijeteta žrtvama jasenovačkim bez osude svega što veliča zločinačku NDH i ustaški pokret, predstavnici naroda žrtava i antifašisti kojima se šalju ovakve poruke teško mogu doživeti kako bi trebalo."

Policijska uprava sisačko-moslavačka tvrdi da „nisu evidentirali" da je zastava s ustaškim pokličom razvijena na području mesta Jasenovac niti na području Spomen-parka Jasenovac, najvećeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata. U saopštenju se dodaje da će policija „povodom fotografije objavljene u medijima, proveriti sve okolnosti u kojima je fotografija nastala".

Dolazak u Jasenovac najavljivao je i notorni desničar Dražen Keleminec koji je nedavno postrojio svoje crnokošuljaše na glavnom zagrebačkom trgu. Keleminec je najavio da će se u društvu desetak istomišljenika pojaviti na području Jasenovca i da će na stazi prema spomeniku izvesti provokativni „performans".

Doduše, Keleminec je zaustavljen i uhapšen na putu za Jasenovac, ali ne zbog svoji ustaških obeležja i izrečenih namera već zbog arogantnog ponašanja i vređanja policajaca.

„Prilikom zaustavljanja dva automobila u mestu Uštice u opštini Jasenovac, u kojima je bilo desetak osoba, a među njima i 53-godišnjak koji je odmah nakon izlaska iz automobila negodovao, vređao policijske službenike i kršio javni mir i red. Zbog tih prekršaja, uz upotrebu sile, on je priveden u nadležnu policijsku stanicu", saopštila je portparolka policijske uprave sisačko-moslavačke Natalija Mezak Dolenčić.

Ne treba zaboraviti koliku je tenziju na relaciji Beograd–Zagreb izazvala januarska izložba o Jasenovcu koju je u Njujorku postavila misija Srbije pri UN. Tako su i beogradski virtuelni incidenti, sa političkim šoumenom Šešeljom, samo providne pokrivalice kojima se Hrvatska uporno služi kako bi izbegla suočavanje sa svojom mračnom prošlošću.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

 

"Heroji odbrane" - zabranjeni dokumentarac o odbrani Kosmeta (CEO FILM)

bastabalkana.com

"Heroji odbrane" - zabranjeni dokumentarac o odbrani Kosmeta (CEO FILM)

2 minutes

---

NA BRANIKU OTADŽBINE

Film „Heroji odbrane" stavljen je na listu zabranjenih filmova za prikazivanje i do danas je u tom statusu. U njemu su obelodanjene činjenice o snazi Vojske Jugoslavije koja je stajala na braniku zemlje tokom NATO agresije.

Dokumentarac „Heroji odbrane" u produkciji „Zastava filma" i Vojske Jugoslavije iz jula 2000. godine, nikada nije bio javno prikazan zbog zabrane.

Film „Heroji odbrane" i dalje je sklonjen od javnosti, jer su u njemu nalaze neoborive činjenice da nismo bili samo kolateralna šteta i nemoćni civili, već organizovana i snažna oružana sila koja je zajedno sa narodom pružila maestralan otpor agresoru i zaustavila ga na granicama južne srpske pokrajine.

Vrlinama i ratnom veštinom nadmašen je zločinački Severnoatlantski savez.

Legendarna Treća armija i njen Prištinski korpus predvođeni ratnim komandantima koji su imali hrabrosti, odlučnosti i znanje legendarnih srpskih vojvoda, da preuzmu odgovornost za čast otadžbine i odbranu svetinja u stradalnoj Metohiji i na Polju Kosovu.

Ceo film možete pogledati u VIDEO prilogu.

https://youtu.be/rkQhxxO5Qt4

 

 

https://www.bastabalkana.com/ 2018/04/heroji-odbrane- zabranjeni-dokumentarac-o- odbrani-kosmeta-ceo-film/?utm_ source=feedburner&utm_medium= email&utm_campaign=Feed%3A+ bastabalkanablog+%28Ba%C5% A1ta+Balkana+-+Natural.+Life.+ Style.+Magazine%29

standard.rs

Америчка фабрика лажи о Србима

http://newlookworld.com/

9-12 minutes

---

понедељак 23. април 2018. 10:15

"Савршено добро знамо да је најважнија прва вест. Деманти нема никаквог ефекта"

Још 1509. године Еразмо Ротердамски је написао да је човекова природа таква да измишљено на њега оставља много већи утисак од истине. И гле чуда, тај исти човек се изгледа није променио за ових пет векова. Живимо у свету обмана, дезинформација, манипулација, превара, фабриковања лажи, спиновања зарад политичких интереса. Као да нам је савременик нико други до Паул Јозеф Гебелс, творац пароле „лаж поновљена хиљаду пута остаје лаж, лаж поновљена милион пута постаје истина". Тај „мали доктор" који је тврдио да „свира на души народа као што се свира на клавиру" имао је само један циљ – да „распламса вулканске страсти, изазове експлозију беса, покрене широке људске масе, хладнокрвно и срачунато организује мржњу и очајање".

Колико тај његов „програм" подсећа на најновије хладноратовско заоштравање на релацији Вашингтон-Лондон-Париз-Москва? Чему служи фарса из Солсберија о тровању бившег руског агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије? Чему служи наводни напад хемијским оружјем у сиријском граду Думи? Да ли је блискост ова два догађаја само коинциденција или је све инсценирано да би послужило западним државама да протерају на десетине руских дипломате и упуте преко стотину бојевих ракета на Сирију.

Вратимо се тридесетак година уназад и присетимо се „румунске револуције" и смене и ликвидације Чаушескуа. Тада је почела операција дезинформисања светске јавности да су у Темишвару откривене масовне гробнице. У ствари, снимани су лешеви у мртвачници и то је потпалило ватру…

Затим је уследио Ирак… Четрнаестогодишња Кувајћанка је сведочила пред америчким Конгресом да је својим очима видела ирачке војнике како су прекинули довод кисеоника у инкубаторе због чега је умрло на десетине беба. То сведочење је амерички председник Џорџ Буш старији поновио осам пута у разним телевизијским емисијама. Наравно да ни један једини Американац није остао равнодушан… А ова девојчица је била ћерка кувајтског амбасадора при ОУН и годинама није била у Кувајту.

А онда су на ред дошли Срби. Модел дезинформисања примењен на нама и данас служи као пример и примењује се у готово свим операцијама „светског полицајца".

На сцену ступа америчка агенција за односе са јавношћу Ruder Finn Global Public Affairs: 12. августа 1991. почиње да ради за Хрватску. У уговору су јасно прецизиране обавезе: 1) развијање стратегије лобирања у америчком Конгресу и Сенату, као и свим релеватним министарствима за признавање независности Хрватске; 2) успостављање веза са америчким тајним службама; 3) придобијање медија…

Влада Алије Изетбеговића 23. јуна 1992. потписује уговор са агенцијом Ruder Finn на истим основама као и хрватска.

Октобра 1992. Ruder Finn постаје лобиста косовских Албанаца.

Дезинформаторима ове агенције наруку иде запрепашћујуће непознавање светског јавног мњења, посебно америчког, о приликама у Југославији. Најбоља илустрација оваквог стања је дијалог, по сведочењу белгијског новинара и историчара Мишела Колона, између Ворена Кристофера, тадашњег америчког државног секретара, и Дејвида Овена:

Кристофер: – Грешка је до вас Европљана, ви сте дозволили да Срби изврше инвазију на Босну.

Овен: – Али, они су тамо живели и живе.

Кристофер: – Од када?

Овен: – Одувек.

Са обе стране Атлантика креће дотад невиђена сатанизација једног народа. Светска медијска заједница је похрлила да прискочи у помоћ најпре Хрватима, затим муслиманима и најзад косовским Албанцима, увек против истог непријатеља – Срба.

Улози у балканској игри постају позамашни. Онај ко контролише Балкан контролише путеве нафте и гаса из Арабије, Ирака и Кувајта, из Каспијског мора и Казахстана. НАТО, као светски полицајац, има потребу да увежба и испроба своје оружје и опрему. Германски свет није одустао од тежње да себи отвори пут ка Средоземљу. Ислам гори од жеље да уђе у срце Европе и за то располаже баснословним средствима која му обезбеђује арапска нафта. САД теже томе да ослабе европске нације, и добију базе које би биле усмерене ка Русији. Дунав је природни пут који повезује исток и запад Европе…

И ето спонзора који ће зарад две новорођене републике и треће на помолу, исплаћивати милионске своте на рачун Ruder Finn-а.

Коцка је била бачена и игра је већ на почетку добијена. Почело се са Дубровником, „градом мучеником, средњовековним драгуљем Хрватске који је уништен под ватром југословенске армије", како је писао „Пари мач" 28. новембра 1991. Сцене из Вуковара коришћене су као декор за уличне окршаје у Дубровнику. Запитају ли се бар понекад силни европски и амерички туристи који лети опседају овај град зашто нема трагова уличних окршаја.

Потом се објављује фотографија моста са следећим текстом: „Стратешки мост који су срушили Срби, мост у Вуковару бејаше прекрасан примерак архитектонске и историјске баштине овог хрватског града." Али авај, такав мост уопште у Вуковару не постоји. Мост који је фотографисан налазио се у Мостару и он јесте уништен… али су га уништили Хрвати!

Следе приче о логорима, настале од једне фотографије на којој је фотографисан мршав човек окружен другим људима који нису били мршави. А тај мршави и болесни човек, Фикрет Алић, није био заробљеник већ избеглица. Он се, са другим избеглицама, налазио изван бодљикаве жице, а фотограф унутар ње. Бодљикава жица није окруживала логор, већ једно пољопривредно добро.

За дезинформаторе агенције Ruder Finn било је довољно да отворе причу о „Србима нацистима". И то се стално понављало.

Штампана су два плаката. На једном су биле две фотографије, Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића, а испод је писало: „Зар вас приче о етничком чишћењу ни на шта не подсећају?" На другом плакату су такође представљене две фотографије два концентрациона логора: један из Другог светског рата, а други наводно у Хрватској. Испод је текст: „Зар вас логор у којем се спроводи чишћење припадника етничких група не подсећа ни на шта?"

Али и то је било мало: на ред долазе етничко чишћење, силовања, употреба хемијског оружја, масовне гробнице, сарајевски масакри…

Ужас је свеопшти. Листови пишу: „Изгледа да су српски екстремисти користили силовање као ратно оружје у својој политици етничког чишћења… Српски војници добијају по три цента по силовању"…

Све је то рађено да би међународна заједница била све бруталнија према српској страни и завршиће се са 3.000 полетања авиона НАТО који су бомбардовали српске војне и цивилне циљеве, иако ниједна од земаља чланица НАТО није била у рату са Србијом.

Француски новинар Жак Мерлино у књизи „Нису све истине о Југославији за причу" интервјуисао је Џемса Харфа, директора Ruder Finn – а у Вашингтону:

— Наш занат састоји се у томе да расејемо информације – каже Харф – да их што је могуће брже пустимо у промет… Брзина је пресудна, одлучујући елемент. Чим је нека информација за нас повољна, сматрамо се обавезним да је одмах усадимо у свест јавног мњења. Јер, савршено добро знамо да је најважнија прва вест. Деманти нема никаквог ефекта.

Реч „логор" била је, разумљиво, довољна да дигне на ноге јеврејску заједницу и Ruder Finn је обмануо три велике организације: Лигу против клевета, Амерички јеврејски комитет и Амерички јеврејски конгрес.

— Предложили смо им да објаве прилог у „Њујорк тајмсу" и организују протестни скуп испред зграде Уједињених нација – рекао је Џемс Харф. – Блеф је успео, ствар се сјајно одвијала, јеврејске организације су увучене у игру на страни босанских муслимана, што је било изузетно рискантно. Скоро тренутно успели смо да у јавном мњењу изједначимо Србе са нацистима. Погодило смо право у мету. Задатак је био сложен, нико није разумео шта се догађа у Југославији и, да вам отворено кажем, већина Американаца питала се у којој се афричкој земљи налази Босна, али једним потезом успели смо да ствар поједноставимо, да је прикажемо као причу о добрим и злим момцима… Поређење са нацистичком Немачком, гасним коморама и Аушвицом изазвало је емотивни набој који је био толико снажан да се нико више није усуђивао да се успротиви да не би био оптужен за ревизионизам.

— Наш посао није да проверамо тачност информације. Нисмо ми ни опремљени за тако нешто. Наш је посао да убрзамо проток информација које су за нас повољне. Ако желите да докажете да су Срби јадне жртве, само изволите, бићете прилично усамљени у том послу – закључио је директор агенције Ruder Finn.

— То ипак није тако једноставно: више је него очигледно да се амерички и немачки интереси, на пример, нису поклапали са српским интересима, да Харф ни у ком случају није радио на своју руку и само за новац, већ је несумњиво добио од своје владе благослов или бар прећутну подршку односно затварање очију.

Дезинформација не може успети уколико ветар дува у супротном правцу. Она ипак може сјајно да га искористи и реалност чињеница је њена најмања брига – написао је Владимир Волкоф у књизи „Мала историја дезинформисања – Од Тројанског коња до интернета".

ПОТРАГА ЗА ГРУБАНОМ МАЛИЋЕМ
Са дезинформаторима агенције Ruder Finn и њиховим покровитељима поиграће се књижевник и новинар Небојша Јеврић. Он је најпре у серији текстова у „Дуги", а потом у књизи, описао највећег српског силоватеља Грубана Малића. Међународни суд за ратне злочине је пожурио да открије овог „незајажљивог Србина који је силовао хиљаде муслиманки". Какво ли је било њихово разочарање када су открили да је Грубан Малић заправо лик из романа Миодрага Булатовића „Херој на магарцу".

Аутор Иван Миладиновић

Извор Вечерње новости, 23. април 2018.

 

fakti.org

Акциони центар „Ремзи Кларк" испрашио Олбрајтову у Њујорку: „Фашисто! Масовни убицо!"

5-6 minutes

---

У БРУКЛИНУ НАСТУПИЛА У САЛИ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ БЕТ ЕЛОХИМ, АЛИ ДОЧЕКАНА „НА НОЖ"

Сара Флаудерс из Међународног акционог центра „протерује" Медлин Олбрајт

• Излагање Олбрајтове је прекидано шест пута, од стране шест различитих демонстраната, који су се истином супротставили сили и држали у рукама транспаренте са натписом „Олбрајтова је ратни злочинац!"
• Бери ЛИТУЧИ, ванредни професор историје на Медгар Еверс колеџу у Њујорку, назвао је иступање Олбрајтове у синагоги „неописивом срамотом": „Олбратова је организовала разбијање и бомбардовање Југославије 90-их, као и ангажовање фашистичких и терористичких снага, које су убиле и мучиле хиљаде мушкараца, жена и деце. Олбрајтова је у Хрватској подржавала познатог расисту Фрању Туђмана, а у Босни Алију Изетбеговића, припадника и носиоца политичких идеја SS Ханџар дивизије босанских муслимана у Другом светском рату"

Аутор: Милош РАИЧКОВИЋ

        БРУКЛИН, Њујорк - „Ратни злочинац! У затвор! Maсовни убицо! Фашисто!" и „Олбрајтова фашисто не можеш се скрити! За геноцид ћемо те осудити!"

        Демонстранти су вичући упућивали ове пароле и слогане ка Медлин Олбрајт, бившем Клинтоновом државном секретару, током њеног предавања у Бруклину (Њујорк) 10. априла ове године.

        Излагање Олбрајтове је прекидано шест пута, од стране шест различитих демонстраната, који су се истином супротставили сили и држали у рукама транспаренте са натписом „Олбрајтова је ратни злочинац!".

        Олбрајтова ових дана промовише своју нову књигу „Пажња, фашизам!". Промотивна тура је почела 9. априла на Менхетну у књижари Barnes & Noble, где је морала да се суочи са истим оптужујућим речима. После Бруклина, она ће туру наставити по другим великим градовима САД.

        Олбрајт покушава да искористи своју добро изрекламирану туру да би се супротстављала Трампу. Али чиме? Промовишући нове америчке агресије и упућујући претње Русији, Кини, Венецуели, Сирији и Ирану.

        Наступ Олбрајтове у Бруклину, који је организовала Општинска књижара, одвијао се у сали јеврејске општине Бет Елохим у четврти Парк Слоуп. Модератор вечери, Брук Гледстон, водитељка радија WNYC испољила је изузетно непријатељски став према демонстрантима, изражавајући тиме и став своје „јавне" радио-станице, који се своди на сузбијање антиратних ставова.

        У протесту, који је у изузетно кратком року организовао Међународни акциони центар „Ремзи Кларк", учествовало је двадесетак активиста - живописна група различитих генерација и националности, међу којима је било више студената и професора Сити Универзитета.

        После протеста испред Општинске књижаре, група се упутила до улаза у Бет Елохим, где су делили флајере са подацима о злочинима Олбрајтове. Већина посетилаца промоције, који су платили 32 долара за улазницу и књигу, нису знали основне чињенице о Олбрајтовој.

        Док је била државни секретар, Олбрајтова, која сада иступа као опозиција „криминалној Трамповој администрацији", јавно је бранила политику која је изазвала небројене људске жртве и патње широм света, укључујући наставак геноцидних санкција против Ирака, које су убиле више од пола милиона деце.

        Олбрајтова је учествовала у организовању санкција и 78 дана бомбардовања Југославије 1999, а промовисала је и санкције против Ирана и Кореје.

        Бери Литучи, ванредни професор историје на Медгар Еверс колеџу у Њујорку, назвао је иступање Олбрајтове у синагоги „неописивом срамотом".

        Литучи је подвукао: „Олбрајтова је организовала разбијање и бомбардовање Југославије 90-их, као и ангажовање фашистичких и терористичких снага, које су убиле и мучиле хиљаде мушкараца, жена и деце. Олбрајтова је у Хрватској подржавала познатог расисту Фрању Туђмана, а у Босни Алију Изетбеговића, припадника и носиоца политичких идеја SS Ханџар дивизије босанских муслимана у Другом светском рату."

        Литучи је аутор књиге „Јасеновац и Холокауст у Југославији", која се бави геноцидима које су починиле Немачка и Хрватска.

        Литучи додаје: „Такође је нечувено да Олбрајтова глуми антифашисту и заштитника слободе говора, а зна се да не само што је довела фашисте на власт, него је и одговорна за убиство 16 новинара и сарадника РТС-а 1999, јер су се дрзнули да извештавају о томе како Олбрајтова бомбардује њихову земљу. То је њена представа о слободи говора - слобода само за фашисте као што је она."

        Исте те 1999, троје кинеских новинара који су извештавали о NATO агресији, убијени су када је њихову собу у Кинеској амбасади у Београду погодио амерички пројектил.

        Протести против ратног злочинца Олбрајтове ће се наставити, где год да се појави - од Прага и Братиславе, до градова широм САД. Нећемо никад заборавити!

        Доле рат!

        Превео: Владимир Кршљанин

        Workers World

 

ББЦ - Западни Балкан: Све даље од ЕУ

bbc.com

Западни Балкан: Све даље од ЕУ

Дејан Анастасијевић ББЦ новинар

10-12 minutes

---

Image copyright Getty Images

Европска комисија је у уторак, уз уобичајену помпу, представила пакет годишњих извештаја о напретку држава које теже чланству у ЕУ - Србији, Црној Гори, Македонији, Босни и Херцеговини, Албанији, Турској и Косову - на путу европских интеграција.

Шефица европске дипломатије Федерика Могерини је већ у среду кренула на турнеју по Западном Балкану, поручујући домаћинима да имају јасну европску перспективу под условом да вредно раде на реформама и достизању европских стандарда.

Иста порука је у средишту Стратегије проширења ЕУ коју је Комисија објавила у фебруару, у коме су Србија и Црна Гора именоване као две земље са највише изгледа да уђу у следећи круг проширења, што би по председнику ЕК Жан-Клод Јункеру могло да се деси већ 2025.

Image copyright Getty Images Натпис на слици Од самита до самита: Балкански и европски лидери у Бечу

Процес би требало да додатно подстакну два самита ЕУ-Западни Балкан, од којих ће се први одржати у Софији у мају, а други средином лета у Лондону.

На основу свега овога могло би се закључити да је ЕУ, после дуге паузе, поново поставила политику проширења на листу својих приоритета. Али да ли је баш тако?

Испод површине

Чим се погледа мало дубље, види се да се и ЕУ и земље кандидати суочавају са бројним изазовима, од којих неки прете да угрозе цео процес.

Најпре, ако се погледају релевантни подаци, излази да су земље Западног Балкана, уместо да се током процеса интеграција постепено приближавају ЕУ, у последњих пет година политички и економски удаљавају.

 

Где је ко у процесу проширења:

Натпис на слици Приказ положаја земаља Западног Балкана у процесу интеграција

Србија је по извештају Фридом Хауса, америчке организације која надзире стање демократије и људских права у свету, ове године премештена из категорије „слободних" у категорију „делимично слободних" земаља, због значајних погоршања кад је реч о владавини права и слободи говора.

Други водећи кандидат за чланство, Црна Гора, је статус „слободне" земље изгубила још 2014, и од тада је чврсто усидрена међу „делимично слободним", а сличан тренд уочен је готово свуда у региону.

Јаз је још очигледнији кад се погледају економски показатељи.

Према недавном извештају часописа „Економист Интелиџенс Јунит", бруто друштвени доходак по глави становника (ГДП) је у 11 „нових" држава чланица ЕУ (примљених након 2004.) од 2008. до данас порастао са 48 на 56,3 одсто европског просека.

У истом периоду земље Западног Балкана су забележиле пораст од само 2,2 одсто и данас једва прелазе четвртину просечног ГДП у ЕУ.

Пукотине се шире и на унутрашњем плану: Србија држи европски рекорд у економској неједнакости. Према подацима фондације Фридрих Еберт, 20 одсто најбогатијих зарађује десет пута више него најсиромашнијих 20 одсто. У ЕУ је овај однос 1:5. Што је најгоре, разлике између богатих и сиромашних из године у годину постојано расту.

Лакировка

Ове трендове је тешко уочити у новом пакету годишњих извештаја. Они су, као и обично, писаним сувим техничким језиком уз употребу дескриптивних оцена о стању ствари у земаљама кандидатима

„Понекад је тешко отети се утиску да се Комисија упиње да не увреди носиоце власти у региону", каже за ББЦ Срђан Цвијић, виши истраживач и Фонду за отворено друштво у Бриселу.

Он наводи пример извештаја за Србију у коме се каже да „није забележен напредак у слободи изражавања".

Image copyright Getty Images Натпис на слици Нема проблема: Ана Брнабић и Жан-Клод Јункер

„У ствари, сва домаћа и међународна новинарска удружења кажу да је дошло до видљивог назадовања и да је слобода медија озбиљно угрожена, али сама методологија састављања извештаја не дозвољава да се то директно каже", указује он.

Та методологија, која дозвољава да се извештаји тумаче по принципу чаше која је, зависно од тачке гледишта, полупуна или полупразна, омогућава властима у земљама кандидатима да крше демократске норме и истовремено одржавају утисак да остају верни процесу интеграција, каже Цвијић.

Па чак и такве, ублажене критике иритирају власт. Премијерка Србије Ана Брнабић је део извештаја који се односи на медије одбацила уз речи да „не разуме шта су тачно проблеми у овој области".

На путу за Софију

Неколико дипломатских извора потврдило је за ББЦ да је самит земаља Западног Балкана у Софији под знаком питања.

Шпанија је већ најавила да ће бојкотовати самит уколико на њему буду учествовали представници Косова, које Мадрид не признаје.

Шпанци су однедавно заоштрили став о Косову, које је једнострано прогласило независност 2008, страхујући да би то могло да послужи као модел за отцепљење Каталоније, и сада захтевају да се Косово потпуно искључи из европских интеграција.

„Мадрид је упоран у том ставу и поред тога што ни Србија нема ништа против да представници Косова буду у Софији" , рекао је за ББЦ један европски дипломата.

Други, потенцијално још озбиљнији проблем је што неколицина земаља чланица желе да се из програма самита избаци свака референца на процес проширења.

То, пак, фрустрира земље кандидате. „Уопште ми није јасно зашто се уопште окупљамо, ако нећемо говорити о проширењу", каже министар иностраних послова једне балканске земље у незваничном разговору.

И самит у Лондону ће протећи у знаку парадокса, јер ће Велика Британија, која се одлучно залаже за проширење, морати да објашњава зашто гура кандидате у унију из која је сама иступила.

Макрон: „грађански рат" у ЕУ око демократије

Виртуелни рат Београда и Приштине

Блок на блок

Није све тако црно. Комисија је, рецимо, коначно предложила да Албанија, која је већ стекла статус кандидата, отпочне преговоре о проширењу, с тим што то тек треба да потврди Европски савет, који чине земље чланице.

Преговоре би могла да почне и Македонија, коју већ 15 година блокира Грчка, због спора око имена. Интензивни преговори између Атине и Скопља су у току, а дипломатски извори кажу да има разлога да се верује да ће се коначно наћи компромис.

Иако земље чланице по неписаном правилу не би требало да блокирају кандидате због билатералних спорова, то се у пракси често дешава. Тако је Словенија пар година одлагала пријем Хрватске због спора око Пиранског залива, док је Хрватска у појединим фазама блокирала Србију због низа нерешених спорова са Београдом.

Високопозиционирани хрватски дипломата рекао је у незваничном разговору за ББЦ да ће Хрватска као услов за даље напредовање Србије на европском путу поставити питање ратне одштете, корекције граница и, између осталог, сталног места за представника хрватске мањине у српском парламенту.

Хрватска намерава да се том приликом позове на део Стратегије о проширењу у коме се каже да земље кандидати морају да реше све билатералне проблеме са суседима пре учлањења у ЕУ.

„Ми нисмо унели ту ставку у Стратегију, али и те како намеравамо да се позивамо на њу", рекао је овај дипломата.

Image copyright Getty Images Натпис на слици Успорите мало: Емануел Макрон

И коначно, треба имати у виду да у многим чланицама ЕУ постоји снажан отпор гласача према било каквом проширењу док се не реше акутни проблеми који оптерећују Унију.

У том смислу треба схватити недавну изјаву француског председника Емануела Макрона, који је у уторак поручио Европском парламенту да „сада није време за пријем нових чланица" и да се о проширењу може говорити тек након што се ЕУ дубље интегрише и спроведе неопходне реформе у процесу одлучивања.

Преко трња до звездица

„Процес проширења је одувек био пун препрека", каже за ББЦ Роза Балфур из Немачког Маршаловог фонда за Сједињене Државе. Она се слаже да су вишеструке кризе - финансијска, избегличка и безбедносна - које су погодиле ЕУ и регион, ослабиле утицај ЕУ на земље кандидате.

„Ствари ипак треба гледати дугорочно - до пре неколико месеци процес проширења је био готово потпуно замро, а сад је ипак колико-толико живнуо", каже Балфур, која већ годинама прати европске интеграције Балкана.

Она подсећа на изненадно отопљавање односа Атине и Скопља.

„То је фантастична прилика, а ако успе, имаће јак позитивни ефекат не само у региону, него и у ЕУ, јер је реч о спору који дубоко засеца у питања суверенитета и идентитета".

Балфур каже да је, с обзиром на стање ствари, „лако бити песимиста", али да том искушењу треба одолети.

„Да нисмо у стању да замислимо да се може радити другачије и боље, не би било ни Европске уније, а камоли процеса проширења", указује она.

Једно је сигурно: ако ЕУ и земље кандидати наставе да се заклањају иза бирократских фраза и самита на којима се много прича а мало ради, и не упрегну озбиљне материјалне и људске ресурсе да врате кредибилитет процесу, од проширења ће остати само мртво слово на папиру.