Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein počeo pisati o Jasenovcu, ustašama i partizanima za Večernji (!)

Ivo Goldstein je jučer na Večernjem objavio članak Tek je svaki peti Židov u NDH živ dočekao 1945. što je bilo pomalo iznenađujuće, jer koliko nam je poznato, Goldstein nije dosad pisao za Večernji. Ako je Večernji time htio napraviti balans prema svojim desnim autorima (Ivkošiću, koji je nedavno relativizirao strahote Jasenovca), po publici koja je komentirala Goldsteinov članak (479 komentara) vidi se da tog balansa, a još manje pomirenja još dugo neće biti. Danas je objavljen i novi članak Ive Goldsteina za Večernji – Spasonosni bijeg u antifašističke odrede: Moj tata je partizan!.

 

„Kosovo nije postalo funkcionalna država“

dw.com

„Kosovo nije postalo funkcionalna država" | Evropa | DW

Deutsche Welle (www.dw.com)

5-6 minutes

---

„Ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak. Trebalo bi sesti i pronaći rešenje kako da ta dva naroda ponovno nađu zajednički jezik", kaže u intervjuu za DW poslanik AfD-a Armin-Paul Hampel.

DW: U poslednje vrijeme razvila se rasprava o novom prekrajanju granica na Kosovu u koju se umešala i nemačka kancelarka. Ona striktno odbija bilo kakvu promenu granica i razmenu teritorija. Kakav je stav vaše poslaničke grupe?

Armin-Paul Hampel: Mi i dan-danas ne odobravamo što je tada uopšte došlo do strane intervencije na Kosovu i da je Kosovo, koje je prema međunarodnom pravu sporno, pod uticajem zapadnih sila odvojeno od Srbije. Naše je mišljenje da su još tada načinjene velike greške koje osećamo i danas. Setite se samo Krima za koji Rusi uzvraćaju istom argumentacijom. Dakle vidimo koji su tu uticaji na ukupno političko stanje u Evropi.

Kosovo odvojiti od Srbije je, prema mom mišljenju bila greška. Trebalo je duže pregovarati i videti može li možda Kosovu da se dodeli neka vrsta autonomije. I mi jednostavno moramo da uvidimo da ono što je sada nastalo na Kosovu zapravo funkcioniše isključivo uz vojnu zaštitu Zapada. Kosovo samo za sebe nije postalo funkcionalna država. To nam nije pošlo za rukom. I rukovodstvo Kosova po sastavu ne odgovara pojmu političara kakvim ga shvatamo ovde, već tu veću ulogu igraju interesi klana, pa i kriminalne veze. To je situacija koja brzo može odvesti do novih eskalacija.

Zato ne držim mnogo do ideje o razdvajanju naroda. Kakva je to zapravo poruka da kroz etnička preseljenja – da se blago izrazimo, inače se to može nazvati i proterivanjem – stvaramo status kvo kako bi ta tvorevina zvana Kosovo postala sposobna za preživljavanje. Ja ne mislim da će Kosovo ikada biti sposobno za opstanak i mislim da bi sa Srbima i Kosovarima trebalo sesti i pronaći neko rešenje kako da ta dva naroda ponovno nađu zajednički jezik.

Smatrate li i Vi da bi promena granica između Srbije i Kosova mogla da ima negativnog odjeka i drugde na Balkanu gde se često koketira sa stvaranjem novih država?

Naravno da opasnost postoji. Mi znamo da je celokupni Balkan, ne samo Kosovo, i to ne samo poslednjih 20 nego poslednjih 100 do 150 godina, bure baruta. Vrlo nestabilno i kad su u pitanju granice. Možda danas nekome zvuči čudno, ali Austrija je relativno dugo delovala kao umirujući faktor na Balkanu. Zapadne sile koje su nakon Drugog svetskog rata preuzele glavnu reč nisu uvek delovale umirujuće. Možda zato što je Francuzima ili Britancima nedostajalo razumevanje za Balkan, za razliku od Austrijanaca koji su susedi. Zato bi rešenje o kojem se sada govori za Kosovo pokrenulo čitav niz drugih pitanja: šta je s Bosnom i Hercegovinom? Koje bi tu granice trebalo da važe? Šta je sa srpskom manjinom? Da li je odvajanje opcija? Sve bi to išlo ka promenama koje ne bi po svaku cenu doprinele miru na Balkanu.

Smatrate li da je Nemačka poslednjih godina na Balkanu igrala konstruktivnu ulogu?

Vratio bih se na događaje u devedesetima kada je izgledalo da se zapadne sile vraćaju svojim nekadašnjim saveznicima: Hans Ditrih Genšer je tada brzo priznao Hrvatsku, dok su Francuzi i Britanci bili naklonjeni Srbima. Sećam se jednog razgovora s tadašnjim predsednikom BiH Izetbegovićem koji se žalio na britanskog generala Rouza i optužio ga za prevaru.

Zašto sve ovo pričam? Zato što ono što se događa danas ima svoje korene. Nemačka se baš nije proslavila poslednjih godina na Balkanu. Na Kosovu ekonomskim i vojnim sredstvima nismo postigli situaciju kakvu smo hteli. Spomenuo sam već da je Kosovo politički nestabilno. Političko rukovodstvo i država nisu u stanju da samostalno opstanu. Oni moraju da se oslanjaju na druge države, što u sebi krije potencijal za nove sukobe. Nemačka je morala bolje da iskoristi pozitivni bonus koji ima u regionu, ako na stranu stavimo neke iritacije između Nemačke i Srbije. Mi smo svoje iskustvo na Balkanu mogli bolje da upotrebimo u cilju stabilizacije tog regiona.

Od mnogih političara se može čuti da je rešenje problema na Balkanu ulazak u Evropsku uniju. Da li vaša stranka deli to mišljenje?

Evropa je nestabilna za nova proširenja. Ali mi moramo ozbiljno da shvatimo stremljenja zemalja Balkana za članstvo u EU. Ipak tu postoje i međurešenja, između punopravnog članstva i jače kooperacije, ili povlašćenog partnerstva. Isto predlažemo i za Tursku, čije članstvo u EU bi nas u potpunosti opteretilo. Mi možemo da pojačamo ekonomske odnose sa balkanskim zemljama i da ukinemo carine. Ali punopravno članstvo ne vidim u dogledno vreme. To bi naškodilo i nama i njima.

Paul Armin Hampel je poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu. Po profesiji je novinar. Intervju sa njim deo je serije razgovora sa poslanicima nemačkog parlamenta s temom: Kosovo i Srbija – kako do rešenja?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

rtcg.me

U ovom momentu od razgraničenja nema ništa

rtcg.me

6-7 minutes

---

JANJIĆ VJERUJE

Srbi i Albanci su u takvom stanju da bi oni djelove teritorije pod korekcijom prihvatili zarad važnjih stvari, ali u ovom momentu od razgraničenja na Kosovu nema ništa, smatra politički analitičar Dušan Janjić.

295449

"Kosovu je ipak važnije da ono bude priznato": Janjić (Foto: Anadolija)

Pred nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, koji je zakazan za sjutra, Janjić za Anadoliju objašnjava dokle se stiglo sa rješenjem pitanja Kosova, šta bi značilo razgraničenje teritorije sa Albancima, kao i koji bi bili efekti za Srbiju, ali i za region, ukoliko bi do razgraničenja došlo.

Kako je rekao, imenovanje zamjenika premijera Kosova Fatmira Limaja za glavnog pregovarača Prištine samo je nastavak novog formata dijaloga koji traje već godinu i po.

"Mi imamo očigledno usporavanje ili jako spor - slow motion proces kad je u pitanju briselski dijalog. Dogovori o ovom novom formatu unutar koga su i ove promjene traju već godinu i po i očigledno je da još uvijek ne postoji potpuna saglasnost, odnosno verbalna pretpostavljam da postoji i znam da Hašim Tači i Aleksandar Vučić po pitanju tog novog formata nijesu pokazivali neke veće razlike, osim što je Srbija imala više insistiranja na ulozi Rusije", navodi on.

O ideji razgraničenja, koja bi, kako se spekuliše u medijima, mogla da bude jedna od tema sjutrašnjeg nastavka dijaloga, Janjić kaže da "svi o tome pričamo kao da znamo o čemu je riječ".

"Meni se dvoje ljudi klelo da je vidjelo dva papira, jedan je stranac, jedan je domaći i niko od njih nije mogao da mi kaže gdje su linije. Dakle, to vam je slična situacija kao dogovor Tuđman - Milošević. Dakle, papir postoji. Papir odavno postoji, ali nažalost nije autohtoni papir. To je papir koji je došao, kako to Rusi sami kažu, četvrtom linijom federalne službe do izvršilaca na teren", ističe on.

Janjić kaže da je sada ideja razmjene teritorija, koja je zapravo trebalo da se definiše kao normalizacija odnosa sa razgraničenjem, uzdrmana, iako je za nju "pripremljena i propaganda", te da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić već mjesec i po dana vodi propagandu prebacivanja odgovornosti na opoziciju, na kritičare, strane agenture.

Iz svega toga se, kako naglašava, pokazalo da su i Srbi i Albanci u takvom stanju da bi oni djelove teritorije pod korekcijom i prihvatili za neke važnije njima stvari.

"Kosovu je ipak važnije da ono bude priznato, da bude članica UN i da nekako krene razvoj, taj normalan život, a nacionalistima na vlasti u Srbiji je važno da kažu da smo nešto dobili, a oni ne znaju da ako dobiju mir, to za njih nije dobitak. Ako dobiju normalizaciju, ako dobiju komšiju koji sarađuje, a to su Albanci, oni su dobili više nego da razmijene pet sela. Dakle, ja to ne isključujem i zato sam vrlo oprezan i na tu opasnu igru koju igraju, naravno, ali u ovom momentu od razgraničenja nema ništa, neće ni biti, jer njegova osnovna ideja je sa drugim po religiji i etnicitetu se ne može živjeti", kazao je Janjić.

Međutim, upitan kakve bi efekte razgraničenje imalo ako i kada bi do njega došlo, analitičar odgovara da bi kolateralni efekat bio prisutan i u Srbiji, ali i regionu.

Prema njegovim riječima, koncept Bačka je potpuno razvijen, oni imaju posebnu privrednu komoru, odlično organizovan nacionalni savjet mađarske manjine.

"Opasnost je takva da Srbija više ne bi bila na Dunavu, osim onaj dio koji ide, mali dio kroz Vojvodinu i Beograd, a to je veliki resurs. Ovo je doba borbe za vodu i za putne pravce. Druga opasnost je dalje zaoštavanje odnosa nacionalnih manjina prema vlasti. Ako bi se nastavila politika etnonacionalističkog prekrajanja po principu ne mogu s drugim da živim, u nekoj perspektivi od 10-20 godina, Srbija će direktno osporiti sadašnji teritorijalni okvir", smatra Janjić.

Da se granice ne mogu mijenjati postoje dva razloga, smatra Janjić, i oba su bezbjednosna.

"Taj prvi je nesigurnost o tome šta će se desiti kao kolateralni efekat ako se ijedno selo po etničkom principu razmijeni. Kakav će to uticaj imati na Makedoniju, sjever Crne Gore i Srbije, onaj jugozapad koji zovemo Sandžak, kakav će to uticaj imati na Bosnu i Hercegovinu. I već ste vidjeli oglašavanje raznih političara i uglavnom svi govore negativan (efekat) iz prevencije i iz straha, jer sukobi nisu završeni", dodao je.

 

Momir Bulatović: Evro postaje grobar evropskog jedinstva

glassrpske.com

Momir Bulatović, ekonomski analitičar, bivši predsjednik Crne Gore: Evro postaje grobar evropskog jedinstva

5-6 minutes

---

05.09.2018 13:14 | Вељко Зељковић

Пред вратима Европе налази се неколико милиона избјеглица, а финансијски рат који се води измећу САД и Турске могао би довести до нове мигрантске кризе која би могла потрести европски континент.

О узроцима и евентуалним посљедицама овог необјављеног рата за "Глас Српске" говори Момир Булатовић, некадашњи предсједник Црне Горе, али и Владе Савезне Републике Југославије, који је данас угледни економиста и професор.

Према његовим ријечима, неспорно је да је турска лира нападнута снажно и смишљено.

- Ми који пратимо финансијске токове знамо како се то ради, али не знамо праве циљеве и мотиве. Они остају у домену тајних интереса и одлука великих свјетских играча. Напад обављају велике банке и инвестициони фондови, а они се воде својим лукративним интересима. Они у томе зарађују огроман новац и то са обје сукобљене стране, тако да и сами иницијатори финансијског рата временом губе потпуну контролу - појаснио је Булатовић.

У наставку овог разговора он је открио и стварне разлоге распада Југославије, истичући како би сличну судбину могла доживјети и ЕУ, али и евро, кога је назвао "гробаром европског јединства".

ГЛАС: Шта се крије иза овог необјављеног рата, да ли на овај начин Доналд Трамп покушава да дисциплинује Турску због њене економске и војне сарадње са Русијом?

БУЛАТОВИЋ: Овакви ратови, по правилу, не завршавају потпуним сломом нападнуте валуте. Она бива тешко рањена, али је корисније да преживи на неком нижем нивоу вриједности, јер и тада може на њој да се много заради. Патње локалног становништва и привреде, које су нужна посљедица оваквог сукоба, ове велике играче уопште не занимају.

ГЛАС: У Турској се, према незваничним процјенама, налази више од пет милиона миграната. Да ли пропаст турске валуте може довести до новог мигрантског таласа који би преплавио читаву Европу, па самим тим и балканске земље?

БУЛАТОВИЋ: Питање избјеглица је одавно изашло из зоне здравог разума и елементарне људскости. У конкретном случају ови несрећни људи могу бити употријебљени као снажан аргумент Анкаре у преговорима који би обуставили финансијски или било који други напад на ову земљу. Али, у питању су посебно ружне стране политике и о њима се радије ћути неголи јавно расправља.

ГЛАС: Изазивајући евентуално нову мигрантску кризу, да ли САД на тај начин желе да сломе и ЕУ, која се у посљедње вријеме све више противи актуелној економској политици Вашингтона?

БУЛАТОВИЋ: Чини се немогућим једнозначно оцијенити политику америчког предсједника Доналда Трампа. Не само због њене честе промјењивости, већ, прије свега, због снажног унутрашњег сукоба супротстављених елита у самој Америци. Понекад изгледа да се Русија, Кина, а посебно ЕУ, третирају као колатерална штета у америчкој политици. То, разумије се, не може бити тачно, а понајмање корисно за саму Америку. Нажалост, тренутно стање свјетских прилика показује да се многи актери налазе на тзв. "путањи судара".

ГЛАС: Уколико дође до нове мигрантске кризе, како да се европске земље изборе са овим проблемом?

БУЛАТОВИЋ: У турбулентним свјетским приликама ЕУ има најмање шансе да донесе потребне одлуке. Она се, како кажу Американци, састоји од превише покретних дијелова и није способна да одлучује брзо и јединствено. Она не зна шта би са Косовом, са већ приспјелим избјеглицама, али ни са самом собом.

ГЛАС: Може ли ова заједница доживјети судбину Југославије?

БУЛАТОВИЋ: Од 2008. године и кризе свјетских финансија, ова заједница више не личи на себе и увјерен сам да она више нема могућност опстанка у форми како је замишљена.

ГЛАС: Зашто?

БУЛАТОВИЋ: ЕУ данас има двије кључне ријечи. Прва је - продубљивање, а друга - проширивање. У центру њене пажње је настојање да се продуби, да буде више Европе у смислу повећања моћи и овлаштења Бриселу, на рачун држава чланица. А то се показује као немогућа мисија. Такође, евро, као највећи успјех европских интеграција, због своје конструкционе грешке полако постаје гробар европског јединства. Он је већ разорио бројне државе и посвађао народе, а још није испољио све своје недостатке.

ГЛАС: Да ли постоји алтернатива ЕУ?

БУЛАТОВИЋ: Многи не виде другу могућност, па зло трпе "од страха већега". Први корак ка алтернативи је одлука да се она потражи, а неће је бити тешко наћи јер је она ту, пред нашим очима. Потребно је коначно да се ослободимо бесмислица којима смо годинама запљускивани и почнемо да мислимо својом, а не главом других.

Америци био потребан један "мали прљави рат"

ГЛАС: Као свједок једног турбулентног времена, како из садашњег угла гледате на распад Југославије?

БУЛАТОВИЋ: Један сам од ријетких живих свједока тог процеса. То је било вријеме у којем је Америка тражила начин да што чвршће контролише Европу. Тада је била актуелна замисао о формирању европске војске, што би значило да се стотинак хиљада америчких војника, стационираних широм Европе, мора вратити кући. Да би се то спријечило, био је пожељан један "мали прљави рат". СФРЈ је тада била идеална за такву работу.

 

Клинтон открива: Мило тражио да бомбардујемо Црну Гору, за издају му плаћено 55 милиона долара

in4s.net

Клинтон открива: Мило тражио да бомбардујемо Црну Гору, за издају му плаћено 55 милиона долара (ВИДЕО)

ИН4С

4-5 minutes

---

 

Актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио је да НАТО бомбардује 1999. године поједине објекте у Црној Гори.

То се наводи у докуметима на сајту Предсједничке библиотеке и музеја бившег америчког предсједника Била Клинтона.

У документима се наводе да је Црна Гора, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, била тема више телефонских разговора Клинтона са британским премијером Тонијем Блером и њемачким канцеларом Герхардом Шредером.

У дјеловима разговора који су доступни јавности наводи се да је Ђукановић, који се тада такође налазио на функцији црногорског предсједника, тражио да НАТО гађа поједине објекте у Црној Гори.

Индикативно је да је умјесто експлицитног навођења Ђукановићевог имена искоришћена – цртица.

Тако у једном од транскрипта разговора Клинтона са Блером стоји: „Наш народ тражи да размотримо превентивне акције против појединих мета у Црној Гори. Знам да _ не жели да тамо гађа, али је чак _ казао да има неке ствари које бисмо требали да гађамо. Да ти дам примјер или два: сматрамо да има неколико објеката у која улазе како би изнијели пројектиле; у и око лука у Црној Гори; постоји један кључан мост који морамо да нападнемо, прије него што крену са преласком војних јединица. Стога смо веома забринути због њихових могућности да користе те објекте. Нема много мета и нема пуно ризика од цивилне штете".

 

Ово није први пут да се појављују директна свједочења која указују на срамну улогу Ђукановића токон НАТО агресије на СРЈ 1999. године.

Тако је, по свједочењу Клинтона и Жака Ширака, датом Би-Би-Си-Ју, Ђукановић сам тражио бомбардовање циљева у Црној Гори „промилошевићеваца", међу којима је и Мурина.

У филму Би-Би-Сија Пад Милошевића", Клинтон казао да је бомбардовање локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио директно Ђукановић. Он је  рекао да га је послије гађања циљева у Црној Гори телефоном назвао француски лидер Ширак и питао о чему се ради. Он му је пренио да је бомбардовање циљева у Црној Гори тражио тадашњи црногорски предсједник.

Клинтон је додао да је добио информације да Ђукановић тражи бомбардовање локација гдје су они који су против њега и који су „промилошевићевци".

Ни до данас, упркос многобројним подсјећањима најугледнијих медија и личности на овај срамни детаљ Ђукановићеве биографије, нико из црногорске власти није нашао за сходно да пружи задовољавајуће објашњење за злочин у којем је Ђукановић саучествовао.

Издаја плаћена 55 милиона долара

У документима објављеним од стране Клинтонове администрације наводи се да су САД пружиле значајну политичку и финансијску подршку Ђукановићу, те да су само у у 1999. години Владу Црне Горе помогле са 55 милиона долара.

У питању је вријеме када је НАТО 89 дана бјесомучно бомбардовао Савезну Републику Југославију, а Ђукановић је „награђен" због тога што је у том периоду радио све против своје државе, а у корист агресора.

 

САД су за ту срамну улогу Ђукановића користиле еуфемизам „отклон од Милошевића".

У документима се наводи да се тадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт са Ђукановићем састала више пута. Додаје се и да је уочи почетка бомбардовања НАТО 1999, Клинтонов савјетник за националну безбједност Семјуел Бергет припремио документ који се тиче војних операција на Косову, а у којем је за Олбрајт био намијењен дио о Црној Гори.

„Што се може учинити да се минимизирају политичке посљедице ваздушних напада у Црној Гору на предсједника Ђукановића", пише у документу из марта 1999. са којег је скинута ознака тајности. У документу се помињу верзије напада на СРЈ у којем би првобитни пакет ваздушних напада био фокусиран на интегрисане системе ваздушне одбране у Србији и у Црној Гори.

„Напад на интегрисане системе ваздушне одбране укључује у случају нужде нападе у Црној Гори. Већ смо упозорили предсједника Ђукановића да ће то вјероватно бити случај", стоји у документу од 20. марта. Четири дана касније почели су ваздушни напади на Југославију.

https://youtu.be/mKWft1tXfcc

standard.rs

Волстрит џорнал: САД и Немачка на супротним странама о разграничењу

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

недеља 02. септембар 2018. 16:22

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама

И „Волстрит џорнал" и „ЕУ обзервер" пишу о састанку министара спољних послова ЕУ у Бечу, при чему амерички лист наводи да су САД и Немачка на супротним странама кад је реч о могућем плану о „промени граница између Србије и Косова" и решавању једног од последњих великих територијалних спорова у Европи.

Њујоршки лист Волстрит џорнал наводи да је Берлин забринут због „потеза који би могао да отвори Пандорину кутију међуетничких спорова у неким од најсиромашнијих земаља региона", а немачки званичници су у петак рекли да остају дубоко скептични по том питању.

Волстрит џорнал указује, у том контексту, на изјаву немачког министра спољних послова Хајка Маса.

„Не мислимо да су разговори о размени територија између Косова и Србије конструктивни. То може да отвори превише старих рана код тамошњих народа", рекао је Мас, на путу ка Бечу, на разговоре између шефова дипломатија ЕУ и балканских званичника.

С друге стране, указује се у тексту, амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је прошле недеље изјавио да та идеја не забрињава Вашингтон, упркос дводеценијском противљењу Запада.

Евентуални договор о територијалним корекцијама могао би да наиђе на значајне критике на домаћем терену, оцењује Волстрит џорнал, уз напомену да се тој идеји противи српско православно свештенство и водећи косовски политичари.

Уз то, додаје се, званичници у суседној Босни изразили су забринутост да би то могло да додатно подстакне тежње лидера Републике Српске Милорака Додика ка независности.

Лист наводи и да су неки европски лидери забринути да би евентуални договор о измени границе могао да направи етнички раздор и у Македонији, која је искусила спорадично насиље у које је била умешана албанска мањина.

Њујоршки лист подсећа да је фински министар спољних послова Тимо Соини у петак рекао да „треба бити веома опрезан како се не би изазвали нови проблеми у региону", као и да је немачка канцеларка Ангела Меркел раније овог месеца изјавила да су „границе овог региона неповредиве".

Амерички лист наводи да је идеја о прекрајању граница како би се балканске земље учиниле етнички хомогенијим непопуларна међу многим европским владама.

„Неки од главних европских званичника почели су своје каријере на Балкану, и лично присуствовали ратовима у бившој Југославији током деведесетих година прошлог века, у којима је убијено око 140.000 људи. Међутим, ЕУ, такође, годинама тражи решење за спор између Косова и Србије", наводи се у тексту.

Волстрит џорнал указује да су се Вашингтон и Берлин, генерално, слагали кад је реч о овом региону откако је председник Бил Клинтон председавао Дејтонским мировним преговорима 1995. који су донели нестабилни мир главном попришту југословенских ратова – Босни и Херцеговини, али да су под Доналдом Трампом САД показале интересовање за преиспитивање своје политике у погледу овог региона.

Њујоршки лист закључује да је америчка подршка територијалној размени на југоистоку Европе међу извесним бројем питања по којима се Берлин и Вашингтон не слажу.

ЕУ ОБЗЕРВЕР: МОГЕРИНИЈЕВА ДА УМИРИ „НЕРВОЗНЕ ГЛАВЕ"
У међувремену, бриселски портал ЕУ обзервер наводи да су институције ЕУ изразиле наду у нови значајан помак кад је реч о проширењу Западног Балкана, упркос „нервози" због идеје о размени територија из етничких разлога.

Портал подсећа на изјаву високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, после разговора званичника ЕУ у Бечу 31. августа, да би Београд и Приштина могли да нормализују односе обавезујућим споразумом 2020. године.

Могеринијева, указује портал, тек треба да „умири нервозне главе", у тренутку када се разговори премештају из Беча у престоницу ЕУ идуће недеље, када ће се тамо са њом састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи.

„Евентуални договор тиче се размене делова северног Косова насељених Србима за Прешевску долину у Србији, где етнички Албанци чине већину становништва", наводи бриселски портал, уз оцену да би то могло да изазове снажну негативну реакцију националиста на Косову и у Србији.

И ЕУ обзервер упозорава на ризик да би такав договор могао да охрабри Албанце у Македонији, као и Хрвате и Србе у БиХ, да покушају да поново исрцтају границе, мање од 20 година након окончања ратова на Западном Балкану.

Танјуг/РТС, 2. септембар 2018.

 

ВИМЕР: Београд не сме да плати цену зла коју су посејали и даље сеју велики

pravda.rs

ДАЉЕ РУКЕ ОД СРБИЈЕ! ВИМЕР: Београд не сме да плати цену зла коју су посејали и даље сеју велики

5-6 minutes

---

Доајен немачке политике Вили Вимер изнео је у ауторском тексту своје виђење о решењу косовског питања, наводећи да би се трајније решење постојећих проблема пре могло постићи у дијалогу Београда са Тираном, него ли споразумом са Приштином, уз посредовање ЕУ.

- Разговори између Београда и отцепљене области нису основа за трајна решења, јер су они само наставак процеса који су до тога и довели. Једна расправа о постојећим проблемима могла би се у тим околностима испоставити као потребна пре са Тираном, него са Приштином. Албанска суштинска моћ лежи у Тирани, а нипошто у Приштини - истиче Вимер у ауторском тексту за "Вечерње новости".

Према његовим речима, дијалогом Београда и Тиране могло би да се створи политичко-економско тржиште за цео Западни Балкан.

У тексту полази од, како наводи, саопштења америчке амбасаде у Београду да је предстојећа јесен нарочито повољан термин за споразум Србије са ЕУ о могућем чланству и указује да би пре тога требало уговорно решити одређена спорна питања која постоје у региону.

У том контексту он се пита "зар се сада не ствара пристисак да се јесен фиксира као рок за решење проблема на Косову?".

Подсећа и да ће ускоро бити обележен крај Првог светског рата и Версајског уговора, као и да су после чувених "14 тачака" америчког председника Вилсона, Централне силе Версај доживеле као превару и диктат, па су била отворена врата за следећи европски рат.

- Ако заиста хоћемо да смиримо неко стање, не смемо се надовезивати на разорна искуства Версаја. Пре свега, због тога што се од Србије захтева сагласност за решавање објективно постојећих спорних питања, која при тачнијем и ближем посматрању представљају наставак агресије против једне државе оснивача УН, то јест СРЈ. Да ли хоћемо да једну нацију видимо сасвим понижену - пита Вимер.

Сви знамо, констатује, како је било онима који су немачки потпис ставили испод Версаја.

- Да ли сада хоћемо да помирљиво гледамо да се исто дешава српској страни? Хоћемо ли да због будућег развоја у Европи опет имамо на располагању једну бакљу рата коју по потреби могу запалити данас тако уобичајне 'невладине организације - пита даље Вимер.

Апелује да се не сме заборавити како су ратови на Балкану, почев од 1990, били оправдани глобалистичким размишљањима.

- Сагласност у Београду за оно што је у основи наметнуто, више је него 'операција на отвореном срцу'. Тиме они који су - за Герхардом Шредером - ратом против Југославије прекршили међународно право, своју одговорност за тај рат премештају на плећа оног Србина који ће свој потпис ставити под тај диктат и поцепати српску нацију. Да ли се баш то хтело - додаје Вимер.

Овај дугогодишњи посланик Бундестага сматра да је могло бити другачије.

- Мора се поставити питање о томе жашто ЕУ, због своје раније одговорности за рат против СРЈ, није прескочила принцип 'приступање после потписа' и понундила приступање, а затим решавање отворених питања? Овако, Београду се намигује вишеслојном фатаморганом, а у стварности се изазива заоштравање ионако заоштрених проблема. Онај ко је дрско изазвао рат против Југославије, требало би да сада српској нацији обезбеди правду - истиче Вимер.

Питајући се "зашто у свим овим околностима наметати и притисак времена", те ко је последњих деценија и на који начин проблеме на Балкану користио за себе, Вимер у првом реду помиње Велику Британију.

- По суду немачких дипломата, који су такође седели за столом, Велика Британија је увек и најпре имала у виду каква би дејства уговорена решења на Балкану имала на развој њихових изазова на британским острвима. Зато је влади у Лондону мање било стало до стања и мира на Балкану -  наводи он. 

У свом размишљању даље полази од питања "да ли потреба за журбом потиче само из околности да ће на јесен Лондон напустити ЕУ и на балканска дешавања изгубити утицај?".

- Али, зашто се од Београда тражи да плати цену за то што Лондон неће више играти са ЕУ? Блискоисточно мировно решење, које то име тек треба да заслужи, има потребу за резервним простором на Балкану - указује Вимер.

Како додаје, Трамп ради на том решењу под великим притиском, али нико данас не може рећи који ће маневарски простор он уопште имати после међуизбора у САД новембра ове године.

-У Вашингтону се кофе мржње и непријатељстава изручују на председника који 'прети' да ће се са Русијом и на Блиском истоку споразумети у корист мировног решења. Рат пролази у Вашингтону увек, а споразумевање представља 'смртоносни ризик'. Али, треба ли Београд зато да пристаје на обавезивање? Гледа ли америчка амбасада на српског суседа Румунију, где се једна чланица ЕУ управо разлаже? Да ли је то оно што се Србији обећава? Никако. Зато: Даље руке од Србије -  закључио је Вимер.

У Либији бесне жестоке борбе, 400 затвореника побегло из затвора. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.