Blamaža Zapada u Makedoniji

dw.com

Blamaža Zapada u Makedoniji | Izbor iz štampe | DW

Deutsche Welle (www.dw.com)

5-7 minutes

---

Slaba izlaznost u Makedoniji je šamar Zapadu i tu spinovi oko rezultata referenduma ne pomažu, piše štampa na nemačkom jeziku. Ljudi na Balkanu umorni su od fraza o „evropskoj perspektivi" i „zajednici vrednosti".

Izlaznost svega 36,9 odsto, a podrška promeni imena 91,5 odsto od toga. Ta dva fakta makedonskog referenduma nemački Frankfurter algemajne cajtung stavlja u kontekst: „Podržavaoci vlasti ukazali su ispravno da je izlaznost de fakto bila prilično viša. Stotine hiljada Makedonaca su se poslednjih godina iselili iz domovine, ali se i dalje vode u biračkim spiskovima. U pojedinim regionima posebno pogođenim emigracijom bila bi potrebna izlaznost od 70 ili više odsto zaista prisutnih glasača kako bi se matematički došlo na 50 odsto."

Premijer Zoran Zaev je to ukalkulisao, nadajući se da uprkos nešto smanjenoj izlaznosti može imati dovoljno argumenata da progura ustavne promene kroz parlament. „Da je prag izlaznosti dostignut ili da je bilo knap, možda bi bilo zamislivo da dovoljno poslanika konzervativno-nacionalističke VMRO-DPMNE, koja u parlamentu u Skoplju ima najveći poslanički klub, zajedno sa vladajućima glasaju za promene ustava. Ali to nikako nije sigurno pošto je izlaznost bila sasvim jasno daleko od potrebne", piše FAZ.

U kratkom komentaru koji je objavio isti list piše da, nakon tako slabe izlaznosti, „političari koji inače neprestano pričaju kako je demokratija posebna vrednost ne treba da pozivaju parlament u Skoplju da uvaži ishod glasanja. Posebno je suludo što se upravo u Grčkoj žale na nacionalizam u regionu jer čitava svađa oko imena ne bi ni postojala bez apsurdnih zahteva Atine. Makedonski poslanici naravno mogu uprkos svemu da zaključe promenu imena, ali to treba da urade svojom voljom. Zapad bi u svakom slučaju trebalo da spremi plan B."

Zoran Zaev i Angela Merkel 8.9. u Skoplju

Reporterka lista Velt iz Skoplja piše da se „euforija može nazvati gubitkom osećaja za realnost" – i tu misli na izjave zapadnih političara o tome kako je referendum tobože bio veliki uspeh. „A pri tome su NATO i EU upravo doživeli veliki poraz koji u svojim saopštenjima ni rečju ne pominju. (…) Niska izlaznost je blamaža za Zapad čiji su najvažniji političari prethodnih sedmica posećivali Makedoniju i promovisali prihvatanje sporazuma", dodaje ugledni berlinski list.

U sličnom tonu piše minhenski Zidojče cajtung. Samo trećina birača je glasala i u tom svetlu „iznenađuju saopštenja iz Skoplja i Brisela. Uprkos svim brojkama pokušavaju ishod da prodaju kao uspeh. Nakon borbe za glasove izbila je svađa o tumačenju rezultata. Pre svega komesar EU Johanes Han opasno istrčava. On poziva političare da prihvate odluku i delaju za dobrobit zemlje bez obzira na partijske podele. A to znači: da prihvate novo ime zemlje."

„Hanova pozicija je razumljiva kada se zna da je zapadna diplomatija mnogo investirala u dogovor Atine i Skplja. Ali to je radila samo u poslednje vreme i upravo tu leži problem. Mnogo godina se nemo posmatrala grčka politika blokade koja je smatrana bilateralnim problemom. Nekim evropskim političarima je grčka kočnica čak bila dobrodošla – nisu baš bili zagrejani za novo proširenje NATO i EU."

Tako nova zapadna ofanziva šarma nije impresionirala građane Makedonije, piše Zidojče. „Umesto toga raste odbojnost prema zvonkoj retorici integracije: evropska perspektiva, zajednica vrednosti, porodica naroda – ko još želi to da sluša u evropskom predsoblju? Uticaj EU nisu uništile ruska ili turska meka moć (posebno ne u Makedoniji koja strahuje od rusofilnih Bugara i Srba). U pitanju je neodlučnost EU – a to pre svega znači neodlučnost njenih članica – koja ne zna šta da radi sa zemljama Zapadnog Balkana."

Ugledni švajcarski Noje cirher cajtung takođe komentariše izjavu Hana da su Makedonci ubedljivo podržali promenu imena: „To naprosto nije tačno. Han izokreće činjenicu da u zemlji očito ne postoji većina za promenu imena koju nameću Grci. To je gorko za EU i NATO koji se mesecima zalažu za sporazum. To pokazuje koliko je u međuvremenu tanak uticaj Brisela na Zapadnom Balkanu. Tu ne pomaže ni omiljeni izgovor da su ruske manipulacije na društvenim mrežama odgovorne za razočaravajući ishod referenduma."

Johanes Han i Zoran Zaev

Drugačiji komentar nalazimo jedino u levičarskom Tagescajtungu iz Berlina koji piše da je „nacionalistička desnica VMRO-DPMNE sve uradila da ljude bukvalno drži daleko od birališta u nedelju. Ta stranka je na rubu ponora. Ako šef vlade i socijalista Zoran Zaev još jednom pobedi, VMRO-DPMNE više nikad ne bi mogla da projektuje sliku večnog neprijatelja Grčke. Opskurno svojatanje Aleksandra Velikog kao junaka slovenskih Makedonaca više nije dovoljno da se podstakne negativno raspoloženje prema duginoj koaliciji Zorana Zaeva koja prevazilazi nacionalne razlike. Večni neprijatelj Grčka više neće biti dovoljan da se dobijaju izbori."

Dalje o Zaevu piše da „nada levice na Balkanu sada mora da pokaže jake živce. Mora da nađe dvotrećinsku većinu u parlamentu. To je moguće samo uz preletače. Ako to ne uspe, biće neophodni novi izbori kako bi se razjasnio odnos snaga. Uprkos svim preprekama: Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras su na putu da pozitivno promene političke koordinate na južnom Balkanu."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

 

Bolje podići spomenik Musoliniju nego Brozu

Bolje podići spomenik Musoliniju nego Brozu

Mitropolit Amfilohije je prokomentarisao kao strašnu i nedavnu inicijativu da se u Podgorici podigne spomenik Josipu Brozu Titu.

- Do 1986. godine funkcionisao je Goli otok, šest godina poslije smrti Josipa Broza. Toliko je utjerao strah u kosti. I sada žele da mu podižu spomenik u Podgorici. Mislim da bi ga bolje bilo podići izdajniku Judi Iskariotskom, ili, čak, evo da pomenem i Musoliniju. Mirne duše. Jer, manje je Musolini učinio i ostavio zla u Crnoj Gori od Tita. To je kristalno jasno. Zato, ko hoće da podigne spomenik neka ga podigne Musoliniju, a ne Brozu po čijem su zahtjevu saveznici bombardovali i uništili 80 posto Podgoricu i pobili toliko žena i djece, a stid i sram Njegoševe Crne Gore bio je što je ovaj grad od 1946. godine do nedavno nosio ime tog zlikovca. Pa ti isti su podigli i spomenik vojvodi Mirku Petroviću, značajnoj ličnosti, ali se njegov zločin u Kučima nikako ne može opravdati. Nije mjesto ni njegovom spomeniku, a još manje ovom velikom trovaču i ubici – rekao je mitropolit Amfilohije.

 

https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=665098&datum=2018-09-30

Чворовић: Цариград одрађује део посла за НАТО

standard.rs

Чворовић: Цариград одрађује идентитетски део посла за НАТО

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

петак 28. септембар 2018. 18:06

„Стварање НАТО држава са антируским и антисрпским идентитетом је неодвојиво и од стварања аутокефалних цркава, а такав посао треба да одради Цариград"

У јеку тензија између Московске и Цариградске патријаршије око украјинског питања патријарх српски Иринеј ће се срести са васељенским патријархом Вартоломејом када у недељу буду заједно служили литургију на Зејтинлику поводом сто година пробоја Солунског фронта, а само неколико дана пошто је у Београду боравио други човек РПЦ, митрополит Иларион.

Према сазнањима Спутњика, РПЦ није тражила од СПЦ да посредује у спору Москве с Вартоломејом с обзиром на већ изражену подршку Српске цркве канонском поретку у светском православљу. Уколико ипак васељенски патријарх Вартоломеј оствари најављено и призна расколничку украјинску цркву, РПЦ очекује, према нашем извору, да СПЦ не призна ту структуру, али не мора да раскида еухаристичко општење са Цариградом.

Доцент Правног факултета у Крагујевцу др Зоран Чворовић каже да је једна ствар шта ће Московска патријаршија тражити од других помесних цркава, па и од СПЦ, а друго шта би Српска црква требало да уради сама, без икаквог позива Москве.

„Ако би дошло до признавања расколника, СПЦ би, независно од тога да ли би уследио позив из Москве или не, морала да се огласи актом да не признаје расколничку јерархију у Украјини нити томос цариградског патријарха. То је минимално што би Српска црква морала да уради", оцењује Чворовић.

Што се тиче могућег прекида литургијског општења са Цариградском патријаршијом, Чворовић сматра да таква одлука може да се донесе само заједничким договором са другим саборним црквама, било заједнички, било билатерално, али додаје:

„Не очекујем да ће СПЦ донети одлуку да прекине литургијско јединство са Цариградском патријаршијом, иако би Српска црква, по мом дубоком уверењу, била дужна да то уради зато што ово није обично кршење канона него драстичан, самовољан чин који може тешко да се одрази на нашем унутарцкрвеном терену и у Црној Гори, и у Македонији, и тамо где уопште не можемо да претпоставимо", упозорава наш саговорник.

Чворовић се слаже да се може очекивати да СПЦ прекине еухаристичко општење са Цариградском патријаршијом само ако она оде корак даље и да аутокефалност Македонској цркви, јер је украјински преседан, како каже, превише крупан.

„Не видим разлога да Цариградска патријаршија то не уради прво у Македонији, јер ако прође на референдуму Преспански споразум, јасно је да Македонија иде ка НАТО-у. Један од услова потпуне интеграције у евроатлантску заједницу јесте решавање свих спорних проблема са Грчком, а то је везано и са питањем цркве", објашњава Чворовић.

Убеђен је, каже, да у Цариградској патријаршији не треба гледати грчку структуру јер је то мултинационална творевина и показало се више пута кроз историју да она није грчка црква.

„Дакле, она ће се вероватно сагласити са неким називом скопска или охридска архиепископија и ако буде направила преседан у Украјини, направиће га после тога и у Македонији. Стварање НАТО држава са антируским и антисрпским идентитетом је неодвојиво и од стварања аутокефалних цркава, а такав посао треба да одради Цариград", закључује др Зоран Чворовић.

Подсетимо, митрополит Иларион је у Београду, где се срео и са патријархом Иринејом, оценио да је позиција српске цркве према украјинском питању веома исправна и изразио наду да ће и друге цркве заузети исти став. Патријарх Иринеј је двапут писао Вартоломеју, али му он није одговорио. Српски патријарх је рекао да је СПЦ „пружила подршку канонима, поретку цркве" и изразио уверење да ће цариградски патријарх увидети да давање аутокефалности украјинској цркви „није целисходно и да би могло довести до проблема у самом народу и православљу".

Породица православних цркава броји иначе 15 чланова, а свака има своју „зону одговорности", односно канонску територију, при чему су све помесне цркве у еухаристичком општењу, што значи да могу заједно да обављају богослужење и „буду једно у Христу". Уколико се, међутим, наруши тај канонски поредак и призна расколничка украјинска црква, то би могло да покрене ланчану реакцију не само на канонској територији СПЦ – у Македонији, Црној Гори, Хрватској, Косову, већ и у Абхазији, чији свештеници припадају Грузијској православној цркви.

„Талас раскола" могао би да дође и до Румуније и Грчке, где су доста активне присталице старог календара (те цркве су прешле са јулијанског на грегоријански календар), као и Блиског истока, где би либански православци могли да траже одвајање од Антиохијске православне цркве, чије је седиште у сиријском Дамаску.

Аутор Тања Трикић

Извор Спутњик, 28. септембар 2018.

 

kossev.info

Srbija i promene ravnoteže u regionu

KoSSev -

7-9 minutes

---

Dragan Janjić je glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta. Jedan je od osam novinara koji su ovu agenciju osnovali 1994. godine. Tokom 2007. i 2008. godine Janjić je bio pomoćnik ministra kulture zaduženog za medije. Zamenik glavnog i odgovornog urednika lista Politika bio je od 2008. do 2010. godine. Od 2010. godine obavljao je poslove višeg savetnika za odnose sa javnošću u Kabinetu Zaštitnika građana Saše Jankovića (Foto: Medija centar Beograd)

Piše: Dragan Janjić

Jača uticaj Zapada

Brisel će malo sačekati da vidi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ne putuje ni u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN. To je, umesto Vučića, saopštio šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, koji je rekao da je iz Evropske unije (EU) izostala svaka podrška idejama predsednika Srbije za rešenje pitanja Kosova i Metohije. Vučić je, prema njegom rečima, založio autoritet i znanje u borbi za kompromis, a na njega se „sručila lavina napada i on je u tome ostao praktično sam". Ukratko, predsednik je ljut i, bar za sada, neće da učestvuje u igri koja mu se ne dopada.

Jasno je, međutim, da se ta igra nastavlja na istom terenu i bez učešća Srbije. Pošto je malo verovatno da srpski predsednik ne razume sa kakvim bi se posledicama suočio u slučaju stvarnog prekida odnosa sa Briselom i ignorisanje UN, logično je pretpostaviti da je stav koji je plasirao preko Đurića poruka da ima sve više teškoća i da su mu potrebni neki ustupci. Osim toga, Vučić svakako zna da neka ranija iskustva, poput svojevremene odluke Slobodana Miloševića da odbije da primi američkog ambasadora u Beogradu, pokazuju da ideja o bojkotu saradnje sa vodećim svetskim silama može da bude prilično bolna.

Najava da neće ići u Brisel i Njujork je i poruka domaćoj javnosti da stvari ne idu u dobrom pravcu. Vučić je početkom ove nedelje to potvrdio, rekavši na sednici Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da je njegova politika na Kosovu i Metohiji doživela poraz zato što Srbi više vole da plaču nad nečim što je davno izgubljeno, nego da se bore da dobiju nešto. "Sve što smo mogli da dobijemo smo ispustili i izgubili zbog reakcija u Srbiji", naveo je on, ocenivši da je prvu rundu dobila „Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobeđuje".

Ocene o kojima je reč su takođe namenjene domaćoj javnosti. Vučić naglašava da je učinio sve što je u njegovoj moći, ali da nije uspeo, a za neuspeh okrivljuje opoziciju, kako onu građanskog i proevropskog usmerenja, tako i 'tvrde' nacionaliste. „Plašim se da nećemo imati novu šansu, ali ćemo nastaviti da se borimo za naš narod na Kosovu i Metohiji," rekao je on. Time očigledno nastoji da sa sebe skine odgovornost za događaje koji će uslediti, ali i da pokaže da ostaje nepokolebljiv i da će se boriti.

Geostrategija

Budući da vladajući blok u Srbiji ima gotovo dvotrećinsku većinu u parlamentu, veliki uticaj na vodeće medije i podršku međunarodne zajednice, a da je opozicija slaba, neorganizovana i praktično bez spoljne podrške, jasno je da teza o odgovornosti unutrašnjih protivnika za očekivani neuspeh nije održiva. 'Krivca', zapravo, treba tražiti u promenama geostrateških pozicija u svetu i regionu u proteklih nekoliko decenija koje Srbija i srpske vladajuće elite, uključujući i onu čiji je glasnogovornik ranije bio Vučić, nisu razumele. Čini se da ih ne razumeju ni danas u dovoljnoj meri, uprkos tome što promene o kojima je reč dobijaju sve jasnije obrise.

Makedonija je praktično pred vratima NATO i ubrzano grabi ka EU, a Crna Gora je već u NATO, sa izgledima da ubrza evrointegracije. Rusija je u tim državama izgubila uticaj koji je ranije imala i sada može da se osloni na Srbiju i delimično na Bosnu i Hercegovinu, odnosno na Republiku Srpsku. Srbija je, nakon zauzimanja novog kursa prema Kosovu, postala bliža Briselu i Vašingtonu, a sadašnje srpske vlasti, prevashodno zbog pragmatičnog odnosa prema kosovskom problemu, uživaju daleko veću naklonost tih centara nego što su je uživale prethodne. Uprkos prividnoj inertnosti, stvari se, dakle, polako kreću i menjaju, i to u pravcu Zapada.

Proces o kome je reč je počeo davno, u vreme raspada bivše Jugoslavije i propalih pokušaja Slobodana Miloševića da zadrži na okupu teritorije na kojima žive Srbi. Srbija i Srbi od tada su izgubili nekoliko ratova, a Moskva, u čiju pomoć su se uzdali, nije mogla ništa da učini. Rusija je verovatno još u vreme kada se pokazalo da bivša JNA ne može da odnese brzu vojnu pobedu, shvatila u kom pravcu će se stvari razvijati, pa je akcije prilagodila realnosti. Angažovala se (a i danas se angažuje) do mere koja ne iziskuje ozbiljniju konfrontaciju sa Zapadom.

Ukratko, region postaje područje na kome postepeno, ali sigurno jača uticaj Vašingtona i Brisela. Težište sučeljavanja Rusije i Zapada prebačeno je daleko na istok, u Ukrajinu, gde još traju sukobi. Moskva ima isuviše ozbiljnih problema u svom dvorištu da bi se snažnije i odlučnije angažovala na Balkanu, gde ionako nema jasnih garancija za uspeh. U takvim uslovima Beograd praktično i nema izbora, a ukoliko nastavi da odbija prihvatanje realnosti, problemi sa kojima se suočava će se samo umnožavati.

Antagonizacija

Nakon gubitka uticaja u Makedoniji i Crnoj Gori, Moskva pokušava da sačuva uticaj u Srbiji, ali na Vučića gleda sa podozrenjem, jer ne vidi da je spreman da joj se prikloni. U Srbiji su odavno utihnuli glasovi koji su najavljivali odlučnu rusku pomoć, a srpski predsednik Moskvu kao saveznika koji će spasiti Srbiju – više i ne pominje. Umesto toga, govori o porazu svoje politike, ali i politike Srbije u dužem vremenskom periodu, i izražava bojazan da "nećemo imati novu šansu".

Drugim rečima, svestan je da će se stvari odvijati na način na koji to diktiraju nove geostrateške pozicije, što Srbija ne može sama da zaustavi, niti ima moćne saveznike koji bi joj pomogli. Vučić sada pokušava da unapred skine sa sebe odgovornost za ono što će se događati u budućnosti. A budućnost, u ovoj ili onoj meri, mora biti usaglašena sa interesima i potrebama onih snaga koje u geostrateškom smislu jačaju dominaciju u regionu, a koje u ovom trenutku nema ko da osujeti.

Iz toga sledi da nezavisnost Kosova, koju su među prvima priznale i pomogle upravo svetske sile čiji uticaj u regionu kontinuirano jača, ne može biti narušena i da nastojanje Beograda da onemogući da Priština dobije stolicu u UN može više da naškodi Srbiji nego Kosovu. Vučić je, po svemu sudeći, to razumeo i sasvim je moguće da pređe i preko ulaska Kosova u UN, uz otvoreno izražavanje nezadovoljstva i gorčine, kao i optužbe na račun oponenata na domaćoj političkoj sceni.

Možda najveći Vučićev problem u bliskoj budućnosti može da bude upravo činjenica da nije uspostavio odnos ni sa jednom snažnijom građanski i proevropski orijentisanom političkom partijom. Satanizujući opoziciju i nevladin sektor, odgurnuo je od sebe sve potencijalne političke saveznike iskreno opredeljene za evropsku perspektivu, a od građanski i proevropski opredeljenog sloja društva načinio je ogorčene protivnike. To se u ovom trenutku ne da ispraviti, pa će srpsko društvo 'teške odluke' i promene koje najavljuje Vučić dočekati duboko antagonizovano. Vladajući blok tenzije može držati pod kontrolom pojačanom propagandom i različitim oblicima pritisaka, ali će cena biti visoka.

---

---

Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.

---

---

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma

novosti.rs

HRONIKA USTAŠKIH NEDELA: Istina o genocidu u NDH izaći će u četiri toma | Društvo

R. DRAGOVIĆ

4-5 minutes

---

Počinje rad na izradi enciklopedije o stradanju Srba, Jevreja i Roma pod ustaškim režimom u Hrvatskoj. Četvorotomno delo po ugledu na Enciklopediju holokausta biće objavljeno do 2023. godine

STRADANjE srpskog, jevrejskog i romskog naroda tokom mračne vladavine ustaškog režima prvi put će biti obrađeno u jedinstvenoj "Enciklopediji genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj". Ova četvorotomna knjiga koja bi trebalo da bude objavljena do 2023. godine zaokružiće sva dosadašnja saznanja i istraživanja o zločinima na prostoru hrvatske kvislinške tvorevine tokom Drugog svetskog rata.

Pročitajte još: ČUVENI AMERIČKI ISTORIČAR: NDH i Nedićeva Srbija nisu isto

Rad na pripremi ovog dela već je počeo, a u njemu će učestvovati međunarodna grupa koju će činiti više od stotinu naučnika i stručnjaka iz raznih oblasti. Zadatak ovog tima biće da, po uzoru na "Enciklopediju holokausta" koju je izdao izraelski Jad Vašem, sakupi i obradi informacije o genocidu u NDH koja je sadržana u više hiljada knjiga, naučnih radova, studija i drugih publikacija.

Iza pripreme ove jedinstvene antologije stradanja stoji beogradski Muzej genocida, Odbor za Jasenovac SPC, kao i vlade Srbije i Republike Srpske.

- Istraživanje genocida u NDH traje od završetka Drugog svetskog rata, ali ovakvo izdanje još nije napravljeno - kaže za "Novosti" direktor Muzeja genocida, istoričar Veljko Đurić Mišina. - Osim što će to biti sinteza svih saznanja o mračnom dobu NDH, enciklopedija će biti i najbolji odgovor na učestale pokušaje revizije istorije u današnjoj Hrvatskoj.

Pročitajte još: Hrvati uz NDH, u partizanima ratovali Srbi

Prema Đurićevim rečima, u izradi ovog dela biće primenjena metodologija izraelske enciklopedije, a očekuje se i pomoć stručnjaka iz Jad Vašema. To podrazumeva da svaka odrednica sadrži ne samo pojam vezan za genocid, već i relevantne dokaze - nazive mesta i imena aktera, dokumenta i fotografije. Obrada građe, prema planu, trajaće oko četiri godine, a enciklopedija će po završetku posla biti objavljena dvojezično (srpski, engleski) u štampanom i digitalnom formatu. Prvi primerci biće poslati na više stotina adresa širom sveta, a među adresantima naći će se ustanove za istraživanje posledica Drugog svetskog rata, muzeji i biblioteke širom sveta.

- To će biti najbolja brana od prekrajanja istorije i zloupotrebe događaja iz prošlosti. Genocid nad Srbima, Jevrejima, i Romima u NDH bio je sveobuhvatan i protezao se na više od deset komponenti - od zakonodavstva, ekonomije, propagande, religije, pa sve do sistemskog organizovanja egzekucija. Delo koje pripremamo obuhvatiće sve ove oblasti - objašnjava Đurić.

 

POMOĆ REPUBLIKE SRPSKE

IZRADA Encikopedije genocida u NDH biće najveći poduhvat domaće istoriografije, iza kojeg će sredstvima i drugom pomoći stajati i Republika Srpska. Istoričari iz Srpske izuzetno su zainteresovani za rad na ovom delu. Na čelu banjalučkog tima saradnika stajaće istoričar Dragan Davidović, sadašnji direktor sekretarijata za vere Republike Srpske, koji će biti i jedan od urednika izdanja.

ŽRTVE NA 1.000 STRATIŠTA

KOLIKI je posao pred timom saradnika na Enciklopediji genocida svedoči podatak da su Srbi, Jevreji i Romi masovno ubijani na čak 1.000 stratišta, od kojih mnoga do danas nisu ni tačno locirana niti obeležena. Dodatni problem istoričarima pravi i činjenica da stradanje u vreme fašističkog režima Ante Pavelića posle rata nikada nije celovito istraženo niti do kraja dokumentovano i sistematizovano.

 

in4s.net

Србе нико није питао за југословенски експеримент, а он се показао фаталним за српске интересе

7-9 minutes

---

Пише: Срђа Трифковић

Протеклих дана, низом углавном скромних скупова, обележавана је стогодишњица пробоја Солунског фронта.

Значај тог догађаја из ране јесени за Србе – како у двема окупираним краљевинама тако и у хабзбуршким земљама – био је уистину немерљив.

Са војног становишта, указао је на значајну улогу једног „периферног" ратишта у убрзању колапса непријатеља на кључном, конкретно западном фронту. У стратешком смислу, оно шта Британцима није успело амфибијском операцијом на Галипољу 1915. успело је Савезницима на балканском фронту септембра 1918. У реализацији тог задатка српска је војска одиграла одлучујућу улогу.

На политичком плану, пробој фронта у Македонији огледао се током јесени 1918. у драматичним збивањима широм аустроугарских земаља. Као плод муњевитог продора српских и савезничких снага дошло је до убрзаног урушавања црно-жуте монархије и до револуционарних превирања која су претходила уједињењу од 1. децембра 1918.

Силе Атланте све до ратне завршнице нису предвиђале стварање Југославије, нити распад Аустроугарске. Тајни уговори, са Италијом 1915. и са Румунијом 1916, предвиђали су територијално смањење Монархије; но британски пермијер Лојд Џорџ све до почетка 1918. понављао је да не жели њен распад.

У „Четрнаест тачака" председника САД Вилсона из јануара 1918. такође је испрва била предвиђена аутономија за народе унутар Монархије, а не њихов пуни суверенитет ван ње.

Ратни циљеви Србије предвиђали су тзв. „велико" и „мало" решење, од којих је оно прво званично проглашено за ратни циљ Нишком декларацијом децембра 1914.

У прво време ово је имало реторичко-пропагандни карактер; српски војник се борио за опстанак, а не за „ослобођење поробљене браће". Међутим, на стратешкој линији „великог" решења, мада са друкчијом мотивацијом, нашао се и самопроглашени Југословенски одбор, кога су у Лондону 1915. основали хрватски, српски и словеначки емигранти из Аустро-угарске.

Чланови Одбора су подстрек за деловање добили вешћу о закључењу Лондонског уговора у пролеће 1915, којим је већи део Далмације обећан Италији као награда за улазак у рат.

Јадранска преокупација Одбора била је јасна свима: чинила су га дванаесторица Хрвата (чак осам њих из Далмације), три Србина и један Словенац.

У Одбору нису биле заступљене политичке странке у Монархији нити ма какве друге организације. Хрватско-српска коалиција је била на власти у Загребу, али је Одбор свеједно почео да се представља као представник Јужних Словена у Монархији. Ова тврдња је била без основа. И после смрти цара Фрање Јосифа у јесен 1916. године, већина њих испуњавала је обавезе како на фронтовима у Галицији или на Сочи, тако и у политичким још увек мирним крајевима јужно од Караванки и Драве.

Тежећи изналажењу правно-политичке формуле за спасавање Далмације од Италијана, Југословенски одбор се обратио српској влади на Крфу.

 

Крфска декларација из 1917. представљала је победу „великог" решења, али Савезници му нису били склони. Проширење Србије уједињене са Црном Гором, уз прикључење Босне и Херцеговине, Војводине и Далмације јужно од Сплита, остављало је могућност да се примени Лондонски уговор.

Овим би Словенци били препуштени неизвесној судбини, а Хрвати срубљени на најужу Хрватску и Славонију, стешњени између два ратна победника, вероватно без излаза на море и сигурно без спољних спонзора.

Одлука српске владе да потпише Крфску декларацију и да је поднесе Савезницима као свој званични програм представља једну од преломних тачака српске историје. За Хрвате ова је одлука представљала стратешку победу: Анте Трумбић је пожурио да ода признање Србији на „жртви" коју подноси „јединству нашег троименог народа."

Независно од збивања на Крфу, током последњих месеци рата међу Хрватима је растао страх од италијанских тежњи на источној обали Јадрана уколико их распад Монархије затекне саме и неспремне. Под снажним утиском пробоја Солунског фронта, ово је навело чак и хрватске политичаре правашког, националистичког кова да се приклоне југословенском решењу као средству заштите и очувања хрватских националних интереса.

Октобра месеца владајућа Хрватско-српска коалиција у загребачком Сабору покренула је оснивање Народног вијећа које је прогласило Државу Словенаца, Хрвата и Срба од јужнословенских земаља Монархије.

Гласање у Сабору о раскиду свих веза са Мађарском и Аустријом, 29. октобра 1918. године, обављено је у атмосфери опште еуфорије. Чак су и црно-жути лојалисти, франковци, гласали за овај предлог.

Догађаји који су уследили пробоју фронта током јесени 1918. представљају основу за три кључне примедбе и оптужбе хрватских националиста против југословенске државе: да је она створена илегално; да хрватски народ није био консултован; и да је прекинут континуитет хрватске државности.

Са друге стране, ни Срби нису били питани. Њихови вођи, предвођени регентом Александром Карађорђевићем, без легитимног мандата гурнули су их у југословенски експеримент који се показао дугорочно фаталним за српске интересе.

Околности током јесени 1918. онемогућавале су настанак уставно-правног оквира који би задовољио разнолике традиције и тежње. Догађаји су били бржи од тежњи Народног вијећа да преговара о условима уједињења. Италијанске трупе су се искрцале у Далмацији и напредовале чак и даље од линије предвиђене Лондонским уговором.

 

Из Сплита су у Загреб упућивани хитни апели да се затражи акција српске војске. Осим тога, владајуће слојеве захватио је страх од ширења бољшевизма. Широм Хрватске био је на помолу колапс државног апарата. Преувеличане вести о појави тзв. зеленог кадра створиле су утисак да расте опасност од црвене револуције. Незадовољни сељаци, гладни грађани и колапс валуте створили су атмосферу ванредног стања.

Под претњом хаоса, или под утиском да он већ непосредно наступа, Народно вијеће је почело да доноси ад-хок одлуке без консултовања са Сабором; тиме је почело да делује не као уставно, већ као револуционарно тело.

Крајем новембра 1918, док се разматрало слање делегације са понудом уједињења регенту Александру, није било ни времена ни услова да се поштују уставноправне норме у духу Пакте Конвенте и традиције хрватског државног права.

Уједињење је дошло прекасно; тој теми ћемо се несумњиво још враћати у месецима пред нама.

Да је кнез Михаило поживео, да се догодило у време Кавура и Бизмарка, пројекат би можда имао шансе. Пола века касније, међутим, процес одвојеног политичког развоја и формирања различитих, чак некомпатибилних идентитета, био је отишао предалеко.

Срби и Хрвати користили су језички национализам у облику југословенске идеје као помоћно средство сопствене националне интеграције, али са битно различитим интерпретацијама садржаја те идеје.

Мит о етничкој или пак крвној (Цвијић би рекао расној) сродности „Југословена" био је увелико анахрон и превазиђен у време када је био примењен. Тај деветнаестовековни концепт почивао је на тројној етно-језичкој подели Европе коју су измислили романтичари у деценијама пре 1848.

Југославија је била типична „имагинарна заједница" ентузијаста који нису допуштали чињеницама да стану на пут њиховој визији.

Идеологији југословенства – хибридној, новокомпонованој и емотивно празној – недостајало је утемељење које пружају интегришући митови и стари идентитети.

Пре 1918. није постојао никакав „југословенски народ". Он ни потом није могао да буде стваран вољом једног владара, нити квазинаучним теоретисањем шачице антрополога, али је њиховом вољом и интервенцијом на крају обезвређена крвава жртва српских див-јунака, од Цера и Колубаре до Кајмакчалана и Ветерника.

Трагично…

Извор: Све о Српској

 

Vučić: Moja kosovska politika je doživela poraz

 

beta.rs

Vučić: Moja kosovska politika je doživela poraz

7-9 minutes

---

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom govora na sednici Glavnog odbora njegove Srpske napredne stranke (SNS) izjavio da se Srbija pet godina trudila da vrati pitanje Kosova na pregovarački sto, ali da je trenutno ta politika "doživela poraz".

"Moja politika da Srbija sačuva dosta toga na Kosovu i Metohiji je doživela poraz, ta politika nije pobedila, zato što Srbi više vole da plaču nad nečim što je davno izgubljeno (nego da dobiju nešto za uzvrat)... Sve što smo mogli da dobijemo smo ispustili i izgubili zbog reakcija u Srbiji, koje su osudile svaki moj pokušaj (sprovodjenja) kosovske politike", naveo je Vučić.

Dodao je da je prvu rundu dobila "Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobedjuje".

"Plašim se da nećemo imati novu šansu, ali ćemo nastaviti da se borimo za naš narod na Kosovu i Metohiji", kazao je Vučić.

Po njegovim rečima, u istoj grupi koja se borila protiv njegove politike za Kosovo u istoj grupi i "nevladine organizacije, i Sonja Biserko, i najtvrdji nacionalisti".

On je rekao da mnogi akteri sa Zapada ne žele da se Srbija meša u pitanje Kosova i da je to proizvod neodgovorne i katastrofalne politike koja je prethodila.

"Sami smo sebe izbacili iz UN-a, 2012. godine smo sami doneli presudu protiv sebe (Medjunarodnog suda pravde), 2011. godine smo postavili granicu na Brnjaku izmedju Srba i Srba", rekao je Vučić.

On je obavestio prisutne članove svoje stranke da "ima velku bojazan" od "svega što se nadvilo nad Srbijom", misleći na trenutnu situaciju u regionu, zbog suprotstavljenih interesa velikih sila i da niko ne može da predvidi "šta će se desiti u sledećih 15-20 dana".

"Srbija je svojom odgovornošću osiguravala mir i stabilnost u regionu. Vodili smo računa da ne ugrozimo Srbe koji žive u regionu, da njih ne dovedemo u tešku poziciju ni na koji način. Ne zaboravite da mnogi Srbiju smatraju remetilačkim faktoru, misleći da je Srbija može da postane nečiji prijatelj kad je slaba i kada sebe unižava", rekao je Vučić.

On je ocenio da je Srbija po nezaposlenosti, stopi rasta i nivoa javnog duga jedna od najboljih u regionu.

"Nisam siguran da to svi žele. 'Oni' nas optužuju za sve nedaće, oni smatraju i Republiku Srpsku remetilačkim faktorom. Valjda treba da prećutimo Jasenovaci i Jastrebarsko... Ja sam spreman da se izvinim kada smo pogrešili, ali neću da stavljam žig na čelo Srbije i moj posao je da štitim intererese zemlje", kazao je Vučić.

Vučić predložio da SNS nove stranačke organe bira sledeće godine

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić predložio je danas na sednici Glavnog odbora SNS u Beogradu da se novo rukovodstvo SNS bira na izbornoj skupštini u maju ili septembru sledeće godine.

On je rekao da bi do tada trebalo da se održi izborna skupština, kako bi SNS bila spremna da se novom energijom, snagom i poštenim ljudima krenu u pripreme parlamentarnih izbora 2020. godine.

Vučić je kazao da će to novo rukovodstvo morati da se pridržava starih principa "da je Srbija najvažnija, da je najvažnija zdrava ekonomija, zaštita nacionalnih interesa, da znamo da kažemo izvinite kada pogrešimo, ali da ne jurimo po svetu da se izvinjavamo onima koji nama treba da se izvine".

"Moramo da budem realni, pametni i mudri i da za svoj narod izvučemo najviše i ne uvodimo u ratove, nego sačuvamo mir i stabilnost", rekao je Vučić.

On je kazao da kadrovi SNS moraju da rade mnogo više i bolje i da moraju sebe da menjaju, ako hoće da opstanu.

Vučić je uputio kritike jednom, kako je rekao, malom delu svoje stranke koji "više podseća na funkcionere Saveza za Srbiju i one koji su opljačakali Srbiju kada su bili na funkciji".

"Ima funkcionera koji govore da će doći do promena u Vladi Srbije uskoro. 'Odneću ja Vučiću pare pa ću tako da ga kupim da obezbedim da budem ministar odbrane ili bilo čega drugog'. Ajd' da vidim, dodjite, donesite pare, pa da vidim šta ćete da branite ministarstvo ili rešetke u zatvoru", rekao je Vučić.

On je pozvao gradjane da, kada god se neko pozove na njega ili SNS i bilo šta traži za stranku ili za njega, odmah odu u prvu policijsku stanicu i to prijave policiji.

"Slobodno ga terajte u majčinu, jer taj nije doneo ništa dobro ni meni ni SNS, znajte da je to neka lopuža u pitanju i prijavite ga policijskoj stanici", rekao je Vučić.

On je najavio da će prvih deset godina stranke obeležiti u Kraljevu koje su, kako je ocenio, oni koji su na vlasti bili pre SNS, razorili i opljačkali, čak i tokom obnove od zemljotresa.

Vučić je na sednici Glavnog odbora govorio i o ekonomskim reformama, privrednom rastu, stranim investicijama i suficiti u državnom budžetu, smanjenju nezaposlenost, otvaranju fabrika.  

Vučić je kazao da je ostalo još dosta da se uradi, a da su uspeli ono što su postigli jer su za saveznika imali narod i penzionere koji su podneli najveći teret.

Rekao je da je Srbija danas jedna od zemalja sa najvećim nivoom stranih direktnih investicija, da je nezavisna, suverena i slobodna zemlja i da hoće saradjue sa svima i ima kontakt i na Istoku i Zapadu.

Osvrnuo se i na podrugljive komentare zbog njegove izjave o "letećim automobilima" i izvozu svinjskih papaka u Kinu navodeći da je kritičarima smešna borba za srpskog domaćina i seljaka.

Vučić kritikovao kolege iz SNS što nisu snažnije branili Anu Brnabić

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je danas stranačke kolege jer nisu dovoljno stali u zaštitu i odbranu premijerke Ane Branbić kojoj je jedan od lidera opozicije uputio uvrede i pretnje.

On je na sednici Glavnog odbora SNS u Beogradu rekao da su više reagovali na "neke gluposti" nego kada je jedan od lidera opozicije zapretio silovanjem premijerki.

"Ako nećete da se sukobite sa onima koji direktno propagiraju silovanje, onda nemojte da budete u ovoj stranci. Ne sme naša stranka da postane ono što su oni i zato stranka mora imati borce koji će da se bore rečima, idejom, marljivošću, da se bore za svoje kolege, prijatelje i normalnu Srbiju. Srbija nije normalna ako neko silom hoće na vlast da dodje ili propagire silovanje", istakao je Vučić.

Vučić je za predsednika sindikata Sloga i jednog od osnivača Saveza za Srbiju. Željka Veselinovića koji je uputio uvrede Ani Brnabić rekao da je "kreten".

"Jel' treba da postane normalno u Srbiji da se poziva na silovanje i da to bude način komunikacije sa ženama. Zamislite da je to neko rekao vašoj majci, sestri, ženi bilo kome, da li biste to voleli, ali pošto je Ana (Brnabić) onda da ćutimo, da ne reagujemo", upitao je Vučić svoje stranačke kolege.

On je istakao da ga ne interesuje zašto ćute profesori, akademici, "samoproklamovana elita, ali da ga interesuje zašto su na uvrede ćutali naprednjaci.

Željko Veselinović je pre nekoliko danas na društvenoj mreži Fejsbuk vredjao premijerku pošto se nije složio sa njenim izjavama o rialiti programu i jer je, kako je ocenio, stala na stranu vlasnika Televizije Pink, a ne na stranu ministra kulture Vladana Vuksoavljevića koji je kritikovao rialiti programe i zatražio njihovo uklanjanje s televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Sednica GO je posle Vučićevog govora zatvorena za javnost. Na dnevnom redu je program stranačkih aktivnosti koje uključuju i nekoliko predstojećih lokalnih izbora, kao i osnivanje fondacije koja će nositi ime Brane Crnčevića, jednog od osnivača SNS.

View article...