politika.rs

Како да постанемо „велики Руси"

Зо­ран Иво­ше­вић

5-6 minutes

---

Ре­дов­но и са за­до­вољ­ством чи­там тек­сто­ве Ми­ро­сла­ва Ла­зан­ског. Про­чи­тао сам и ко­лум­ну „Ма­ли и ве­ли­ки Ру­си" („По­ли­ти­ка", 15. де­цем­бар 2018), у ко­јој упо­зо­ра­ва да је ши­ре­ње НА­ТО-а на ис­ток већ пре­ко­ра­чи­ло гра­ни­це Ср­би­је, ву­ку­ћи и су­ро­гат др­жа­ву Ко­со­во са­мо­про­кла­мо­ва­ну у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни, ко­јом се про­ши­ру­ју гра­ни­це дав­но про­јек­то­ва­не „ве­ли­ке Ал­ба­ни­је".

Ла­зан­ски упо­зо­ра­ва на то да су Аме­ри­кан­ци пре­ва­ри­ли Ру­се „око ши­ре­ња НА­ТО-а на ис­ток" и Ср­бе „око фор­ми­ра­ња ко­сов­ске вој­ске и ње­ног рас­по­ре­ђи­ва­ња по це­лој те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва", кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју УН 1244, Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум и до­го­вор из Бри­се­ла са НА­ТО-ом­. Он кон­ста­ту­је да су се Ру­си већ „осве­сти­ли и ви­ше ни­шта не ве­ру­ју Аме­ри­ма и За­па­ду", али се пи­та да ли је до­шло вре­ме „да се и ми осве­сти­мо док не бу­де ка­сно и Ср­би­ја бу­де све­де­на на пре­ку­ма­нов­ске гра­ни­це".

Јер „ко­сов­ска вој­ска ће не­сум­њи­во јед­но­га да­на или но­ћи ући на се­вер Ко­со­ва", су­прот­но ла­ко­вер­но за­кљу­че­ном усме­ном до­го­во­ру са НА­ТО-ом­ у Бри­се­лу. За­кљу­чу­је ова­ко: „За­пад је од­лу­чио да рас­цеп­ка Ср­би­ју, по­сле Ко­со­ва ће на ред, нај­ве­ро­ват­ни­је, до­ћи Ра­шка, а он­да Вој­во­ди­на. Ус­пут и Ре­пу­бли­ка Срп­ска." На пи­та­ње за­што то ра­де, од­го­ва­ра: „За­то што За­пад у Ср­би­ма ви­ди ма­ле Ру­се", а они се мо­гу су­прот­ста­ви­ти том ви­ђе­њу са­мо ако по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си". Ла­зан­ски на кра­ју по­зи­ва да о то­ме раз­ми­сли­мо, али без „удво­рич­ког и увла­кач­ког по­на­ша­ња пре­ма НА­ТО-у".

Ода­зи­ва­ју­ћи се на ње­гов по­зив, из­но­сим сле­де­ће ми­шље­ње:

За­пад би пре­стао да нас сма­тра „ма­лим Ру­си­ма" ако би­смо, као пр­ви ко­рак, по­зва­ли Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју да на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу ко­јом би се за­у­ста­ви­ла екс­пан­зи­ја НА­ТО-а на ис­ток, али и пре­ма ду­би­ни Ср­би­је. Ср­би­ја, уз са­гла­сност обе ве­ли­ке си­ле, већ уче­ству­је у за­јед­нич­ким ве­жба­ма и са сна­га­ма НА­ТО-а и са сна­га­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. По­што ме­ђу њи­ма по­сто­ји са­гла­сност да се ти­ме не на­ру­ша­ва вој­на не­у­трал­ност Ср­би­је, њу не би на­ру­ши­ло ни ин­ста­ли­ра­ње ру­ске вој­не ба­зе на тлу Ср­би­је, јер се у ње­ној ју­жној по­кра­ји­ни већ на­ла­зи вој­на ба­за НА­ТО-а (Бонд­стил), ко­јом ко­ман­ду­је аме­рич­ки ге­не­рал. Вој­на не­у­трал­ност зах­те­ва­ла би да се број вој­них ве­жби Ср­би­је са НА­ТО-ом­ сма­њи, ка­ко би се из­јед­на­чио са бро­јем вој­них ве­жби Ср­би­је и ар­ми­је Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. НА­ТО има кан­це­ла­ри­ју у згра­ди Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ср­би­је, па би у скла­ду са не­у­трал­но­шћу би­ло и то да и ар­ми­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­је има се­ди­ште у ис­тој згра­ди, а не­ма га.

Не­у­трал­ност зах­те­ва да оба парт­не­ра бу­ду рав­но­прав­на у вој­ној са­рад­њи са Ср­би­јом, а НА­ТО је „рав­но­прав­ни­ји" од Ру­си­је. Он то не за­слу­жу­је, јер је 1999. го­ди­не зло­чи­ном про­тив ми­ра из­вр­шио агре­си­ју на Ср­би­ју, а и за­то што је по­др­жао и опре­мио ко­сов­ску вој­ску, кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244 и Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум.

У вој­ној не­у­трал­но­сти Ср­би­је Ру­си­ја има сла­би­ји по­ло­жај од сна­га НА­ТО-а и за­то што то од­го­ва­ра Европ­ској уни­ји. Кључ­не др­жа­ве Уни­је при­зна­ле су Ко­со­во као др­жа­ву, па на­сто­је да је што пре ви­де у са­ста­ву НА­ТО-а, ко­јем и сâме при­па­да­ју. Во­де­ћу уло­гу у том са­ве­зу има Аме­ри­ка, а њен ам­ба­са­дор у При­шти­ни по­здра­вља про­тив­прав­но фор­ми­ра­ње ко­сов­ске вој­ске. Ту чи­ње­ни­цу, на­жа­лост, по­др­жа­ва и ве­ћи­на чла­ни­ца Европ­ске уни­је, а све то пре­ти ми­ру јер угро­жа­ва си­гур­ност Ср­ба на Ко­со­ву и чи­та­вом за­пад­ном Бал­ка­ну.

За­то и ва­ља упу­ти­ти апел Ру­си­ји да ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу на тлу цен­трал­не Ср­би­је. Ова ба­за би, сва­ка­ко, ути­ца­ла на то да гра­ђа­ни Ср­би­је у очи­ма Аме­ри­ке и чи­та­вог За­па­да по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си" и бу­ду без­бед­ни­ји не­го што су би­ли као „ма­ли Ру­си". Ла­зан­ском ва­ља ве­ро­ва­ти.

Ни­сам при­ста­ли­ца вој­них ба­за ве­ли­ких си­ла у ту­ђим др­жа­ва­ма, али ако на срп­ској те­ри­то­ри­ји већ по­сто­ји аме­рич­ка НА­ТО ба­за, ма­ње је зло да по­сто­је и аме­рич­ка и ру­ска вој­на ба­за.

Бив­ши су­ди­ја Вр­хов­ног су­да Ср­би­је и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

iskra.co

ЛАЗАНСКИ: Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

6-8 minutes

---

25.12.2018. - 12:16

 

Фото: intermagazin.rs

Зашто Трамп повлачи војску из Сирије и Авганистана? Јесу ли Американци само поновили совјетске грешке у тој земљи и да ли је најдужи амерички рат у историји уједно и први амерички пораз после Вијетнама? О томе су у емисији „На нишану Лазанског" говорили новинар Милан Мишић и социолог Слободан Рељић.

Повлачење америчке војске из Сирије и повлачење или редуковање броја америчких трупа у Авганистану резултат је, каже Мишић, Трамповог спољнополитичког незнања.

„Он се очигледно одваја од формуле која је досад важила у формулисању спољне политике, а то је да је она резултат консензуса председника, Конгреса, војноиндустријског комплекса, обавештајне заједнице, крупног бизниса… Дакле, нешто о чему се прво преговара, а када се договор постигне, онда се сви тога чврсто држе. Он је сада практично трећину Сирије на коју је имао утицаја препустио Русији и Ирану, а да заузврат није добио ништа", каже Мишић.

Трамп је очигледно, додаје Мишић, направио договор са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом око повлачења америчких трупа из зоне коју контролишу сиријски Курди, али критичари америчког председника полазе од чињенице да заузврат није добио ништа.

Образложење да се америчке трупе из Сирије повлаче зато што је ДАЕШ поражен јесте привид, напомиње Мишић, јер та терористичка скупина сада само више нема територију. Борци ДАЕШ-а помешали су се са становништвом, спремни да се активирају први пут када им прилике то дозволе.

На Трампову одлуку о повлачењу трупа може се гледати и у светлу стратегије Збигњева Бжежинског и Хенрија Кисинџера, „реци да си победио и изађи из игре", али на Блиском истоку је проблем што, како Мишић каже, игра још није завршена.

Као илустрацију Трампове блискоисточне политике, Мишић наводи да Трамп истовремено подржава санкције Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата према Катару, земљи у којој се налази највећа америчка база. Истовремено, Америка Катару продаје борбене авионе. Поставља се питање која је америчка стратегија у региону Блиског истока.

Рељић каже да се поставља и питање шта је са консензусом унутар самих Сједињених Држава — они са којима Трамп треба да се договори су са њим у директном сукобу.

Да не излази из Сирије и Авганистана, Трамп би био критикован зато што не испуњава своја предизборна обећања.

„То је један рат, унутарамерички рат, а постоји и проблем што су они рат у Сирији изгубили. Колико разумем, у Авганистану је врло ризична ситуација у којој морате да преговарате са талибанима, а талибани траже да преполовите војску да би са вама преговарали. Дакле, талибани више нису осветници који јуре по пољима, они постају реална сила. Неки кажу да је повлачење из Сирије предупређење те невоље која је САД задесила у Авганистану", каже Рељић.

Посматрајући ситуацију на Блиском истоку, Америка не може више да буде схваћена у улози контролора. Америка понавља грешку СССР-а покушавајући да племенско друштво, какав је Авганистан, уведе у фазу раног капитализма, али, према Рељићевим речима, то за Америку није ништа ново.

„Сада је очигледно да они више немају ту силу да могу да намећу те своје моделе. Мислим да Трамп опстаје управо зато што су његове одлуке непредвидиве за војноиндустријски комплекс, односно за његов део. Мислим да та подела није буквална, да постоје линије поделе унутар свега тога. Нису сви у војноиндустријском комплексу против тога што он ради. И друго, имајте на уму да је америчко друштво подељено друштво. После Трамповог избора, оно је расечено на пола и никаквим политичким договорима да реши унутрашње ствари", објашњава Рељић.

Врста владавине карактеристична за америчку спољну политику више не функционише и Америка ће бити принуђена да дели своју моћ, додаје Рељић.

Ради се, како Рељић каже, о померањима друштвене моћи.

„Овде се не ради само о томе да распоредиш војску и нешто освајаш. Да би нешто освајао, морају да постоје друштвени услови. Читав НАТО данас функционише као Црвена армија — хајде да вас бранимо, а сви бисмо волели да нас они не бране. Не знам има ли пет земаља у оквиру НАТО-а које не би више волеле, када их питате тајно, да их бране Руси, него НАТО. Дакле, НАТО има проблем своје друштвене функционалности", каже Рељић.

У Авганистану је у једном тренутку било око 150.000 НАТО војника, који нису могли ништа талибанима којих је било око 5.000, подсећа Мишић, а главна дилема била је како се „часно повући" — не признати пораз, а повући се.

Убиство Осаме бин Ладена показало се као недовољно јер се у међувремену појавио ДАЕШ (Исламска држава).

„Исламску државу као идеју није било могуће победити, оно што је било могуће, то су урадили — да их са те територије коју су држали у Сирији и Ираку протерају. Али то не значи да су победили, као што тврди Трамп. Да није победа види се и по томе што се у Европи веома често догоди нека диверзија", каже Мишић.

Говорећи о писму које је амерички председник послао српском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију, Рељић сматра да се ради о шареној лажи.

„Тај човек не разликује Балкан од Балтика, зато што један дан излази из Сирије, други дан ће можда тамо да се измисле неки бојни отрови, па ће ипак да остане… У овом тренутку, на свим странама са којима ми радимо нема неког озбиљног преговарача. Ту је Столтенберг, који представља НАТО, а у ствари га не представља; ту је Могеринијева, коју ће идуће године у Италији морати да тражите уз помоћ агента; ту је Трамп, који има много већих проблема него што је Косово. И онда се сетио Кемп Дејвида, где треба да се сликају они које ће он да уведе у причу", каже Рељић.

Писмо не улази у дубину проблема и, према Рељићевом предвиђању, неће произвести никакве последице.

Трамп се повлачи из Сирије, можда и из Авганистана, дај боже да се америчка војска повуче и из базе „Бондстил" на Косову, кажу саговорници Мирослава Лазанског.

Спутњик

 

Разбијена приштинска обмана о силовањима

novosti.rs

Razbijena prištinska obmana o silovanjima

D. VUJIČIĆ / S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

5-6 minutes

---

Kako su albanski lideri sa KiM iskoristili žrtve seksualnog nasilja za propagandu. Govore o 20.000 Albanki koje su zlostavljane, a nadoknadu prima njih oko sto

NA poziv privremenih institucija u Prištini da se prijave žrtve silovanja u ratu na KiM odazvalo se oko 800 ljudi. Tek nešto više od sto ostvarilo je pravo na mesečnu nadoknadu u iznosu od 230 evra, jer su pretrpeli seksualno nasilje tokom sukoba.

Ovi zvanični podaci daleko su od brojke od 20.000 žena, za koje lideri Albanaca, u okviru propagande za nezavisnost južne srpske pokrajine, tvrde da su bile žrtve silovanja, a nedavno ju je u svom govoru pomenuo i predsednik tzv. Kosova Hašim Tači. I to baš u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, čiji su eksperti i uradili izveštaj o žrtvama seksualnog nasilja na KiM, gde piše da se ne zna tačan broj žrtava. Predstavnica UN Šivon Hobs, koja je učestvovala u stvaranju ovog dokumenta, objasnila je u jednom od razgovara da ova računica nije tačna, jer nije izvedena po pravoj formuli.

Projekat povećavanja broja žrtava najviše je "gurala" bivša predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga koja i danas sve svoja diplomatska poznanstva koristi u svrhu širenja propagande. Sa druge strane, ne pominje se da je među žrtvama bilo i Srpkinja, Romkinja i predstavnica ostalih nealbanskih zajednica.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, osuđujući ovaj užasan vid nasilja, kaže da tvrdnje Albanaca ne stoje.

- Kada je upućen poziv da se prijave žrtve silovanja, javilo se njih 782, a pravo na odštetu je odobreno za svega 137 žrtava. Broj ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaki žrtvu pojedinačno, ali, isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja - objašnjava Dačić. - Albanci koriste broj od 20.000 silovanih žena i pozivaju se na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja ovaj podatak uopšte ne poseduje.

Na osnovu odluke privremene kosovske vlade, počeo je proces prijavljivanja za priznavanje i verifikaciju statusa silovanih osoba od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine, kako bi im bila isplaćivana nadoknada od 230 evra mesečno. Do polovine godine apliciralo je oko 550 ljudi. Razmatrano je oko 220 slučajeva - 113 je ostvarilo status žrtve seksualnog nasilja - 108 žena i pet muškaraca. U februaru je bio prijavljen 91 slučaj, martu 232, aprilu 115, maju 95, a junu 30.

I pripadnici OVK silovali i ubijali

Blagica Radovanović iz NVO "Santa Marija" iz Zvečana koja je bavi zaštitom zlostavljanih žena i dece kaže za "Novosti" da nema zvaničnih podataka o broju silovanih.

- Među žrtvama je bilo i Srpkinja i Albanki. Brojka o 20.000 o kojoj govore albanski političari izvedena je samo za svrhe projekta stvaranja nezavisnog Kosova. Ona je daleko od istine i služi samo kao deo lobiranja za albansku nezavisnost pred svetom - objašnjava Radovanovićeva.

Ona dodaje da se zalaže da se dođe do pravog broja žrtava zbog žena koje su pretrpele traume i kojima je mnogo godina kasnije, teško da o tome govore.

Atifete Jahjaga

PREPISALI "BOSANSKI SCENARIO"

SCENARIO o "naduvanom" broju žrtava, Albanci su preuzeli od Bošnjaka. Bivši član Predsedništva BiH Haris Silajdžić u UN je plasirao priču da su Srbi u BiH silovali više od 200.000 muslimanki. Izveštaj britanske političarke Ane Vurburton "otkrio" je da je silovano deset puta manje - 20.000 muslimanki.

Haris Silajdžić

Ipak, članovi komisije za njegovu izradu nazvali su ga lažnim i bez dokaza. Zatim je u UN pod "palicom" Tadeuša Mazovjeckog, nekadašnjeg izvestioca Komisije za ljudska prava UN, objavljen podatak da je u BiH mučeno 12.000 žena.

Registrovali su da je, kao posledica silovanja, bilo 119 slučajeva trudnoće (79 muslimanki). Pojavljivali su se i "podaci" da je čak 30.000 dece rođeno zbog seksualnog nasilja, što je trebalo da bude pretočeno u još jedan izveštaj profesora islamskog prava sa Čikaškog univerziteta, Egipćanina Šerifa Basiunija. Njegovim istraživanjem utvrđeno je da je bilo 800 žrtava silovanja i 600 počinalica.

I HARADINAJA OPTUŽIVALE ŽENE

PREMA podacima kojima raspolažu naše bezbedonosne službe i pravosudni organa, 36 osoba srpske i romske nacionalnosti bile su žrtve silovanja. Međutim, mora se imati u vidu da oni koji su trpeli ovakav vid nasilja o njemu teško ili uopšte ne govore. Većina žrtava iz pomenutih 36 slučajeva su i ubijene.

Poznat je slučaj pripadnika tzv. OVK Ljuana Mazrekua, koji je priznao da je u selu Klečka silovao više Srpkinja, među kojima i devojčicu Jovanu. Teroristi predvođeni Antonom Ljekajem, su sa romske svadbe u Đakovici 1999. odveli i silovali više Romkinja. Ljekaj je osuđen i odležao kaznu od 13 godina. Premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj oslobođen je u Hagu, a na teret su mu stavljani silovanje i likvidacija Romkinje Sanije Baljaj.

 

Washington menja svetski poredak na vlastitu štetu

pcnen.com

Washington mijenja svjetski poredak na vlastitu štetu

Objavio/la PCNEN

3-4 minutes

---

Drugi pišu 22. Dec. 2018. | 07:00

Autor: Dr Paul Craig Roberts

Arogancija Washingtona je na djelu još od doba Clintonovog režima, a sve u cilju uništavanja moći i relevantnosti Sjedinjenih Država.

Ova web stranica ima čitaoce iz raznih zemalja. Najčešća pitanja naše publike se tiču svjetskog poretka. Postoji spoznaja da bi kontrola Washingtona mogla oslabiti, što pruža nadu ljudima. Pošto sam upitan za vlastito mišljene o tome, u nastavku teksta donosim odgovor.

„Svjetski poredak se već promijenio. Kina ima veću i moćniju industrijsku proizvodnju nego SAD, a domaći potrošački potencijal je četiri puta veći nego onaj u SAD-u. Budući da se cjelokupna ekonomija temelji na potrošačima, Kina posjeduje četiri puta veći ukupni potencijal od SAD-a.

Rusija ima daleko sposobniju vojsku sa sistemima oružja kojima američki ne mogu parirati. SAD se utapa u dugovima, a ilegalne i neodgovorne sankcije koje Washington pokušava nametnuti drugima tjeraju najveće svjetske zemlje daleko od korištenja američkog dolara kao svjetske rezervne valute i još dalje od američkih finansijskih sistema kao što je SWIFT. Sjedinjene Države su već jednom nogom u grobu. Svaka zemlja dovoljno glupa da sklopi savezništvo sa SAD-om se veže za mrtvaca koji hoda.

Predsjednik Eisenhower, general sa pet zvjezdica, upozorio je Amerikance prije 57 godina da vojni i sigurnosni kompleks već predstavlja prijetnju sposobnosti američkog naroda da kontrolira vlastitu vladu. Danas je taj isti vojno-sigurnosni kompleks ustvari vlada. Kao što je Udo Ulfkotte dokumentirao u svojoj knjizi, Novinari za najam: Kako CIA kupuje vijesti – ne, ne možete pronaći kopiju osim one na njemačkom jeziku u njemačkim knjižarama – kako neovisno novinarstvo više ne postoji.

Veliki dio svijeta to ne razumije. Osim materijalnih interesa ruskih i kineskih kapitalista, veliki dio omladine obje supersile, pa čak i one iranske, podlegao je ispiranju mozga američke propagande. Nevjerojatno ali istinito, ti mladići i djevojke su odaniji SAD-u nego vlastitoj domovini.

Sjedinjene Države su vrlo neuspješne, ali njihova propaganda i dalje vlada svijetom. Posljedica toga je da Washington, na temelju svog propagandističkog uspjeha, još uvijek drži ravnotežu ekonomske i vojne moći. Ovo je iluzija koja vodi Washington u nuklearni rat.

S obzirom na hipersoničnu brzinu, promjenjivost trajektorija i masivnu moć ruskog nuklearnog oružja, rat s Rusijom će rezultirati u nestajanju SAD-a i njihovih vazala, koji su rasprodali europske narode za novac u Washingtonu."

E-pogledi/informationclearinghouse.info

 

iskra.co

ЛАКЕТИЋ: Италијани доставили доказе о штетности НАТО бомби са уранијумом

5-6 minutes

---

19.12.2018. - 8:55

Др Дарко Лакетић, фото: Новости/З. Јовановић

Комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравље становништва, коју је основала Скупштина Србије, на предлог предсједнице Маје Гојковић, интензивно ради на научно-медицинском истраживању које би требало да потврди узрочно-последичну везу између учесталости малигних болести и утицаја токсина, а њен предсједник др Дарко Лакетић очекује да ће оно брзо бити завршено.

У интервјуу за „Новости" др Лакетић каже да се паралелно прикупљају и изјаве породица оних који су се после боравка на контаминираном терену разбољели и преминули, а пристигла је и документација из Италије.

Предсједник Комисије италијанског парламента Ђан-Пјер Скану донио нам је комплетну документацију италијанске комисије са сведочењима више од 300 свједока, резултате тужилачке истраге, као и неколико извршних пресуда. То је све преведено и налази се у бази Комисије.

Како искуство из Италије, гдје су војници који су били ангажовани у саставу Кфор успјели да докажу повезаност боравка у зони НАТО дејстава са обољевањем, може да вам помогне?

-Рад италијанске комисије за утврђивање смртности војника из састава Кфор био је полазна основа за рад наше комисије. Иако су биле десетине случајева са смртним исходом међу војницима Кфор, који су на Космету боравили на терену који је бомбардован, први о томе су после Сузан Мануел, некадашње портпаролке УНМИК, проговорили Италијани.

О штетности осиромашеног уранијума на здравље војника Кфор први је свједочио Енио Летијери, потпуковник италијанске војске који је пред италијанском комисијом успео да докаже ту повезаност токсина и појаве болести. Према незваничним сазнањима, до сада је преминуло више од 100 италијанских војника из састава Кфор на КиМ.

И комисија је почела да прикупља податке.

-Да. Одлазак на терен у Врање донио нам је доста нових информација и бацио ново свјетло на последице НАТО бомбардовања по здравље.

Шта сте установили на терену?

-Током боравка комисије у Врању разговарали смо са запосленима у тамошњем комуналном предузећу који су били на терену око бомбардованог релеја на Пљачковици, али и са породицама преминулих радника.

Од њих 40, десетак је преминуло непосредно после тих радова. Код свих су ранији здравствени налази били уредни, што доказују извјештаји са систематских прегледа, на које су прије тога редовно ишли.

Од чега су касније оболели?

-Неки од малигих, неки од других болести. Али, код већине су се, као заједничко, испољила обољења коже.

Да ли су се те болести појавиле у карактеристичном временском периоду од излагања дејству осиромашеног уранијума?

-Научно је доказано да последице дејства токсина имају свој латентни период. Заправо, научници су сагласни да малигне болести крви и лимфног ткива настају од пет до седам година од излагања организма одређеном токсину, док се солидни тумори јављају после 15 или 20 година. Управо зато је и очекивана учесталост појаве одређених болести коју ми истражујемо.

Да ли се истраживачки рад комисије фокусира на неке одређене групе болести?

-Да, прије свега на одређене болести за које можемо да претпоставимо да је на њихов настанак дјеловао баш одређен токсин који је у току НАТО агресије ослобођен у животну средину.

То су пиралени, деривати бензена, хлора, заправо мноштво супстанци поред осиромашеног уранијума који је врх леденог бријега управо у тим ефектима на људско здравље. Код осиромашеног уранијума хемијски тј. токсични ефекат је снажнији од радиолошког, и више штети него зрачење.

У нашој земљи имамо повећану учесталост (инциденцу) аномалија код новорођенчади. Она је чак три пута већа у односну на Европу. Дјеца се сада рађају са аномалијама много чешће него прије бомбардовања. То је најстрашнија и најтежа од свих последица које су нас задесиле после НАТО агресије.

Резултати и тужба

Када ћете упознати Скупштину и јавност са сазнањима до којих сте дошли?

-Прве извјештаје о досадашњем раду комисија ће ускоро изнијети у Скупштини Србије, док се први, прелиминарни резултати рада могу очекивати 2020. године.

Уколико наше истраживање покаже узрочно-последичну везу између дејства токсина и настанка болести реално је очекивати да грађани и држава предузму одређене кораке у смислу захтева за надокнаду штете.

in4s.net

 

politika.rs

Коме уопште треба Србија

Мирољуб Јевтић

5-6 minutes

---

Од настанка, после Првог и Другог српског устанка, модерна Србија је настојала да буде земља слободе за све, не само за Србе. Чланом 118 Сретењског устава одређено је: „Роб без обзира да ли је дошао сам или са неким, ступањем на тле Србије постаје слободан човек." Колико је то важна чињеница види се из податка да су и Први и Други српски устанак били између осталог верски ратови Срба хришћанске и муслиманске вере. Бој на Мишару био је сукоб с муслиманима Србима из Босне, Други српски устанак је изазван тешким злочинима које је над православнима вршио Србин Мустафа-паша Скопљак из Ускопља у Босни. Он је именован за београдског везира с намером да се освети за пораз на Мишару.

Упркос томе, Срби су муслиманима који су их, до јуче, угњетавали дали сва права. Решењем кнеза Михаила Обреновића и државног савета 1868. ислам је признат од државе. И не само то, држава се обавезала да даје плате имамима, мујезинима и да издржава Бајракли џамију, која је, не заборавимо то, подигнута као знак да су хришћански Срби поробљени.

Исто се десило са осталим вероисповестима у Србији. Са католичком црквом се у току рата 1914. склапа конкордат. А тај рат су бискупи из Словеније и Хрватске благосиљали. И последњим уставом Србија је дефинисана као држава српског народа и свих њених грађана без обзира на националну и верску припадност. А како јој се враћа? Председник Бошњачког националног већа је непосредно после избора изашао у јавност са замишљеном мапом Србије 2025. На тој мапи се јасно показује да је Рашка област отцепљена од Србије као посебна држава. Али посебно је важно да он и Војводину представља као независну државу. Ако би некако могло да се разуме отцепљење Рашке области, како схватити залагање за отцепљење Војводине у којој су Срби већина? Да ли је то пријатељство према Србима?

Председник Националног савета Албанаца с југа Србије је такође изјавио да му је председник Еди Рама. Чини ми се посебно важим да истакнем један мало познат податак. Приликом иницијативе албанских одборника Бујановца да се трг Карађорђе преименује у Скендербег, о томе се изјаснио и Међунационални савет општине. Он је састављен од три Албанца и од по два Србина и Рома. Резултатом 4:3 одлука је усвојена. Врло је лако израчунати да је један глас за био глас једног представника Рома. Јасно је на чијој је страни онај ко између творца модерне Србије Карађорђа и Скендербега бира овог другог?!

Посебно је важно да још радикалнији став према Србији, српству и Србима имају и појединци и неке организације, било политичке било невладине, које воде људи са неспорно српским именима. Један од њих је поводом вишенационалне слике Војводине изјавио да је то мало и да је лоше што тамо нема још више националних мањина и да је штета што уопште тамо Срби чине етничку већину. Или рецимо: „Србија ће постати модерна земља – са Србима или без њих!"

Јасно је да свим побројаним Србија уопште не треба. Коме онда треба? За опстанак Србије су заинтересовани они који баштине идеје којима су се руководили: Карађорђе, Његош, кнез Милош, Хајдук Вељко, војводе Степа и Мишић... Ти људи су неодвојиво везани за православље било као активни верници било као они, а њих је већина, који су атеизирани али везани за православну традицију и историју Срба која је сливена с православљем и Српском православном црквом. Било би неправедно не споменути и бројне мањине које су се опредeлиле за Србију и прихватиле је као своју отаџбину.

Хришћанство уопште, а самим тим и православље, не одобравају етнофилетизам, али стицај околности је учинио да су чак и такве цркве каква је универзална и ненационална католичка стицајем околности  изједначене са етничком егзистенцијом појединих народа, какве су пољска  и хрватска. То је још више случај са православљем где су цркве, опет због околности, аутокефалност, која је суштински ненационална повезали са етничким. Зато што се аутокефалија додељивала црквеним покрајинама  у којима је доминирао један народ.

То су јасне чињенице. Ако људи којима су инспирација Свети Сава, Његош и Карађорђе не држе чврсто дизгине културне политике у својим рукама, уз право других, а посебно националних мањина, да се слободно изразе, онда Срби као нација нити Србија као српска држава немају будућност. Ако Србија не треба Србима зашто би била потребна Немцима! У том случају нема разлога да Србија и даље постоји и могла би слободно да своју територију, историју и културу препусти суседима и „омогући трајни мир" на Балкану.

Професор универзитета и оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

SRPSKI PRINC POSLE 90 GODINA KRŠTEN JE U SRBIJI!

espreso.rs

SRPSKI PRINC POSLE 90 GODINA KRŠTEN JE U SRBIJI! Svima je promakao jedan detalj koji je jako VAŽAN za Srbe (FOTO)

Darko Zlojutro Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

3-4 minutes

---

Princ Stefan Karađorđević na krštenju i kralj Petar II Karađorđević u istoj odori, Foto: Promo

Posle 90 godina konačno je u Srbiji kršten jedan Karađorđević - princa Stefana krtio je patrijarh srpski Irinej.

Detalj koji je svima promakao to je specijalna odora u kojoj je kršten sin princa Filipa i princeze Danice, princ Stefan.

Naime mladi princ Stefan kršten je u odori (odelu) u kojem je kršten kralj Petar II Karađorđević, njegov pradeda.

Kralj Petar od Jugoslavije kršten je u ovom odelu 1923. godine u Beogradu, čin krštenja obavio je patrijarh Dimitrije, a kum je bio britanski kralj Džordž V.

Ono što je posebno interesantno je putešestvije kraljeve odore, koja je specijalno zbog krštenja princa Stefana donešena iz Britanije u Beograd kako bi se mladi princ i najmlađi Karađorđević u njoj krstio.

Kako za Espreso.rs pričaju iz Dvora Karađorđevića, odoru kralja Petra II je pronašla gospođa Dženet Vinsent, čija je baka, gospođa Remzi, živela sa dadiljom kralja Petra od Jugoslavije.

U međuvremenu, odoru za krštenje nasledio je prvo otac gospođe Vinsent, potom sestra i konačno sama gospođa Vinsent, koja ju je pronašla kada je sređivala stvari svoje preminule sestre Dženifer, i kada je shvatila o čemu se radi odmah je stupila u kontakt sa srpskom Kraljevskom porodicom, kako bi im je vratila.

Tako je nastavljena lepa tradicija u Karađorđevićima, a princ Stefan bio je te sreće da ovu odoru nosi na svom krštenju.

Kršteni kumovi princu Stefanu su bili Aleksandar (brat blizanac princa Filipa) i gospođa Petra Lazarević i gospodin Dušan Antunović, dugogodišnji porodični prijatelji prinčevskog para, Princa Filipa i Princeze Danice.

Zajedno sa patrijarhom Irinejom, krštenje je bogoslužio Episkop šabački Lavrentije koji je venčao prestolonaslednika Aleksandra i princezu Katarinu 1985. godine, a takođe je krstio i prinčeve Filipa i Aleksandra.

Princ Stefan posle krštenja dobio je Orden Karađorđeve zvezde foto: Promo

Nakon krštenja, princ Stefan stekao je pravo i obavezu da bude nosilac Velikog Krsta Kraljevskog ordena Karađorđeve zvezde (1. reda), najvišeg odlikovanja Kraljevskog doma.

Podsetimo princ Stefan rođen je u nedelju, 25. februara 2018. u 10:30 časova u Beogradu. Uz blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Irineja, zvona beogradskog hrama Svetog Save oglasila su rođenje novog člana srpske Kraljevske porodice. To je bilo prvi put da je 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objavilo takvo rođenje.

Princ Petar II na svom krštenju foto: Promo

Zvona crkve Svetog Đorđa na Oplencu i manastira Žiče takođe su oglasila rođenje prvog muškog deteta Kraljevske porodice u Srbiji posle 90 godina, kada se princ Tomislav rodio u Beogradu. On je bio brat kralja Petra II, dede princa Filipa.

Princ Stefan Karađorđević na kršetnjufoto: Promo

Bonus video: