Претражи овај блог

петак, 28. децембар 2018.

Дачић о Црној Гори: Камо среће да се никад нисмо ни спајали!

rs.sputniknews.com

Дачић о Црној Гори: Камо среће да се никад нисмо ни спајали!

Sputnik

4-5 minutes


Политика

09:50 28.12.2018(освежено 10:14 28.12.2018) Преузмите краћи линк

69418

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић сматра да је смешно то што је црногорски председник Мило Ђукановић рекао да је дошло до заоштравања односа Србије са комшијама, Загребом, Приштином, па и са Подгорицом, као и да Црна Гора не доноси антисрпске одлуке, већ одлуке у свом интересу.

Дачић претпоставља да Ђукановић при томе мисли на црногорске интересе, што је лепо, јер и Србија доноси одлуке у сопственом интересу.

„Треба ли због тога да се извињавамо било коме?", упитао је Дачић.

Он је навео и да је у истом том интервјуу Ђукановић наговестио да је Србија одговорна за „деструкцију Црне Горе", шта год то значило.

„Нити је Србија било ком држављанину Црне Горе забранила улазак у Србију, нити од Србије зависи улазак Црне Горе у Европску унију. Дакле, збиља је смешно", навео је Дачић у интервјуу за подгорички „Дан".

Дачић је оценио да су односи Србије и Црне Горе стабилни, да је Србија отворена за разговор о свим темама које обе сматрају важним, као и да Србија жели Црној Гори улазак у Европску унију.

„Али не можемо да прихватимо улогу дежурног кривца за свачије проблеме. На крају, Црна Гора треба најзад да схвати да у Србији нема никаквог жала због растанка са Црном Гором. Срећан пут, камо среће да се никад нисмо ни спајали", поручио је Дачић.

Према његовим речима, ако неко треба да жали због 1918. године, онда је то Србија, јер је у рату изгубила 28 одсто становништва.

„На кога се Црна Гора жали? На Александра Карађорђевића, полу-Црногорца, унука црногорског краља Николе Петровића? Уосталом, и Карађорђевићи су Петровићи који су у Шумадију дошли са црногорско-херцеговачких брда. Један Шумадинац, Крушевљанин или Топличанин никад не би укинуо Србију зарад Југославије. И зашто бисмо ми жалили због Црне Горе? И раније смо били две државе. Једино што се никад није дешавало да Црна Гора и Србија буду у сукобу. То је оно што је трагично. Уосталом, и краљ Никола, кад је упутио проглас народу 1914. године, написао је 'живело наше мило српство". Нисам ја написао то, него он", казао је Дачић.

Шеф српске дипломатије даље каже да су гусле и српске и црногорске, али да никада није чуо ниједну гусларску песму о сукобу Србије и Црне Горе.

„И зато кад из Црне Горе говоре о великосрпској агресији, ја се увек нашалим и кажем да ја само знам за великоцрногорску агресију на руководећа места у Србији", рекао је Дачић и додао:

„Да закључим, све најбоље Црној Гори, не интересује нас шта раде, осим када су у питању српски национални и државни интереси и положај Срба у Црној Гори, којих има 30 одсто. То је суверено право сваке државе. Све то треба да радимо у међусобном пријатељству."

Према његовим речима, положај Срба у Црној Гори важан је елемент у билатералним односима две земље.

„Сматрамо да су Срби конститутиван народ у Црној Гори, а никако мањина. Иначе, ми питање језика којим говоре грађани Црне Горе остављамо њима на одлуку, иако је чињеница да током разговора наших званичника преводиоци нису потребни", казао је Дачић.

Истакао је да Србија мисли да је Српска православна црква у Црној Гори важан део њене историје и културе и да је као такву званични Београд третира.

„А ја лично верујем и да већинско црногорско становништво мисли исто. Али сва ова питања могу се решити дијалогом и део су разговора током сусрета званичника наше две земље. Мислим да би за наше односе, али и за унутрашњу стабилност Црне Горе, било лековито да Срби постану део владајуће коалиције. Многи проблеми би тако могли да буду превазиђени", сматра Дачић.

Црна Гора треба да реши случај Бранке Милић у оквиру својих институција, а на Србији је да помогне разменом обавештајних података и информација, тврди Дачић српски министар.

„Не заборавите да је Србија, као и свака друга држава, дужна да помогне сваком свом држављанину који од ње тражи помоћ. Та помоћ припада и госпођи Милић. Надам се да ће надлежне институције обе земље, уз сагласност госпође Милић, доћи до обострано прихватљивог договора", закључио је Дачић.

 

четвртак, 27. децембар 2018.

Tramp: Okončati ulogu SAD kao globalnog policajca

slobodnaevropa.org

Tramp: Okončati ulogu SAD kao globalnog policajca

Ajla Obradović

4-5 minutes


Američki predsjednik Donald Tramp posjetio je američke trupe u vojnoj bazi u Njemačkoj nakon što je nenajavljeno obišao i američke vojnike stacionirane u Iraku. Ovo je bila njegova prva predsjednička posjeta vojnicima u ratnim zonama.

Trump je pozirao za selfije i rukovao se sa desetinama vojnika u zračnoj vojnoj bazi Ramštajn u Njemačkoj 27. decembra, pri povratku iz Iraka. Naime, sinoć je predsjednik upriličio iznenadnu posjetu zračnoj bazi Al-Asad zapadno od Bagdada, sa prvom damom Melanijom Tramp. Bio je oštro kritikovan jer nije posjećivao američke vojne snage u ratnim zonama otkako je stupio na ovu funkciju 2017. godine. Nakon slijetanja izjavio je kako je bio zabrinut, ne za sebe, nego za prvu damu.

Osim toga, posjetu Iraku iskoristio je da odbrani odluku da povuče 2.000 vojnika iz susjedne Sirije, uz riječi da je takozvana Islamska država (IDIL) "skoro pobijeđena" i da njeno eventualno ponovno pojavljivanje mogu rješavati američke trupe u Iraku.

"Naše prisustvo u Siriji nije bilo neograničeno i nikada nije bila namjera da bude stalno. Prije osam godina došli smo ovdje na tri mjeseca i nikada nismo otišli. Ali sada činimo pravu stvar. Završit ćemo ovo. Prije godinu dana dao sam našim generalima još šest mjeseci u Siriji. Rekao sam: riješite to. Ispostavlja se da je to bilo prije godinu i po dana. Tražili su mi još šest mjeseci i rekao sam - uredu, riješite to. I onda su tražili još šest mjeseci. Rekao sam ne. Dao sam vam mnogo puta šest mjeseci i sada ćemo ovo uraditi na drugi način", poručio je.

"Ne želimo više da nas iskorištavaju države koje koriste našu nevjerovatnu vojsku za svoju zaštitu. Ne plaćaju za to, a morat će", naglasio je Tramp, izjavljujući da će okončati ulogu Sjedinjenih Država kao globalnog policajca.

"Amerika se ne bi trebala boriti za svaku naciju na Zemlji. U mnogim slučajevima nam to nije bilo nadoknađeno. Ako žele da se borimo, također trebaju platiti cijenu, a ponekad je to i novčana cijena. Tako da mi nismo naivčine ovog svijeta. Nismo više naivčine, i ljudi nas ne posmatraju kao naivčine", konstatovao je.

Donald Tramp održao govor vojnicima u Iraku, 26. decembar

"Rasprostranjeni smo širom svijeta. Mi smo u državama za koje većina ljudi nije ni čula. Iskreno, to je smiješno", dodao je on.

Američke trupe u Siriji pomažu kurdskoj miliciji da iskorijeni IDIL.

Pentagon je takođe saopćio da će Sjedinjene Države povući polovinu od 14.000 vojnika koji učestvuju u međunarodnoj stabilizacijskoj misiji u Afganistanu.

SAD imaju preko 5.000 vojnika u Iraku koje podržavaju lokalne sigurnosne snage u njihovoj borbi protiv IDIL-a. Tramp je 26. decembra poručio da nema planova za smanjenje tog broja.

Tramp se trebao naći sa premijerom Iraka, ali je sastanak pao u vodu zbog neslaganja oko toga kako bi bio proveden. Osim vojnih pitanja, Tramp je ponovo govorio o gradnji zida na američkoj granici.

"Sada ga moramo imati. Ne samo trgovina ljudima, drogom, migrantima, mnogo kriminalaca. Vidjeli smo i ubice koje dolaze kroz - vidjeli ste šta se desilo sa karavanom kako ga mi zovemo i, uzgred, naša granična patrola je obavila nevjerovatan posao, naša vojska je obavila nevjerovatan posao. I lokalna policija na raznim dijelovima granice obavila je nevjerovatan posao. Karavani se raspadaju i vraćaju se odakle su došli i moraju legalno doći u našu zemlju", rekao je.

Američka federalna vlada je i dalje zatvorena, zbog nemogućnosti Trampa i Kongresa da postignu dogovor oko budžeta. Naime, Tramp traži pet milijardi dolara kako bi se izgradio zid na američko-meksičkoj granici.

 

среда, 26. децембар 2018.

Како да постанемо „велики Руси”

politika.rs

Како да постанемо „велики Руси"

Зо­ран Иво­ше­вић

5-6 minutes


Ре­дов­но и са за­до­вољ­ством чи­там тек­сто­ве Ми­ро­сла­ва Ла­зан­ског. Про­чи­тао сам и ко­лум­ну „Ма­ли и ве­ли­ки Ру­си" („По­ли­ти­ка", 15. де­цем­бар 2018), у ко­јој упо­зо­ра­ва да је ши­ре­ње НА­ТО-а на ис­ток већ пре­ко­ра­чи­ло гра­ни­це Ср­би­је, ву­ку­ћи и су­ро­гат др­жа­ву Ко­со­во са­мо­про­кла­мо­ва­ну у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни, ко­јом се про­ши­ру­ју гра­ни­це дав­но про­јек­то­ва­не „ве­ли­ке Ал­ба­ни­је".

Ла­зан­ски упо­зо­ра­ва на то да су Аме­ри­кан­ци пре­ва­ри­ли Ру­се „око ши­ре­ња НА­ТО-а на ис­ток" и Ср­бе „око фор­ми­ра­ња ко­сов­ске вој­ске и ње­ног рас­по­ре­ђи­ва­ња по це­лој те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва", кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју УН 1244, Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум и до­го­вор из Бри­се­ла са НА­ТО-ом­. Он кон­ста­ту­је да су се Ру­си већ „осве­сти­ли и ви­ше ни­шта не ве­ру­ју Аме­ри­ма и За­па­ду", али се пи­та да ли је до­шло вре­ме „да се и ми осве­сти­мо док не бу­де ка­сно и Ср­би­ја бу­де све­де­на на пре­ку­ма­нов­ске гра­ни­це".

Јер „ко­сов­ска вој­ска ће не­сум­њи­во јед­но­га да­на или но­ћи ући на се­вер Ко­со­ва", су­прот­но ла­ко­вер­но за­кљу­че­ном усме­ном до­го­во­ру са НА­ТО-ом­ у Бри­се­лу. За­кљу­чу­је ова­ко: „За­пад је од­лу­чио да рас­цеп­ка Ср­би­ју, по­сле Ко­со­ва ће на ред, нај­ве­ро­ват­ни­је, до­ћи Ра­шка, а он­да Вој­во­ди­на. Ус­пут и Ре­пу­бли­ка Срп­ска." На пи­та­ње за­што то ра­де, од­го­ва­ра: „За­то што За­пад у Ср­би­ма ви­ди ма­ле Ру­се", а они се мо­гу су­прот­ста­ви­ти том ви­ђе­њу са­мо ако по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си". Ла­зан­ски на кра­ју по­зи­ва да о то­ме раз­ми­сли­мо, али без „удво­рич­ког и увла­кач­ког по­на­ша­ња пре­ма НА­ТО-у".

Ода­зи­ва­ју­ћи се на ње­гов по­зив, из­но­сим сле­де­ће ми­шље­ње:

За­пад би пре­стао да нас сма­тра „ма­лим Ру­си­ма" ако би­смо, као пр­ви ко­рак, по­зва­ли Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју да на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу ко­јом би се за­у­ста­ви­ла екс­пан­зи­ја НА­ТО-а на ис­ток, али и пре­ма ду­би­ни Ср­би­је. Ср­би­ја, уз са­гла­сност обе ве­ли­ке си­ле, већ уче­ству­је у за­јед­нич­ким ве­жба­ма и са сна­га­ма НА­ТО-а и са сна­га­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. По­што ме­ђу њи­ма по­сто­ји са­гла­сност да се ти­ме не на­ру­ша­ва вој­на не­у­трал­ност Ср­би­је, њу не би на­ру­ши­ло ни ин­ста­ли­ра­ње ру­ске вој­не ба­зе на тлу Ср­би­је, јер се у ње­ној ју­жној по­кра­ји­ни већ на­ла­зи вој­на ба­за НА­ТО-а (Бонд­стил), ко­јом ко­ман­ду­је аме­рич­ки ге­не­рал. Вој­на не­у­трал­ност зах­те­ва­ла би да се број вој­них ве­жби Ср­би­је са НА­ТО-ом­ сма­њи, ка­ко би се из­јед­на­чио са бро­јем вој­них ве­жби Ср­би­је и ар­ми­је Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. НА­ТО има кан­це­ла­ри­ју у згра­ди Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ср­би­је, па би у скла­ду са не­у­трал­но­шћу би­ло и то да и ар­ми­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­је има се­ди­ште у ис­тој згра­ди, а не­ма га.

Не­у­трал­ност зах­те­ва да оба парт­не­ра бу­ду рав­но­прав­на у вој­ној са­рад­њи са Ср­би­јом, а НА­ТО је „рав­но­прав­ни­ји" од Ру­си­је. Он то не за­слу­жу­је, јер је 1999. го­ди­не зло­чи­ном про­тив ми­ра из­вр­шио агре­си­ју на Ср­би­ју, а и за­то што је по­др­жао и опре­мио ко­сов­ску вој­ску, кр­ше­ћи Ре­зо­лу­ци­ју Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244 и Ку­ма­нов­ски спо­ра­зум.

У вој­ној не­у­трал­но­сти Ср­би­је Ру­си­ја има сла­би­ји по­ло­жај од сна­га НА­ТО-а и за­то што то од­го­ва­ра Европ­ској уни­ји. Кључ­не др­жа­ве Уни­је при­зна­ле су Ко­со­во као др­жа­ву, па на­сто­је да је што пре ви­де у са­ста­ву НА­ТО-а, ко­јем и сâме при­па­да­ју. Во­де­ћу уло­гу у том са­ве­зу има Аме­ри­ка, а њен ам­ба­са­дор у При­шти­ни по­здра­вља про­тив­прав­но фор­ми­ра­ње ко­сов­ске вој­ске. Ту чи­ње­ни­цу, на­жа­лост, по­др­жа­ва и ве­ћи­на чла­ни­ца Европ­ске уни­је, а све то пре­ти ми­ру јер угро­жа­ва си­гур­ност Ср­ба на Ко­со­ву и чи­та­вом за­пад­ном Бал­ка­ну.

За­то и ва­ља упу­ти­ти апел Ру­си­ји да ин­ста­ли­ра вој­ну ба­зу на тлу цен­трал­не Ср­би­је. Ова ба­за би, сва­ка­ко, ути­ца­ла на то да гра­ђа­ни Ср­би­је у очи­ма Аме­ри­ке и чи­та­вог За­па­да по­ста­ну „ве­ли­ки Ру­си" и бу­ду без­бед­ни­ји не­го што су би­ли као „ма­ли Ру­си". Ла­зан­ском ва­ља ве­ро­ва­ти.

Ни­сам при­ста­ли­ца вој­них ба­за ве­ли­ких си­ла у ту­ђим др­жа­ва­ма, али ако на срп­ској те­ри­то­ри­ји већ по­сто­ји аме­рич­ка НА­ТО ба­за, ма­ње је зло да по­сто­је и аме­рич­ка и ру­ска вој­на ба­за.

Бив­ши су­ди­ја Вр­хов­ног су­да Ср­би­је и уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

уторак, 25. децембар 2018.

Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

iskra.co

ЛАЗАНСКИ: Трамп излази из Сирије, излази из Авганистана, да ли ће изаћи и са Косова

6-8 minutes


25.12.2018. - 12:16

 

Фото: intermagazin.rs

Зашто Трамп повлачи војску из Сирије и Авганистана? Јесу ли Американци само поновили совјетске грешке у тој земљи и да ли је најдужи амерички рат у историји уједно и први амерички пораз после Вијетнама? О томе су у емисији „На нишану Лазанског" говорили новинар Милан Мишић и социолог Слободан Рељић.

Повлачење америчке војске из Сирије и повлачење или редуковање броја америчких трупа у Авганистану резултат је, каже Мишић, Трамповог спољнополитичког незнања.

„Он се очигледно одваја од формуле која је досад важила у формулисању спољне политике, а то је да је она резултат консензуса председника, Конгреса, војноиндустријског комплекса, обавештајне заједнице, крупног бизниса… Дакле, нешто о чему се прво преговара, а када се договор постигне, онда се сви тога чврсто држе. Он је сада практично трећину Сирије на коју је имао утицаја препустио Русији и Ирану, а да заузврат није добио ништа", каже Мишић.

Трамп је очигледно, додаје Мишић, направио договор са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом око повлачења америчких трупа из зоне коју контролишу сиријски Курди, али критичари америчког председника полазе од чињенице да заузврат није добио ништа.

Образложење да се америчке трупе из Сирије повлаче зато што је ДАЕШ поражен јесте привид, напомиње Мишић, јер та терористичка скупина сада само више нема територију. Борци ДАЕШ-а помешали су се са становништвом, спремни да се активирају први пут када им прилике то дозволе.

На Трампову одлуку о повлачењу трупа може се гледати и у светлу стратегије Збигњева Бжежинског и Хенрија Кисинџера, „реци да си победио и изађи из игре", али на Блиском истоку је проблем што, како Мишић каже, игра још није завршена.

Као илустрацију Трампове блискоисточне политике, Мишић наводи да Трамп истовремено подржава санкције Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата према Катару, земљи у којој се налази највећа америчка база. Истовремено, Америка Катару продаје борбене авионе. Поставља се питање која је америчка стратегија у региону Блиског истока.

Рељић каже да се поставља и питање шта је са консензусом унутар самих Сједињених Држава — они са којима Трамп треба да се договори су са њим у директном сукобу.

Да не излази из Сирије и Авганистана, Трамп би био критикован зато што не испуњава своја предизборна обећања.

„То је један рат, унутарамерички рат, а постоји и проблем што су они рат у Сирији изгубили. Колико разумем, у Авганистану је врло ризична ситуација у којој морате да преговарате са талибанима, а талибани траже да преполовите војску да би са вама преговарали. Дакле, талибани више нису осветници који јуре по пољима, они постају реална сила. Неки кажу да је повлачење из Сирије предупређење те невоље која је САД задесила у Авганистану", каже Рељић.

Посматрајући ситуацију на Блиском истоку, Америка не може више да буде схваћена у улози контролора. Америка понавља грешку СССР-а покушавајући да племенско друштво, какав је Авганистан, уведе у фазу раног капитализма, али, према Рељићевим речима, то за Америку није ништа ново.

„Сада је очигледно да они више немају ту силу да могу да намећу те своје моделе. Мислим да Трамп опстаје управо зато што су његове одлуке непредвидиве за војноиндустријски комплекс, односно за његов део. Мислим да та подела није буквална, да постоје линије поделе унутар свега тога. Нису сви у војноиндустријском комплексу против тога што он ради. И друго, имајте на уму да је америчко друштво подељено друштво. После Трамповог избора, оно је расечено на пола и никаквим политичким договорима да реши унутрашње ствари", објашњава Рељић.

Врста владавине карактеристична за америчку спољну политику више не функционише и Америка ће бити принуђена да дели своју моћ, додаје Рељић.

Ради се, како Рељић каже, о померањима друштвене моћи.

„Овде се не ради само о томе да распоредиш војску и нешто освајаш. Да би нешто освајао, морају да постоје друштвени услови. Читав НАТО данас функционише као Црвена армија — хајде да вас бранимо, а сви бисмо волели да нас они не бране. Не знам има ли пет земаља у оквиру НАТО-а које не би више волеле, када их питате тајно, да их бране Руси, него НАТО. Дакле, НАТО има проблем своје друштвене функционалности", каже Рељић.

У Авганистану је у једном тренутку било око 150.000 НАТО војника, који нису могли ништа талибанима којих је било око 5.000, подсећа Мишић, а главна дилема била је како се „часно повући" — не признати пораз, а повући се.

Убиство Осаме бин Ладена показало се као недовољно јер се у међувремену појавио ДАЕШ (Исламска држава).

„Исламску државу као идеју није било могуће победити, оно што је било могуће, то су урадили — да их са те територије коју су држали у Сирији и Ираку протерају. Али то не значи да су победили, као што тврди Трамп. Да није победа види се и по томе што се у Европи веома често догоди нека диверзија", каже Мишић.

Говорећи о писму које је амерички председник послао српском председнику Александру Вучићу и Хашиму Тачију, Рељић сматра да се ради о шареној лажи.

„Тај човек не разликује Балкан од Балтика, зато што један дан излази из Сирије, други дан ће можда тамо да се измисле неки бојни отрови, па ће ипак да остане… У овом тренутку, на свим странама са којима ми радимо нема неког озбиљног преговарача. Ту је Столтенберг, који представља НАТО, а у ствари га не представља; ту је Могеринијева, коју ће идуће године у Италији морати да тражите уз помоћ агента; ту је Трамп, који има много већих проблема него што је Косово. И онда се сетио Кемп Дејвида, где треба да се сликају они које ће он да уведе у причу", каже Рељић.

Писмо не улази у дубину проблема и, према Рељићевом предвиђању, неће произвести никакве последице.

Трамп се повлачи из Сирије, можда и из Авганистана, дај боже да се америчка војска повуче и из базе „Бондстил" на Косову, кажу саговорници Мирослава Лазанског.

Спутњик

 

понедељак, 24. децембар 2018.

Разбијена приштинска обмана о силовањима

novosti.rs

Razbijena prištinska obmana o silovanjima

D. VUJIČIĆ / S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

5-6 minutes


Kako su albanski lideri sa KiM iskoristili žrtve seksualnog nasilja za propagandu. Govore o 20.000 Albanki koje su zlostavljane, a nadoknadu prima njih oko sto

NA poziv privremenih institucija u Prištini da se prijave žrtve silovanja u ratu na KiM odazvalo se oko 800 ljudi. Tek nešto više od sto ostvarilo je pravo na mesečnu nadoknadu u iznosu od 230 evra, jer su pretrpeli seksualno nasilje tokom sukoba.

Ovi zvanični podaci daleko su od brojke od 20.000 žena, za koje lideri Albanaca, u okviru propagande za nezavisnost južne srpske pokrajine, tvrde da su bile žrtve silovanja, a nedavno ju je u svom govoru pomenuo i predsednik tzv. Kosova Hašim Tači. I to baš u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, čiji su eksperti i uradili izveštaj o žrtvama seksualnog nasilja na KiM, gde piše da se ne zna tačan broj žrtava. Predstavnica UN Šivon Hobs, koja je učestvovala u stvaranju ovog dokumenta, objasnila je u jednom od razgovara da ova računica nije tačna, jer nije izvedena po pravoj formuli.

Projekat povećavanja broja žrtava najviše je "gurala" bivša predsednica tzv. Kosova Atifete Jahjaga koja i danas sve svoja diplomatska poznanstva koristi u svrhu širenja propagande. Sa druge strane, ne pominje se da je među žrtvama bilo i Srpkinja, Romkinja i predstavnica ostalih nealbanskih zajednica.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, osuđujući ovaj užasan vid nasilja, kaže da tvrdnje Albanaca ne stoje.

- Kada je upućen poziv da se prijave žrtve silovanja, javilo se njih 782, a pravo na odštetu je odobreno za svega 137 žrtava. Broj ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaki žrtvu pojedinačno, ali, isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja - objašnjava Dačić. - Albanci koriste broj od 20.000 silovanih žena i pozivaju se na Svetsku zdravstvenu organizaciju koja ovaj podatak uopšte ne poseduje.

Na osnovu odluke privremene kosovske vlade, počeo je proces prijavljivanja za priznavanje i verifikaciju statusa silovanih osoba od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine, kako bi im bila isplaćivana nadoknada od 230 evra mesečno. Do polovine godine apliciralo je oko 550 ljudi. Razmatrano je oko 220 slučajeva - 113 je ostvarilo status žrtve seksualnog nasilja - 108 žena i pet muškaraca. U februaru je bio prijavljen 91 slučaj, martu 232, aprilu 115, maju 95, a junu 30.

I pripadnici OVK silovali i ubijali

Blagica Radovanović iz NVO "Santa Marija" iz Zvečana koja je bavi zaštitom zlostavljanih žena i dece kaže za "Novosti" da nema zvaničnih podataka o broju silovanih.

- Među žrtvama je bilo i Srpkinja i Albanki. Brojka o 20.000 o kojoj govore albanski političari izvedena je samo za svrhe projekta stvaranja nezavisnog Kosova. Ona je daleko od istine i služi samo kao deo lobiranja za albansku nezavisnost pred svetom - objašnjava Radovanovićeva.

Ona dodaje da se zalaže da se dođe do pravog broja žrtava zbog žena koje su pretrpele traume i kojima je mnogo godina kasnije, teško da o tome govore.

Atifete Jahjaga

PREPISALI "BOSANSKI SCENARIO"

SCENARIO o "naduvanom" broju žrtava, Albanci su preuzeli od Bošnjaka. Bivši član Predsedništva BiH Haris Silajdžić u UN je plasirao priču da su Srbi u BiH silovali više od 200.000 muslimanki. Izveštaj britanske političarke Ane Vurburton "otkrio" je da je silovano deset puta manje - 20.000 muslimanki.

Haris Silajdžić

Ipak, članovi komisije za njegovu izradu nazvali su ga lažnim i bez dokaza. Zatim je u UN pod "palicom" Tadeuša Mazovjeckog, nekadašnjeg izvestioca Komisije za ljudska prava UN, objavljen podatak da je u BiH mučeno 12.000 žena.

Registrovali su da je, kao posledica silovanja, bilo 119 slučajeva trudnoće (79 muslimanki). Pojavljivali su se i "podaci" da je čak 30.000 dece rođeno zbog seksualnog nasilja, što je trebalo da bude pretočeno u još jedan izveštaj profesora islamskog prava sa Čikaškog univerziteta, Egipćanina Šerifa Basiunija. Njegovim istraživanjem utvrđeno je da je bilo 800 žrtava silovanja i 600 počinalica.

I HARADINAJA OPTUŽIVALE ŽENE

PREMA podacima kojima raspolažu naše bezbedonosne službe i pravosudni organa, 36 osoba srpske i romske nacionalnosti bile su žrtve silovanja. Međutim, mora se imati u vidu da oni koji su trpeli ovakav vid nasilja o njemu teško ili uopšte ne govore. Većina žrtava iz pomenutih 36 slučajeva su i ubijene.

Poznat je slučaj pripadnika tzv. OVK Ljuana Mazrekua, koji je priznao da je u selu Klečka silovao više Srpkinja, među kojima i devojčicu Jovanu. Teroristi predvođeni Antonom Ljekajem, su sa romske svadbe u Đakovici 1999. odveli i silovali više Romkinja. Ljekaj je osuđen i odležao kaznu od 13 godina. Premijer tzv. Kosova Ramuš Haradinaj oslobođen je u Hagu, a na teret su mu stavljani silovanje i likvidacija Romkinje Sanije Baljaj.

 

субота, 22. децембар 2018.

Washington menja svetski poredak na vlastitu štetu

pcnen.com

Washington mijenja svjetski poredak na vlastitu štetu

Objavio/la PCNEN

3-4 minutes


Drugi pišu 22. Dec. 2018. | 07:00

Autor: Dr Paul Craig Roberts

Arogancija Washingtona je na djelu još od doba Clintonovog režima, a sve u cilju uništavanja moći i relevantnosti Sjedinjenih Država.

Ova web stranica ima čitaoce iz raznih zemalja. Najčešća pitanja naše publike se tiču svjetskog poretka. Postoji spoznaja da bi kontrola Washingtona mogla oslabiti, što pruža nadu ljudima. Pošto sam upitan za vlastito mišljene o tome, u nastavku teksta donosim odgovor.

„Svjetski poredak se već promijenio. Kina ima veću i moćniju industrijsku proizvodnju nego SAD, a domaći potrošački potencijal je četiri puta veći nego onaj u SAD-u. Budući da se cjelokupna ekonomija temelji na potrošačima, Kina posjeduje četiri puta veći ukupni potencijal od SAD-a.

Rusija ima daleko sposobniju vojsku sa sistemima oružja kojima američki ne mogu parirati. SAD se utapa u dugovima, a ilegalne i neodgovorne sankcije koje Washington pokušava nametnuti drugima tjeraju najveće svjetske zemlje daleko od korištenja američkog dolara kao svjetske rezervne valute i još dalje od američkih finansijskih sistema kao što je SWIFT. Sjedinjene Države su već jednom nogom u grobu. Svaka zemlja dovoljno glupa da sklopi savezništvo sa SAD-om se veže za mrtvaca koji hoda.

Predsjednik Eisenhower, general sa pet zvjezdica, upozorio je Amerikance prije 57 godina da vojni i sigurnosni kompleks već predstavlja prijetnju sposobnosti američkog naroda da kontrolira vlastitu vladu. Danas je taj isti vojno-sigurnosni kompleks ustvari vlada. Kao što je Udo Ulfkotte dokumentirao u svojoj knjizi, Novinari za najam: Kako CIA kupuje vijesti – ne, ne možete pronaći kopiju osim one na njemačkom jeziku u njemačkim knjižarama – kako neovisno novinarstvo više ne postoji.

Veliki dio svijeta to ne razumije. Osim materijalnih interesa ruskih i kineskih kapitalista, veliki dio omladine obje supersile, pa čak i one iranske, podlegao je ispiranju mozga američke propagande. Nevjerojatno ali istinito, ti mladići i djevojke su odaniji SAD-u nego vlastitoj domovini.

Sjedinjene Države su vrlo neuspješne, ali njihova propaganda i dalje vlada svijetom. Posljedica toga je da Washington, na temelju svog propagandističkog uspjeha, još uvijek drži ravnotežu ekonomske i vojne moći. Ovo je iluzija koja vodi Washington u nuklearni rat.

S obzirom na hipersoničnu brzinu, promjenjivost trajektorija i masivnu moć ruskog nuklearnog oružja, rat s Rusijom će rezultirati u nestajanju SAD-a i njihovih vazala, koji su rasprodali europske narode za novac u Washingtonu."

E-pogledi/informationclearinghouse.info

 

среда, 19. децембар 2018.

ЛАКЕТИЋ: Италијани доставили доказе о штетности НАТО бомби са уранијумом

iskra.co

ЛАКЕТИЋ: Италијани доставили доказе о штетности НАТО бомби са уранијумом

5-6 minutes


19.12.2018. - 8:55

Др Дарко Лакетић, фото: Новости/З. Јовановић

Комисија за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравље становништва, коју је основала Скупштина Србије, на предлог предсједнице Маје Гојковић, интензивно ради на научно-медицинском истраживању које би требало да потврди узрочно-последичну везу између учесталости малигних болести и утицаја токсина, а њен предсједник др Дарко Лакетић очекује да ће оно брзо бити завршено.

У интервјуу за „Новости" др Лакетић каже да се паралелно прикупљају и изјаве породица оних који су се после боравка на контаминираном терену разбољели и преминули, а пристигла је и документација из Италије.

Предсједник Комисије италијанског парламента Ђан-Пјер Скану донио нам је комплетну документацију италијанске комисије са сведочењима више од 300 свједока, резултате тужилачке истраге, као и неколико извршних пресуда. То је све преведено и налази се у бази Комисије.

Како искуство из Италије, гдје су војници који су били ангажовани у саставу Кфор успјели да докажу повезаност боравка у зони НАТО дејстава са обољевањем, може да вам помогне?

-Рад италијанске комисије за утврђивање смртности војника из састава Кфор био је полазна основа за рад наше комисије. Иако су биле десетине случајева са смртним исходом међу војницима Кфор, који су на Космету боравили на терену који је бомбардован, први о томе су после Сузан Мануел, некадашње портпаролке УНМИК, проговорили Италијани.

О штетности осиромашеног уранијума на здравље војника Кфор први је свједочио Енио Летијери, потпуковник италијанске војске који је пред италијанском комисијом успео да докаже ту повезаност токсина и појаве болести. Према незваничним сазнањима, до сада је преминуло више од 100 италијанских војника из састава Кфор на КиМ.

И комисија је почела да прикупља податке.

-Да. Одлазак на терен у Врање донио нам је доста нових информација и бацио ново свјетло на последице НАТО бомбардовања по здравље.

Шта сте установили на терену?

-Током боравка комисије у Врању разговарали смо са запосленима у тамошњем комуналном предузећу који су били на терену око бомбардованог релеја на Пљачковици, али и са породицама преминулих радника.

Од њих 40, десетак је преминуло непосредно после тих радова. Код свих су ранији здравствени налази били уредни, што доказују извјештаји са систематских прегледа, на које су прије тога редовно ишли.

Од чега су касније оболели?

-Неки од малигих, неки од других болести. Али, код већине су се, као заједничко, испољила обољења коже.

Да ли су се те болести појавиле у карактеристичном временском периоду од излагања дејству осиромашеног уранијума?

-Научно је доказано да последице дејства токсина имају свој латентни период. Заправо, научници су сагласни да малигне болести крви и лимфног ткива настају од пет до седам година од излагања организма одређеном токсину, док се солидни тумори јављају после 15 или 20 година. Управо зато је и очекивана учесталост појаве одређених болести коју ми истражујемо.

Да ли се истраживачки рад комисије фокусира на неке одређене групе болести?

-Да, прије свега на одређене болести за које можемо да претпоставимо да је на њихов настанак дјеловао баш одређен токсин који је у току НАТО агресије ослобођен у животну средину.

То су пиралени, деривати бензена, хлора, заправо мноштво супстанци поред осиромашеног уранијума који је врх леденог бријега управо у тим ефектима на људско здравље. Код осиромашеног уранијума хемијски тј. токсични ефекат је снажнији од радиолошког, и више штети него зрачење.

У нашој земљи имамо повећану учесталост (инциденцу) аномалија код новорођенчади. Она је чак три пута већа у односну на Европу. Дјеца се сада рађају са аномалијама много чешће него прије бомбардовања. То је најстрашнија и најтежа од свих последица које су нас задесиле после НАТО агресије.

Резултати и тужба

Када ћете упознати Скупштину и јавност са сазнањима до којих сте дошли?

-Прве извјештаје о досадашњем раду комисија ће ускоро изнијети у Скупштини Србије, док се први, прелиминарни резултати рада могу очекивати 2020. године.

Уколико наше истраживање покаже узрочно-последичну везу између дејства токсина и настанка болести реално је очекивати да грађани и држава предузму одређене кораке у смислу захтева за надокнаду штете.

in4s.net