pcnen.com

Bauk socijalizma kruži SAD-om

Objavio/la PCNEN

10-13 minutes

---

Drugi pišu 19. Feb. 2019. | 07:26

Piše: Tena Erceg

Iz govora o stanju nacije koji je početkom veljače održao američki predsjednik Donald Trump, u medijima je najčešće citirana izjava u kojoj se predsjednik obračunava sa socijalizmom. Ako je suditi po takvoj reakciji medija, Trumpov obračun s tim društvenim uređenjem doživljen je kao sukus cijelog obraćanja. U njemu su sadržana objašnjenja za njegove unutarnje i vanjske političke poteze, ali i određene zebnje njega i sve usamljenije oligarhije kojoj se tim govorom obraćao i čiji su mu predstavnici u kongresu uzvraćali pljeskanjem i skandiranjem 'USA!'

'Mi stojimo uz narod Venezuele u njihovoj plemenitoj borbi', rekao je Trump, 'i osuđujemo brutalnost Madurovog režima, čije su socijalističke politike tu zemlju pretvorile iz najbogatije u Južnoj Americi u državu posvemašnjeg siromaštva i očaja.' 'Ovdje u SAD-u uznemireni smo novim pozivima za uvođenjem socijalizma', nadovezao se odmah potom, 'Amerika je utemeljena na slobodi i neovisnosti, a ne na prisili, dominaciji i kontroli. Rođeni smo slobodni i ostat ćemo slobodni. Večeras potvrđujemo našu odluku da Amerika nikad neće biti socijalistička zemlja', poentirao je na kraju, na što su zastupnici ustali, gromoglasno odobravajući proklamaciju u koju ni sami više ne mogu biti sigurni. Jer kada se ovaj govor sagleda u širem kontekstu, onom tekućeg državnog udara koji Trumpovi jastrebovi organiziraju u Venezueli, postaje razvidno da je bauk socijalizma postao opsesija njegove administracije. Čini im se da izviruje iz svake rupe, u zemlji i izvan nje, pa dok ga pokušavaju zatrti u svom latinskoameričkom dvorištu, on na sve strane otvara pukotine u do jučer zabetoniranom konsenzusu.

Taj govor pokazuje i da Trumpova avantura u Venezueli nije samo stvar pohlepe za tamošnjim resursima, što nitko ni ne pokušava prikriti. Ona je jednako tako i ideološka ofenziva protiv rastuće prijetnje establišmentu na domaćem terenu, zbog čega je potrebno neprestano demonizirati 'opasne ideje' koje su prestale biti tabu pa im se sada smije izgovoriti ime. Najavljujući prije nekoliko mjeseci državni udar u Venezueli, američki savjetnik za nacionalnu sigurnost John Bolton nazvao je vlade Venezuele, Kube i Nikaragve 'trojkom tiranije', 'destruktivnim silama represije, socijalizma i totalitarizma', 'trokutom terora' i 'odvratnom koljevkom komunizma na zapadnoj hemisferi'. Ova bombastična i pretjerano ostrašćena argumentacija nadolazeće agresije na suverenu državu mogla bi se stoga tumačiti na isti način, kao izraz straha elita da se iz njihove vlastite zemlje pomalja nešto što želi poljuljati temelje nekontrolirane moći i enormnog bogatstva kojima su ovladali.

Najsvježiji pokušaj te ugroze niz je recentnih prijedloga kojima je cilj stvoriti osnove za pravedniju redistribuciju bogatstva putem poreznih reformi kako bi se izdvajanja najbogatijih povećala i iskoristila za financiranje politika koje bi išle u korist većine. Najradikalniji prijedlog došao je od njujorške kongresnice Alexandrije Ocasio-Cortez, pripadnice lijevog krila Demokratske stranke, 28-godišnjakinje koja se deklarira kao demokratska socijalistkinja. Ocasio-Cortez izašla je nedavno s dva prijedloga, jednim koji se odnosi na poreze i takozvanim Zelenim novim dogovorom (Green New Deal). Oba prijedloga pripadnici establišmenta iz obje stranke odbacili su kao ekstremne i neprovedive, no unatoč tome ispitivanja javnog mnijenja pokazala su da oba uživaju podršku većine birača. Ocasio-Cortez iznijela je prijedlog o progresivnom oporezivanju na dohodak iznad deset milijuna dolara do maksimalnih 70 posto. Objašnjavajući prijedlog na televiziji, rekla je da je on 'porezna interpretacija pitanja o tome do koje razine živimo u pretjeranom obilju i u kakvom društvu želimo živjeti; želimo li živjeti u društvu u kojemu milijarderi imaju vlastite privatne Uber heliodrome, dok drugi rade 80 sati tjedno i ne mogu prehraniti djecu'.

Posljednjeg dana siječnja sa svojim prijedlogom porezne reforme izašao je i neovisni senator Bernie Sanders, bivši predsjednički kandidat koji je popularizirao demokratski socijalizam i s kojim su povezani najeksponiraniji mlađi aktivisti, pa tako i Ocasio-Cortez. Sandersov prijedlog nazvan Zakon za 99,8 posto i formuliran uz pomoć francuskog ekonomista Thomasa Pikettyja odnosi se na nepokretnu imovinu, odnosno njezino nasljeđivanje, pa predlaže također progresivnu stopu koja bi se odnosila samo na 0,2 posto najbogatijih Amerikanaca. Nasljedstva vrijedna manje od 3,5 milijuna dolara bila bi iz nje izuzeta, a iznad te vrijednosti predviđena su četiri razreda od kojih je najviši 77 posto za nasljedstva vrjednija od milijarde dolara. Sličan porezni sistem, pišu američki mediji, bio je na snazi između 1941. i 1976. godine, a njime bi se u deset godina prikupilo više od 200 milijardi dolara kojima bi se mogle financirati politike poput zdravstvenog osiguranja za građane koji ga nemaju.

Sa svojim prijedlogom oporezivanja imovine izašla je i stožerna članica Demokratske stranke Elizabeth Warren, koja je nedavno najavila svoju kandidaturu na sljedećim predsjedničkim izborima. Ona se odlučila za znatno bezbolniju varijantu od dva posto federalnog poreza na iznose iznad 50 milijuna dolara i jedan postotni poen više za iznose iznad milijarde dolara. Republikanci su, međutim, u isto vrijeme predložili dijametralno suprotno od onoga što je zatražio Bernie Sanders, naime potpuno ukidanje poreza na nasljeđivanje, i to nakon što su 2017. godine već donijeli zakon kojim su udvostručili dotadašnji neoporezivi iznos sa 5,35 na 11,2 milijuna dolara za pojedince i 20 milijuna dolara za parove. Da su republikanci sve manje u doticaju sa stvarnošću, štoviše da ni ofucane usporedbe ovih prijedloga sa 'socijalističkom Venezuelom' baš i nemaju efekta, potvrdilo je nekoliko ispitivanja javnog mnijenja prema kojima su prijedlozi demokrata iznimno popularni. Anketa portala Politico i agencije Morning Consult pokazala je tako da najblaži prijedlog, onaj Elizabeth Warren, podržava 61 posto ispitanih, a onaj Ocasio-Cortez 45 posto, dok je u anketi portala Hill i agencije Harris Poll prijedlog Ocasio-Cortez podržalo 59 posto ispitanih. Većina ispitanih (63 posto) smatra i da bogati plaćaju premalo poreza, a ideju većeg oporezivanja birači Republikanske stranke podržavaju samo malo manje nego birači demokrata.

Negdje u isto vrijeme Ocasio-Cortez oglasila se i sa Zelenim novim dogovorom, planom kojemu je cilj zaustaviti posljedice globalnog zatopljenja putem 'potpune dekarbonizacije ekonomije' i stopostotnog prelaska na obnovljive izvore energije, uz velike javne investicije koje bi dovele do stvaranja novih radnih mjesta u zelenim industrijama i uz mjere kojima bi se osiguralo da teret tranzicije ne padne na leđa najsiromašnijih. Taj prijedlog, očekivano, nije naišao na podršku vodstva Demokratske stranke, jer je u njemu također sadržana mogućnost rebalansa društvene moći putem ukidanja najprofitabilnijih industrija i pravednije raspodjele troškova ekološke transformacije ekonomije. Dapače, demokrati su prijedlog Ocasio-Cortez poklopili bezubim protuprijedlogom o osnivanju odbora za promišljanje klimatskih promjena i njihovih rješenja, tijela koje neće imati nikakve ovlasti niti će biti sastavljeno – kako je ona inzistirala – od članova koji ne primaju donacije od industrije fosilnih goriva. Osim ovih poreznih prijedloga, u Americi je u posljednjih godinu ili dvije dana zabilježena i svojevrsna eksplozija samoniklih pokreta otpora prema elitama, a sve više istraživanja pokazuje i da birači, naročito pripadnici mlađih generacija, više od kapitalizma preferiraju ono što podrazumijevaju pod socijalizmom.

Već 2014. godine istraživanje agencije Reason-Rupe pokazalo je da 58 posto mladih između 18 i 24 'ima pozitivan stav prema socijalizmu'. Gallupovo istraživanje iz 2016. pokazalo je da tako razmišlja 55 posto milenijalaca, a istraživanje iste agencije iz 2018. da se pozitivan stav o kapitalizmu među mladima u osam godina smanjio sa 68 na 45 posto. U analizama ovih statistika napominje se, međutim, da mladi socijalizam uglavnom ne doživljavaju kao sistem u kojemu je država vlasnik sredstava za proizvodnju, već im se prije svega sviđaju ideje solidarnosti, jednakosti, većih poreza i jake socijalne države.

Ipak, već i samo spominjanje većeg oporezivanja bogatih dovoljno je da se bude proglašen socijalistom, a među progresivnim aktivistima opći je stav da između republikanaca i demokrata po tom pitanju nema suštinske razlike. Grupa članova kampanje Bernieja Sandersa stoga je početkom 2017. osnovala Pokret za narodnu stranku kako bi pokušala odozdo izgraditi progresivnu političku organizaciju s jakom bazom i neovisnu o korporativnim donacijama. Tu bi pak ulogu naročito trebalo odigrati povezivanje sa sindikatima i lokalnim organizacijama, koji bilježe sve veći broj različitih pobjeda putem štrajkova i drugih akcija ili preuzimanja vlasti na nižim razinama.

U dvjema rezolucijama iz 2017. godine Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija (AFL-CIO), koja broji 12,5 milijuna članova, također je izrazila mišljenje da obje vodeće stranke 'unaprjeđuju interese Wall Streeta, a unazađuju interese radnika', zbog čega su 'prošla vremena kada se moglo pasivno zadovoljavati manjim zlom od dvije zle politike'. Ovakve organizacije prirodne su saveznice svake buduće progresivne stranke, a sindikalni pokret ojačao je, umjesto da oslabi, nakon prošlogodišnjeg pokušaja konzervativnog Vrhovnog suda, u parnici sponzoriranoj od strane notornih industrijalaca braće Koch, da izvrši udar na ljudske i financijske resurse sindikata javne uprave.

Naime, kako su Novosti tada pisale, ideja je bila pozivanjem na ustav ukinuti obavezu plaćanja sindikalne članarine pa su se predviđale katastrofalne posljedice ove odluke, no ispalo je obratno. Američka federacija učitelja, primjerice, očekivala je 30-postotno smanjenje prihoda, ali su umjesto toga dobili 88.500 novih članova (sada imaju 1,7 milijuna). Porast članstva, pa time i prihoda zabilježilo je i Nacionalno obrazovno udruženje i sindikat zaposlenika u javnoj upravi, a tako osnažene organizacije postale su aktivnije i uspješnije u svojim akcijama. Progresivne organizacije za sada nisu zainteresirane za nacionalne izbore, između ostalog i zato što im je sudjelovanje u njima financijski nedostupno. No isto tako Sandersova kandidatura, koju je osujetio demokratski establišment, pokazala je da Sanders, čak i da je postao predsjednik, ne bi mogao provesti dubinske promjene jer iza sebe ne bi imao podršku ni stranačke strukture ni ijedne druge moćne društvene skupine.

Portal novosti

 

Линта: Наставак непријатељске политике КитаровићевеЛинта: Наставак непријатељске политике Китаровићеве

rtrs.tv

Линта: Наставак непријатељске политике Китаровићеве

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2 minutes

---

Миодраг Линта (Фото: mc.rs)

- Историјска је истина да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на Југославију и Србе у Хрватској с циљем стварања `велике Хрватске` без Срба - поручио је Линта у писаној изјави.

Он је истакао да такозвани домовински рат није био одбрамбени, праведан и ослободилачки, већ освајачки и злочиначки рат и наставак геноцидног рата који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ водила против српског народа. 

- Резултат проусташке политике јесте етничко чишћење српског народа са подруја данашње Хрватске, западне Херцеговине, западнокрајишких општина и Посавине, као и бројни злочини над Србима и систематсксо пљачкање и уништавање српске имовине - навео је Линта.

Он напомиње да све чињенице јасно показују да се у Сребреници 1995. године није догодио геноцид. 

- Лажна и апсурдна прича о такозваном геноциду у Сребреници јесте у суштини средство борбе појединих западних центара моћи и бошњачких политичара против Републике Српске, Србије и српског народа - навео је Линта.

Према његовим ријечима, то јасно потврђује да се бошњачки политичари и интелектуална елита нису одрекли ратне политике Алије Изетбеговића и стварања унитарне и происламске БиХ. 

- Ако постоји злочин који је најближи дефиницији геноцида онда је то злочиначка акција `Олуја` у којој је из Крајине протјерано преко 220.000 Срба и убијено или нестало преко 2.000 Срба, као и злочиначке акције Хрватске војске и такозване Армије БиХ `Јужни потез` и `Маестрал` у западнокрајишким општинама одакле је протјерано више од 120.000 и убијено 1.800 Срба - закључио је Линта.

 

stanjestvari.com

Конференција „Стоп велеиздаји – Косово је Србија"

By Стање ствари

13-17 minutes

---

on 15. фебруара 2019. •

Конференцију је организовала Демократска странка Србије а на њој су говорили професори Слободан Самарџић, Часлав Копривица, Јован Филиповић и Мило Ломпар

Учесници конференције (Фото: Прес центар УНС-а)

Београд – На конференцији за штампу која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије 14. фебруара најављена је протестна шетња Стоп велеиздаји – Косово је Србија. Конференцију је организовала Демократска странка Србије а на њој су говорили професори Слободан Самарџић, Часлав Копривица, Јован Филиповић и Мило Ломпар.

Професор Слободан Самарџић навео је како је слоган „Стоп велеиздаји – Косово је Србија" ту да стави акценат на оно што је најургентније – заустављање велеиздаје. Према његовој процени на делу је опасност од велеиздаје односно последњег чина признања косовске сецесије.

Самарџић је указао како је у јавности створено уверење да прекинуте преговоре треба што пре одржати и како сви очекује да ће преговори бити настављени и завршени за кратко време. „Оно што они најављују као нешто што је добро и нешто што је очекивано – да се преговори наставе и да се заврше потписивањем „правно обавезујућег споразума" – јесте један катастрофалан чин за Србију", оценио је Самарџић. Према његовим речима многи у Србији разумеју злоћудност тог чина али не доводе то сазнање до нивоа свесног размишљања и делања.

Он је подсетио да су окупљени и организатори протеста деловали преко трибина, саопштења, апела и контаката са великодостојницима СПЦ али „смо у једном тренутку дошли до закључка да се у једном моменту мора изаћи на улице и да се мора рећи шта је основна истина Србије у овом тренутку". Самарџић је рекао како је планирано да митинг почне на Тргу Николе Пашића у понедељак 18. фебруара, у 17 часова, а да би потом уследила једна протесна шетња преко улица Кнеза Милоша и Краља Милана која би се завршила испред зграде Председништва где је планирано да се већина говорника обрати.

 

Слободан Самарџић (Фото: Прес центар УНС-а)

Самарџић је указао да у Србији месецима трају велики грађански протести који су прилично масовни и да они показују избијање „једног општег незадовољства влашћу и њеним резултатима рада". Самарџић је рекао како су организатори овог скупа у највећем сагласни са оним што се тражи на тим протестима – да ова држава буде деморкатски уређена, да право влада, да медији буду слободни и изборни закони бољи. Међутим, према његовим речима, на овим протестима недостаје истицање ове главне теме и „најопасније државне теме" а то је предаја Косова и Метохије.

Самарџић је стога указао да овај протест није организован као противтежа постојећим протестима већ као њихова допуна пошто је на њима, по његовој оцени кључно, косовско-метохијско питање скрајнуто. Ово питање, како је рекао, није само питање државне територије, „то је питање самог поретка у Србији". „Ми хоћемо да покажемо да не може власт која предаје Косово бити демократска власт, зато што тај поступак мора подразумевати аутократско-диктаторско владање Србијом, рушење свих законских оквира деловања, институција и процедура, свега онога што пише у позитивним законима. Косово је по себи драматично питање, али оно је питање које се као нека болест шири целим поретком Србије", потцртао је Самарџић.

Самарџић је нагласио како је циљ протеста да ове увиде предочи јавности и да је подстакне да се око противљења косовској велеиздаји организује у „једну општу опозициону сцену која ће подразумевати то питање као главно питање".

Потом је говорио Часлав Копривица, универзитетски професор и члан Политичког савета ДСС-е. Копривица је подсетио како је још пре годину дана, на Божић 2018. године, отпочела политичка акција која се противи предаји изворних српских земаља Великој Албанији.

Према његовим речима од тада је доста тога урађено али су се искристалисале две ствари које је он проценио као кључне: да се већина грађана Србије, вероватно и преко 80% њих, противи нарушавању територијалног интегритета земља и да председник Републике Србије Александар Вучић, иако зна да је огромна већина народа и његових гласача против тога, наставља са политиком која под видом компромиса хоће да преда Косово и Метохију „шиптарским побуњеницима односно Великој Албанији". Да је овако, истакао је Копривица, види се по томе што председник Вучић за последњих годину и по дана, од покретања „унутрашњег дијалога", ниједном није рекао да ће се косовско питање решити према Уставу Србије који јемчи да су Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије.

Часлав Копривица (Фото: Прес центар УНС-а)

Он је подсетио да је приликом посете руског председника Владимира Путина Србији, он инсистирао на Резолуцији 1244 а да се српски председник са тиме није сагласио већ је безобално споменуо да „Србија неће допустити да буде понижена" иако уопште није јасно шта се под понижењем Србије подразумева.

Копривица је навео да пошто „имамо председника који ради супротно Уставу, највиталнијим интересима српског народа, традицији, српском памћењу и интересима у будућности" одлучено је да се да прилика народу који се пасивно противи тзв. разграничењу да дође „пред предсједниково радно место и да му каже да то не може, да то неће допустити". „Прелазимо из фазе пасивног супротстављања или неслагања са његовом косовском политиком у фазу активног супротстављања", подвукао је Копривица.

„Ми смо сада у времену препуном превирања, постоје разни изазови и проблеми […], али оно што је сигурно јесте да нам нико неће опростити, ни преци ни потомци, ни историја а коначно ни наша савјест, ако будемо ћутке гледали да један од нас, који нас нажалост представља, који годину и по дана крши Устав Републике Србије, на силу и на срамоту одваја нашу светињу, нашу државну територију и предаје је нашим непријатељима", закључио је Копривица.

Он је позвао све грађане да дођу на протест, независно од своје страначке припадности и политичке припаднполитичког опредељења. Указао је да не само да не смемо да заборавимо наше светиње него не смемо да заборавимо ни наше грађане. Према његовим речима питање Срба на КиМ не може се решавати као мањинско питање већ је кључна помоћ која се грађанима Србије на КиМ може пружити своди на „то да неодустајно остајемо на томе да ни под којим околностима, ни под којим уценама, претњама и обећањима, не смијемо да одустанемо од наше територије".

„Такозвани замрзнути конфликт није чекање да падне Божија мана с неба него је то непотписивање уцене, непочињавање издаје, непотчињавање издаји и чекање повољног тренутка који ће нема сумње доћи ако будемо знали да чекамо и ако будемо чували заветну свест о томе да нас Косово конституише и да не можемо да се разграничимо од Косова, Србије и од своје суштине", завршио је Копривица.

Јован Филиповић, председник Групе за просперитет Србије, је говорио о суштинском значају Косова за конституисање српског народносног идентитета. Он је навео да је као део српске дијаспоре разумео значај Косова.

 

Јован Филиповић (Фото: Прес центар УНС-а)

Према Филиповићевић речима управо су Косово и наша предања, „а Косово је једно од најсветлијих", то везивно ткиво које припаднике српске дијаспоре у идентитетском смислу држи на окупу.

„Ако нам одузму Косово, наше тело неће бити осакаћено. Када вам одсеку видљиви део тела онда сте осакаћени. Ја говорим о потпуној деструкцији нашег идентитета, јер Косово није део тела, оно је оно што не можете да опишете речима, оно је душа народа", рекао је Филиповић. „Народи настају и нестају на предањима. Овде има људи који можда могу да говоре боље од мене о томе али ја сам то осетио када сам био припадник српске дијаспоре".

„Тај полен који је расут по свету, говорим о знању које наши људи скупљају, говорим о спортским успесима, не значи ништа уколико мед на крају не канете у кошницу која се зове Србија. А веза са Србијом јесу наша предања међу којима је најсветлије Косово", подвукао је Филиповић.

Мило Ломпар је указао да протест који је најављен на конференцији има, међу осталима, три садржаја: демократски, државотворни и национални.

 

Мило Ломпар (Фото: Прес центар УНС-а)

Ломпар је указао да се демократски карактер протеста најбоље уочава ако се обрати пажња на спољне околности где се под дејством западних политичких настојања , превасходно америчких, доносе изразито антидемократске одлуке. Наиме у Македонији, упркос вољи народа који је масовно бојкотовао референдумско изјашњавање, донете су одлуке „које битно мењају државни и укупни лик македонске државе". Слична ситуација била је у вези са црногорским признањем косовске сецесије. „Видимо да су исти они чиниоци који позивају да се успостави нешто што се немушто и рђаво назива разграничење, а што представља државно-правно признавање Косова и Метохије као независне државе, склони да посегну за решењима изразито недемократског карактера", рекао је Ломпар. Он је истакао да „протестујући против таквих ствари ми се у ствари, у ово време када је велика сенка стављена на онај племенити садржај идеје демократије, враћамо управо застави демократије".

Ломпар је протест оценио и као државотворни „зато што доводи до очигледности свест да држава Србија, представља нешто што ће бити у процесу деструкције уколико се на Косову и Метохији њеном сагласношћу успостави други државнополитички поредак". Она би тиме, према његовим речима, „ушла у процес даље ерозије њеног државног облика, сама напада идеју сопственога суверенитета и објективно доводи у питање свој карактер не само тамо где они који воде политику мисле него и тамо где они ни не помишљају да тај карактер може бити доведен у питање".

„Овај протест има и национални карактер не само због свега што смо чули када је реч о косовској традицији у културној, политичкој, симболичној и правној историји српског народа него и зато што косовско питање, по мом осећању ствари, тестира вољу за постојањем једног народа у његовој унутрашњој сагласности са самим собом и у покушају да ситуира своје место у свету у коме живи", подвукао је Ломпар. „Косовско питање поставља питање укупне егзистенције српског народа на Балканском полуострву, у врло неповољним контекстима других држава и у исто време обеснажује она настојања, уколико се овако једно накарадно решење уопште појави у јавној сфери и уколико – не смем ни да мислим – постане део стварности, тамо где српски народ има извесне облике аутономије који представљају битну компоненту наше националне егзистенције".

Ломпар је указао да овај протест треба да буде увод у један дубљи преокрет наше јавне свести, „који би је оспособио да разуме нешто што је битно, за саму историју српског народа, и за саму његову стварност, а то је демократски, државотворни и национални карактер оних људи и оних настојања који обележавају историју и садашњост српског народа".

Одговарајући на новинарска питања Часлав Копривица је указао како се организатори протеста не противе дијалогу са косовско-метохијским Албанцима као таквом али само уколико су оквири тог дијалога Устав Републике Србије и Резолуција 1244 СБ УН. Он је такође указао да је онеспокојавајуће да једно илегално тело, „Скупштина" у Приштини, расправља о овим питањима док се грађани Србије држе у незнању.

 

Присутни на конференцији (Фото: Прес центар УНС-а)

Коментаришући текуће грађанске протесте Слободан Самарџић их је оценио као оправдане и легитимне и као резултат једног дугог унутрашњег врења и незадовољства. Међутим, он је указао како му делује да организација и координација протеста уопште не постоји и да они трају исувише дуго а да не би изнедрили некакво вођство. Навео је да на тим протестима постоје опозициони политичари али као да се либе да преузму вођство.

Међутим, он је указао, да државотворни садржај у потпуности изостаје са ових протеста. Уколико меру приближавања, наставио је Самарџић, могућег вођства и демонстраната представља „Уговор са народом" ту нема важних питања државотворних питања, укључујући и Косово. Он је овај документ оценио као веома слаб. „Протест јесте права ствар али бојим се да ће он да временом усахне као поток у пустињском песку", завршио је поетском метафором Самарџић.

Говорећи о евентуалном настојању америчких власти да промене властодршце на овом простору он је таква тумачења оценио као незаснована. „Рекао бих да они са српским властима немају никакав проблем. То је за њих идеална ситуација. Једна гарнитура, која се легитимише националним програмом и контролише или има проруски оријентисано бирачко тело, води прозападну политику која је спремна да изађе Западу у сусрет у погледу захтева за предајом Косова. И то је заиста једна вештина која није свакодневна – не рачунајући Мила Ђукановића", рекао је Самарџић. „Не видим ту опасност за Србију, нећу рећи нажалост јер не бих волео да америчка страна смени било које руководство јер је то ствар овог народа – ако народ не може да смени лоше руководство онда ту нешто фали. Мислим да је ова влада стабилна и мислим да опозиција има погрешан став пуштајући да она вршља како хоће на најважнијем државном питању а не супротставља му се". Нагласио је да је тек после пет-шест година дошло до „неке врсте окупљања и неке врсте става у „Програму о тридесет тачака" који је јасан у погледу државног интегритета".

„За тих пет-шест година ова власт се изванредно стабилизовала" и она са мерама које прелазе „границу праве диктатуре", личне власти врло стабилно влада и има подршку читавог западног света, закључио је Самарџић.

 

Наглашавајући нестраначку природу протеста Копривица је на крају позвао и демонстранте који шетају суботом да се придруже као и гласаче СНС-а да поруче оном кога су изабрали да не може у њихово име да призна Косово. Самарџић је на крају подвукао да ће на протесном скупу говорити генерал Божидар Делић, Звонко Михајловић, последњи председник српске општине Штрпце, Милош Јовановић, председник ДСС-а, Милош Милићевић из студентског удружења „Црвена линија" и професор Филозофског факултета Милош Ковић.

Милош Милојевић

Погледајте још

Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:Јован Филиповић, ДСС, КиМ, Косово је Србија, Мило Ломпар, Милош Милојевић, Слободан Самарџић, Часлав Копривица, протести

 

in4s.net

Антић: Космет као судбина

5-6 minutes

---

Чедомир Антић

Пише: Ћедомир Антић

Писали су амбасадори. Највиши стални дипломатски представници САД у Београду и Приштини. Мисле да ће, после узгредног Трамповог писма, њихово писмо нешто значити властима два посвађана народа.

Позивају, на српском и албанском, на укидање косовских такси на робу из Србије и БиХ. Траже и од Србије да нешто учини. Морају, да се не наљути њихово усвојено косовско дијете. Дали су му све самосталност после десет година сасвим слабе и по жртвама незнатне борбе и независност након осам година међународног глуматања. Сада се испоставља да су САД некада могле да раде шта год хоће, више не.

Стоји Клинтонов споменик у кичастој Приштини. Млади Тониблери пошли су прошле године на факултете, а можда су се упутили у иностранство гдје просјечни м лади Албанци нај лакше нађу посао. У току су косовски послови хуманиста Олбрајтове и Кларка. Али, без обзира на велику подршку, многа се обећања нису догодила.

Рецимо, Србија је под санкцијама била боље виђена по свијету него Албанци са Косова данас, у ЕУ и САД, који су им на ријечима толико наклоњени. Даље је и једноставније путовао гласач СПС-а из Црне Траве 1998. године, него што ће млађани Тониблер Тачи моћи данас када се чини да Косово иза ћошка чекају чланствау НАТО-у и ЕУ.

Управо зато амбасадори Скот и Коснет и желе да изједначе албанску косовку парадржаву и Србију. Србија би требало да „поступи конструктивно" када Албанци прихвате да су међународни уговори, које су потписали као територија под заштитом УН, важећи! То би било као када би лопов дошао до самопослуге и тражио 10 еура као надокнаду зато што ништа није украо. Србији замјерају зато што не дозвољава да Косово уђе у све међународне установе и, коначно, у Уједињене нације. Било би добро да то уради, кажу, пошто је то раскид са прошлошћу.

Када их Србија призна, албанске ће власти позвати православне свештенике албанске шовинисте из Албаније да отјерају свештенство и монаштво из наших царских лаври Грачанице, Дечана, Бањске, Св. Арханђела… Када то учинимо, албаска ће влада тражити одштету за рат, укључујући сваку кућу коју су срушили ОВК и НАТО.

Шиканираће српске предсједнике и премијере тражећи да им открију гдје су нестали Микићи, Воштинићи, Стојковићи, Милојковићи пошто генерали Змија, Харадинај, Сељими-Султан, Реми и Нациста тврде и бесу дају да нису код њих. О пространој и славној Прешевској долини, једној од шест звјездица земаља са косовске заставе и да не говоримо. Данас су мирни, да би тада постали јако и неутјешно незадовољни.

Помишљам да су Грци били паметни када су рекли: „Не дамо ништа". Сви ти млади национализми агенти су старих империјализама. То су прихвати ли да буду демократски, консензусом. Зато, не дамо ништа. Ево, поједини вазални медији Кајла Скота зову „Скат". Као да не схватају да асоцијација долази из понашања, а не из имена.

Књижевника Валтера Скота ћемо увијек вољети, због његовог дјела, а не зато што му је неки неоквислинг промијенио изговор презимену. Нека је Скат или Скот, он нас често подсјећа на почаст коју су САД дале Михајлу Пупину. Не спомиње притом да су САД подржале Србију да ослободи свој народ у Банату, Пупиновој земљи, управо због те почасти. Шта ће ми данас празни телевизијски спот гдје над Бијелом кућом вијори и српска застава, ако су САД увијек уз оне који обесправљују Србе и Србију?

Можда би и ми требало да размислимо о суштини имену. У наш портфељ не треба да уђе само заштита нашег народа, светиња, имовине… Ту је и сва баштина, и она нематеријална. Косово је наше, српско име. То није албанска „Коссова", није ни „Косоово", како изговарају англосаксонски туђини. То је српска земља, српско поље и српска идеја о вјери и слободи. Албанци тај назив нису користили до 20. вијека. Зашто тој земљи, на коју су дошли да затраве српска гробља у селима и углавном им погрешно изговарају древна с ловенска имена, када се договоримо и споразумијемо, не дају име „Дарданија".

По земљи туђина који су им постали адоптивни преци зато што нема потомака ни извора да свједоче у њихову корист? Зашто је не назову Сјеверна Илирида (у Македонији је Јужна)? Важно је да су слободни и да иду ка ЕУ, ено им Сјеверномакедонаца, да посвједоче.

Један је лингвиста недавно рекао да се назив језика „црногорски односи на земљу, а не на народ". Исправно би било „Црногорачки језик". Е, то је компромис. Ми смо будаласти први на свијету признали „босански језик" (умјесто ,,бошњачки). Још нисмо ништа рекли о црногоском питању. Идем да пишем српском министру просвјете.

Извор: Дан

Прочитајте још:

 

radiokim.net

"Pet scenarija za rešenje pitanja Kosova"

| Politika | Tanjug, Blic | komentara: 0 | pregleda: 94

4 minutes

---

Podela teritorije, normallizacija, korekcija granica, razmena teritorija i status kvo, pet su scenarija za rešenje pitanja Kosova, piše Blic.

Ovu godinu, navodi list, međunarodna zajednica označila je kao presudnu za donošenje rešenja statusa juzne srpske pokrajine i kao prvu opciju navodi podelu te teritorije za koju kaže da već decenijama zvuči kao "moguć dostojanstven odlazak Srbije s Kosova".

Kao pozitivna strana ovog rešenja se navodi to sto Srbija vraća kontrolu nad teritorijom severa Kosova koju većinski nastanjuju Srbi, dok se kao negativna strana navodi budući statu srpske zajednice, južno od Ibra, koja nije obuhvaćena podelom.

Priština bi, navodi se, u tom slučaju najverovatnije ukinula specijalna prva za Srbe koja uključuju široka ovlašćenja lokalnih samouprava, zagarantovana mesta u parlamentu i obavezno učešće u vladi.

List konstatuje da je ova ideja teško ostvriva jer je odmah nakon okončanja sukoba 1999. imala, ali, kažu, i danas ima čvrste protivnike u medunarodnoj zajednici.

Kao druga opcija se navodi normalizacija, odnosno Sporazum o sveoubhvatnoj normlaizaciji koji ne bi značio formalno priznanje navisnosti Kosova, ali bi deblokirao Kosovo u međunarodnim institucijama.

Pozitivna strana ovog rešenja bila bi očuvanje jedinstvene srpske zajednice i njihove kulturne baštine na Kosovu u okviru široke atuonomije i specijalnih veza sa Srbijom, piše list koji kao lošu stranu ovog rešenja vidi u tome što Srbija u finalnom sporazumu uslovno dobija malo više od onog što je postigla prvim sporazumom, a to je Zajednica srpskih opština.

Kao veliko pitanje, navodi se, nameće se i da i će vlasti u Prištini poštovati autonomiju Srba nakon ostvarenja članstva u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

Korekcija granica je, piše Blic, rešenje koje se najčešće pominje i značila bi "manju teritorijalnu satisfakciju od podele Kosova".

Prva mogućnost u okviru ove opcije podrazumevala bi da se Kosovo vrati na linije iz 1953., što bi značilo da Srbija preuzima kontrolu nad većim delom ili celom površinom opštine Leposavić, dok bi druga solucja podrazumevala da Priština zadrži Kosovsku Mitrovicu i Gazivode.

Kao prednost prvog rešenja se navodi to što sever Kosova ostaje i dalje kompaktan sa dve opštine i Kosovskom Mitrovicom, kao urbanim centrom koji može da dobije status posebnog distrikta.

Druga varijanta korekcije granica nudi veću teritorijalnu celinu, piše Blic i dodaje da oba rešenja, kao i u slučaju podele, strateški štite Kopaonik i "meki trbuh centralne Srbije".

Korekcija, prema Blicu, znači i da resursi Trepča i Gazivode imaju zajedničku upravu Srba i Albanaca, ili dogovornu privatizaciju, ali u okviru kosovskog sistema.

Kao četvrto rešenje se navodi razmena teritorija, koja bi se odvijala po etničkom principu i ovakvo rešenje, navodi se, ima prizvuk trajnog istorijskog sporazuma između Srba i Albanaca jer je za mnoge pomirenje moguće samo uz etnčko razgraničenje.

Međutim, navodi se, da u ovakvo scenariju mnoga pitanja ostaju otvorena a kao prvo je: Šta je pravi dobitak za Srbiju i Srbe na Kosovu?

Najzad, kao peti scenario je ostanak na istom ili status kvo. To je, piše Blic, predlog onh koji smatraju da je rešenje u ovoj godini nepovoljna opcija.

A kao ključna negativna posledica statusa kvo je da Albanci na Kosovu neće prihvatiti Srbiju kao svoju zemlju i sa promenom geopolitičkih okolnosti, već će samo osnažiti svoje društveno i političko jedinstvo sa Albanijom.

 

Kosovska država je talac nerazjašnjenih ubistava!

kossev.info

Kosovska država je talac nerazjašnjenih ubistava! - KoSSev

KoSSev -

10-13 minutes

---

Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu "Kiril i Metodije" u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Piše: Beljuj Bećaj

"Sijamski blizanci" koji su spremni da žrtvuju žive, imaju manje spremnosti da rasvetle ubistva onih čija smrt na neki način krivi njih. Dokle god budu na slobodi inspiratori, organizatori, nalogodavci izvršioci ovih krivičnih dela, građani Kosova i Srbije neće imati istinsku slobodu.

Poštovani prijatelju,

Na Kosovu i u Srbiji su na vlasti oni koji su direktni ili indirektni učesnici zadnjeg konflikta. Nerazjašnjeno ubistvo Olivera Ivanovića je posledica nerazjašnjenih ubistava nestalih tokom rata i nekoliko stotina ubijenih neposredno posle, pretežno na Kosovu i u Srbiji. Čvrsto verujem da su i nenormalni odnosi između Srba i Albanaca taoci nerasvetljenih masakara u Izbici, Rečaku, Golubovcu…i ubistava u Petrovom Selu, Dolče Vita-i, Goraždevcu, Velikoj Hoči, Mitrovici…

Dokle god budu na slobodi inspiratori, organizatori, nalogodavci izvršioci ovih krivičnih dela, građani Kosova i Srbije neće imati istinsku slobodu! Zato, smatram da si delimično u pravu kad kažeš da "se mora glasno reći da Vučićeva vlast ne može da izbegne odgovornost za ubistvo Olivera Ivanovića". Smatram da nije samo on odgovoran za ovo ubistvo, nego i za druga nerazjašnjena ubistva ništa manje od Hašima Tačija koji je neprekidno bio glavni politički protagonista!

Dakle, oni su razlog zašto Kosovo i Srbija nisu ispunile domaći zadatak. H. T. i A. V. približili su se međusobno, srazmerno udaljavanju njihovih naroda. Oni nisu dokazali političku volju da se pokrene nezavisna i efikasna istraga o tvrdnjama o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, o ubistvima sa političkim i nacionalnim motivima, pa je ova nadležnost (što se Kosova tiče) prešla na međunarodne instalirane institucije. Činjenica da se međunarodno pravosuđe bavi unutrašnjim pitanjem pravne suverenosti kosovske države sa jedne strane, dok uporno, zvaničnici SAD-a insistiraju da se rasvetli u potpunosti i osude pravosnažnom presudom organizatori, nalogodavci i izvršioci ubistava braće Bitići u Petrovom Selu (Srbiji), sa druge strane, dokazuje da je pravosuđe ovih država pod opsadnom kontrolom vlasti.

Nažalost, nastojanja međunarodnih faktora da se pravosuđe oslobodi od političkih okova, do sada je bilo neuspešno, da ne kažem, međunarodni pravni zvaničnici su se veoma brzo utopili u kosovski mentalitet, umesto da promene balkanski mentalitet kosovara! Zato za mene nije čudno što „misija pravde" nije pokazala interesovanje za rasvetljavanje i ovog zločina.

Budući da UNMIK, a ni EULEX nisu za dve decenije ostvarili napredak u rasvetljavanju više stotina slučajeva, sva nadanja su usmerena u formiranju Specijalnog suda koji je nastao posle otkrića bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, objavljenog 2008. u njenim memoarima "The Hunt: Me and the war criminals". To je bio povod na osnovu kojeg je Specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti sproveo istragu koja je krajem 2010, rezultirala sugestivnim izveštajem, u kojem se tvrdi da je oko 500 civila, različitih nacionalnosti, uglavnom Srba, oteto na Kosovu posle razmeštanja snaga KFOR-a i da je jedan broj njih tajno prebačen u Albaniju… Savet Evrope je ovaj izveštaj usvojio početkom 2011. godine i zatražio „nezavisnu istragu koja bi došla do pune istine o ovim tvrdnjama". U svom izveštaju Dik Marti kao najodgovornije za zločine kojima će se baviti Specijalni sud direktno imenuje većinu lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), na čelu sa Hašimom Tačijem, koji su bili članovi tzv. Dreničke grupe i koji su danas okosnica političke piramide na Kosovu.

Poštovani prijatelju,

Godinu 2011, smatram godinom kada je stvorena interesna simbioza političkih piramida na Kosovu i u Srbije u cilju opstanka vlasti, i putem zataškavanja istina o nestalima, a što se dogodilo tokom i posle sukoba, do ubistva Olivera Ivanovića. Zašto?

Prvo, slažem se sa tobom da veliki broj Albanaca ni danas ne misli da je Oliver Ivanović, „bio svetac". Štaviše, on se kod jednog dela Albanaca doživljava, zbog kontradiktornog iskustva sa prištinskim i beogradskim vlastima, kao kontroverzna ličnost, ali je jasno kao dan, da je on, imajući nepoželjna iskustva sa beogradskim i prištinskim vlastima, pre svih uvideo da je najbolje rešenje za kosovske Srbe da ne budu instrumenti u njihovim rukama. Njegove političke poruke da kosovski Srbi treba da budu autonomni u traganju za vlastitim rešenjem nisu išle u prilog zajedničkoj strategiji "sijamskih blizanaca" (A.V., H. T.) o podeli Kosova. Sa druge strane, vlast je "morala" da sahrani ideju kosovskih Srba da rešenje svoje egzistencije traže nezavisno od političke piramide Beograda i Pristine, ali uz podršku međunarodne zajednice, i Albanaca (deo civilnog društva, inteligencije) koji misle da ovdašnji Srbi treba da imaju adekvatnu ponudu koja će njih učiniti spokojnim u svojim domovima.

Drugo, posle objavljenog izveštaja Dika Martija, Hašim Tači je najavio tužbu protiv njega jer su članovi njegove ekipe „otkrili da je Drenička grupa imala svog šefa – ili u terminologiji organizovanog kriminala, svog bosa – renomiranog političkog lidera i verovatno međunarodno najpriznatiju ličnost iz OVK, Hašima Tačija". Tužba nije podignuta ali je H.T. započeo strategiju spasenja od Specijalnog suda, tako što je prvobitno počeo da vodi "brigu" o nestalim Srbima.

Tako je, jednom prilikom, na pitanje Insajdera povodom ubistava srpskih novinara da li oseća neku ličnu odgovornost zato što to nije istraženo, Tači rekao: „Postavljalo se u javnosti to pitanje – zašto tek sada, pošto sam ja sada predsednik države, ali sada je izvršna vlast prešla u ruke kosovskih institucija, dok je ranije, tokom moja prethodna dva mandata na mestu premijera, ceo pravosudni sistem bio u nadležnosti međunarodne zajednice. Stoga se sada radi na tome, kada sam ja predsednik, jer sada lokalne institucije imaju izvršnu vlast".

Umesto da otkrije tu istinu, i da počinioce izvedu pred organe pravosuđa i da dobiju zaslužene presude – on je započeo tehnički dijalog, nastavio sa političkim i misli da završi teritorijalnim! Imajući u vidu moje iskustvo sa njim i dok se ne iznese prava istina o njemu, mislim da je on u stanju da prihvati svako rešenje koje može njega da oslobodi od potencijalne optužbe Specijalnog suda.

Zbog toga se, posle dvadeset godina od sukoba i godinu dana posle ubistva, istraga pretvorila u prebacivanje optužbi sa jedne na drugu stranu Ibra, ali cilj nije da se otkrije istina, nego da "sijamski blizanci" pokopaju istinu što je moguće dublje sa ove i one strane Ibra, kako bi došli do podele.

Tako će Aleksandar Vučić postati "pravi vožd", koji je za razliku od Miloševića, bez rata, podelio Kosovo i stvorio pretpostavke za veliku Srbiju, istovremeno optužujući Albance da stvaraju veliku Albaniju! Na drugoj strani, pretpostavke stvaranja velike Albanije, mogu amortizovati nezadovoljstvo većine, ali i Specijalnog suda, da se sudbina H.T. odluči u Specijalnom sudu!

Treće, vrlo je simptomatično kako je moguće da gospođa Mogerini (EU) i predsednik Tramp, (SAD) insistiraju da započeti proces o dijalogu 2011 – završe sa H. T., kojeg su upravo predstavnici Saveta Evrope označili kao glavnoosumnjičenog u izveštaju svog renomiranog poslanika! Zdrava logika nam govori u prilog zaključku da je on uslovljen da započeti posao dovrši, jer sporazum podele o kome se priča ne bi prihvatio niko ko nije uslovljen!

Da li međunarodni zvaničnici misle da je uslovljeno rešenje, pravedno rešenje, utoliko pre, ukoliko je iznuđeno? Da li ova nedvosmislena podrška prema H.T. znači da su nalazi u Izveštaju Dika Martija bili samo prazno slovo na papiru? Da li to znači da će Specijalni sud osloboditi glavnoosumnjičenog i optužiti lokalne komandante? Da li su ove birokrate svesne posledica ukoliko se izgubi poverenje i u međunarodnu pravdu, dok su nacionalne pravde pod opsadnom kontrolom vlasti? Koliko su građani slobodni dok traje opsadno stanje pravde?! Da li će Specijalni sud, pod pritiskom politike, naslediti promašeni model UNMIK-a i EULEX-a? Ako je tako, da li će realizacija "sporazuma" T. H. i A.V. , koji će "proslaviti" i Garden Rose (SAD) pokopati istine o ubistvima, uključujući i Oliverovo?

Specijalni sud treba da se oslobodi izgovora da će "potpuna funkcionalizacija uticati na izbore". Naprotiv, upravo zbog toga treba da odigra prelomnu ulogu u promeni unutrašnjih odnosa kosovske političke scene, jer dosadašnje odsustvo efikasnog pravosuđa ratni komandanti su iskoristili za jačanje svojih pozicija koje su upotrebili i za zataškavanje nerasvetljenih ubistava.

Da je Specijalni sud funkcionisao efikasno, ne bismo imali danas 50-60 hiljada lažnih veterana koje su proizveli komandati koji nisu imali istinske namere oslobođenja od Miloševićeve mašinerije! Ne bi pobegao tužilac tog predmeta u SAD! Kosovsko političko rukovodstvo nije shvatilo dobronamernu sugestiju J. Rubina, koji je pre šest godina rekao da je: "Najbolje da se povuku sa političke scene dok su jos uvek popularni." Ali, budući da ratno političko rukovodstvo nije sazrelo da shvati neophodnost povlačenja, preostaje jedino pravni međunarodni tornado koji može da raščisti "žito od kukolja". To može da ulije nadu da će se stvoriti pretpostavke za zdravo društvo. Nećemo imati izjave političkih lidera u stilu "znam ko nije kriv".

Na kraju, bilo bi pogubno ako Specijalni sud ponovi greške UNMIK-a i EULEX-a. Pogotovu ne sme da se oslanja na kosovsko i srpsko pravosuđe. Ova sporovozna pravna mašinerija mora da se završi uspešno, nezavisno od kalkulacija "sijamskih blizanca". U suprotnom, ako se poljuljano poverenje izgubi i u međunarodnu pravdu, region će obuhvatiti anarhija koja može da bude uvod u novu destabilazaciju i moguće nove etničke konflikte. Ukoliko Specijalni sud nasledi obrasce prethodnih međunarodnih institucija, građani Kosova će živeti u strahu od novog zločina i zlog „rešenja".

Iz ovih razloga,"sijamski blizanci" koji žele da žrtvuju žive, imaju manje spremnosti da rasvetle ubistva onih čija smrt na neki način krivi njih. Zbog toga rad Specijalnog suda mora da bude uspešan u nameri da ispuni razlog konstituisanja.

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

 

vesti-online.com

Pada mit o Srebrenici?

Tanjug

4-5 minutes

---

Jedan od ključnih lovaca na nacističke zločine u Drugom svetskom ratu i glavni istoričar Instituta za Holokaust u Izraelu, Gideon Grajf, biće predsednik međunarodne Komisije koja će na poziv vlade Republike Srpske utvrditi istinu o stradanju svih naroda u i oko Srebrenice u periodu od 1992. do 1995. godine.

Bogato iskustvo: Gideon Grajf

Od njih se očekuje nezavisna analiza koja će zameniti prethodni Izveštaj o Srebrenici iz 2004. koji je Narodna skupština RS avgusta prošle godine odbacila kao krajnje pristrasan i neobjektivan, jer je donet pod pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika međunarodne zajednice Pedija Ešdauna.

Može li se s ove vremenske distance i nakon desetak pravosnažnih presuda u Haškom tribunalu promeniti "zvanična verzija" događaja u Srebrenici po kojoj je u ovoj muslimanskoj enklavi počinjen genocid i ubijeno oko 7.000 ljudi?

Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti i jedan od ključnih koautora Prvog izveštaja vlade RS koji je muslimanska strana od početka osporavala, kaže za "Vesti" da je svaki pokušaj da se dođe do istine dobar.

- I Haški tribunal i muslimani svesno su izbegli da se događaji tokom rata posmatraju kroz "vremensku skalu zločina", već isključivo kao izdvojeni incidenti. Tako smo i došli u situaciju da su oni ljudi koji su dve ili tri godine u kontinuitetu oko Srebrenice činili zločine nad Srbima na kraju postali žrtve nad kojima ceo svet plače. Neprimenjivanjem "vremenske skale zločina", o Srebrenici se isključivo govori kroz perspektivu događaja iz jula 1999, isključujući ceo rat - kaže Trifunović i ističe da se ta strategija najbolje videla u ključnim stavkama rada Haškog tribunala.

- Čitava koncepcija optužnica protiv Srba iz BiH je bila da su otpočeli rat u Bosni, a da se apsolutno nije baratalo onim što je prethodilo. Regularne snage Hrvatske u sprezi sa lokalnim muslimanima 26. juna 1992, dakle mnogo pre zvaničnog početka rata, izvršili su klasičnu agresiju na Sijekovac i Bosanski Brod. Slično se odigralo i na Kupresu, a zatim i u zapadnoj Hercegovini. Ali, umesto da ovo budu događaji koji su pokrenuli rat, zato što je to objektivna činjenica, oni su gurnuti pod tepih, a potencirani su događaji kada su Srbi odgovorili na ove napade. Tako je stvarana i stvorena jednostrana slika o ratu u BiH i otuda je i sasvim logično što su i Naser Orić i mnogi drugi oslobođeni i u Hagu i pred Sudom BiH, jer kako žrtva može biti zločinac? - poentira Trifunović.

Darko Mladić, sin ratnog komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića, ističe za naš list da je odbrana njegovog oca prva u Hagu pokušala da primeni princip objektivnosti u sagledavanju događaja u Srebrenici, te da bi to morao biti ključan princip Komisije vlade:

- Jedina nada za sve narode u BiH, a posebno srpski i bosanski je suštinsko pomirenje, a to je moguće jedino ukoliko se do bolnih istina dođe kroz objektivan proces. Haški tribunal i Suda BiH u Sarajevu rukovodili su se isključivo "propagandnom istinom"- ističe Mladić.

Uzrok i posledica

Darko Trifunović ističe da je nemoguće izolovano posmatrati događaje u Srebrenici iz jula 1995.

- Snage iz Srebrenice su počev od 1992. spalile do temelja 105 srpskih sela i zaseoka i ubile više hiljada civila. Događaji iz 1995. su nesumnjiv ratni zločin, ali ipak su bili posledica prethodnih nekažnjenih ratnih zločina - ističe Trifunović.

Lovac na naciste

Gideon Grajf važi za jednog od vodećih istoričara koji se bavi istraživanjima ratnih zločina. U njegovoj biografiji stoji da se više od 45 godina bavio zločinima počinjenim u okviru koncentracionog logora Aušvic. On je na nedavnoj promociji svoje monografije "Jasenovac - Aušvic Balkana - ustaška imperija i okrutnosti", izjavio da je veoma važna inicijativa o rekonstrukciji i proučavanju svih masovnih grobnica iz perioda Drugog svetskog rata, ali i kasnije.