|
недеља, 24. март 2019.
SRBIJA 20 GODINA POSLE NATO INTERVENCIJE
Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a
Režiser Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a
Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine
4-5 minutes
"Težina lanaca (prvi deo)" je, kako je objasnio Malagurski, dokumentarac o uzrocima raspada Jugoslavije, otcepljenju Kosova, ratovima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina, ulozi SAD, NATO i EU u procesu raspada Jugoslavije.
Nakon prikazivanja filma publika je imala prilike da razgovara sa režiserom kako o samom filmu tako i NATO bombardovanju SRJ, a Malagurski je kazao da je najbolji odjek na svoje delo doživeo upravo u Beču.
U publici je bio veliki broj Austrijanaca, koji su se interesovali za poglede mladog režisera na bombardovanje, koje su, takođe, okarakterisali kao zločin.
Malagurski je ukazao da je usled NATO agresije došlo do porasta malignih oboljenja u Srbiji, pošto je zapadna alijansa koristila osiromašeni uranijum, a ujedno i gađala hazardne mape, čime je izazvala ekološke katastrofe.
Tanjug
Prema njegovim rečima, NATO bombardovanje SRJ bilo je kriminalno delo, jer je postojala genocidna namera, što pokazuje odabir ciljeva.
"Vrlo je važna preko ovakvih filmova edukucija ljudi na zapadu, a tako i u Austriji. Stavovi Austrijanaca nose određenu težinu. Veoma je bitno da se zna šta se dogodilo, koje su vlade učestvovale, i da građani zapada znaju da su njihovi političari pristali da bombarduju Jugoslaviju osiromašenim uranijumom, sa namerom da truju jednu prelepu zemlju", kazao je on.
Malagurski je ocenio da su SAD, kako smatraju njeni građani najbolji u svemu u svetu, daleko iza mnogih zemalja po pitanju zdravstvene zaštite, obrazovanja i slično, ali zato prednjače po pitanju vojnog budžeta.
Kazao je da kada američkom predsedniku padne rejting on započinje negde rat da bi dobio na popularnosti, ističući da u Americi vlada imperijalistički mentalitet.
"SAD su najveći agresor na svetu i nadam se da će to da se promeni u budućnosti", rekao je Malagurski.
Sećanje na žrtve NATO agresije biće nastavljeno danas simpozijumom pod nazivom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?".
Na simpozijumu će učestvovati Germinal Civikov bugarsko holandski germanista i autor knjiga o ratu u Jugoslaviji i sudskom procesu protiv Slobodana Miloševića, koji je vođen u Hagu, Ivan Pernar poslanik u hrvatskom Saboru i kritičar EU i NATO, Slobodan Reljić, novinar, sociolog i bivši glavni i odgovorni urednik uglednog srpskog nedeljnika "NIN" i Kurt Grič, austrijski istoričar i autor knjige "Rat za Kosovo, istorija pozadine i posledice".
Nakon izlaganja predviđena je diskusija sa Volfgangom Petričem, bivšim izaslanikom EU za Kosovo, glavnim pregovaračem na pregovorima o Kosovu vođenim u Rambujeu i bivšim Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini i Hanes Hofbauerom izdavačem, publicistom i autorom brojnih knjiga o istočnoj Evropi i Balkanu.
U prostorijama Austrijskog saveza sindikata gde se održava ovaj dvodnevni skup u organizaciji SPKD "Prosvjeta" iz Beča postavljen je "Zid plača" na kome su prikazane fotografije ruševina i žrtava NATO bombardovanja SRJ.
Nakon simpozijuma biće organizovano okupljanje na trgu na kojem se nalaze sedište predsednika i vlade Austrije, odakle će povorka krenuti ka centralnom trgu Štefansplac, gde su poslednje dve decenije svake godine 24. marta organizovani pomeni žrtvama NATO agresije.
David Štokinger iz Austrijsko srpskog pokreta solidarnosti ističe da je 20 godina nakon NATO agresije protiv SRJ važnije nego ikada da se podseti na ta dešavanja i prekine utemeljeni narativ "loših" i "dobrih" i označe se stvarni krivci.
"To je još važnije ako se sagleda i aktuelno ponašanje zapadnih velikih sila u svetu danas. Zato pozivamo na simpozijum i skup sve ljude koji se protive imperijističkim ratovima i koji se zalažu za mir i podržavaju austrijsku neutralnost", poručio je Štokinger koji je zajedno sa brojnim mirovnim aktivistima i predstavnicima srpske zajednice demonstrirao u centru austrijske prestonice 78 dana 1999 godine, za vreme trajanja NATO bombardovanje SRJ.
четвртак, 21. март 2019.
Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"
20/03/2019 | 16:26 | Извор: СРНА
Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"
Адвокат Тома Фила изјавио је Срни да је данашња пресуда на доживотну казну затвора Радовану Караџићу политичка пресуда "једне наказе од суда" који није допринио никаквом помирењу народа, већ је само заоштрио ситуацију.
Тома ФилаФото: Novosti.rs
Он је рекао да једино добро што може да каже поводом овог поступка јесте то што није пресуђено да је извршен геноцид и у седам општина у БиХ из 1992. године.
- То би, не само државу Србију и Републику Српску, него Србе као народ, довело у позицију да буду означени као геноцидни народ, који гдје год уђу врше геноцид. То је хвала богу одбијено - рекао је Фила.
Он је оцијенио да ће Хашки суд историја сматрати срамотом и да ће бити заборављен, те истакао да од таквог политичког суда није ни било могуће очекивати правду.
- Тражити од Хага правду је као да уђете у јавну кућу и тражите невину девојку - то је Хашки трибунал. Срамота и биједа од поступка - закључио је Фила.
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=330495
среда, 20. март 2019.
Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije
Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije
5-6 minutes
Anamari Repić, RTK
Saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda izjavio je za RTK2 da česte posete međunarodnih zvaničnika Beogradu i Prištini imaju za cilj da podstaknu nastavak dijaloga koji će voditi ka pronalaženju rešenja, obostrano prihvatljivog, a koje mora biti verifikovano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Odgovor na pitanje kakvo će rešenje pitanja Kosova biti, kako ocenjuje saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda, treba da daju izabrani predstavnici naroda obe strane, s tim da bilo koje rešenje treba da obuhvati sva goruća pitanja.
Prema rečima Vejvode, tokom nedavnih poseta američkih i nemačkih zvaničnika Beogradu i Prištini pokazano je da postoji interes da se reši Kosovo kao nerešeno pitanje u Evropi.
"Bili smo u Evropi u kojoj je rečeno da više nikad rata neće biti a mi smo se sunovratili u taj rat i sada želimo da se pridružimo tom mirovnim projektu zato što želimo da učinimo stabilne osnove mira u ovom regionu. U tom pogledu su svi osetili da postoji jedan zreo trenutak, iskazana volja sa obe strane da se želi jedan dogovor", kaže Vejvoda.
Vejvoda kaže da iako postoji volja da se postigne dogovor njegov sadržaj nije poznat, ali da bi bilo dobro da se o tome nešto sazna. Ipak, prema njemu, slične situacije u svetu su rešavane iza zatvorenih vrata.
"Pomenite bilo koji istorijski presedan videćete da je to pre svega rešavano mirno, često i bez znanja drugih, da bi se izašlo sa nekakvim rešenjima i u tom pogledu mislim da svi ovi koji dolaze žele da podstaknu nastavak dijaloga i da se nađe jedno rešenje koje mora da bude verifikovano u SBUN od pet stalnih članova, o čemu je i Federika Mogerini govorila", ističe Vejvoda.
Kako ističe, dve strane se zbog pitanja taksi i platforme za dijalog nalaze u pat poziciji. Ali, dodaje da dijalog koji je počeo još 2011. godine traje jako dugo dok obe strane stoje u mestu zbog nerešenog pitanja.
"To nije dobro ni za jednu ni za drugu stranu da imamo nerešenu situaciju, u vreme kad svet brzim korakom ide u velike promene mi stojimo zato što nismo rešili jedno pitanje", smatra Vejvoda te dodaje da je teško reći kada će sve ponovo da počne.
Prema njegovoj oceni, normalizacija treba da bude u interesu građana koji žive na Kosovu i u Srbiji, a da je najgora trenutna neizvesnost kao i zamrznuti sukob. Ali kako on vidi za sada najglasniji predlog o korekciji granice?
"Kada Sjedinje Američke Države kažu da nema crvenih linija u postizanju dogovora i kada kažu dođite pred nas sa nekakvim dogovorom pa ćemo mi to pogledati, a kad to kažu to znači Savet bezbednosti, Evropska unija će to pogledati, mora da bude nešto što je prihvatljivo po međunarodnim pravnim normama, po bezbednost građana, da se daju jemstva za mir i sigurnost", kaže Vejvoda.
On podseća da u Helsinškom ugovoru iz 1975. piše da ako se dve strane dogovore o bilo kakvom rešenju to mora biti prihvatljivo. Dok, kako naglašava, neprihvatljivo je ako rešenje nameću jedna ili druga strana, ili spoljni faktor.
"Ja tu ne bih ograničavao i zato je teško nama sa strane reći o čemu se radi i u kom pravcu to ide. Izgleda da je sve to stalo i vrlo lako može da se dogodi, a mislim da to ne bi bilo dobro, da to sad ostane nerešeno za sledećih 10-20 godina", kaže Vejvoda.
Smatra da je teško reći kada će dijalog ponovo početi, ali da je najvažnije da Beograd i Priština iskažu političku volju da krenu napred.
"Odgovor moraju da daju izabrani legitimni predstavnici te dve strane koji shvataju da to mora da bude jedan obuhvatan dogovor koji će sva pitanja svojine, energetike, Trepče i pre svega bezbednosti ljudi, položaja Srpske pravoslavne crkve, da umire ljude da će dan posle dogovora, ako ga bude, biti jedan miran život u kome će biti razumevanja i smirivanja situacije", rekao je Vejvoda.
Vejvoda je podsetio da u vreme kada je bio savetnik pokojnik predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića on je tada govorio da Srbija mora što pre da reši pitanje Kosova i Haškog tribunala.
"Haški tribunal smo stavili iza sebe, kosovsko pitanje nismo. Zašto je to govorio - zato što to osujećuje dalji demokratski razvoj i Srbije i regiona zbog Srbije, koja je ipak najveća zemlja u ovom našem mini regionu", istakao je Vejvoda.
Prema njegovim rečima, građanska društva i građani treba da podstiču izabrane predstavnike da dođu do rešenja.
"Da li će oni smoći snage, da li je ta takozvana zrela situacija sad postala opet nezrela i da li ćemo živeti još 10 godina u nerešenom pitanju, to je potpuno otvoreno pitanje danas", izjavio je Vejvoda.
уторак, 19. март 2019.
„Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну”
РУСКИ ПОЛИТИЧАР: „Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну"
4-5 minutes
19.03.2019. - 8:29
фото: © ria56.ru
Заменик председника Савета Федерације Федералне Скупштине Русије Андреј Турчак оценио је у Београду на отварању међународне конференције „20 година након бомбардовања Југославије – лекције за европску безбедност у 21. веку", да је бомбардовање СРЈ био акт војне агресије против суверене европске земље и да се то догодило под врло спорним изговорима, преноси Танјуг.
Турчак је рекао да су током бомбрадовања Југославије 1999. године били коришћени радиактивни уранијум и да је било много цивилних жртава.
„Тај напад је прећутно одобрен и од стране парламентараца земаља које су у томе учествовале и нису смели да дигну свој глас", рекао је Турчак.
Према његовим речима, Савет федерације је констатовао да се вршила отворена агресија против Југославије и да кривци нису добили заслужену казну.
Како каже, тог тренутка је почела насилна промена граница у послератној Европи, а „косовски преседан" је отворио „Пандорину кутију" за друге проблеме.
Он је додао да су Косово хтели да одвоје од Србије без обзира на жеље грађана, које су, пак, уважаване у другим случајевима.
„Такво понашање после 1999. године је постало као нека норма и нису се уважавале процедуре Уједињених нација. То се дешавало и на Блиском истоку, НАТО се мешао и у друге унутрашње послове суверених држава. То је за последицу имало разарање економије у тим земљама", истакао је Турчак.
Појавио се, каже, и још опаснији проблем због тога, а то је миграциона криза.
Он је навео да су земље из НАТО-а почеле да представљају претњу за унутрашњу безбедност разних земаља, а да је Русија, захваљујући војној помоћи коју је пружила, „успела да се у Сирији спречи најгори сценарио".
Према његовим речцима, аутори операције из 1999. године не признају да свет после није постао мирнији и да сви морају да воде рачуна о међудржавном понашању.
„Ми у Русији сматрамо да отворени дијалог мора да се започне што пре и да у њему треба да учествују сви важни играчи", истакао је Турчак.
Осврнуо се на споразум о сарадњи који је потписан између Српске напредне странке и Јединствене Русије, рекавши да то учвршћује њихово партнерство, показује атмосферу узајамног разумевања и да се ради на развијању међународне сарадње.
„Ова конференција се одржава два месеца после посете Владимира Путина. То значи да су двострани односи наших земаља потврђени и Европи показују да водимо отворени дијалог који је много кориснији од некакавих притисака и неких других механизама", рекао је Турчак.
Поручио је да Русија жели да убрза процесе европске безбедности, да користи механизме ОЕБС-а и да се отворено дискутује о свим питањима, а да је Београд место за то, јер је неутралан.
Турчак је навео да Србија жели да уђе у ЕУ, а с друге стране чува блиске односе са Русијом.
Примаков: НАТО мора да одговара за многе поступке
Члан Одбора за међународне послове Државне думе Јевгениј Примаков је, говорећи на скупу поводом 20 година од бомбардовања Југославије, казао да би НАТО требало да исплати накнаду за штету насталу војним операцијама.
Примаков је рекао и да НАТО мора да одговара за многе поступке, између осталог, и за бомбрадовање Југославије 1999. године.
„Ту су Либија и други агресивни напади које је НАТО покренуо. Уверен сам да је законито питање репарације и компензације. НАТО и чланице које су учествовале морају да исплате репарације за војне операције. Људи су остали без домова, без посла, уништени су мостови, нафтна складишта", рекао је Примаков у Београду.
vostok.rs
понедељак, 18. март 2019.
Рекет за окупацију или изговор за повлачење?
VIDEO:
Рекет за окупацију или изговор за повлачење? (видео)
Sputnik
Администрација Доналда Трампа намерава да заради новац на окупацији савезничких држава. „Привилегија" коју имају, у виду боравка америчке војске на њиховој територији, убудуће би Немачку и Јапан, али и друге земље, могла да кошта знатно више него досад — пун износ трошкова, плус још 50 одсто за споменуту привилегију.
Овај план још није озваничен али, јавља „Блумберг", налази се у много напреднијој фази израде него што је јавности познато. Осим новца, прецизира се, ова претња рекетом требало би да Вашингтону донесе и „предност у наговарању држава да учине оно што САД захтевају". Уколико испуне захтеве, тврди „Блумберг", добиће попуст, а реч је о износима од више милијарди долара на годишњем нивоу…
Предвидљиво, најављени захтев Беле куће изазвао је гнев њених опонената из врха обеју партија. „То је монументално глуп приступ… Наша војска присутна је у тим земљама првенствено због наше користи. За нас је од огромног стратешког значаја да будемо присутни у тим земљама", карактеристичан је коментар демократског конгресмена Адама Смита, председавајућег Одбора за оружане снаге Представничког дома. Ова идеја је „погрешна и имала би поражавајуће последице по безбедност наше земље и по наше савезнике", реаговала је на сличан начин и Лиз Чејни, предводница републиканаца у Представничком дому, узгред, ћерка злогласног Дика Чејнија, потпредседника САД у време Џорџа Буша Млађег и једног од главних архитеката напада на Авганистан и Ирак.
Какве се намере крију иза ове иницијативе Беле куће? Како ће на овај захтев, буде ли озваничен, реаговати амерички савезници? И какве би стратешке последице све ово могло да изазове?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку" говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.
„Још од кампање, Трамп говори како не види велику вредност у савезништву с европским земљама, дакле у НАТО-у, и већ дуже време он покушава да докаже да од тога Америка само трпи штету", указује Обрад Кесић. „Његова теза је да нема логике у томе да Америка финансира одбрану економски развијених, па и конкурентских земаља. Овај потез је доказ да он и даље покушава да Америку ослободи од тог савеза, због чега је и у овом питању дошао у сукоб с вашингтонским политичким естаблишментом".
„Управо на основу оваквих обећања Трамп је и добио изборе", подсећа Александар Павић.
„И ово није прва порука овог типа коју је он упутио на рачун савезника — још прошлог лета на НАТО самиту он је затражио да се трошкови за одбрану не повећају само на два одсто БДП-а, већ на чак четири одсто, иако је и оних два одсто за већину недостижно. И зато се поставља питање да ли он, заправо, намерно испоставља немогуће захтеве, да би након тога пред естаблишментом имао изговор и добар аргумент за промену приступа. Уосталом, када се погледа ко је против овог плана — а то је пре свега амерички политички естаблишмент, коме је у интересу да Америка и даље остане глобална империја — јасно је о чему се овде заправо ради. Са становишта америчких империјалиста, наиме, прихватљиво би било чак и да њихови савезници још и мање плаћају, само да америчка војска остане присутна у свим деловима света".
Америчка војска стационирана је, иначе, у више од 100 земаља широм света; 56.000 војника у Јапану, 35.000 у Немачкој, 28.500 у Јужној Кореји, 12.000 у Италији, 9.000 у Великој Британији… „Зашто су САД и даље одговорне за безбедност Немачке и Јапана, када се Други светски рат окончао пре скоро 75 година?", преноси портал „Аксиос" питање које постављају „вашингтонски заговорници овог плана, предвођени Доналдом Трампом".
„Америчке базе у Европи представљале су први штит против некадашњег источног блока, а њихово опстајање после завршетка Хладног рата сада се 'оправдава' антируском хистеријом. Истраживања у Америци, међутим, показују да у руску претњу мало ко верује, те обични Американци отуда и постављају питање, баш као и Трамп — од кога их ми бранимо?", указује Обрад Кесић.
Одговор на ово питање наслућује се у већ цитираним речима конгресмена Адама Смита, који је, можда и нехотице, признао да се америчка војска у Немачкој и Јапану заправо ни не налази због њихове заштите, већ због заштите интереса америчке глобалне империје.
„Управо је о томе реч", коментарише Александар Павић. „Међу глобалистима постоји оправдан страх да би се, без америчког војног присуства, Немачка приближила Русији, и да би онда Русија да постала исувише јака. Исто тако, ако би се америчка војска повукла из Јапана или Јужне Кореје, САД више неће имати средство за обуздавање Кине".
„Политички естаблишмент не прихвата реалност да се више не може одржати систем који је изграђен после Хладног рата", сматра Обрад Кесић, који закључује: „Рок трајања америчке моћи у свету може да се продужи само изградњом нових партнерстава, а то су, уместо досадашњих, управо партнерства са Русијом и Кином чији се успон више не може зауставити. Без сарадње с њима, и ту је Трамп у праву, Америка неће имати могућност да утиче на решавање било ког питања у свету. Истовремено, не верујем да он очекује да ће садашњи савезници испунити захтеве који су им постављени, што ће он и искористити као доказ своје тврдње да то нису поуздани и искрени партнери, због чега решење за одбрану националних интереса мора да се потражи на другачији начин него за време Хладног рата. Отуда, све ово може да се покаже и као темељ за неке будуће потезе, који могу да буду чак и радикалнији од ових који су сада најављени".
Чланице НАТО не воле да се сећају интервенција
Чланице НАТО не воле да се сећају интервенција
Биљана Митриновић
6-8 minutes
Приликом обележавања 20-годишњице уласка Пољске, Мађарске и Чешке у НАТО и 15-годишњице уласка Словачке ове недеље у Прагу високе званице су се присетиле како су се пријемом у ову војну алијансу спасиле од руског напада. Тог 12. марта 1999, када се у Индепенденсу у Мисурију догодило историјско ратификовање споразума о приступању поменутих трију бивших чланица Варшавског пакта НАТО-у, СР Југославију је делило само 12 дана од почетка бомбардовања. Као што је познато, Србију 24. марта 1999. није напала Руска Федерација него НАТО. Тако су ове, тада новопридошле, чланице учествовале у противправној агресији на државу чланицу УН.
Свечано потписивање пре 20 година је обављено у родном граду америчког председника Харија Трумана, који је био председник када је отпочео хладни рат. Улазак ове три државе у Северноатлантску алијансу у Трумановом родном месту био је симболичан потез закуцавања последњег ексера у ковчег растуреног Варшавског пакта и совјетског политичко-војног утицаја у источној Европи.
Опасност од руских провокација ове 2019. године у Прагу је била у фокусу конференције „Наша безбедност се не подразумева". Неки од лидера данашње Вишеградске групе, председник Пољске Анджеј Дуда и Словачке Андреј Киска, оштро су упозоравали на руску претњу и следили одлучност тадашње шефице америчке дипломатије Медлин Олбрајт која је и отворила конференцију у Прагу. Они су били сагласни и са њеном оценом да руски председник Владимир Путин има циљ да изазове поделе у Европи и ослаби НАТО.
Јанош Адер, председник Мађарске, која има пријатељски однос са Русијом, подсетио је да је Будимпешта солидарно увела санкције Москви иако трпи економску штету, да учествује у надзирању неба балтичких држава, иако и даље сматра да је неопходно водити дијалог. Чешки председник Милош Земан је био још искренији у покајању. Он је поновио став који је изнео још пре пет година, да је бомбардовање Југославије било грешка. Грижа савести је тим већа што је Земан те 1999. године био премијер чешке мањинске социјалдемократске владе и упркос оштрим протестима у својој странци одобрио је бомбардовање и дао сагласност да авиони НАТО-а прелећу преко Чешке. Он је признао да се данас нерадо сећа одлучивања чешке владе да као „новајлија у НАТО" одобри бомбардовање. „Могу да вам кажем да то са дистанце сматрам грешком и сматрам да је то био чин извесне ароганције моћи. Тадашњег одлучивања чешке владе се сећам веома нерадо. Чешка је била последња земља која је дала сагласност за бомбардовање. И то и из тог разлога што смо били у НАТО три недеље и вероватно не би било потпуно нормално када би као 'новајлија' и као једина земља ставили вето на ту одлуку", казао је Земан у интервјуу чешкој агенцији ЧТК. Земан је још 2014, када је постао председник, рекао да су га савезници убеђивали да ће бити бомбардовани искључиво војни циљеви у СР Југославији. „То њихово обећање није испуњено. Као што видите, обећањима неких политичара не можете потпуно да верујете."
Данас, када су војне тензије све веће, источно крило НАТО-а постаје једна од потенцијалних кључних зона конфликта између САД и Русије. Изласком Вашингтона, а потом и Москве, из Споразума о ракетама средњег и кратког домета, улога бивших чланица Варшавског савеза постаје поново кључна.
Иако се Запад и даље прибојава политичких процеса у појединим посткомунистичким државама, сматрајући да би оне могле да буду „тројански коњ" Русије у ЕУ и НАТО, неке од ових држава истовремено предњаче у одлучности да се управо њихове територије претворе у војне базе на првој линији западног савеза, пред вратима Русије.
Познати термин бившег америчког државног секретара за одбрану Доналда Рамсфелда – „нова Европа" – поново је актуелан. То су државе које су биле бедем „руском експанзионизму", земље централне и источне Европе које су одлучније подржале интервенцију САД у Ираку 2003, него неке од западних земаља, пре свега Француска и Немачка.
А Француска и Велика Британија су 1947. године потписале Денкеркски споразум као споразум о савезу и узајамној помоћи приликом могућег немачког или совјетског напада после Другог светског рата. Две године касније, у априлу 1949. године, придруживањем САД и других држава, потписан је Северноатлантски споразум. Када се НАТО-у прикључила и Немачка, Совјетски Савез је шест година после оснивања НАТО-а, дакле 1955. године, формирао Варшавски пакт – Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, који је до 1991. године окупљао централноевропске и источноевропске социјалистичке државе.
Од оснивања НАТО-а Русија није напала ниједну њену чланицу, али је НАТО у међувремену извео интервенције у бројним државама.
Количина апсурда којом се оправдавају циљеви НАТО-а била је очигледна у речима пољског председника у Прагу иако је он само имао намеру да истакне улогу САД. Дуда је рекао да, с обзиром на историјско искуство Пољске, која је пред Други светски рат 1939. године била у савезу са Великом Британијом и Француском, а та два савезника јој нису притекла у помоћ када је напала Хитлерова Немачка, „за Пољаке је НАТО постао истинска гаранција безбедности тек кад су у Пољској размештени савезнички војници, пре свега амерички".
Пољски предлог о спремности да уложи око две милијарде долара у формирање сталне америчке базе „Форт Трамп" је актуелно препоручивање „нове Европе" да поново буде у првим редовима интервенције. Уз ракетне системе у Румунији и подизање тензија у балтичким државама, као и одговору Русије да ће одмах узвратити на ракетне нападе, не само на територије са којих се испаљују ракете него и на центре одлучивања – показује да је још мало потеза преостало.
Само да се после свега не понови ситуација да неким политичарима није вредело веровати и да нека комисија поново установи да није постојала опасност због које је интервенција предузета. Ако се узме да је пољски министар спољних послова Броњислав Геремек пре 20 година заиста веровао у оно што је рекао, могло би се рећи да су бројне интервенције НАТО-а широм света сасвим демантовале његове речи да ће чланство Пољске у НАТО-у ојачати демократију, људска права и међународну солидарност.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
