Голдштајн на мети критике због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто

standard.rs

Голдштајн на мети критике због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

понедељак 25. март 2019. 17:07

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности"

Због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто, да је Јасеновац злочин геноцида, а Блајбург само злочин, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн нашао се на удару критике професора др Матка Марушића, који је то назвао незамисливим расизмом и затражио његову јавну осуду.

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности. Блајбург је у једном делу злочин и злочин против човечности, то није исто. Не можемо говорити – све су жртве исте, то је неприхватљиво", рекао је Голдштајн.

Голдштајн је, гостујући на ХРТ-у рекао, између осталог, да када се нема јасна слика о историји, тешко се може направити инвентура и заузети позиција у садашњости, па је и свака пројекција будућег развоја немогућа. Оценио је и да данас у Хрватској није тешко само суочавање с прошлошћу, већ да постоји и проблем данашњице, како је рекао, проблем прихватања и уважавања другог и друкчијег.

„Култура која је проусташка у време данашњице је антиглобалистичка, несношљива, нетолерантна, антимигрантска и анти свих, и онемогућава Хрватску и Хрвате да функционишу као народ међу народима. Не ради се само о политичким странкама, већ о раширеној култури сећања која је неприхватљива, не фокусира се само унутар екстремистичких странака него и унутар ширег политичког живота, укључујући и владајућу странку", навео је Голдштајн, јавља Танјуг.

Према његовом мишљењу перцепција о прошлости у којој су усташе добри и позитивни добила је у замах 2015, 2016. и ако сада не можемо заједнички да одржавамо комеморацију жртвама, то показује не само да имамо проблема с културом сећања него цела култура и друштво не функционишу. Сматра да влада и државна политика морају направити помаке према томе јер не може се на исти начин обављати комеморација у Јасеновцу и Блајбургу. Фасцинира га, каже, на који начин многи учесници те расправе јако мало или нимало не знају о тим историјским чињеницама које су се догодили у Јасеновцу, на Блајбургу и на Крижном путу.

„То је слојевит догађај и ако желите политички да делујете, ако желите изнети политички став који би могао да функционише у том политичком простору, морате знати барем у глобалу што се догодило", рекао је Голдштајн.

Марушић, пак, сматра да је Голдштајн изјавио ствари које су до сада биле незамисливе у главама свих људи на свету, које нико никад није изговорио и које траже јасну осуду, јавну, стручну, људскоправну и политичку. За Марушића је неприхватљиво да се не може говорити да су све жртве исто и пита у чему је разлика између жртава Јасеновца и Блајбурга.

Прво, каде се за оба та страшна места каже „жртве" мисли се на невине људе, који ништа нису скривили, ни по данашњем нити по ондашњем праву и законима. То што је на Блајбургу међу пола милиона људи било и усташа који су починили злочине не значи да невини нису били сасвим невини, сматра Марушић.

„Зар Голдштајн хоће да каже да је смрт девојака у Худој Јами мање вредна, мање трагична неголи смрт Ане Франк", запитао је Марушић. Он пита и по којем то праву, којем моралу, ратном обичају или ичему знаном а да није осуђено, убијање без суђења није злочин.

„Жели ли Голдштајн освету увести као разлог убијања? Куд ће нас онда то све одвести, коју ћемо историју учити, које право, коју социологију", пита такође Марушић, који сматра да то што је то што говори Голдштајн чисти је расизам, јер су се невине жртве Јасеновца и Блајбурга разликовале само по националности и вери. У Јасеновцу су, каже, убијани и Хрвати, а на Блајбургу и Јевреји и Срби.

„И друге страшне ствари говори Иво Голдштајн и хрватска влада, народ и сви појединачно на које се његово ружно говорење односи требало би према тим ружним говорењима заузети став и јавно им се успротивити", позвао је Марушић. Сматра да би исто требало да ураде и сва невладина удружења посвећена људским правима и миру. А будући да је, како каже, Голдштајн неопростиво претерао, овде од свих тих удружења тражи да се о његовим речима изјасне, да их осуде – као да су дошле из уста било којег другог човека.

„Њега (Голдштајна) можда треба и строже осудити, јер је историчар и учен човек, који би морао пазити шта говори и кога и зашто вређа. Јер он не вређа неке незнане сиромахе у некој незнаној крчми, него хрватски народ, хрватску Цркву и хрватску владу", навео је Марушић.

Извор Политика, 25. март 2019.

 

Experimentum in vivo - Експеримент наживо , документарни филм (први и други део)

 

Eksperiment naživo - (1. epizoda)

https://www.youtube.com/watch?v=ikdU70gCAkc

 

Eksperiment naživo - (2. epizoda)

https://www.youtube.com/watch?v=zkjZhbPyvfE

 

 

 

 

SRBIJA 20 GODINA POSLE NATO INTERVENCIJE

 

SRBIJA 20 GODINA POSLE NATO INTERVENCIJE   Samim tim da pitanje Kosova nije do današnjeg dana rešeno kako priželjkuju ne samo kosovski Albanci već i njihovi moćni sponzori, zatim da Republika Srpska postoji uprkos neprekidnim potkopavanjima takozvane „međunarodne zajednice" (stari naziv za zapadne sile iz vremena posle pada berlinskog zida) govori o tome da je pozicija Srbije danas bitno drugačija i snažnija nego krajem prošlog veka.   DALJE:   http://vremeje.rs/srbija-20-godina-posle-nato-intervencije/ Autor: Srdjan D. Stojanović     Prošlo je već 20 godina od vojne intervencije NATO protiv SR Jugoslavije, a duhovi još uvek ne mogu da se smeste u prošlost, odnosno narativi (čitajte istorija) sukobljenih strana nikako ne mogu da se dovedu u red. Nijedno pitanje iz prošlosti nema precizno definisan odgovor – što proizvodi neprestane tenzije u društvu.       Čitajte više...         VREME JE! - www.vremeje.rs

Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a

rtv.rs

Režiser Malagurski: Izbor ciljeva pokazao genocidnu nameru NATO-a

Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine

4-5 minutes

---

"Težina lanaca (prvi deo)" je, kako je objasnio Malagurski, dokumentarac o uzrocima raspada Jugoslavije, otcepljenju Kosova, ratovima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina, ulozi SAD, NATO i EU u procesu raspada Jugoslavije.

Nakon prikazivanja filma publika je imala prilike da razgovara sa režiserom kako o samom filmu tako i NATO bombardovanju SRJ, a Malagurski je kazao da je najbolji odjek na svoje delo doživeo upravo u Beču.

U publici je bio veliki broj Austrijanaca, koji su se interesovali za poglede mladog režisera na bombardovanje, koje su, takođe, okarakterisali kao zločin.

Malagurski je ukazao da je usled NATO agresije došlo do porasta malignih oboljenja u Srbiji, pošto je zapadna alijansa koristila osiromašeni uranijum, a ujedno i gađala hazardne mape, čime je izazvala ekološke katastrofe.

 

Tanjug

Prema njegovim rečima, NATO bombardovanje SRJ bilo je kriminalno delo, jer je postojala genocidna namera, što pokazuje odabir ciljeva.

"Vrlo je važna preko ovakvih filmova edukucija ljudi na zapadu, a tako i u Austriji. Stavovi Austrijanaca nose određenu težinu. Veoma je bitno da se zna šta se dogodilo, koje su vlade učestvovale, i da građani zapada znaju da su njihovi političari pristali da bombarduju Jugoslaviju osiromašenim uranijumom, sa namerom da truju jednu prelepu zemlju", kazao je on.

Malagurski je ocenio da su SAD, kako smatraju njeni građani najbolji u svemu u svetu, daleko iza mnogih zemalja po pitanju zdravstvene zaštite, obrazovanja i slično, ali zato prednjače po pitanju vojnog budžeta.

Kazao je da kada američkom predsedniku padne rejting on započinje negde rat da bi dobio na popularnosti, ističući da u Americi vlada imperijalistički mentalitet.

"SAD su najveći agresor na svetu i nadam se da će to da se promeni u budućnosti", rekao je Malagurski.

Sećanje na žrtve NATO agresije biće nastavljeno danas simpozijumom pod nazivom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?".

Na simpozijumu će učestvovati Germinal Civikov bugarsko holandski germanista i autor knjiga o ratu u Jugoslaviji i sudskom procesu protiv Slobodana Miloševića, koji je vođen u Hagu, Ivan Pernar poslanik u hrvatskom Saboru i kritičar EU i NATO, Slobodan Reljić, novinar, sociolog i bivši glavni i odgovorni urednik uglednog srpskog nedeljnika "NIN" i Kurt Grič, austrijski istoričar i autor knjige "Rat za Kosovo, istorija pozadine i posledice".

Nakon izlaganja predviđena je diskusija sa Volfgangom Petričem, bivšim izaslanikom EU za Kosovo, glavnim pregovaračem na pregovorima o Kosovu vođenim u Rambujeu i bivšim Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini i Hanes Hofbauerom izdavačem, publicistom i autorom brojnih knjiga o istočnoj Evropi i Balkanu.

U prostorijama Austrijskog saveza sindikata gde se održava ovaj dvodnevni skup u organizaciji SPKD "Prosvjeta" iz Beča postavljen je "Zid plača" na kome su prikazane fotografije ruševina i žrtava NATO bombardovanja SRJ.

Nakon simpozijuma biće organizovano okupljanje na trgu na kojem se nalaze sedište predsednika i vlade Austrije, odakle će povorka krenuti ka centralnom trgu Štefansplac, gde su poslednje dve decenije svake godine 24. marta organizovani pomeni žrtvama NATO agresije.

David Štokinger iz Austrijsko srpskog pokreta solidarnosti ističe da je 20 godina nakon NATO agresije protiv SRJ važnije nego ikada da se podseti na ta dešavanja i prekine utemeljeni narativ "loših" i "dobrih" i označe se stvarni krivci.

"To je još važnije ako se sagleda i aktuelno ponašanje zapadnih velikih sila u svetu danas. Zato pozivamo na simpozijum i skup sve ljude koji se protive imperijističkim ratovima i koji se zalažu za mir i podržavaju austrijsku neutralnost", poručio je Štokinger koji je zajedno sa brojnim mirovnim aktivistima i predstavnicima srpske zajednice demonstrirao u centru austrijske prestonice 78 dana 1999 godine, za vreme trajanja NATO bombardovanje SRJ.

 

Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"

20/03/2019 |  16:26 | Извор: СРНА

Фила: Политичка пресуда "једне наказе од суда"

Адвокат Тома Фила изјавио је Срни да је данашња пресуда на доживотну казну затвора Радовану Караџићу политичка пресуда "једне наказе од суда" који није допринио никаквом помирењу народа, већ је само заоштрио ситуацију.

 

Тома ФилаФото: Novosti.rs

Он је рекао да једино добро што може да каже поводом овог поступка јесте то што није пресуђено да је извршен геноцид и у седам општина у БиХ из 1992. године.

- То би, не само државу Србију и Републику Српску, него Србе као народ, довело у позицију да буду означени као геноцидни народ, који гдје год уђу врше геноцид. То је хвала богу одбијено - рекао је Фила.

Он је оцијенио да ће Хашки суд историја сматрати срамотом и да ће бити заборављен, те истакао да од таквог политичког суда није ни било могуће очекивати правду.

- Тражити од Хага правду је као да уђете у јавну кућу и тражите невину девојку - то је Хашки трибунал. Срамота и биједа од поступка - закључио је Фила.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=330495

rtklive.com

Vejvoda: Obe strane stoje u mestu zbog nerešene situacije

5-6 minutes

---

Anamari Repić, RTK

Saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda izjavio je za RTK2 da česte posete međunarodnih zvaničnika Beogradu i Prištini imaju za cilj da podstaknu nastavak dijaloga koji će voditi ka pronalaženju rešenja, obostrano prihvatljivog, a koje mora biti verifikovano u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Odgovor na pitanje kakvo će rešenje pitanja Kosova biti, kako ocenjuje saradnik Instituta društvenih nauka u Beču Ivan Vejvoda, treba da daju izabrani predstavnici naroda obe strane, s tim da bilo koje rešenje treba da obuhvati sva goruća pitanja.

Prema rečima Vejvode, tokom nedavnih poseta američkih i nemačkih zvaničnika Beogradu i Prištini pokazano je da postoji interes da se reši Kosovo kao nerešeno pitanje u Evropi.

"Bili smo u Evropi u kojoj je rečeno da više nikad rata neće biti a mi smo se sunovratili u taj rat i sada želimo da se pridružimo tom mirovnim projektu zato što želimo da učinimo stabilne osnove mira u ovom regionu. U tom pogledu su svi osetili da postoji jedan zreo trenutak, iskazana volja sa obe strane da se želi jedan dogovor", kaže Vejvoda.

Vejvoda kaže da iako postoji volja da se postigne dogovor njegov sadržaj nije poznat, ali da bi bilo dobro da se o tome nešto sazna. Ipak, prema njemu, slične situacije u svetu su rešavane iza zatvorenih vrata.

"Pomenite bilo koji istorijski presedan videćete da je to pre svega rešavano mirno, često i bez znanja drugih, da bi se izašlo sa nekakvim rešenjima i u tom pogledu mislim da svi ovi koji dolaze žele da podstaknu nastavak dijaloga i da se nađe jedno rešenje koje mora da bude verifikovano u SBUN od pet stalnih članova, o čemu je i Federika Mogerini govorila", ističe Vejvoda.

Kako ističe, dve strane se zbog pitanja taksi i platforme za dijalog nalaze u pat poziciji. Ali, dodaje da dijalog koji je počeo još 2011. godine traje jako dugo dok obe strane stoje u mestu zbog nerešenog pitanja.

"To nije dobro ni za jednu ni za drugu stranu da imamo nerešenu situaciju, u vreme kad svet brzim korakom ide u velike promene mi stojimo zato što nismo rešili jedno pitanje", smatra Vejvoda te dodaje da je teško reći kada će sve ponovo da počne.

Prema njegovoj oceni, normalizacija treba da bude u interesu građana koji žive na Kosovu i u Srbiji, a da je najgora trenutna neizvesnost kao i zamrznuti sukob. Ali kako on vidi za sada najglasniji predlog o korekciji granice?

"Kada Sjedinje Američke Države kažu da nema crvenih linija u postizanju dogovora i kada kažu dođite pred nas sa nekakvim dogovorom pa ćemo mi to pogledati, a kad to kažu to znači Savet bezbednosti, Evropska unija će to pogledati, mora da bude nešto što je prihvatljivo po međunarodnim pravnim normama, po bezbednost građana, da se daju jemstva za mir i sigurnost", kaže Vejvoda.

On podseća da u Helsinškom ugovoru iz 1975. piše da ako se dve strane dogovore o bilo kakvom rešenju to mora biti prihvatljivo. Dok, kako naglašava, neprihvatljivo je ako rešenje nameću jedna ili druga strana, ili spoljni faktor.

"Ja tu ne bih ograničavao i zato je teško nama sa strane reći o čemu se radi i u kom pravcu to ide. Izgleda da je sve to stalo i vrlo lako može da se dogodi, a mislim da to ne bi bilo dobro, da to sad ostane nerešeno za sledećih 10-20 godina", kaže Vejvoda.

Smatra da je teško reći kada će dijalog ponovo početi, ali da je najvažnije da Beograd i Priština iskažu političku volju da krenu napred.

"Odgovor moraju da daju izabrani legitimni predstavnici te dve strane koji shvataju da to mora da bude jedan obuhvatan dogovor koji će sva pitanja svojine, energetike, Trepče i pre svega bezbednosti ljudi, položaja Srpske pravoslavne crkve, da umire ljude da će dan posle dogovora, ako ga bude, biti jedan miran život u kome će biti razumevanja i smirivanja situacije", rekao je Vejvoda.

Vejvoda je podsetio da u vreme kada je bio savetnik pokojnik predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića on je tada govorio da Srbija mora što pre da reši pitanje Kosova i Haškog tribunala.

"Haški tribunal smo stavili iza sebe, kosovsko pitanje nismo. Zašto je to govorio - zato što to osujećuje dalji demokratski razvoj i Srbije i regiona zbog Srbije, koja je ipak najveća zemlja u ovom našem mini regionu", istakao je Vejvoda.

Prema njegovim rečima, građanska društva i građani treba da podstiču izabrane predstavnike da dođu do rešenja.

"Da li će oni smoći snage, da li je ta takozvana zrela situacija sad postala opet nezrela i da li ćemo živeti još 10 godina u nerešenom pitanju, to je potpuno otvoreno pitanje danas", izjavio je Vejvoda.

---

 

„Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну”

iskra.co

РУСКИ ПОЛИТИЧАР: „Кривци за отворену НАТО агресију против СР Југославије нису добили заслужену казну"

4-5 minutes

---

19.03.2019. - 8:29

 

фото: © ria56.ru

Заменик председника Савета Федерације Федералне Скупштине Русије Андреј Турчак оценио је у Београду на отварању међународне конференције „20 година након бомбардовања Југославије – лекције за европску безбедност у 21. веку", да је бомбардовање СРЈ био акт војне агресије против суверене европске земље и да се то догодило под врло спорним изговорима, преноси Танјуг.

Турчак је рекао да су током бомбрадовања Југославије 1999. године били коришћени радиактивни уранијум и да је било много цивилних жртава.

„Тај напад је прећутно одобрен и од стране парламентараца земаља које су у томе учествовале и нису смели да дигну свој глас", рекао је Турчак.

Према његовим речима, Савет федерације је констатовао да се вршила отворена агресија против Југославије и да кривци нису добили заслужену казну.

Како каже, тог тренутка је почела насилна промена граница у послератној Европи, а „косовски преседан" је отворио „Пандорину кутију" за друге проблеме.

Он је додао да су Косово хтели да одвоје од Србије без обзира на жеље грађана, које су, пак, уважаване у другим случајевима.

„Такво понашање после 1999. године је постало као нека норма и нису се уважавале процедуре Уједињених нација. То се дешавало и на Блиском истоку, НАТО се мешао и у друге унутрашње послове суверених држава. То је за последицу имало разарање економије у тим земљама", истакао је Турчак.

Појавио се, каже, и још опаснији проблем због тога, а то је миграциона криза.

Он је навео да су земље из НАТО-а почеле да представљају претњу за унутрашњу безбедност разних земаља, а да је Русија, захваљујући војној помоћи коју је пружила, „успела да се у Сирији спречи најгори сценарио".

Према његовим речцима, аутори операције из 1999. године не признају да свет после није постао мирнији и да сви морају да воде рачуна о међудржавном понашању.

„Ми у Русији сматрамо да отворени дијалог мора да се започне што пре и да у њему треба да учествују сви важни играчи", истакао је Турчак.

Осврнуо се на споразум о сарадњи који је потписан између Српске напредне странке и Јединствене Русије, рекавши да то учвршћује њихово партнерство, показује атмосферу узајамног разумевања и да се ради на развијању међународне сарадње.

„Ова конференција се одржава два месеца после посете Владимира Путина. То значи да су двострани односи наших земаља потврђени и Европи показују да водимо отворени дијалог који је много кориснији од некакавих притисака и неких других механизама", рекао је Турчак.

Поручио је да Русија жели да убрза процесе европске безбедности, да користи механизме ОЕБС-а и да се отворено дискутује о свим питањима, а да је Београд место за то, јер је неутралан.

Турчак је навео да Србија жели да уђе у ЕУ, а с друге стране чува блиске односе са Русијом.

Примаков: НАТО мора да одговара за многе поступке

Члан Одбора за међународне послове Државне думе Јевгениј Примаков је, говорећи на скупу поводом 20 година од бомбардовања Југославије, казао да би НАТО требало да исплати накнаду за штету насталу војним операцијама.

Примаков је рекао и да НАТО мора да одговара за многе поступке, између осталог, и за бомбрадовање Југославије 1999. године.

„Ту су Либија и други агресивни напади које је НАТО покренуо. Уверен сам да је законито питање репарације и компензације. НАТО и чланице које су учествовале морају да исплате репарације за војне операције. Људи су остали без домова, без посла, уништени су мостови, нафтна складишта", рекао је Примаков у Београду.

vostok.rs