srna.rs

KONAČNO MORA DA POČNE DUBINSKA REKONSTRUKCIJA SRBIJE

12-16 minutes

---

BEOGRAD, 16. AVGUSTA /SRNA/ - Politički analitičar Dragoljub Anđelković smatra da konačno mora da počne dubinska rekonstrukcija Srbije u smislu stavljanja na noge onoga što je već dugo prevrnuto na glavu, odnosno na način da se od nje napravi funkcionalna srpska država, umjesto da se, kako kaže, sumanuto nadvikujemo, preganjamo i zamajavamo glupostima.

Srna u cijelosti prenosi Anđelkovićev osvrt pod naslovom "Rekonstrukcija ili dekonstrukcija Srbije?", koji je objavljen u novom broju nedjeljnika "Pečat":

Reč rekonstrukcija je postala široko prisutna u srpskom "političkom jeziku" pre pet, šest godina, od kada je kod nas dinamizirano preispitivanje sastava vlada. Da li tu reč ispravno upotrebljavamo i da li znamo šta ona zapravo znači?

Do toga da nam je rekonstrukcija postala deo svakodnevnog vokabulara došlo je tako što su učestali izbori i što su nam u jednom periodu postala mnogo uobičajenija vanizborna prekomponovanja sastava "kabineta ministara" na osnovu volje vrha dominantne vladajuće partije. Kako god bilo navikli smo da živimo gotovo u permanentnoj atmosferi rekonstrukcije vlade, što samo po sebi i ne bi bilo loše kada bi to doprinosilo većoj efikasnosti sistema i njegovom drugačijem karakteru.

POLITIČKI RIJALITI

U poslednjih nekoliko meseci, začudo, sveprisutne priče o rekonstrukcijama vlasti odjednom su nestale. Valjda od kada je izvesno da ćemo, posle dužeg vremena, imati redovne izbore početkom sledeće godine, famozna reč je izgubila magični marketinški značaj. Narod voli da prati "tragikomedije" moćnika sa političkog Olimpa - frustriran je pa ga raduje kada obigravaju oko karijernih vešala - ali s obzirom na trenutni tok događaja politički rijaliti sa težištem na sudbinama pojedinaca iz redova vlade, gubi smisao. Zato se preovlađujući tabloidni mediji nakratko ne bave time ko leti iz vlade ili u nju ulazi, a ko preuzima neki drugi resor umesto sadašnjeg, što ne znači da se bave smisaonim stvarima. Pronađene su nove gluposti.

Ne znači ni da neće ponovo stari rekonstruktivni zabavno-politički program početi naveliko da se emituje kada se izbori približe, međutim za sada se tzv. rekonstrukcija vratila u svoje prvobitno stanište. Nije nestala. Svakodnevno slušamo o njoj, ali u predmodernom značenju koje i dalje egzistira uporedo sa novim. Prvi sloj značenja reči rekonstrukcija je "zidati iznova, preziđivati, obnavljati". U tom kontekstu nas sada bombarduju pričama o rekonstrukciji trgova, ulica ili kanalizacionih mreža u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Kako to u praksi ide drugo je pitanje u koje sada nećemo ulaziti. Vratićemo se našoj rekonstrukciji ali shvaćenoj u širem smislu kao "ponovo uspostavljanje", naravno na novim, trebalo bi da bude boljim osnovama, važnih nacionalnih institucija.

JUŽNjAČKA PRIČA

Izraz koji je do sredine 19. veka bio ograničen na građevinarstvo i umetnost /obnavljanje materijalnih dela koji u nju spadaju/, na velika vrata je ušao u politički jezik pred karaj američkog građanskog rata /1861-1865/. Tada je pomenuta reč počela da označava najavljenu dubinsku promenu društveno-političkog sistema na prostoru poraženih secesionističkih država SAD. Kako u to vreme tako i do naših dana, politička rekonstrukcija nominalno ne označava - kao što često pogrešno mislimo polazeći od naše zbilje gde se upotrebljava u kontekstu dnevno-političkih prepucavanja - bilo kakve promene ili obnovu, već isključivo izgradnju nečeg radikalno novog na mestu onoga prevaziđenog.

Rekonstrukcija je zapravo korenita reforma iako se ta reč kod nas neadekvatno koristi za veću ili manju promenu sastava vlade.

Uzgred budi rečeno, pomenuta američka rekonstrukcija nije dala rezultate koji bi opravdali termin koji je pompezno uveden. Promene su u praksi bile kozmetičke a ne suštinske. Kao sa našim vladama. Crnci na Jugu formalno više nisu bili robovi, te su mogli da se odsele na Sever, ali ako bi ostali na Jugu, sve do druge polovine 20. veka ostajali su potpuno marginalizovani i isključeni iz političkih tokova. Ruže im nisu cvetale ni na Severu. Danas, u doba "političke korektnosti" to se promenilo. Doduše, možda samo tako kao što mnogi kritičari ne bez osnova tvrde da su u eri medijske manipulacije i hipnoze sada i obični belci suštinski isključeni iz političkih procesa koje usmeravaju gospodari mehanizama za ispiranje mozgova. Posmatrano iz tog ugla, sve rase su u SAD - i naravno ne samo tamo - kada se radi o plebsu, ravnopravne u beznačajnosti. Ali ni to nam sada nije tema, pa da ću se uzdržati od komentara u vezi sa tim.

PERESTROJKA

Gore-dole, opet smo stigli do rekonstrukcije. Njeno uvođenje u politički jezik je uspelo, koliko njena proklamovana američka realizacija nije. Tako je prošla i druga velika, u globalnim razmerama izuzetno poznata rekonstrukcija. U pitanju je sovjetska Perestrojka /ta ruska reč bukvalno znači rekonstrukcija/. Ona ne samo što je takođe propala, već je sa sobom, da stvari budu gore, povukla i SSSR, odnosno u državnom pogledu jedinstven, iako pod novim ideološkim imenom, prostor "istorijske Rusije". SAD su demagoški pričajući o demokratskoj rekonstrukciji gazile mnoge svoje građane ali su profitirale kao država. Rusko-sovjetska država je iracionalno minirala sopstvene temelje. Možda i zato što je primila tuđe demokratsko-rekonstrukciono kukavičije jaje umesto da smisli neki autentičan /makar ne bio demokratski/ model pogodan za funkcionalni preobražaj kao što su uradili Kinezi.

Velika Rusija je preživela pad carizma sa kojim je i rođena, odnosno pod čijim žezlom je Moskovska kneževina tokom nekoliko vekova narasla do šestine kopnene mase naše planete. Dobila je novo ime i društveno-političko uređenje ali je komunistička federacija, uz veoma brojne mane koje je imala, ipak bila neka vrsta ruske države. Možda ne od starta ali se posle desetak godina mučnog boljševičkog lutanja bar u tom pogledu vratila korenima. Ruski jezik i kultura bili su njen kohezivni faktor a etnički Rusi su se od poljske do kineske granice osećali kao svoji na svome. Onda je došla Gorbačovljeva rekonstrukcija, čiji rezultat je, bez obzira kakve su mu bile namere, ispala totalna dekonstrukcija /raspad/ države.

DEKONSTRUKCIJA

U pitanju je, kada smo već kod njega, srodan izraz rekonstrukciji koji se u političkoj sferi takođe pojavio krajem 60-ih godina 19. veka u SAD, tek sa zakašnjenjem od par godina, kao ironičan naziv za neuspeh tamošnje rekonstrukcije koja ga je inspirisala /u tom kontekstu dekonstrukciju ne treba mešati sa istovetnim filozofskim pojmom koji je uveo Žak Derida/. Dekonstrukcija je u političkom smislu postala naziv za propalu rekonstrukciju sa ozbiljnim negativnim posledicama. Koliko konsekvence te vrste mogu da budu pogubne, najbolje vidimo na primeru SSSR-a, odnosno "istorijske Rusije".

Što se tiče dalje sudbine izraza dekonstrukcija, u političkom jeziku nemalog broja nacija on se polako razdvojio od rekonstrukcije, i počeo je da označava po državu razorne posledice sunovrata neke politike /ovde shvaćene kao način vođenja države od određene vladajuće garniture/. Bez obzira da li je ona startovala sa monumentalnim reformskih pozicija, odnosno sa rekonstrukcionističkim namerama ili ne. Veličina neuspeha i njegovih posledica postala je kriterijum za dobijanje dekonstrukcionističke etikete.

SRPSKA INTERPRETACIJA

Posle ove, još jedne u redu nevesele letnje digresije, da se ponovo vratimo našoj staroj rekonstrukciji. Od pokušaja rekonstrukcije do njene propasti, i to ponekada sa fatalnim posledicama za državu, kao što smo videli, samo je jedan korak. O tome svedoči istorija. Srećom, kod nas, bar za sada, konsekvence toga, ipak, ne mogu da budu tolike. Mislim na ono što se kod nas sada naziva politička /vladina/ rekonstrukcijama, a ne na politike koje se od strane državnih vrha već dugo u nas vode. Kod Srba rekonstrukcija u politički jezik, da se podsetimo, i nije uvedena u svom izvornom političkom smislu već kao običan naziv za promene pojedinih ministara i državnih sekretara.

Tu, s obzirom kakav nam je kvalitet političara, po pravilu, ne može mnogo da se omane ili ućari. I da nije tako ipak bi efekti naših rekonstrukcija bili isti. Jer lako promenljive glave vladinih resora sa tehničkom, ali bez mnogo političke moći, i da su kvalitetnije ne bi bogzna šta mogle da izmene. Nisu one noseći stubovi državne politike već njen začin. Politika se u nekim veoma bitnim, možda i najbitnijim stvarima, onako kako bi trebalo da bude ne menja već decenijama. Smenjuju se partije, lideri, vlade ili niz njihovih ministra, a nikako da nam se dogodi državni kopernikanski obrt.

LOV U MUTNOM

Stigli smo do smisla ovog našeg osvrta na rekonstrukciju u političkoj oblasti, od toga kako je definisana u svetu do njene sudbine u praksi te naše lokalne interpretacije iste. Ne smemo više da ignorišemo suštinske probleme ove zemlje kao što uporno činimo, dok se bavimo sekundarnim pitanjima! Politika nam se svela na najbanalniji površno rekonstruktivni rijaliti, u kome gotovo da dominiraju sumnjivi likovi raznih boja a ako ne sve, gro toga se svodi na borbu za lične i klanovske interese.

Dok tako uludo krademo Bogu dane, država i nacija nam propadaju. Utonuli u političku beznačajnost, deluje kao da ćemo prerano da završimo na jednom od brojnih grobalja istorije. Da tako ne bi i bilo krajnje je vreme da se uzmemo u pamet. Moramo da počnemo konačno da dubinski rekonstruišemo našu Srbiju u smislu stavljanja na noge onoga što je već dugo prevrnuto na glavu, odnosno na način da od nje napravimo funkcionalnu srpsku državu, umesto da se sumanuto nadvikujemo, preganjamo i zamajavamo glupostima.

Iz dana u dan nas je sve manje, kulturno-identitetska situacija srpskog prostora je više nego sumorna, suočeni smo i dalje sa mirnodopskom agresijom onih koji su je pre par decenija protiv nas realizovali na klasičan način /a sada ih autistično zovemo prijateljima/, separatističke turbulencije prete i delovima Srbije koji su pod jurisdikcijom Beograda, dok nam nacija tone u dubine parališuće apatije.

POLITIČKA NEODGOVORNOST

U takvim okolnostima nema vremena za gubljenje, ali vlast i opozicija umesto da to shvate i posvete se rekonstrukciji na način koji bi podrazumevao amputaciju nacional-mazohističkog titiostičkog nasleđa i okretanje rešavanju ključni naših nacionalnih problema - od izumiranja, preko sudbine srpskog naroda u regionu do kosovskog separatizma - bave se jeftinim igrama za vlast. Kao da je bitno ko će biti kapetan broda ako on tone!

Mislim, naravno, iz ugla nacije a ne pripadnika političke elite. Oni mogu da profitiraju i u uslovima nacionalne i državne dekonstrukcije. Sa stečenim "resursima" naći će već neko novo mesto za život, ali šta ćemo mi ostali? Šta će biti sa senima naših predaka koji su starali srpsku državu? Koliko god nju u neoliberalnom duhu danas svodili na građanski servis, ona je ipak neka vrsta zlatne kopče koja povezuje pređašnje, sadašnje i buduće generacije. Da li će njih još dugo biti ako ovako nastavimo?

Nemamo drugu državu do ove naše namučene Srbije i zato moramo da se posvetimo njenom preporodu. Ovakva kajva je neće još dugo trajati /ne radi se tu o godinama ili decenijama ali svakako je u pitanju nestajanje njene dugoročne perspektive/. Vreme je da to konačno shvatimo. I još nešto: nije sama po sebi država bitna jer da jeste onda smo mogli da ostanemo u sastavu Otomanskog carstva. I imali bismo državu. Važna je nacionalna država koju su nam donekle 1918. godine, a na radikalan način 1945. razorili, a mi je do danas nismo kako treba obnovili.

TITOISTIČKO TRULJENjE

Srbija je od kraja 80-ih godina prošlog veka počela da se vraća sebi, ali se nikada do kraja nije vratila svojoj nacionalnoj misiji. I dalje smo nešto amorfno, što se nalazi između male Jugoslavije, zbunjene srpske države i evroatlantske kolonije. I to – baš to pre svega – ali i dalje neefikasan sistem koji ne služi građanima, moramo da reformišemo umesto što gubimo vreme u sterilnim političkim naklapanjima i nadigravanjima. Treba nam podhitno prava rekonstrukcija, a to što su navedeni primeri rekonstrukcije propadali, ne treba da nas plaši.

Naša zemlja je odavno u titoističkom smislu rekonstruisana tako da umesto odbrani Srpstva više-manje, kako kada ali stalno u nekoj meri, služi njegovoj postepenoj dekonstrukciji. I u tom pravcu, od "odbrane" Kosova i Metohije, preko "podrške" Srbima u Crnoj Gori i drugim zemljama regiona gde su izloženi progonima, do demografske situacije u samoj Srbiji - polako ali sigurno idemo. Nažalost!

Brod nam tone, a naša politička elita svih boja "mlati praznu slamu". Zato je svaki pokušaj nametanja prave rekonstrukcije, uz ma kakav rizik da to nosi, poželjan. Ovako sigurno pre ili kasnije propadamo, a ako pokušamo da se otrgnemo iz vira koji nas postepeno vuče ka dnu možda se i spasemo. Samo izgleda za to u sadašnjim vladajućim i opozicionim krugovima nema ni snage, niti volje. A da li srpsko društvo ima kapaciteta da se podigne protiv takvog stanja i iznedri nove političke strukture? Neću da dajem odgovor. Nadam se tome, kao i da grešim kada se radi o totalno crnoj oceni kvaliteta većine naših sadašnjih političara, ali ipak sam sve više pesimista! Englezi kažu da je optimizam star pristojnosti ali makar ispao nepristojan neću da se pretvaram.

 

fakti.org

Зашто сте са Светом столицом још 2011. закључили „темељни уговор", а са СПЦ ни до данас?

8-10 minutes

---

АДВОКАТ ВЛАДАН С. БОЈИЋ УПУТИО ОТВОРЕНО ПИСМО ВРХУ ЦРНЕ ГОРЕ И ТРАЖИ ОДГОВОРЕ НА 10 ПИТАЊА

 

Манастир Савина

* „Зашто је Црна Гора свим трима конфесијама чији су представници уједно и чланови владајуће коалиције, јемчила њихову имовину и укњижбу имовине тих вјерских заједница у УНЦГ, а СЦП, тј. њеној МЦП није, већ бисте да силом закона прекњижите ту имовину на државу и да као власник, а скупа са оним вjерским конфесијама, и уједно и вашим коалиционим партнерима, њоме газдујете?"

* Зашто стајете иза неистине да је Православну цркву у Црној Гори укинуо декретом Александар Карађорђевић 17. јуна 1920. кад постоји аутентични акт - потписан од архијереја под предсједништвом Митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана, Пећког Гаврила Дожића и Епископа Кирила Митровића 26. 12. 1918. – који свједочи да су се по канонском праву ујединиле "Независна српска Св. црква Црне Горе" и "Аутокефална православна црква у Краљевини Србији", а да је регент, указом, то канонско аутономно опредељење искључиво констатовао и примио к знању?

* Како мислите да по Закону о "заштити" културних добара Црне Горе, те чл. 11. ст. 1 тач. 9 стекнете право својине на вјерским објектима (!?) кад је сврха "заштита" тих добара "невезана од власника?

________________________________________________________________________

        „Поштовани,

        Због свеопштег помирења канонског православног становништва и светиња у Црној Гори, ради превазилажења подјела, јер наша Црква не познаје нацију, држављанство ни резидентство, већ свето и јединствено канонским нормама прописано устројство и жељу да свако онај са вјером у Бога, било које вјере он био, по сопственом избору, узме учешће у црквеним богослужењима. Црква, не смије бити средство и полуга, за било шта друго, поготову не, за творбу неке нове ЦПЦ.

        У црквама се никада не исповиједа у симболима вјере ни руска, ни грчка, ни српска, него једна Апостолска црква. Православно биће није национално, таквог нема у васељени. Називи свих цркава нису условљени и задати по националном или државном атрибуту, већ условљеношћу тих старозавјетних канона, повјесном и спољашњом коду закономјерности, никако црвеним бићем.

        Истичем да је титоистичко насљеђе злоћудне нарави, што се тешко лијечи, посебно у Црној Гори.

        У правцу разријешења овакве опасне ситуације, нужно је дати јавности вјеродостојне одговоре:

        1. Зашто је Црна Гора са Светом столицом 24. јуна 2011. закључила „темељни уговор", а онда и законом 8. јуна 2012. (међународни уговор по чл. 9 Устава има правну снагу примата над свим законима и правним поретком Црне Горе, с непосредном примјеном), а са СПЦ/МЦП – нисте?

        2. Зашто је Црна Гора свим трима конфесијама чији су представници уједно и чланови владајуће коалиције, јемчила њихову имовину и укњижбу имовине тих вјерских заједница у УНЦГ, а СЦП, тј. њеној МЦП нисте, већ да силом закона прекњижите ту имовину на државу и као власник, а скупа с оним вjерским конфесијама, и уједно и вашим коалиционим партнерима, њоме газдујете?

        3. Зашто свим трима конфесијама беспоговорно признајете њихово потпуно аутономно канонско право и неспоран правни субјективитет, континуитет, устројство и то им неупитно такво зајемчите, а то исто одбијате да признате СЦП, тј. вјековној МЦП и њеним епархијама, њихово у Црној Гори вјековно канонско право, неспорни субјективитет и неспорни континуитет?

        4. Зашто свим трима конфесијама Црна Гора обезбјеђује право реституције и мјешовите комисије а СПЦ, тј. МЦП и епархијама НЕ, па зар не увиђате кршење чл. 14 ст. 2 (равноправност вјерских заједница) чл. 8 (забрана дискриминације) и чл. 14 ЕК, те чл. 1 Протокола 12, чл. 58 Устава ЦГ (јемство својине) чл. 1 Протокола бр. 1. (право на имовину) чинећи тим вјерске заједнице јасно неравноправним, а СПЦ/МЦП и њене 4 епархије подвргавајући најтежем виду дискриминације?

Владан С. Бојић

        5. Зашто бар имплицирате објективну неистину да је Православну цркву у Црној Гори укинуо декретом Александар Карађорђевић 17. јуна 1920. а стоји аутентични акт потписан од архијереја под предсједништвом Митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана, Пећког Гаврила Дожића и Епископа Кирила Митровића 26. 12. 1918. да су се по канонском праву ујединиле "Независна српска Св. црква Црне Горе" с "Аутокефалном православном црквом у Краљевини Србији", а да је регент, указом то канонско аутономно опредељење искључиво констатовао и примио к знању?

        6. Зашто заобилазите томос Св. Синода Васељенске цариградске патријаршије бр. 1149 издат Уједињеној СПЦ који јој је издат по Уставу Цариградске патријаршије и томосом признао за једино легалну и легитимну црквеним актом Уједињену Српску православну цркву 19. фебруара 1922. и што помињете раскол и конкуренцију у јединој канонској Цркви у Црној Гори кад раскола и конкуренције не може бити, између канонске Цркве и удружења чудака, васељенским актима рашчињеним и анатемисаним бившим православним вјерницима, чије је удружење регистровано у полицијској станици у Цетињу 2000. и како њеног поглавника данас називате владиком?

        7. Је ли Света столица у Црној Гори, тј. да ли је Света столица у страној држави (Ватикану) и да ли је Сплитско-макарска Метрополија а у чијем је номинално формалном правном саставу Которска бискупија и јесу ли градови Сплит и Макарска у Црној Гори или у Р. Хрватској, односно да ли је надбискупија Хрвата у држави БиХ која захвата и Суторину, из стране државе Хрвата БиХ или је Суторина по географији саставни део БиХ или "конфигурационо" саставни део Црне Горе?

        8. Да ли знате да се Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Чешка и друге православне патријаршије протежу на низ других суверених држава, па откуд вам и помисао да ускраћујете Патријаршији СПЦ, МЦП и епархијама права и лимитирате је (другим не) на територију Црне Горе, што у свијету православља јесте свjетовно мијешање о „инфрастеуктурама и филијалама" СПЦ, те зашто вријеђате СПЦ/МЦП, њене епархије и православне вернике у нашој Црној Гори? Уставом из 1957. СПЦ је канонизовала све епархије, права и субјекте, што свака држава поштује.

        9. Зашто демантујете ОИЗ (В. Богишића који је стриктно оделио имаонике/власнике, тј. титуларе права својине с једне на државној имовини која је тачно дефинисана и на црквеној имовини која је тачно дефинисана игноришући протек времена (1888 – 1980) до кад је непосредно а потом кроз правна правила важио ОИЗ, те се уједно не приупитате како је могуће да игноришете и Закон о државном премјеру и катастру из 1984. (важио до 2000), којим су држави била на располагању разна правна средства (јавно излагање, приговор, жалба, брисовна тужба), а да држава никад није користила ма који правни лијек у комплетном периоду до данас, а данас желите да голом силом закона ништите своје дефинитивно изгубљене свеколике правне могућности и правна средства?

        10. Како мислите да по Закону о "заштити" културних добара Црне Горе, те чл. 11. ст. 1 тач. 9 стекнете право својине на вјерским објектима (!?) кад је сврха "заштита" тих добара "невезана од власника", и у ЕК и УНЕСКО, по којим је прописима једино задато да рјешењем држава одреди које ће она културно добро "штитити, чувати и издвајати средства за њихово одржавање" што се закономјерно биљежи у катастарским листовима непокретности у УНЦГ и ништа више од тога?

        Законом о државној имовини је она тачно нормирана, а нема у њему имовине вјерских заједница.

        Вођени добрим примјером три конфесије, СПЦ/ МПЦ, тражи споразум, а да ЗСВУПВЗ, повучете.

Сваки правник зна да је ваљан уставно и канонски уређен споразум бољи од милион парница и зато претендујемо на подједнак статус какав је Црна Гора омогућила трима вјерским конфесијама.

        Штавише, православној конфесији преовлађујућој и исконској у ЦГ доликује тај начин као и вама.

        ЈАВНОСТ МОРА ЗНАТИ. ЗАТО ЉУБАЗНО ТРАЖИМ ЈАВНЕ, ПРАВНЕ, ЈАСНЕ ОДГОВОРЕ.

НЕМОЈТЕ УЗЕТИ ЗА ЗЛО ШТО ПИСМО ОТВОРЕНО ПИШЕМ, ЈЕР ЈЕ ЗЛО ЋУТАЊА ВЕЋЕ".

                                      Адвокат Владан С. Бојић,
                              држављанин и резидент Црне Горе
                вјерник СПЦ, тј. Митрополије црногорске приморске

Подгорица, 13. август 2019.

 

Квинта гура Србију и РС ка НАТО-у?

standard.rs

Квинта гура Србију и РС ка НАТО-у? - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

6-7 minutes

---

четвртак 15. август 2019. 12:11

"Србија никако не сме да попусти, не због уласка Косова у НАТО, већ зато што је то наша територија", коментарише Драгомир Анђелковић

Све су јачи притисци на Србију, али и Републику Српску, да одустану од политике војне неутралности и стану под НАТО кишобран, а последња у низу опомена Београду „провучена" је и у саопштењу земаља Квинте о решавању косовског питања. Петорка у саставу САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија затражила је да Србија престане да лобира за повлачење признавања независности КиМ, како би се наставио дијалог са Приштином, а све са циљем постизања „ширих евроатлантских интеграција обе државе"

Саговорници Новости указују да помињање ове добро познате синтагме није пука „језичка конструкција", већ озбиљан аларм шта су намере појединих великих сила на Балкану. Београд, међутим, узвраћа да су непримерени и неприхватљиви покушаји да се и одбрана наших националних интеса у вези са Косовом користи као „жетон" у игри увлачења у војне блокове.

Министар одбране Александар Вулин каже, за Новости, да је Србија слободна и суверена земља и „нико са стране не треба да брине о нама или да своје жеље и очекивања представља као наше":

– Док председник Вучић води Србију и док је врховни командант Војске, док сам ја министар одбране, бићемо војно неутрали и сами ћемо доносити одлуке. Сами бирамо како ћемо се опремати и јачати. Нико не може од Србије да очекује да се не бори за себе и своје интересе, као што не може да очекује да ћемо мењати политику председника Вучића о војној неутралности. Уместо захтева, на дан када се сећамо убијене српске деце из Гораждевца примереније је било да добијемо подршку за поновно отварање истраге о том страшном и некажњеном злочину или бар саучешће у нашем болу.

Шеф дипломатије Ивица Дачић указује и на лажну равнотежу коју су земље Квинте покушале да направе између потеза Београда и Приштине:

– Испада да је Приштина имала право да уведе таксе, зато што Београд води кампању за повлачење признавања! Наставићемо да лобирамо, јер нам је циљ да број земаља које признају независност Косова падне испод половине броја чланица УН. Њихова жеља је да КиМ постане члан свих међународних организација, да их призна што више земаља и да Србија још треба да поздрави све то.

Западу се, међутим, очигледно жури да заокружи свој политички и безбедносни утицај у региону. Док руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко упозорава на очигледно игнорисање српског става о војној неутралности, његов одлазећи амерички колега Кајл Скот у среду је још једном поручио да је „дошло време да се стави тачка на сукобе из деведесетих и позвао Београд и Приштину да што пре обнове дијалог".

Спољнополитички аналитичар Немања Старовић указује, за Новости, да саопштење Квинте понајбоље одсликава сву моћ сила инерције које настоје да одрже политику великих земаља „на ауто-пилоту", када је реч о приступу балканским проблемима:

– Наводи о евроатлантским интеграцијама, које подразумевају приступање ЕУ, али и НАТО, представљају механичку примену устаљене формуле од стране дипломатских службеника који учествују у „формату петорке", без иоле озбиљнијег разматрања позиције Србије, чију војну неутралност званично подржавају све државе Квинте. Проблем КиМ је у претходне две године подигнут на много виши ниво у међународној арени, и за разлику од неког ранијег периода када су се њиме бавили тзв. стафери и чиновници нижег ранга, данас се у потрагу за одрживим политичким решењем на подручју наше јужне покрајине укључују сами врхови администрације у Вашингтону, Паризу и Берлину.

За Драгомира Анђелковића, политичког аналитичара, нема сумње које су намере великих на Балкану:

– Њихов први корак је да увуку Косово у НАТО, а да би се то десило оно мора да има дефинисане границе и међународни статус и зато инсистирају на постизању споразума Приштине и Београда. У следећој фази усмериће се на Београд и на Бањалуку. Србија никако не сме да попусти, не због уласка Косова у НАТО, већ зато што је то наша територија и не можемо да прихватимо било шта без неког темељног договора.

ПЛАН ЗА АЛИЈАНСУ НА ДОДИКОВОМ СТОЛУ
Притисак на РС да подржи пут БиХ у НАТО се наставља, иако је званичан став институција у Бањалуци војна неутралност и да се прати став Србије по овом питању. Тако је у среду у кабинет Милорада Додика, српског члана Председништва БиХ, стигао документ о Годишњем националном плану за НАТО (АНП).

– Документ је дошао из кабинета члана Председништва БиХ Жељка Комшића, у њему је много табела, података на 65 страна, али не пише ко га је направио и чији је. Немамо јасан податак да ли је то документ Комисије за НАТО интеграције БиХ – рекао је Драгољуб Рељић, саветник Додика за уставно-правна питања.

Комшић је у среду поручио да Додик има три опције за решење кризе у вези са АНП, а ако све одбије неће подржати именовање мандатара за састав Савета министара БиХ (Зорана Тегелтију из СНСД).

МОНТГОМЕРИ: НЕПОШТЕНО
Цео процес око Косова је непоштен, а врхунац хипокризије међународне заједнице је позив Београду и Приштини да се врате дијалогу, а да притом косовски Албанци нису санкционисани због непоштовања договора и увођења такса – поручује бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери, поводом саопштења Квинте. Он је упитао зашто би Србија пристала на додатне уступке, а да заузврат добија празна обећања.

ХАРЧЕНКО: РУСИЈА СПРЕМНА ДА УЂЕ У ДИЈАЛОГ О KИM
Руски амбасадор у Србији Александар Борцан-Харченко рекао је да је Косово питање око којег је потребна додатна активност међународне заједнице и да је Русија спремна да пружи помоћ у успостављању или обнови дијалога Београда и Приштине. Борцан-Харченко је за ТВ Прва казао да је Русија спремна да помогне дијалог ако Београд затражи њену помоћ, пре свега у Савету безбедности УН, као и у односима Србије са ЕУ и са САД.

– Ако Београд или неки други фактори желе учешће Русије, и на то смо спремни, али желимо да будемо сигурни да ће дијалог бити развијан стриктно у оквиру међународног права, односно Резолуције 1244 Савета безбедности УН – казао је Борцан-Харченко.

Аутор Д. Милинковић

Извор Вечерње новости, 15. август 2019.

 

novosti.rs

МОНТГОМЕРИ О ЛИЦЕМЕРЈУ "КВИНТЕ": Косовски процес је варка, зашто би Србија пристала на уступке

Танјуг

4-5 minutes

---

Бивши амерички амбасадор каже да је Запад донео одлуку о Косову 1999. године и да је нису ни трунку променили за 20 година

Цео процес око Косова је непоштен, а врхунац хипокризије међународне заједнице је позив Београду и Приштини да се врате дијалогу, а да при том није санкционисала Приштину због непоштовања договора и увођења такси, каже бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери, поводом саопштења Квинте.

"Добио сам ваших пет питања и мој одговор је да су свих пет сасвим на месту и да у потпуности разумем зашто Танјуг и српски народ желе да чују поштене одговоре на њих. Међутим, непријатна реалност је да цео тај процес није поштен. Он је варка", истиче Монтгомери у одговору на питања која му је Танјуг упутио након саопштења пет најутицајнијих западних земаља.

Америчка спољнополитичка заједница, објашњава Монтгомери, као и многи важни играчи у ЕУ, а пре и изнад свега Ангела Меркел, донели су одлуку о Косову 1999. године и нису га ни трунку променили за 20 година.

"Истина о којој говорим јасна је од Бриселског споразума постигнутог пре неколико година. Косовским Албанцима се није свидео споразум и једноставно су одбили да га примене. Оно што је најважније, није заживела Заједница српских општина. И суочена са тим одбијањем и унилатералним увођењем такси на српску робу међународна заједница није предузела баш ништа", каже Монтгомери.

Онима којима је стало, то шаље поруку да реч косовских Албанаца и представника ЕУ нема никакву тежину, објашњава бивши амерички дипломата и пита:

"Зашто би Србија пристала на додатне уступке, а да за узврат добија празна обећања?".

Врхунац хипокризије међународне заједнице је, истиче он, позивати Београд и Приштну да се врате за преговарачки сто, а истовремено не наметнути стриктне санкције косовским Албанцима због тога што не спроводе постигнуте договоре и контрапродуктивних акција као што су Харадинајеве таксе.

Монтгомери истиче да је потпуно сигуран да су председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи, уз снажну подршку ЕУ и САД, могли да дођу до трајног решења за косовски проблем.

"Али, подршке није било. Напротив. Ангела Меркел је лично блокирала једино могуће решење прхватљиво за обе стране. Након тога, Харадинајева позиција на Косову је ојачала и шансе за решење су ишчезле", каже бивши амерички дипломата.

Харадинај је, каже Монгтомери, главни извор нестабилности у региону и одсуство реакције на његове потезе је велика грешка.

Према његовом мишљењу, проблем који тренутно Србија има није проблем са америчком администрацијом, већ са Европском унијом.

"Додуше, тачно је да америчка спољнополитичка заједница и даље веома благонаклоно гледа на косовске Албанце. То се неће променити", додао је он.

"Стога, највише чему Србија може да се нада у скоријем периоду јесте нека врста ''замрзнутог конфлкта'', за чију је ескалацију довољна једна једина провокација или инцидент", закључио је Вилијам Монтгомери у некој врсти ауторског текста у одговор на неколико питања која му је Танјуг упутио.

Између осталог - ако нема "црвених линија" у дијалогу, како се чуло од америчких званичника, у чему је проблем што Србија лобира против косдовске независности, који је то простор на којем Србија мозе да тражи задовољење бар дела својих интереса, шта би Александар Вучић по мери Запада требало да уради по питању Косова да би ушао у историју, како му предлаже Едвард Џозеф, и да ли то може да се нађе на истој линији са његовим и са интересима српског народа и државе.

 

Скандалозан интервју Колинде: Где су кости тих Јасеновачких жртава

standard.rs

Скандалозан интервју Колинде: Где су кости тих Јасеновачких жртава - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

4-5 minutes

---

среда 14. август 2019. 11:55

Председница Хрватске дала је срамотну изјаву за Хрватски тједник запитавши се где су кости тих „83.000 јасеновачких жртава"

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која је недавно у Книну званично објавила кандидатуру за још један председнички мандат, изјавила је у интервјуу Хрватском тједнику да јој је жао што су се многи грађани Хрватске осетили повређеним због тога што је позвала председника Србије да посети Загреб, половином фебруара прошле године.

Грабар Китаровићева је то рекла на констатацију да јој „хрватски народ тешко опрашта позив Вучићу", не само због његове политике у прошлости, већ и што је управо тих дана имао у Уједињеним нацијама застрашујућу изложбу о Јасеновцу, којом је Хрватску прибијао на стуб срама због лажи о 700.000 жртава".

Упитана зар то није страшно и која је то конкретна корист од Вучићеве посете, као и зашто јој је он био толико вредан да увреди хрватска бранитељска удружења, називајући их „рубним и маргиналним", Колинда Грабар Китаровић каже да је за њу страшно то да 20 година након рата, како каже, има толико несталих Хрвата, чије породице је моле да учини нешто за њих.

„Онда тај проблем желите да решите и дужни сте да барем покушате да га решите. Нећу рећи да сам учинила мање зло што сам га (Вучића) позвала, него да га нисам позвала. Рећи ћу да сам хтела да учиним веће добро", рекла је хрватска председница у веома опширном интервјуу за Хрватски тједник.

Хрватски тједник је иначе портал Хрватског културног вијећа, који део хрватске јавности доживљава као екстремистичко и „филоусташко" гласило, познато по томе што су папу Фрању прогласили антихристом, а хрватску председницу својевремено – бестидницом и лажним патриотом.

На питање није ли бивши доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито највећи хрватски издајник и злочинац којег комунисти славе сваке године у Кумровцу, Китаровићева је јасна: „Ја сам макнула Тита из свог кабинета. Мислим да јаснија нисам могла бити".

Сагласивши се да су Југославија и комунизам представљали злочин над Хрватском и хрватским народом, она је говорила и о Јасеновцу, рекавши да се, наравно, питала где су кости тих „83.000 јасеновачких жртава". Добијала је, каже, свакакве одговоре. Сматра да треба спровести комплетну форензику и додаје да Хрватска још није проучила архиве који су, како каже, нажалост, још у Београду и које треба вратити у Хрватску.

„Тек тада ћемо поузданије моћи да утврдимо шта је са жртвама у Јасеновцу, али и са свим осталим жртвама, од Блајбурга надаље. Понављам: сви су тоталитаризми грозни и свакој жртви треба одати почаст. Не прихватам аргументе оних у Хрватској који жртве Блајбурга и Крижнога пута оправдавају тако што кажу да су то биле убице, па их је требало убити. Не! Свако је невин док му се не докаже кривица", рекла је Колинда Грабар Китаровић. Не одустаје, додала је, од „међународне истраге" Јасеновца, али да, с обзиром на то да нема извршну власт у том питању, влада треба да одобри тај пројекат.

Председница је говорила и о Вуковару, а на питање не чини ли јој се да је форсирање увођења ћирилице у том граду део „пројекта великосрпске србизације Вуковара како би се сутра, кад се уведе ћирилица на основу вероватно лажног пописа становништва, Хрватска уцењивала с поделом суверенитета и стварања неке српске аутономије", Китаровићева каже да то не долази у обзир, те да је „Вуковар Хрватска и увек ће бити Хрватска", без обзира на то колики је постотак Срба у том граду.

Насловна фотографија: Томислав Милетић/PIXSELL

Извор Спутњик, 13. август 2019.

 

Клинтон је угрозио Балкан стварајући вештачку албанску државу Косово у срцу Србије

pravda.rs

АМЕРИЧКИ АНАЛИТИЧАР КОНАЧНО ПРИЗНАО: Клинтон је угрозио Балкан стварајући вештачку албанску државу Косово у срцу Србије

6-8 minutes

---

Српска тробојка вијорила се на крову Беле куће. Савезништво се распало почетком 90-их и почетком рата у бившој Југославији, а све је кулминирало кампањом 1999. и НАТО бомбардовањем Србије под патронатом САД и потом признавањем независности такозване државе Косово. Сада, 20 година након агресије, дошло је време да Београд и Вашингтон поново постану савезници.

Грегори Копли, аналитичар и уредник америчког часописа „Одбрана и инострани послови", објаснио је какви су тренутни односи Србије и САД.

"Америчко-српски односи се неупитно и значајно побољшавају, али и даље постоје бројна затегнута питања између две државе. САД су под Клинтоновом администрацијом (1993-2001) посебно угрозиле америчко-српске односе и стабилност Балкана стварајући вештачку албанску државу Косово у историјском срцу Србије. Упркос чињеници да већина високих званичника америчке владе сматра да је Косово срамота и претња регионалној безбедности, сада је готово немогуће да било која америчка влада врати време и одбаци Косово. Клинтонова администрација је такође ставила САД у такав положај да су пружале подршку Хрватској, Албанији, и Босни и Херцеговини на намерну штету Србије. Тачно је да Србија тада није добро стратешки играла, али САД сада морају да живе с последицама Дејтонског споразума и многим другим".

Да ли је споразум Београд-Приштина могућ и колико САД могу тамо помоћи?

"Па, САД морају да помогну зато што су проузроковале проблем и зато што би се непоступањем у основи допринело нестабилности, што би било у корист само, на пример, Русије у региону. Међутим, за постизање било каквог споразума Вашингтон би морао да изврши притисак не само на Приштину, већ и да обухвати читав покрет „велике Албаније", укључујући и садашњу владу у Тирани, као део албанске целине, те да доследно примењује политику и притиске, да дословно сузбије агресивни експанзионизам албанског покрета, посебно вођен оним што би се могло описати као налет Ослободилачке војске Косова (ОВК). САД су натерале НАТО да прерано укључи Албанију у војну алијансу, тако да сада Вашингтон то мора да искористи како би обезбедио да се центар албанског одлучивања врати у Тирану, а затим да јој помогне у обезбеђивању да се ОВК покрет доведе под њену контролу, уместо да покрет контролише Тирану.

Шта мислите о предлогу професора Дарка Трифуновића да Београд треба да преговара са Тираном уместо Приштине и да би требало да захтева град Скадар за територију Косова (без севера - тако да Србија никада не призна независност Косова)?

"Предлог др Трифуновића био је први пробојни концепт који смо видели у наизглед неизрецивом спору Србије и Косова, али није изненађујуц́е да није било одговора ни од Приштине ни Тиране. Тренутно, покрет „велике Албаније" у региону, укључујући и Црну Гору и Северну Македонију, наставља се без озбиљног противљења међународне заједнице. Предлог др Трифуновића барем нуди међународној заједници, а посебно САД, повратак у ситуацију да се заустави албански експанзионизам и да се обнови Србија тако да би, као што је то историјски била, постала стабилан и одговоран играч у региону, заиста један од ретких стабилних и одговорних играча".

Како видите решавање косовске кризе?

"Сада смо на почетку процеса и никако близу решења. За Србију ће то решење донети мало бола, али међународна заједница мора да се испуни својих обавеза, јасно речених још из Версајског уговора, како би обезбедила да Србија задржи приступ мору и своју територијалну целину. Резолуција Косова сада је део холистичког регионалног приступа".

Турска је набавила системе С-400. Како мислите да ће то утицати на позицију Анкаре у НАТО?

"Турска набавка руског система противваздушне одбране С-400 већ је драматично нарушило положај Турске у НАТО, али Ердоганова влада верује да би НАТО оклевао да Турску протера из савеза због страха да би онда у потпуности постали зависни од Русије и да би престала размена обавештајних података са САД у вези с НРК-ом (терористички покрет у Кини) с обзиром на то да турски МИТ (Национална агенција за обавештајне послове) снажно продире у муслиманска подручја у Кини".

Како видите утицај Русије на Балкану, али и Турске и Кине? Да ли су САД у рату с тим силама око утицаја на Балкану?

"Што више САД игноришу своје обавезе на Балкану - у суштини удаљавајући се од нереда који је створила Клинтонова администрација - то ће друге силе увидети више могућности. Јасно је да све док се САД не суочи са експанзионизмом „велике Албаније" од подривања региона, лакше је, посебно Турској, да покуша поново да уђе у регион као „надмоћна" земља како тврди да би требало да буде. Русија има историјске интересе и утицај у региону, али Русија је најмањи проблем Вашингтона, осим ако положај САД не настави да форсира Русију да делује као сурогат или подршка Народне Републике Кине или Турске продирању у то подручје. Турска је највећа претња америчким интересима на Балкану, а то, наравно, укључује и Грчку. Тренутни расплет између Турске и САД-а може, у ствари, бити најбоља прилика да САД почну да се понашају у складу са сопственим интересима на Балкану и као подршка својим главним савезницима тамо, почев од Грчке и Србије, али укључујући и Словенију, Бугарску, Мађарску и Румунију".

Што се тиче Турског и Северног тока, да ли ће САД дозволити Европи да испоручује гас из Русије и која је ваша алтернатива европским земљама да избегну америчке санкције?

"Јасно је да способност избегавања америчких санкција сада нешто што разматрају западноевропске државе, чланице НАТО. Уколико САД не осмисле неке друге механизме за задовољење европских енергетских потреба, тешко ће приморати своје европске савезнике да одбију куповину енергије од Русије.

Да ли очекујете да ће неки од осумњичених за ратне злочине попут Рамуша Харадинаја бити осуђени у Хагу?

"Да би Међународни кривични суд уопште задржао било какав кредибилитет, злочинци из ОВК морају да одговарају".

Колико је реална опасност од ИСИС-ових бораца који се враћају на Балкан?

"Нема сумње да би Турска и Иран подржавали акције ИСИС-а и других радикалних џихадских организација у покушају да постигну своје стратешке циљеве у региону. Турска и Иран посебно имају интерес за дестабилизацију Балкана и југоисточне Европе, а Албанија и Босна и Херцеговина су се, без обзира на разговоре са ЕУ и НАТОм, показале подложним џихадистичким покретима".

 

Прочитајте ОВДЕ драматичан апел Марка Ђурића Западу, а тиче се дешавања на КиМ.

Извор: Ало

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

 

Kosovo zabranilo srpske pasoše

kossev.info

Kosovo zabranilo srpske pasoše - KoSSev

KoSSev -

6-8 minutes

---

Piše: Milica Andrić Rakić

Za razliku od odluke o taksama, koja je najavljena i obrazložena političkim ciljevima, ova odluka Vlade Kosova došla je bez javnog upozorenja putnicima i bez obrazloženja zašto je do reciprociteta došlo sada.

„Carinski službenik mi je saopštio da je u mom slučaju jedino potrebna lična karta i da me ne može pustiti ako je nemam kod sebe, iako sam sa sobom imala pasoš. Bio je jednako zbunjen kao i ja. Rekao mi je da je ta odluka stupila na snagu prvog avgusta ali da ne zna zbog čega", objašnjava za DW situaciju sa prištinskog aerodroma Jovana Radosavljević koje je 4. avgusta, kao i mnogo puta pre toga pokušala da poleti sa tog aerodroma koristeći srpski pasoš.

„Rekao je da su instrukcije jasne: državljani Republike Srbije sa prebivalištem van Kosova i Metohije ne mogu proći pasošku kontrolu bez predate lične karte na uvid", objašnjava dalje Radosavljević ono što joj se u tom trenutku učinilo kao čudna praksa, za nekoliko dana će postati vest u većini srpskih medija, ali tek nakon što se pročuje da se ista odluka sprovodi i na drumskim prelazima.

Odnosi Beograda i Prištine su na silaznoj putanji od novembra prošle godine kada je usvajanjem odluke o uvođenju takse od najpre 10, a kasnije i 100 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine obustavljen dijalog u Briselu. Većina od preko 20 dogovora koji su tekovina ovog diplomatskog pokušaja EU, ušli su u fazu regresije, pa ne samo da se neki ne sprovode, nego se komplikuje i sprovođenje onih koji su donekle funkcionisali. Najnoviji primer u nizu je Sporazum o slobodi kretanja.

Za razliku od taksi, ova odluka ipak u skladu sa sporazumom?

U nekom trenutku tokom protekle nedelje, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova, bez prethodne najave odlučuje da promeni politiku granične policije i na prelazima zabranjuje upotrebu srpskih pasoša izdatih osobama sa prebivalištem u gradovima centralne Srbije. Srpski pasoši koji se izdaju za državljane Srbije sa prebivalištem na teritoriji gradova na Kosovu zabranjeni su još juna 2017. godine.

Kosovo tvrdi da je najnovija odluka u skladu sa Sporazumom o slobodi kretanja iz 2011.

Sporazum o slobodi kretanja zaista ne obuhvata nikakav dogovor u vezi sa pasošima. Kako je autorki teksta još 2017. objasnio nekadašnji srpski pregovarač, Borko Stefanović, u ovoj fazi su pregovori bili striktno tehnički i podrazumevali su upoznavanje obe strane sa izgledom dokumenata u upotrebi. Tada je, kako je objasnio, razmenjen „specimen" ličnih karata, vozačkih dozvola i izvoda iz matične knjige rođenih na obe strane.

„Srbija nije diskutovala o važnosti pasoša kao putnog dokumenta, niti bi nam palo na pamet da dovodimo u pitanje validnost sopstvenih dokumenata", objasnio je Stefanović.

Slično je tumačenje i predsednika Aleksandra Vučića. Za njega se podrazumeva da „ako imate pravo da prelaz pređete sa ličnom kartom, imate pravo i da to učinite sa pasošem".

Međutim, upravo se to ne podrazumeva za srpske vlasti kada su imaoci kosovskih dokumenata u pitanju. Iako je Sporazum o slobodi kretanja u velikoj meri olakšao putovanje imaocima kosovskih dokumenata u i kroz Srbiju, zanemarivši pritom kosovske Srbe i njihovu mogućnost da putuju južno od Ibra sa srpskim dokumentima, Srbija iz posebnih procedura za ulazak imaoca ovih dokumenata na teritoriju centralne Srbije izuzima kosovske pasoše.

Uz izdavanje posebnog dokumenta o ulasku/izlasku osoba sa kosovskom ličnom kartom, vozačkom dozvolom, ili u slučaju maloletnika, izvodom iz matične knjige rođenih, može ući u centralnu Srbiju, ali ne i sa kosovskim pasošem.

Isti način interpretacije sporazuma sada koriste i kosovske vlasti. Pasoši nisu deo sporazuma, što znači da se pasoši ne prihvataju kao validna putna dokumenta.

Bitno je napomenuti da prema Sporazumu, Kosovo takođe ima pravo na proceduru izdavanja dokumenta o ulasku/izlasku, čime bi se dodatno mogao zakomplikovati ulaz na Kosovo. Takođe, iako nije bilo u obavezi po sporazumu, Kosovo je do sada prihvatalo srpske pasoše jer su tada putnicima prilikom prelaska ta putna dokumenta overavana pečatom „Republike Kosovo" što je odličje državnosti koje je Kosovu bilo bitno da iskaže.

Ko pije, a ko plaća?

Za razliku od odluke o taksama, koja je najavljena i obrazložena političkim ciljevima, ova odluka Vlade Kosova došla je bez javnog upozorenja putnicima i bez obrazloženja zašto je do reciprociteta došlo sada.

„Da ni sami službenici, a ni putnici koji relativno često koriste ovaj aerodrom zbog jeftinijih i frekventnijih letova, nisu bili upoznati sa novom odlukom, potvrdio je i sam službenik na pasoškoj kontroli da je bilo nekoliko slučajeva da su putnici propustili letove jer nisu imali propisane isprave, iako o tome nisu bili obavešteni", objasnila je za DW Radosavljević, inače direktorka organizacije Nova društvena inicijativa iz Mitrovice.

Odmah po vesti o zabrani srpskih pasoša reagovali su i Albanci iz Bujanovca, Medveđe i Preševa, zatraživši da budu izuzeti iz ove odluke jer su mnogi već „zarobljeni" na Kosovu gde borave u poseti porodicama povodom predstojećeg Bajrama ili treba da slete na Prištinski aerodrom kada se budu vraćali sa letnjih odbora.

Odluka deluje kao politička, ali pored javnog upozorenja o uvođenju ovakve odluke, izostalo je „preuzimanje odgovornosti" bilo kog zvaničnika iz Prištine zbog uvođenja ovako iznenadne nove prakse. Pritom, Vlada Kosova se nakon ostavke kosovskog predsednika, Ramuša Haradinaja, nalazi u nerazjašnjenoj situaciji i postavlja se pitanje ko je uopšte imao nadležnost da donese takvu odluku.

„Meni je lično čudna da se ova odluka sada uvede. Verujem da ima veze sa reciprocitetom i Sporazumom o slobodi kretanja koji je potpisan 2011, ali mi je tajming nejasan. Gužve koje se stvaraju na prelazima u letnjem periodu mogu biti razlog, jer kosovska strana tvrdi da je za gužve odgovorna Srbija. Ova odluka, po meni, jedino može da ima veze sa frustracijom Prištine koja proizilazi iz odnosa sa Srbijom i mrtvim Briselskim dijalogom", smatra Radosavljević.

Ova odluka najnegativnije će se odraziti na maloletnu decu. Srbija ne izdaje izvode iz matične knjige rođenih sa fotografijom, dok nije izvesno da će srpski organi prihvatiti da izdaju internacionalni izvod namenjen za teritoriju Kosova.

DW

Comments

comments

 

---

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.