Да ли ће после пандемије свет бити бољи

politika.rs

Да ли ће после пандемије свет бити бољи

Владимир Првуловић

4-5 minutes

---

У другачије време ово би биле апстрактне теме, далеко од реалности у којој живимо. Али ковид 19 нас тера да се замислимо. Можда ће ова пошаст допринети промени менталитетског склопа и вредносног система људи. Посебно у процењивању шта је важно а шта не. Да ли је срећа у богатству, новцу, у власти над другим људима? Или у миру, здрављу и благодатима породичног живота?

Највећа штета коју је ковид 19 нанео јесте губитак људских живота. Из релативног спокојства, људи су остајали без најближих, родитељи без деце и деца без родитеља, прекинути су породични генерацијски низови, унети су немири у животе људи. Упоредимо ове привремене бројке са сличним пандемијама из историје и бићемо шокирани. На крају Великог рата са 15 милиона мртвих (девет милиона војника и шест милиона цивила), 1918. уследила je пандемија шпанског грипа са 50 милиона жртава. Следи 55 милиона погинулих у Другом светском рату. СССР је имао 25 милиона жртава, Пољска око шест милиона, а нацистичка Немачка шест милиона (четири милиона војника и два милиона цивила). САД су имале укупно 300.000 погинулих. Свет се није опаметио, па је у локалним ратовима у наредним деценијама погинуло око 75 милиона људи. Председник Трамп је 30. марта ове године оценио да ће од ковида 19 у САД преминути између 100.00 и 240.000 људи, а главни епидемиолог Е. Фуачи да ће „бити добро ако број умрлих задржимо испод 100.000".

Последица, које ће преживелима угрожавати животе, јесте економска штета настала мерама за сузбијања пандемије, која се упоређује с економском кризом 1929–1933. или глобалном хипотекарном кризом 2008.

У САД је стопа незапослености, од почетка пандемије, са 4,2 одсто порасла на 7,4 процента, а предвиђа се да ће до маја порасти на 15 одсто. У овом тренутку 16,8 милиона људи у тој земљи остало је без посла и средстава за живот. САД планирају да по окончању пандемије уложе 2.300 милијарди долара у обнову привреде. Према подацима из Велике депресије у САД 1929–1933, стопа незапослености је износила 25 процената, а без посла је остало 13 милиона људи, који су се хранили из народних кухиња каквих је било на сваком ћошку. Био је неопходан Њу дил – план тешких и болних реформи од 1933. до 1938 – како би се активирала привреда земље. А онда је уследио Други светски рат. Светска хипотекарна криза започета у САД 2008. изазвала је економску штету која ни до данас није израчуната. Само првих дана кризе из банака су извучене 144 милијарде долара. ЕУ је одобрила 180 милијарди евра за ублажавање кризе која се прелила из Америке глобалистичком везом. Да ли следи понављање већ виђеног? После ковида 19 државе ће западати у дужничке односе изражене милијардама долара или евра, затвориће се бројне компаније, људи ће остајати без посла, а у земљама либералног капитализма без минималног дохотка, без здравствене и социјалне заштите. Само у услужним делатностима у САД већ је 90 одсто незапослених. Последице ће, изгледа, бити жешће него последице светских ратова. Али ће се, упоредо с овим, догодити и неизбежне промене у вредновању свега значајног у нашим животима.

Пословни људи, донедавно потпуно заокупљени стицањем, трансакцијама, скупим становима, луксузним аутомобилима и ексклузивним летовањима, почеће другачије да резонују. До јуче замишљени над профитом, незаинтересовани за примања својих запослених, сада виде да морају да промене концепт. Још ако неки члан породице буде позитивно тестиран, претходни живот се претвара у мору. Уместо тезе да је то измишљена завера како би се уништили најспособнији привредници, ситуација почиње да се схвата озбиљно, али уз критике да су рестрикције инспирисане одржавањем на власти политичких гарнитура. Богати и безбрижни, наши и светски спортисти и велики привредници, почињу да издвајају значајне суме за помоћ здравственим установама за лечење заражених, набавку медицинске опреме, за сиромашне старачке породице, отпуштене раднике и мигранте.

Надамо се да ће борба против ковида 19, поред проналаска вакцине и оздрављења заражених, донети и промене у вредносним системима појединаца и менталитетским склоповима појединица и народа. А дотле, останимо код куће.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

View article...

politika.rs

Конов имунитет

Александар Апостоловски

5-7 minutes

---

Са лицем човека од кога би Срби купили половни аутомобил, сигурни да није враћао километражу, епидемиолог Предраг Кон суочио се са првим законом српског усуда. Нацији која је толико посртала, остало је да верује само у бели лук! То веровање није засновано на народној медицини, која каже да ће те вируси, као лепе девојке, заобилазити кад се наједеш белог лука као лубенице! То веровање заснива се на празноверју да ће, ако се наједемо тог народног лека, макар један од нас опстати, поред толико вампира који нам исисавају душу.

Зато је др Кон толико инсистирао на социјалном дистанцирању: ако остану што даље једни од других, Срби ће само тако преживети. Ако почну да се грле и љубе, на крају баладе, следи известан крај. Ако којим чудом не добију корону, један другом ће забити нож у леђа. Та традиционална пандемија у Срба, накратко је уздрмала и епидемиолога.

Ујутру, најавио је своју оставку и одлазак из Кризног штаба. Војни, а потом цивилни експерт за борбу против епидемија, није стекао лични имунитет од неукусних критика по „Фејсбуку" којима је био изложен од оних паметњаковића који верују да друштвене мреже постају врхунац демократије и слободе мишљења. Такво веровање једнако је издавању лиценце сваком бленти који маше около скалпелом и секирчетом, да се прогласи експертом грађанске хирургије. Хајде, чик, да вас такав активиста оперише на отвореном срцу?

Зашто не бисмо остварили и снове грађанске архитектуре која се рађа, па да сваком ко је у ЈНА правио Ајфелове куле од шибица, пружимо демократско право да пројектује мост преко Дунава? Срећом да је током тог узбудљивог дана доктор Кон васкрсао, на сеанси код Александра Вучића и Ане Брнабић, мада верујем да се овај први бавио јачањем имунитета др Кона. Вучић, наравно, није позвао Пецу, како Кона називају пријатељи, у Кризни штаб зато што му доктор пева оде радости уз гитару, већ зато што поседује ауторитет заснован на знању. Или струци, што већ постаје офуцана фраза државних званичника.

Не треба имати илузија. Кон је био свестан да не улази само у борбу против смртоносног вируса, већ и у политичко блато, где не важи Женевска конвенција. То подразумева да се води рат у којем нема заробљеника. Зато се толико трудио да избегава сваку политизацију у јавним наступима, не либећи се да изнесе похвале властима када су радиле добро, нити критике када би приметио слабости на првој линији фронта. Ко га добро слуша, добро га разуме. Зато је постао човек којем већина Срба верује.

Д. Стојановић

Али, код оног дела јавности која не може да смисли Вучића, свака персона од интегритета која се нађе у његовој орбити, па макар било јасно да одржава социјалну дистанцу – а доктор Кон није постао сателит из љубави и интереса, већ позива државе на мобилизацију како би се сузбила пошаст – пролази кроз топлог зеца. О томе понешто зна жена која седи поред Кона. Дарија Кисић Тепавчевић, све време доказује да није крива што је лепа, а још мање што је стручна. Те две особине код појединаца, а накупило их се, не иду једно с другим. Или једно, или друго. Најбоље, ни једно ни друго!

Знао је и недавно преминули Радомир Антић да смо нација која успех сматра неопростивим грехом. Оживео је посрнулу фудбалску репрезентацију, одвео је на Светско првенство, са ореолом тренера који је од Атлетико Мадрида створио првака Шпаније и освајача Купа краља, довевши до тада анонимног Милинка Пантића из Партизана. То је момак који је од анонимуса постао звезда Примере, па су га се у Београду тек тада сетили. Све док у Шпанији нису постали божанства, и Антић и Пантић су у Србији сматрани углавном побачајима, Пантић нарочито, јер су обесмишљавали постојање такозваних фудбалских радника који мешетаре и дегажирају што даље свакога ко поседује таленат. Како од њих, тако и од Србије. Пантићу су још за живота испред стадиона Атлетика подигли споменик, а када је Радомир Антић преминуо, шпанска „Марка" опростила се од њега целом насловном страном. Наслов је био искрен: „Радомире, волимо те", уз Антићеву велику фотографију. Шпанци су му указали, очекивано, много већу почаст него домаћи медији. За земљу изранављену короном, смрт Радомира Антића била је вест дана.

Ко се данас сећа Драгослава Аврамовића, декице са цегером неконвенционалног понашања кога је довео Слоба на место гувернера да заустави рекордну светску хиперинфлацију? Деда Аврам је стабилизовао курс динара и постао толико популаран, да је постао пример српског апсурда: склоњен је са Слобиног двора, али ту није крај. Кратко време био је лидер коалиције „Заједно", чак и виђен за будућег премијера. Издржао је месец дана! Стари мудрац, експерт Светске банке, схватио је да се иза исполиране демократске фасаде крију сујетни лидери у борби за превласт. Економиста није желео да буде монета за поткусуривање.

Зато мудри Кон инсистира да се његова идеологија зове епидемиологија. Знао је с ким ће све имати посла. На једној страни, то је део опозиционе хистеричне јавности, а на другој, високопозиционирани Вучићеви људи који га посматрају као потенцијалну опасност за њихове фотеље које су стекли победом у такмичењу целивања руке. Ванредно унапређен у санитетског потпуковника, епидемиолог зна да епидемије пролазе, али одаје утисак човека који је свестан да ће опстати друга врста вируса против које Срби нису пронашли вакцину, нити ће икада постићи колективни имунитет. Тај вирус зове се завист.

Ово није прича о доктору Кону. Ово је прича о нама.

 

Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

novosti.rs

Sramne packe EU zbog veza sa Pekingom i konvoja sa Dalekog istoka: Umesto pomoći, Brisel Srbiji "pakuje" ucene

D. MILINKOVIĆ

4-5 minutes

---

Izvestilac EP preti Beogradu. Evroposlanici protiv naših mera, iako ih koriste i njihove matične zemlje

UMESTO solidarnosti, pomoći i skidanja embarga na kupovinu medicinske opreme, iz Brisela se put Beograda "pakuju" nove ucene o usporavanju našeg evropskog puta, pod plaštom optužbi da ne sledimo spoljnu politiku EU i njihove demokratske vrednosti!

Na meti su, pre svega, dobri odnosi koje Srbija ima sa Kinom, zemljom koja je prva reagovala i pomogla našoj državi u borbi protiv virusa korona. Ali, političke krugove u Briselu "žuljaju" i mere koje su srpske vlasti preduzele kako bi zaustavile epidemiju kovida 19, a za koje, paradoksalno, tvrde da su "nedemokratske", iako su slične odluke primenjene u mnogim zemljama, članicama EU.

Naime, najpre se oglasio 21 poslanik Evropskog parlamenta, koji su u pismu evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheiju optužili srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je "vanredno stanje uveo ne zbog borbe protiv kovida 19, već da spreči slobodu kretanja i govora i obezbedi punu kontrolu nad medijima"

SKUPŠTINA MEĐU zamerkama iz Brisela našle su se i one na račun toga što srpski parlament ne zaseda. Predsednik Vučić najavio je da bi poslanici uskoro trebalo da se nađu u klupama: - U roku od sedam do deset dana trebalo bi da se zakaže sednica Narodne skupštine. Za parlament i poslanike biće obezbeđena dezinfekciona sredstva, maske i viziri.

Uz to, grupa poslanika, koje predvode neki od oštrih kritičara srpskih vlasti, poput Tanje Fajon i Tonina Picule, podseća da je predsednik Srbije na početku pandemije virusa korona izjavio da "evropska solidarnost ne postoji", kao i da je nastavio "spektakularnu saradnju sa Pekingom i Moskvom".

Prema nezvaničnim informacijama, tekst pisma sročio je mađarski poslanik Atila Ara Kovač, koji dolazi iz redova opozicione Demokratske koalicije i koji je žestoki kritičar premijera Viktora Orbana. Tako on u pismu pita Varheija "koje akcije namerava da preduzme kako bi osigurao da EU reaguje ne samo rečima, već i delima na ekstremne mere srpskih vlasti".

Ubrzo se, u sličnom tonu, oglasio i Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je kao dodatni argument "povukao" i izveštaj o napretku Srbije koji treba da bude objavljen u maju, indirektno zapretivši da bi se u njemu mogle naći ocene koje bi mogle da ozbiljno uspore naše evropske integracije.

Vladimir Bilčik

- EU bi volela da od Srbije vidi više približavanja prioritetima spoljno-bezbednosne politike i investicijskim i trgovinskim obavezama Unije. To će biti naglašeno u izveštaju o napretku - rekao je Bilčik, dodajući da je zabrinut za vladavinu prava.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da Srbija ne bi trebalo da se obazire mnogo na bilo kakve izveštaje EU:

- Davno smo mogli da vidimo da EU nema solidarnost - kada je većina država članica priznala Kosovo. Sada je vreme da vlasti u Srbiji konačno daju odgovor na pitanje da li je EU za nas zaista budućnost kojoj treba težiti.

IVICA DAČIĆ, ZA "NOVOSTI": LICEMERI NAM DRŽE LEKCIJE

NA optužbe iz EU oštro je, za "Novosti", reagovao srpski šef diplomatije Ivica Dačić:

- Sve ozbiljne države, uključujući i one u EU, ograničile su neke slobode, a naročito slobodu kretanja, koja je prvi preduslov za zaustavljanje zaraze. Zato nam lekcije o demokratiji ne mogu držati ni Fajonova ni Bilčik. Naročito je licemerno optuživati Srbiju da prihvatanjem prijateljske pomoći iz Kine i Rusije izdaje nekakav evropski koncept, koji se raspao već prvog dana kada su počela umiranja u Italiji.

 

 

politika.rs

Мост пријатељства са далеком Кином

3-4 minutes

---

Вест објављена у медијима 20.03.2020. год. како авиони Ер Србије крећу у Кину да донесу неопходну помоћ за борбу против вируса корона (пошасти која нас је снашла), сигурно је многе дирнула и обрадовала. Снимак храбре посаде која полеће на посебан задатак подсетила ме је на не тако давно раздобље наше тужне историје. Сећам се деведестих година и објављивања санкција нашој земљи, година изолације које су оставиле дубок траг на генерације које су – од детета до старог човека – осетиле како смо сами на свету.

Душе су нам биле саме и празне као и сад на почетку пандемије кад нам је матица Европа одбила молбу за помоћ и солидарност у борби против опаког вируса. Кад су нам биле укинуте прве санкције у вези летења 1995. год. (уведене крајем маја 1992. год.),  једина земља која нам је пружила пријатељску руку и у коју је ЈАТ-ов ДЦ-10 летео била је Кина.То је нашeм напаћеном народу значило да није сам на планети. На жалост, друге земље нису тад следиле тај пример. Други пут су нам санкције за летење уведене 1998. године, јер се свет спремао за нови рат против нас.

24. марта 1999. год. кренуло је неправедно и бесомучно бомбардовање и разарање наше земље.

29. марта 1999. год. освануло је лепо јутро. Зазвонио је телефон. Мог супруга, капетана- инструктора на ДЦ-10 звао је неко из ЈАТ-а и саопштио му да у најкраћем року дође на аеродром да са посадом одвезе „десетку" у Букурешт, како би избегла уништење од НАТО снага. Кроз пола сата је кренуо из куће. Заувек ћу памтити тај наш растанак – „збогом, ко зна да ли ћемо се икада више видети". Била је то мешавина туге што напушта своју кућу и породицу у најтежим моментима и великог поноса што може нешто да учини за свој вољени ЈАТ и своју Србију. Стајала сам тако скамењена на кућном прагу све док нисам погледом испратила „ескадрилу" ЈАТ-а, са „десетком" на челу и више авиона Б-737 иза ње. И опет тај осећај самоће што разара душу, који по реду?

Рат се завршио и летење је обновљено. Кина је била прва и једина земља у свету која је дозволила ЈАТ-овом авиону ДЦ-10 да лети своје редовне интерконтиненталне летове, и тако је и остало све до тужног краја нашег највећег авиона.

Поуке које следе давно постоје у умотворинама нашег народа: заједно смо јачи; човек има две руке – једну за примање и другу за давање. Не буде ли човечанство извукло поуку из ове планетарне борбе против вируса ковид 19, бојим се да ће прилика за опамећивање у будућности бити све мање.

Хвала Републици Кини на правовременој подршци и помоћи. Наше две земље, тако близу, а тако далеко, спаја мост пријатељства, надам се заувек.

Омаж мом храбром супругу капетану Јовану Бути и његовој посади на лету за Букурешт 29. марта 1999. године, у паузи бомбардовања наше земље од стране НАТО снага – капетанима Симоновићу, Јевђевићу, Белом, флајт инжењеру Николићу, и кабинском особљу.

Дубравка Бута,
Београд

 

b92.net

Ni u laboratoriji ni na pijaci životinja - virus je nastao nekoliko meseci pre Vuhana?

2 minutes

---

Koronavirus je verovatno prešao na ljude prvi put u južnoj Kini i to mesecima pre izbijanja epidemije u gradu Vuhanu, otkrila je nova studija, piše Raša tudej.

Izvor: B92 subota, 18.04.2020. | 12:45

 

Foto: Getty Emanuele Cremaschi Stringer

Mapirajući "mrežu" gena koronavirusa i prateći mutacije tokom vremena, tim istraživača koje predvodi genetičar sa Kembridž univerziteta utvrdio je da je prva infekcija Covid-19 mogla da nastane još u septembru južno od Vuhana.

Patogen je mogao da ima čovek koji ga je nosio pre nego što je virus mutirao u smrtonosniji oblik.

"Virus je možda pre nekoliko meseci mutirao u konačni oblik koji utiče na ljude, ali je ostao unutar slepog miša, druge životinje ili čak čoveka nekoliko meseci a da nije inficirao druge ljude", rekao je genetičar Peter Forster.

On i dalje radi na istraživanju o poreklu virusa, a kako je naveo, virus je počeo da se širi među ljudima između 13. septembra i 7. decembra.

Već neko vreme kruže različite kontroverzne priče o nastanku virusa, a američki predsednik Donald Tramp optužuje Peking za globalnu zdravstvenu krizu.

Tramp je u više navrata optuživao tu zemlju za "zataškavanje" u ranim fazama njenog izbijanja, insistirajući na tome da je Svetska zdravstvena organizacija pomogla kineskim zvaničnicima da prikriju informacije.

 

iskra.co

ФРЕДЕРИК ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ: Бил Гејтс тргује вакцином, а најавио пандемију короне

7-9 minutes

---

17.04.2020. - 20:14

Фредерик Вилијам Енгдал (Фото: Новости)

ПО окончању пандемије вируса корона милионе људи у свету преплавиће нови страх – страх од незапослености. Упоредо са пандемијом, пред нашим очима одмотава се и економска криза. Политичари ће да полуде. На економску моћ САД, као и Европске уније, пандемија већ има јак утицај. Немачка је била у рецесији и пре јануара. Многа предузећа већ су опустошена широм Европе. Урушавање економије овако великом брзином прети да глађу убије више људи него било која заразна болест.

Ову нимало светлу прогнозу за период после пандемије ексклузивно за „Новости" предочава Фредерик Вилијам Енгдал, један од водећих светских геополитичких аналитичара, угледни саветник за стратешке ризике, политиколог са Универзитета Принстон и аутор неколико светских бестселера о нафти и геополитици, који последњих деценија живи у Немачкој.

* Ковид 19 учинио је ЕУ непрепознатљивом: државе чланице готово херметички затвориле су своје границе, шенгенски визни режим је пао… Хоће ли ЕУ преживети ово огромно искушење?

– Тешко. ЕУ као политичка творевина и евро су лоше постављени у самом старту. ЕУ је устројена попут чудовишта у чије име безимене бирократе одлучују о свим аспектима наших живота, готово из минута у минут. Шарл де Гол је имао много бољи концепт – да националне државе сарађују, преговарају о заједничким питањима, али остају суверене у сваком аспекту. Верујем да би национална држава требало да буде политичка основа споразума по Де Головој идеји.

* Сведоци смо надреалних слика: САД са захвалношћу примају медицинску помоћ од Русије, руска војска чисти од вируса Италију, кинески лекари путују светом и помажу… Није ли то уједно и почетак краха досадашње идеје о глобализацији?

– Глобализација је у првом реду катастрофална конструкција неколико стотина глобалних корпорација како би се избегли порези у ЕУ или САД и појефтинили трошкови рада. Довела је до уништења економске стабилности широм света, како у индустријским земљама, попут САД, где су главне здраве индустрије банкротирале, а јефтина инострана конкуренција из Азије и других земаља упропастила је локалне економије већег дела света који се некада развијао. Афричка пољопривреда уништена је јефтиним америчким увозом или увозом из ЕУ. Глобализацију су иницијално погурали Волстрит и Лондон како би максимизирали корпоративни профит за око 500 великана попут „Мајкрософта", „Гугла", „Епла" и њима сличних. Један инвестициони гигант „Блек Рок" контролише око 7.000 милијарди долара средстава приватних инвеститора.

То је срж глобализације. Тешко је предвидети шта ће од ње остати, али стратегија ће се драматично променити у правцу веће националне економске сигурности.

* Изазвали сте недавно велику пажњу својим ауторским текстом у којем сте подсетили да су Бил Гејтс и његова фондација још у децембру прошле године прогнозирали пандемију. Случајност или нешто много озбиљније?

– То је један од многих показатеља да су Гејтс и људи око њега на Светском економском форуму и Универзитету „Џон Хопкинс" планирали или „очекивали" такву пандемију. Уприличили су „Догађај 201" у октобру у Њујорку, где је један од кључних играча био шеф кинеског Центра за контролу и превенцију болести.
Фондација Била Гејтса највећи је приватни донатор Светске здравствене организације, скоро исто као и америчка влада. Гејтс је сарађивао с Тедросом Адханом Гебрејесусом, садашњим директором Светске здравствене организације, још када је он био владин министар здравља у Етиопији (од 2005. до 2012. године – прим.аут.), успут у једној од најкорумпиранијих влада на свету. Дуже од деценије Гејтс је заједно са произвођачима, Светском здравственом организацијом и здравственим системом САД био уплетен у пласирање вакцина, чак и пошто је утврђено да су оне нанеле штету Африци, Индији и другим земљама у свету.

* У јеку пандемије трага се и за кривцем. Најпре се тврдило да је вирус створен у Лондону и убачен у Кину да би ослабио другу најјачу економију света, затим да је потекао из САД… Да ли ћемо икада сазнати пуну истину?

– Кина још није свету открила довољно информација о Вухану. Постоје докази да је Биолабораторија Вухан вршила експерименте са слепим мишевима и другим вирусима. Тврди се да су кинески научници украли патогене из канадске лабораторије за високо обезбеђење у канадском граду Винипегу, где су радили до прошлог лета. Има извештаја да су кинески биолози путовали на релацији Винипег – Вухан, али Канађани су те приче ућуткали, а бивши канадски шеф лабораторије др Франк Плумер, мада доброг здравља, мистериозно је умро у фебруару док је боравио у Кенији на конференцији о ХИВ-у…

* Да не заборавимо и да су Кинези оптужили САД…

– Склонији сам мишљењу да су све то теорије које служе за скретање пажње са суштине. Имајте на уму да нико није доказао постојање „Вухан вируса" помоћу електронског микроскопа или на неки други начин. Нико. Такође, тестови уопште, не мере директно ниједан вирус. Они мере одређене нивое антитела. Многи тестови су се показали лажно позитивним или су безвредни, неки тестови су послати у Велику Британију и пронађени у контаминираном стању.

* Мада је пандемија захватила готово целу планету, наука веома мало зна о ковиду 19?

– Није јасно да ли је то комбинација фактора који ослабљују имунолошки систем или је то један вирус, како каже Светска здравствена организација. Ипак, угасили смо готово целокупну светску економију у сумњивим околностима за које је речено да носе смрт од вируса који је потекао из Вухана. До сада, број смртних случајева широм света знатно је испод нивоа смртности од сезонског грипа, а већина преминулих су старији пацијенти изнад 80 година са другим тешким обољењима, као што је случај у Италији. Ипак, у многим случајевима, нарочито у Италији, нису рађени обдукцијски налази како би се поуздано утврдило шта је узрок смрти. Ако је пацијент позитиван на вирус корона, без обзира на друге болести, проглашава се „ковид-случајем". То је још више „надувало" податке о броју умрлих у Италији.

* Да ли ће се после короне човечанство наћи у ситуацији да се готово из почетка бори за грађанска права и слободе?

– Бојим се да смо већ у таквој борби, али већина грађана је толико престрављена да тек сада почињу да схватају да су се одрекли основних права у корист здравља и очувања живота.

НАТО УНИШТАВА ДРЖАВЕ

Како коментаришете чињеницу да је НАТО усред пандемије похитао да у своје друштво уведе Северну Македонију?

– Верујем да лоши актери који стоје иза НАТО, а то није само Вашингтон, желе да искористе ову кризу за унапређивање глобалне полицијске државе. Циљ им је да свуда униште одрживе националне државе. Притом, пандемија вируса корона добра је прилика за тако нешто јер забрањује било какве уличне протесте и окупљања.

МОГУЋА РАЗОРНА ПАНИКА

Да ли би могло до дође време када ће људи панично трагати за храном као што данас трагају за заштитном маском?

– С обзиром на чињеницу да су широм планете већ угрожени пролећни сезонски радови на фармама у ЕУ и САД и на велике разорне куге скакаваца који су уништили милионе хектара усева, нажалост било би потребно врло мало да се подстакне паника у вези са недостатком хране. Бог нека нам помогне ако до тога дође.

Новости

 

rtv.rs

Србија пројектује пун економски опоравак

Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија Војводине

4-6 minutes

---

Овим речима Табаковић је одговорила на питање Танјуга како оцењује последње прогнозе Светске банке и Међународног монетарног фонда а које се односе на Србију, и какве прогнозе очекује у наредним извештајима Светске банке и MMF-а.

ТАНЈУГ/ ЗОРАН ЖЕСТИЋ/

Табаковић каже да никада није било теже давати процене у погледу раста било које економије.

"Светска банка, а посебно ММФ, урадили су врло захтеван посао. Оцена MMF-а је да ће Србија имати једну од најбољих стопа раста БДП-а у 2020. години, односно да ћемо имати најмањи пад од свих земаља у Европи. То је, у овим незапамћеним условима, добра околност", објашњава гувернер.

У случају Србије, каже, корекција са претходно очекиваних 4 одсто раста, у потпуности је последица ефеката пандемије јер већ за 2021. MMF очекује да Србија расте по стопи од 7,5 одсто.

"То значи да је Србија једна од ретких земаља за коју се пројектује пуни опоравак већ следеће године, док се на глобалном нивоу, као и у европским оквирима, очекује делимични опоравак", оцењује Табаковић.

То говори и да MMF оцењује да се носиоци економске политике у Србији, како је рекла, на прави нацин, адекватним и правовременим мерама, боре са последицама пандемије.

"То поверење се види и кроз пројекцију укупног макроекономског оквира. И за инфлацију у Србији MMF очекује, како они то увек истичу, да ће остати под контролом Народне банке Србије, што значи ниска и стабилна. Од свих европских земаља у развоју једино за Србију пројектују да ће поправити платнобилансну позицију ове године у односу на 2019. годину, а затим пројектују и даље поправљање у 2021. години", наводи Табаковић.

То је за Србију, каже, изузетно важно, јер значи и већу отпорност наше земље.

Протеклих дана преко 90 земаља поднело је захтев за такозване брзе финансијске инструменте MMF-а, и махом је реч о земљама које се суочавају са платнобилансним неравнотежама и имају све тежи приступ финансијском тржишту.

Обзиром да је прошло месец дана од увођења ванредног стања у Србији, а на питање Танјуга како види тренутно стање укупне српске економије, Табаковић подсећа да је наша земља у ову годину ушла са, како је истакла, одличним економским кретањима.

Српска економија је у претходне две године расла по просечној стопи од 4,3 одсто, а посебно је важан, напомиње, био четврти квартал прошле године са растом од 6,2 одсто на међугодишњем нивоу.

"Нажалост, ова незапамћена пандемија карактеристична је по томе што има јаке здравствене и економске последице", указује гувернер.

Истиче колико је било важно што је држава у претходних осам година стабилизовала економију, што се ширила база инвеститора и то што су девизне резерве на највишем нивоу.

"И то су баш сви истицали. Генерално је очекивање да ће се најјачи удар пандемије на економије осетити у другом тромесечју ове године, а јачина утицаја ће зависити од дужине трајања пандемије. То је генерална оцена, како за Србију, тако и за друге земље, при чему је и за нас важно да наши највећи спољнотрговински партнери почну брзо да се опорављају", објашњава Табаковић.

Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса COVID-19 је проактиван и правовремени одговор државе који је у свим деловима прилагођен карактеру кризе са којом се суочавамо, каже гувернер.

"Циљ нам је да се сачувају животи људи на првом месту, да се сачувају радна места, и наравно, да се помогне најугроженијим предузећима".

Према процени надлежних, без донетих мера, у 2020. години Србија би имала огроман пад економске активности, минималан опоравак следеће године и спорији раст у средњем року.

"Народна банка Србије је била у могућности да прва реагује својим мерама и да тако олакшамо и живот наших грађана и пословање наших компанија", наводи Табаковић.

Подсећа да је донет читав сет мера, од мораторијума на отплату кредита, снижавања каматних стопа, подршке ликвидности, али и да су мере стално фокусиране и на најстарије грађане који имају ограничену могућност кретања.

На сајту NBS, отворена је иначе посебна страница посвећена одговорима Народне банке на пандемију, а циљ је да на једном месту буду доступне информације о активностима које Централна банка у тренутним ванредним условима спроводи везано за грађане и привреду.

"Народна банка Србије ће остати поуздан партнер председнику и Влади и у овој борби за животе људи и за нашу економију", поручила је Табаковић.