Доктори из сенке

politika.rs

Доктори из сенке

Др Лазар Давидовић, васкуларни хирург

5-6 minutes

---

Ових дана стално слушамо и читамо да после пандемије ковида 19, која је изменила живот читаве планете у мери која се није могла ни замислити, више ништа неће бити исто. У неке од промена већ се уверавамо. Неке од њих су ме подстакле да нека своја гледишта покушам да поделим са читаоцима, не излазећи, наравно, из оквира својих стручних компетенција.

Целокупна медицинска, а посебно немедицинска јавност ових недеља има прилику да се увери у могућности и значај медицинских дисциплина које су деценијама неоправдано биле у сенци. Те дисциплине, односно они који се њима баве, омогућавају да се, неки мање успешно, неки успешније (наша земља на сасвим задовољавајући начин) носимо с овом пандемијом. Одједном смо спознали колико велики значај имају они који се баве превентивном медицином – епидемиолози, базичним истраживањима инфективних болести – микробиолози и имунолози, лечењем инфективних болести – инфектолози и пулмолози, односно лечењем неких од најтежих компликација – анестезиолози.

Претходних деценија, додуше не без разлога, много већи значај давали смо кардиоваскуларним и онколошким болестима, односно трауми, јер су они најчешћи узрочници смртности савременог човека. Не једном, предавајући студентима и одговарајући на новинарска питања, рекао сам да оно што је туберкулоза била за здравље човека у 19. и првој половини 20. века, за здравље човека у другој половини 20. и у 21. веку представљају обољења крвних судова и срца. То се за туберкулозу и надаље може рећи, али свакако не за неке друге инфективне болести које су се у међувремену појавиле, укључујући и ову пандемију ковида 19. О томе је недавно на овим истим страницама много компетентније писао мој колега и пријатељ професор др Драган Делић, објашњавајући да није добро што инфективне болести покушавамо да вежемо за 19. век.

Током скоро четрдесетогодишњег бављења хирургијом много пута сам се уверио у њене могућности. У претходним вековима, посебно у 20. и 21, хирургија је спасла милионе људских живота, продужила животни век човека и побољшала му квалитет живота. Без обзира на то, хирургија се не може мерити с неким другим медицинским дисциплинама, на чији се значај подсећамо ових дана. Као студент медицине на предавањима из хигијене, епидемиологије и инфективних болести, научио сам да је највећи број људи на нашој планети спасла хигијенски исправна вода за пиће. Ако сам добро запамтио, на другом месту су вакцине, а вероватно на трећем антибиотици. Хирургија, која би поново била мој професионални избор, котира се много ниже на овој листи.

Завршићу ово своје размишљање са неколико реченица о анестезиолозима, с којима дуже од три и по деценије најтешње сарађујем. Много пута сам рекао, али ћу поновити да је хирургија свој енормни развој у великој мери заслужила захваљујући паралелном развоју анестезиологије. Анестезиологија је медицинска дисциплина која је најконкретније, посебно од друге половине 20. века, омогућила убрзан развој најразличитијих хируршких грана. Без адекватне анестезије не би било могуће изводити ниједну стандардну хируршку операцију. Истовремено, она омогућава извођење све сложенијих неурохируршких, кардиоваскуларних, трансплантационих, ортопедских и осталих хируршких захвата. Кад је реч о најкомплекснијим оперативним захватима, анестезиолози су једнако важни, како током саме операције, тако и у најкритичнијим данима постоперативног тока. Али ту се њихова улога не завршава. Као што је познато, најопаснију и најсмртоноснију последицу инфекције ковидом 19 представљају тешке, често животно угрожавајуће, плућне компликације. За такве пацијенте једину шансу представља такозвана механичка вентилација, применом апарата који ми који нисмо анестезиолози у жаргону неправилно називамо „респиратор". Захваљујући механичкој вентилацији, коју спроводе анестезиолози и анестетичари, данас се широм света, као и у нашој земљи, у животу одржавају и лече најкритичнији болесници из ове пандемије. Није потребно посебно наглашавати да се анестезиолози, баш као и инфектолози, притом свакодневно излажу опасности по сопствено здравље, без обзира на све заштитне мере.

Дакле, овом пандемијом баве се истраживачи, лекари, медицинске сестре и техничари медицинских дисциплина које су сасвим неоправдано претходних деценија биле у сенци других (хирургија, кардиологија...). Желим да им и на овај начин захвалим за све што су урадили и што раде за све нас.

Редовни професор на Медицинском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

View article...

Enclosures:

160z120_EPA-EFE-SASCHA-STEINBACH.jpg (6 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_04//160z120_EPA-EFE-SASCHA-STEINBACH.jpg

 

ŠTA DUBOKA DRŽAVA ŽELI DA SAKRIJE O KORONA VIRUSU - DR ŠIVA

ŠTA DUBOKA DRŽAVA ŽELI DA SAKRIJE O KORONA VIRUSU - DR ŠIVA

 

https://www.youtube.com/watch?v=2nr-mKRNXIM&feature=youtu.be  

 

fakti.org

Кинез Трампу и Американцима: Шта ви уопште желите од нас? Зар свету више није доста вашег лицемерја?

3-4 minutes

---

ПОРУКА ДРЖАВЉАНИНА КИНЕ НЕ САМО ПРЕДСЕДНИКУ САД И АМЕРИЧКИМ МЕДИЈИМА

* Кад смо били сиромашни, упадали сте у наше градове и постављали натписе: „Забрањено псима и Кинезима"

* Кад смо постали богати и позајмљујемо вам кеш, кривите нас за своје националне дугове

* Кад смо пробали комунизам, мрзели сте нас што смо комунисти. Кад смо прихватили капитализам, мрзите нас јер смо капиталисти

* Доста је лицемерја за овај један свет! Кинеске вође не треба да управљају Сједињеним Државама, а Американци немају право да Кину подучавају «миру» или «људским правима». Или било чему другом

_________________________________________________________________________

        Аутор: Лин ЛИАНГДУО, Global Research

        ШТА ви уопште желите од нас? Заиста, шта желите?

        Када смо били `болесници Азије`, називали сте нас "жута опасност".

        Када је изгледало да постајемо велесила, називани смо „претњом".

        Кад смо били сиромашни, упадали сте у наше градове и постављали натписе: „Забрањено псима и Кинезима".

        Кад смо постали богати и позајмљујемо вам кеш, кривите нас за своје националне дугове.

        Кад смо се били затворили - кријумчарили сте дрогу да бисте отворили наша тржишта.

         Када прихватамо слободну трговину, криви смо што смо вам одузели посао.

        Кад смо пробали комунизам, мрзели сте нас што смо комунисти.

        Кад смо прихватили капитализам, мрзите нас јер смо капиталисти.

        Кад смо се распадали, ваше трупе су марширале и тражили сте свој "правични део". Када смо покушали да сломљене комаде поново спојимо, ви сте викали: "Ослободити Тибет!".

        Била је то инвазија! Када су се због вас Ксинјинг и Тибет изгубили у хаосу и бесу, захтевали сте примену закона.

        Кад подржавамо закон и ред против насиља, ви то називате кршењем људских права.

         Кад смо имали милијарду људи, рекли сте да уништавамо планету.

        Када смо покушали да ограничимо број, рекли сте да смо злоупотребили људска права.

        Кад градимо своју индустрију, називате нас загађивачима.

        Кад вам продамо робу, кривите нас за глобално загревање. Када купујемо нафту, ви то називате експлоатацијом и геноцидом.

        Када нападнете земљу која има нафту, ви то називате ослобађањем.

        Кад смо ћутали, рекли сте да желите да имамо слободу говора. Кад више нећемо да ћутимо, кажете да смо ксенофоби и испрани мозгови.

        „Да ли ви нас разумете, питали смо. "Наравно да разумемо", рекли сте: „Имамо Fox News, CNN и Economist".

        И данас 2020. дајемо све од себе да се носимо са непознатим вирусом епидемије, али ништа што радимо није довољно добро да вам угодимо.

        Ставили смо у карантин заражено подручје, али ваш CNN објављује прљави чланак у којем нам говори да смо „превише агресивни", да „кршимо људска права" и правимо „нацрт за расну сегрегацију". Али да то нисмо учинили, осудили бисте нас да нисмо предузели одговарајуће мере.

         Па шта, заправо, желите од нас?

        Што је много - много је.

        Доста је лицемерја за овај један свет.

        Кинеске вође не треба да управљају Сједињеним Државама, а Американци немају право да Кину подучавају «миру» или «људским правима». Или било чему другом.

 

Коментар о „Дневнику Диане Будисављевић“

 

standard.rs

Коментар о „Дневнику Диане Будисављевић" - Нови Стандард

Радомир Јовановић

7-9 minutes

---

Филм хрватске редитељке пред нас ставља питање да ли у овој земљи постоји воља да се открије истина о комунистичкој улози у заташкавању усташких злочина

На друштвеним мрежама се повела велика дискусија o филму „Дневник Диане Будисављевић" који је приказан на РТС-у и махом су коментари негативни. Неки од њих су да филм „релативизује истину", да „не приказује мучне сцене побијене деце", да се „пере Степинац", да је Диана била „усташки шпијун", да је филм „подвала у доба карантина" итд. Испаде, малтене, да није ни требало да спасава децу.

И ја сам, попут многих, уочи београдске премијере филма био скептичан. Био сам мишљења да би филм заиста могао представљати неку врсту релативизације усташких злочина у НДХ. Али сам ипак одлучио да га одгледам, што сам учинио још једном у среду увече када је приказан на РТС-у, и утисци су следећи:

– Заиста је могло да се више потенцира да су страдали „Срби", а не само „православци", будући да православци могу бити и припадници бројних других народа (ипак не треба сметнути с ума да је званична политика НДХ била да у Хрватској нема Срба, већ само православаца);

–  Филм је углавном приказао Немце у униформама, па се стиче утисак да су они, а не усташе одговорни за монструозне злочине, а такође нисмо имали прилике да чујемо помињање усташког поклича „За дом спремни".

– Филм је могао бити мало веродостојнији и потреснији у смислу приказа силних сцена страве и ужаса у дечијим логорима;

ВИШЕСТРУКА КОРИСТ
Међутим, важно је разумети да је филм рађен по дневнику који је Диана водила и самим тим таквих сцена није могло ни да буде! Па чак и да су оне намерно изостављане, корист од филма је вишеструка:

– Људи су коначно могли на РТС-у, у ударном термину, да виде и сазнају шта се тамо збивало. То су гледала и деца која још увек нису упозната са ужасима НДХ, па је могло да им се за време трајања филма појасни шта се тамо дешавало.

– Први пут се, након више од седам деценија, отворено прича о усташким злочинима. Ова тема је коначно добила какав-такав медијски простор и пробијен је „идеолошко-комунистички" лед када су у питању НДХ и усташки покрет;

– Алојзије Степинац је приказан као сарадник усташког режима, а не као светац каквим жели да га прикаже део католичког клера и јавности у Хрватској (детаљније у наставку текста);

– Коначно се прича о Диани Будисављевић пробија у ширу јавност, чиме се полако подиже свест о постојању усташких логора за децу.

Алма Прица као Диана Будисављевић (Фото: Промо)

Да ли неко заиста верује да би филм био приказан у ударним терминима на РТС-у и ХРТ-у да је садржао сцене чије одсуство појединци критикују? У овом тренутку, ово је максимум који можемо очекивати од хрватске филмске продукције и миљеа тамошњих припадника левице. Ништа више од овога! Дакле, уместо да ламентујемо над тиме што није било више „крви" у филму, запитајмо се зашто ова земља после седамдесет и кусур година нема један квалитетан, професионално и веродостојно одрађен филм о страдању Срба у НДХ. Зашто то није приоритет од највишег националног значаја?

Зашто је филм Лордана Зафрановића „Дјеца Козаре" три пута одбијен у Филмском центру Србије? Где су наши историчари, политиколози, психолози, социолози и остали чланови наше „интелектуалне елите" да се организују, сачине округли сто, разговарају о овој теми и предложе неке конкретне идеје како да ово наше трагично страдање спасимо од заборава и релативизације? Не можемо очекивати да се у Хрватској говори о геноциду над Србима у НДХ онако како ми мислимо да би требало. Где су Срби да о томе говоре?

Задатак овог филма био је само да одшкрине врата истини која преко седамдесет година чами у идеолошкој тами југословенства. Ко је очекивао више – преварио се. Филм је објективан колико је то могао да буде – рађен је у црно-белом минимализму, пун је тескобе, успорених кадрова; јасно је приказано на чијој страни је била тадашња НДХ, евидентна је веома сумњива и мутна улога самог Степинца. Из његовог кратког појављивања у филму се може закључити да је он, у најмању руку, прећуткивао злочине који се спроводе над Србима. За Католичку цркву он је „блажени" и проблематизација његове улоге је једини оквир у који је могао да буде смештен у једном хрватском филму. Детаљна анализа Степинчеве улоге у злочинима усташког режима је, стога, задатак за наше историчаре и филмске продуценте.

КАРТОТЕКА И УЛОГА ОЗНА-е
Даље, у филму није било лицитације око броја страдалих у логорима, није било ни апсолутног сакривања чињенице да се, на крају крајева, ради о српском народу. Приказане су сцене измучене деце и процес њиховог спасавања, па не можемо говорити о некаквој „релативизацији". То се десило, ти спасени људи постоје и они су нам се представили што на премијери, што у самом филму који је, понављам, рађен искључиво по Дианином дневнику. Ауторка је овим филмом тематизовала њихову судбину и питање је да ли би један играно-документарни филм о страдању српског народа у НДХ уопште могао бити снимљен уколико не би био тематски ограничен и сведен.

Да је Диана била „усташки шпијун", како тврде појединци, не би тако ревносно водила евиденцију о спасеној деци. Једино објашњење је да је то радила како би та деца једног дана могла бити враћена њиховим породицама или рођацима (будући да су им родитељи махом били зверски побијени). Сама чињеница да је од усташке каме (или маља) спасила преко 10 хиљада дечијих живота је довољна да буде златним словима уписана у наше историјске књиге. А то зашто деца нису враћена тамо одакле су отета, а што овдашњи критичари повезују са „тајним усташким планом", питање је за ондашњу ОЗНУ и комунистичке власти, али и њихове идеолошке припаднике и наследнике.

Зар није логично да се пође од питања зашто су комунисти (или оне усташе које су по завршетку рата прихватиле „петокраку") отели Дианину картотеку са именима спасене деце? Који су разлози за то, шта је била намера и ко је наредио да се то уради?

На крају, треба рећи још нешто. Југославија је одавно нестала са географских мапа! Тај експеримент није успео – више пута су цех његовог извођења многи невини људи платили својим животима. Уколико ову политичку чињеницу усвојимо као аксиом, остаје нам још само да у заборав оде и титоистичка идеологија, која је деценијама терорисала истину и здрав разум у овој земљи.

Акција спасавања српске деце из усташких логора (Фото: Промо)

Зато, хајде прво да ми решимо питање нестале картотеке (што је врло добро приказано у филму), снимимо један квалитетан филм уз државну подршку и свеопшту друштвену логистику, па да онда расправљамо о томе шта је могло да уђе у филм Дане Будисављевић или да буде приказано другачије.

Нека нам филм хрватске редитељке помогне да сами дођемо до пуне истине. То можемо и морамо да урадимо само ми. Ако уопште постоји воља да дођемо до истине која би начела многе табу теме и срушила бројне заблуде у овој земљи.

Радомир Јовановић је уредник спољнополитичке рубрике и један од оснивача Центра за међународну јавну политику. Ексклузивно за Нови Стандард.

Насловна фотографија: kcb.org.rs

Извор Нови Стандард

 

in4s.net

(ВИДЕО) Застрашујуће признање америчког научника: Потврдио све „теорије завјере" о вакцинама

Плоткин је, између осталог, потврдио да је користио и мајке и бебе у затворима за студије са експерименталним вакцинама, као и особе ометене у развоју

ИН4С

3 minutes

---

др Стенли Плоткин; фото: amazonaws.com

Стенли Ален Плоткин (рођен 12. маја 1932. године) је амерички љекар који ради као консултант произвођача вакцина, попут Санофи Пастера, као и биотехнолошких фирми, непрофитних организација и влада. Шездесетих година прошлог вијека играо је кључну улогу у открићу вакцине против вируса рубеоле, радећи на Институту Вистар у Филаделфији.

Плоткин је био члан активног истраживачког тима Института Вистар од 1960. до 1991. Данас је професор емеритус на Педијатрији на Универзитету у Пенсилванији. Његова књига „Вакцине" стандардна је литература за све који се баве том материјом. Уредник је Клиничке и Имонолошке вакцине коју је објавило Америчко удружење за микробиологију у Вашингтону.

Погледајте и какве је одговоре дао овај амерички научник на званичном саслушању 11. јануара 2018, током којег је потврдио све „теорије завјере" о вакцинама.

 

Да ли сте користили сирочад у студијама за експерименталне вакцине?

– Јесам

Да ли сте користили ментално хендикепиране у студијама за експерименталне вакцине?

– Не сјећам се да смо радили студије на ментално хендикепираним собама. У то вријеме, 1960-их године то није била ријетка пракса. Нећу порицати да сам можда и то радио.

Ово је чланак који се зове РА 27-3 вируса рубеоле у WI-38 људским диплоидним ћелијама". Да ли Вам је то познато?

– Јесте.

Тринаесторо серонегативне ментално заостале дјеце је примило RА 27-3 вакцину.

– У том случају, ја сам то урадио.

Да ли сте икада изјавили да је боље вршити експерименте вакцинама на онима који не могу много да допринесу друштву као што су дјеца са хендикепом у односу на дјецу и одрасле без хендикепа?

– Не могу тачно да се сјетим али могуће је да сам то рекао.

Једна од ствари коју сте написали, а питање је – да ли треба да експериментишемо вакцинама на функционално одраслим људима и дјеци која ће потенцијално допринијети друштву или да се студије раде на одраслима и дјеци која су у људској форми али нису дио друштва?

– Да.

Можда неко не сматра да је ово питање везано за нацистичку филозофију, али мислим да није тешко да разликујемо нефункционалну особу у односу на етничке, расне, економске и друге врсте група.

Да ли сте икада користили бебе или мајке у затворима за студије са експерименталним вакцинама?

– Јесам.

Да ли сте користили особе из колонија да на њима тестирате експерименталне вакцине?

– Јесам.

У Белгијском Конгу?

– Да.

Да ли је у том експерименту учествовало скоро милион људи?

– Па… добро, јесте.

Прочитајте још:

 

Džared Izrael: Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice

novosti.rs

Džared Izrael za "Novosti": Stepinac nije mogao katolicima DA NAREDI da prigrle ustaše BEZ AMINA Svete stolice, srpske žrtve u Jasenovcu "izbrisao" i Vatikan

Tekst priredili: Džared Izrael i Samanta Krišone

9-11 minutes

---

| 24. april 2020. 09:02 | Komentara: 0

Džared Izrael, za "Novosti", u autorskom tekstu o zloglasnom ustaškom logoru u Drugom svetskom ratu. "Njujork tajms" 1972. pisao o 800.000 ubijenih u kampu smrti

DžARED Izrael je američki intelektualac i pisac koji je još u toku rata u Hrvatskoj devedesetih postavio pitanje svetskoj javnosti: Da li je moguće da je srpski narod, narod žrtva u dva velika rata, postao agresor na sopstvenoj zemlji? U isto vreme pozvan je da se priključi Međunarodnoj komisiji SRJ za istinu o Jasenovcu, a po hašenju Slobodana Miloševića 2001. postao je deo njegovog tima za odbranu pred Haškim sudom. U američkoj javnosti poznat je kao lider studentskih protesta na Harvardu protiv rata u Vijetnamu 1969, koji su prvi put u istoriji zaustavili rad univerziteta na gotovo dva meseca. Slika njegovog hapšenja sa okrvavljenim glavom tokom razbijanja demonstracija, postala je simbol studentskog bunta sedamdesetih. Zajedno sa suprugom Samantom Krišone piše i održava sajt "Carevo novo odelo", gde se bavi i nasleđem balkanskih naroda. Trenutno se leči u Italiji gde je, zajedno sa suprugom, uspeo da prebrodi i virus korona.

KAO da se Drugi svetski rat završio juče, a ne pre 75 godina, kontroverze i dalje prate klerofašističke ustaše koje su upravljale Nezavisnom Državom Hrvatskom. Najveći spor je: koliko su ljudi ustaše, zaista, ubile u svom kompleksu logora smrti Jasenovac? Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, čiji sam bio član, zaključila je da su ustaše ubile 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, što je ukupno više od 800.000 žrtava. "Nije tako", kažu razni navodni stručnjaci, od kojih su neki povezani, ili su bili povezani, sa američkim Muzejom Holokausta (kojim, uzgred, upravlja američki Stejt department, a ne jevrejske organizacije). Primer za ovo što govorim je profesor Aleksandar Korb, sa Univerziteta u Lajčesteru, koji je bio povezan sa Muzejom Holokausta. Korb je hrvatskom "Jutarnjem listu" izjavio da niko nije pre devedesetih govorio u javnosti o brojci između 600.000 i 800.000 žrtava:

"Za srpske nacionaliste taj je broj postao simbol, tim pre što su hrvatski nacionalisti počeli da umanjuju broj žrtava tokom devedesetih, tako da je to postala ružna igra brojeva koja nikud nije vodila. Na primer, Tuđman je tvrdio da se radi o broju od 30.000, dok su srpski nacionalisti tvrdili da se radi o 700.000 ubijenih ljudi. To je, zapravo, odvratna igra brojeva među nacionalistima, ali kada se radi o stručnjacima, među koje ubrajam i svoje kolege u Beogradu, oni znaju da se ne radi o 700.000 ljudi ubijenih u Jasenovcu. Broj žrtava je nešto veći od 100.000 ljudi [...] Broj od 700.000 žrtava koriste ultranacionalisti i neki političari, ali ne i stručnjaci koji se bave proučavanjem Jasenovca ili Drugog svetskog rata."

DAKLE, brojka od oko 700.000 žrtava logora smrti Jasenovac izum je srpskih ultranacionalista tokom 1990. Svi drugi - a zasigurno svi pre raspada Jugoslavije - postavili su broj smrtnih slučajeva na oko 100.000. Problem je u tome što to nije istina.

To dokazuje i svedočenje Aleksandra Arnona, koji je predvodio jevrejsku zajednicu u Zagrebu, pre nacističke invazije 1941. godine. Nakon invazije, u nadi da će moći da ga iskoriste za iznuđivanje novca od jevrejskih organizacija, Gestapo je dozvolio Arnonu da pregleda logore smrti, uključujući dva najveća, Jasenovac i Jadovno. U isto vreme dok se tajno sastajao sa antiustaškim podzemljem, Arnon je bio jedini antifašista koji je pregledao logore i razgovarao sa osobljem i zatvorenicima - jedinstven svedok. Arnon je 1961. godine svedočio na suđenju nacističkom masovnom ubici Adolfu Ajhmanu. O logoru smrti Jadovno rekao je:

"Posle nekoliko meseci, Italijani su hteli da zauzmu ovu oblast. Ustaše su, jednostavno, upucale sve zatvorenike, uključujući i na stotine hiljada Srba (Arnonove tačne reči na nemačkom bile su: darunter auch viele Hunderttausende Serben), i bacili ih u jame. Samo se nešto mladih ljudi uspelo spasti".

Kasnije, Arnon je bio upitan više o Jadovnu:

Pitanje: Nisam siguran da sam dobro čuo kada ste rekli da su u jednom logoru istrebljene stotine hiljada Srba?

Arnon: Stotine hiljada.

Pitanje: Koje je to godine bilo?

Arnon: Od početka 1941, pa do kraja.

Pitanje: I ko ih je ubijao?

Arnon: Ustaše.

U vezi sa Jasenovcem, Arnon je rekao:

"Osim logora u Jadovnu, bio je i logor u Jasenovcu, gde je stradalo oko 600.000 ljudi, a među njima i 20.000 Jevreja."

Prema tome, po rečima Arnona, više od milion Srba je ubijeno samo u ova dva logora.

I MANEHEM Šelah, ekspert Jad Vašema za Jugoslaviju, u ediciji "Enciklopedije Holokausta Jad Vašema" iz 1989. kaže:

"Nekih 600.000 ljudi je ubijeno u Jasenovcu, uglavnom Srba, Jevreja, Cigana i protivnika ustaškog režima."

O Jasenovcu pre 1990. piše i "Njujork tajms" i ističe da su logorom upravljale ustaše, fašistički pokret koji je u Hrvatskoj stekao vlast 1941. godine u saradnji sa nemačkim i italijanskim okupatorima Jugoslavije.

"Veruje se da je čak 800.000 ljudi - uglavnom Srba, Jevreja i Cigana, ali i hrvatskih i drugih protivnika ustaša - ubijeno, obešeno, prebijeno nasmrt, ili udavljeno u obližnjoj reci Savi tokom ratnih godina pre nego što su ustaše pobegle od napredujućih jugoslovenskih i sovjetskih trupa." (Članak "Jugosloveni napadaju hrvatske disidente," 1. oktobar, 1972.)

Dakle, tvrdnja Korba i drugih da je broj od 600.000 do 800.000 ubijenih u logoru smrti Jasenovac izmišljen tokom ratova devedesetih od strane srpskih nacionalista, lažna je. Ili je Korb zapanjujuća neznalica, u šta mi je teško da poverujem, ili laže. Ali, ljudi retko lažu bez razloga.

ZAŠTO bi Korb - a nije jedini - rizikovao ugled da bi promovisao takvu laž? Za kakav dobitak? Ko je tu zapravo na dobitku? Objašnjenje leži u prirodi ustaša - da je to bio klerikalni fašizam, usko povezan sa Katoličkom crkvom. Katolički sveštenici spremali su se za ustaše pre napada nacističke nemačke vojske na Jugoslaviju 1941. Kada su Nemci 10. aprila ušli u Zagreb, glavni grad Hrvatske, uspostavili Nezavisnu Državu Hrvatsku i postavili na funkciju ustaše, vrhovni katolički zvaničnik, nadbiskup Stepinac, javno je pozdravio novu fašističku državu. Dve nedelje kasnije, Stepinac je objavio pastoralno pismo:

"Časna braćo, nema među vama ni jednoga koji nedavno nije bio svedok najznačajnijeg događaja u životu hrvatskog naroda, među kojim mi služimo kao glasnici Hristove reči. Ti događaji su ispunili dugo sanjani i željeni ideal našega naroda... Zato biste trebali spremno odgovoriti na moj poziv da doprinesete uzvišen napor za zaštitu i napredak Nezavisne Države Hrvatske... Dokažite se, časna braćo, i sada ispunite svoju dužnost prema mladoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj." (Objavljeno u "Nedelji" i "Katoličkom listu" 28. aprila 1941.)

Aparat crkve sprovodio je Stepinčeva uputstva u dela: "Mnogi katolički sveštenici, uglavnom nižeg ranga, učestvovali su u sprovođenju operacija ubistava" ("Enciklopedija Holokausta Jad Vašem", odeljak o Hrvatskoj). Naravno, s obzirom na to da je većina pripadnika katoličke hijerarhije "nižeg ranga", a to su sveštenici, ono što "Enciklopedija" ovde kaže, jeste da su klerici koji su učestvovali u ubistvima odražavali opšti sastav hrvatske katoličke hijerarhije: bili su uglavnom sveštenici, ali i neki biskupi. Katolički sveštenici širili su i propagandu:

"Do sada je Bog govorio kroz papske deklaracije, brojne propovedi, katehizme, hrišćansku štampu, kroz misije, kroz herojske primere svetaca i tako dalje ... I? Zatvarali su uši. Bili su gluvi. Sada je Bog odlučio da koristi druge metode. Pripremaće misije. Evropske misije! Svetske misije! Njih neće sprovoditi sveštenici, već vojni zapovednici predvođeni Hitlerom. Propovedi će se dobro čuti uz pomoć topova, mitraljeza, tenkova i bombardera. Jezik ovih propovedi biće međunarodni. Niko se neće moći žaliti da ga nije razumeo, jer svi ljudi vrlo dobro znaju šta je smrt, a šta su rane, bolest, glad, strah, ropstvo i siromaštvo." (Tekst "Hitler sprovodi misije" napisao je sveštenik Petar Pajić za "Katolički tjednik", organ sarajevskog nadbiskupa, br. 35, 31. avgusta 1941.)

Samanta Krišone

S OBZIROM na to da Katolička crkva ima disciplinovanu hijerarhiju, Stepinac nije mogao narediti katolicima da prigrle ustaše bez odobrenja Vatikana. To znači da umešanost hijerarhije u ustaške zločine pokazuje da, suprotno uvreženim kritikama da Vatikan nije učinio dovoljno u borbi protiv nacizma, u stvari on je bio u tesnoj vezi sa nacistima. A s obzirom na to koliko su dokazi o ovom savezu štetni za reputaciju i politički uticaj Vatikana, verujem da je Sveta stolica pokrenula kampanju da sakrije svoju vezu sa ustašama i umanji horor ustaških zločina (a samim tim i značaj umešanosti te hijerarhije u zločine). To su učinili trivijalizovanjem terora, pre svega eksponencijalnim smanjenjem broja žrtava u Jasenovcu, glavnom kompleksu ustaških logora smrti, sa dugo prihvaćene brojke od 600.000 umorenih ljudi.

 

b92.net

Vašington tajms: Ruševine Klintonove politike na Kosovu

4-5 minutes

---

Američka politička strategija za Kosovo koju je nametnula administracija 42. predsednika SAD Bila Klintona, nastala je iz pogrešnih premisa.

Izvor: Tanjug četvrtak, 23.04.2020. | 07:38

Ilustracija: Depositphotos/ Yarr65

I nije dala pozitivne rezultate, objašnjava u svom autorskom tekstu u Vašington tajmsu ugledni politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.

Od američke pomoći na Kosovu najvidljivija je statua Bila Klintona koja se uzdiže u obnovljenom bulevaru Bila Klintona, nadomak robne kuće "Hilari".

Obližnji park krasi metalna bista bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt, a na obodu Prištine podignuta je američka vojna baza duž autoputa koji nosi ime pokojnog sina američkog potpredsednika Džo Bajdena.

Ulicu u prestonici Kosova dobio je i kongresmen iz Bronksa Eliot Engel, čovek koji predsednika Klintona ubedio da bombarduje Srbe i čiji se lik danas nalazi i na poštanskoj marki, piše Majkl Vejler i konstatuje da ga sve podseća na nekakvu cirkusku predstavu.

"Kosovo je mešavina različitih kultura i religija i biće večiti problem jer, istorijski gledano, nikada nije moglo da se uredi bez neke forme diktature ili vojne okupacije. Tokom ogorčenog sukoba između pretežno muslimanskih Albanaca i pravoslavnih Srba, albanska većina je prisilila većinu Srba hrišćana da pobegnu sa Kosova, a da to nikome u međunarodnoj zajednici nije naročito zasmetalo. Kosovo je potom proglasilo nezavisnost od Srbije", piše Vejler.

Američki istraživač i analitičar tvrdi da Kosovo nema gotovo nikakav strateški značaj za SAD jer je malo, nerazvijeno i previše udaljeno od Amerike.

Osim toga, 80 dosto mladih na Kosovu nije zaposleno, a najpoznatiji kosovski izvozni produkt su džihadisti.

Bombradovanje je donelo "pravu" autonomiju Kosovu, ali bombe nisu bile dovoljne jer je osnovana islamistička, pobunjenička vojna formacija OVK koju je, zahvaljujući Engelovom lobiranju u Kongresu, sponzorisao Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma, navodi se u tekstu.

Ni nakon oružanih sukoba stvari se nisu menjale na bolje i bilo je jasno da je Kosovu potrebna do zuba naoružana bejbisiterka, pa je predsednik Klinton doveo američke trupe da u okviru NATO-a paze na kosovski mir.

Pozvani su i Rusi da "pomognu", ali je takva nepromišljena, hibridna saradnja umalo rezulturala vojnom konfrontacijom NATO-a sa Ruskom Federacijom.

Samo osam godina nakon bombardovanja, Kosovo je bez utemeljenja proglasilo nezavisnost od Srbije, a Rusija je iskoristila pogodan trenutak da učvrsti svoje istorijske i političke veze sa Srbijom, piše Vejler.

Danas, Trampova administracija pokušava da izvuče SAD iz kosovskog haosa i da pogura Srbiju ka EU.

"Iako mala, Srbija je značajna geopolitička karika. Povezuje jugoistočnu i centralnu Evropu i delimično čini teritorijalnu tampon zonu prema Mediteranu između crnomorskog regiona u kojem dominiraju Rusija i Turska i centralne Evrope. Ali pristalicama Kosova i reciklerima Klintonove politike sve to ne znači mnogo jer usred pandemije koja je teško pogodila Ameriku nastoje da održe klintonovski status kvo. To će biti moguće dokle god glupi Amerikanci budu nastavili da upumpavaju novac za vojnu podršku jednoj mikro državi koja je najveći izvoznik per capita islamističkih džihadista na svetu", zaključuje politički analitičar Majkl Vejler iz Centra za bezbednosnu politiku u Vašingtonu.