Кад ће Доналд Трамп или Џо Бајден признати пораз

politika.rs

Кад ће Доналд Трамп или Џо Бајден признати пораз

Јелена Стевановић

4-5 minutes

---

Ко ће бити председник, Доналд Трамп или Џо Бајден? Одговор на ово питање можда неће стићи у току вечери на дан гласања, као што је уобичајено, а можда га неће бити ни у наредних недељу дана или чак целог месеца. Према предвиђању института „Брукингс", ове године ће због епидемије вируса корона половина америчких бирача гласати поштом, што ће искомпликовати рад изборних комисија. Док је на прошлим председничким изборима од куће гласала четвртина бирача, масовно избегавање бирачких места овог новембра ће вероватно довести до тога да ће надлежни пребројавати гласове дуже него иначе. Председнички избори се одржавају сваке четврте године, првог уторка у новембру.

Како се очекује да ће се каснити с проглашењем победника, то ће вероватно покренути и нагађања о „намештању избора", која потпаљује и Трамп. Шеф Беле куће одавно је одбио да каже да ли ће прихватити резултате ако изгуби од демократског кандидата, а недавно је почео да упозорава да ће либерали покушати да покраду гласове. Теоријама о „хаосу" на изборима придружила се и Хилари Клинтон, која оптужује републиканце да би могли да искористе застој у пристизању гласова да прерано прогласе победу свог кандидата. Трампова некадашња демократска ривалка изјавила је да Бајден не треба да призна пораз на дан гласања ако разлика у гласовима буде мала, већ да треба да сачека да се преброји сваки гласачки листић.

„Бајден не треба да призна пораз ни под којим условима, јер ће се избори отегнути и мислим да ће он на крају победити ако не одступимо ни педаљ", казала је Хилари Клинтон, а преноси Ројтерс.

Некадашња државна секретарка и прва дама алудирала је на то да се понекад рачуна сваки глас и да је због сложеног америчког система бројања гласова по савезним државама она 2016. имала три милиона гласова више од конзервативног противкандидата, али је свеједно изгубила.

Ситуацију компликује и чињеница да неке државе признају само гласове који су стигли поштом најкасније на дан гласања, док ће друге прихватити и пошиљке датиране 3. новембра, па тиме и гласове пристигле после првог уторка у новембру. Уколико таквих гласова буде у знатном броју у државама које понекад превагну на демократску, а понекад на републиканску страну, у њима ће морати да се одложи проглашење победника. Због тога су из многих савезних држава, преноси Си-Ен-Би-Си, поручили да вероватно неће моћи да по обичају саопште резултате у десет увече на дан избора, али да то не значи да треба оспоравати регуларност гласања.

У доба короне пошта је постала једна од најважнијих установа на америчким изборима, али је баш сад одлучила да реже трошкове, укида прековремени рад и избацује машине за сортирање пошиљки. На чело поште овог лета је дошао истакнути Трампов подржавалац и републикански донатор Луис Диџој, који трпи критике да реформама „саботира" изборе и удовољава Белој кући. Диџој је отворено поручио гувернерима да пошта неће моћи на време да испоручи десетине милиона гласова. Обратио се савезним државама након што је Трамп оценио да су гласови пристигли поштом погодни за злоупотребе, наговестивши да би изборе требало одложити за период после пандемије. Према оцени аналитичара, председников прави проблем с овим гласовима је то што они повећавају излазност, што републиканцима ретко кад одговара.

Иако се претварање изборне ноћи у изборну седмицу или чак изборни месец повезује с Трамповом ером, слична ситуација догодила се и пре двадесет година с републиканцем Џорџом Бушом Млађим и демократом Алом Гором. Због мале разлике у гласовима на Флориди, која је одлучивала исход избора, Гор је тражио да се тамо поново преброје гласови. Након што је морао да се умеша и Уставни суд, Буш је тек у децембру проглашен за победника.

View article...

Enclosures:

160z120_hilll.jpg (9 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_08//160z120_hilll.jpg

 

novosti.rs

SUĐENjE RATKU MLADIĆU: General se obratio - Da li je moja krivica što nisam dao da srpsku decu bacaju u jame

5-6 minutes

---

Odbrana je na početku Mladićevog obraćanja naglasila da general nije dobio lekove koji su mu bili potrebni, i da je njegovo zdravstveno stanje zabrinjavajuće.

Uvodna reč generala Mladića

- Poštovana predsedavajuća, uz sve brige i nevolje, i u zdravstvenom i svakom pogledu, imam želju i nameru da se obratim, ali vas molim da moje obraćanje ne traje 10 minuta, već barem pola sata.

- Za svaku godinu od kada sam gurnut u rat ja imam nešto da kažem i da objasnim, u ime svih mojih saboraca i mog srpskog naroda, koji je na vetrometini kroz celu svoju istoriju. Preko naše teritorije prešli su krstaši, Turci, Hitler, pa se i ovaj globalistički period i udar sada mora objasniti.

- Svedok sam mnogih događaja i slučajeva tokom ovog rata. Bio sam meta i NATO pakta, a nemojte se vređati, ovaj tribunal o kome ja imam negativno mišljenje je čedo zapadnih sila, koje od perestrojke duvaju istim intenzitetom. NATO pakt je krenuo na istok, i ja o tome hoću da govorim.

Srebrenica je ključ ovog suđenja

- Sada sam u poziciji da branim ne sebe, ja sebe ne branim, ja sam profesionalni vojnik ceo život. Čestito sam radio, i u miru i u ratu, u skladu sa zakonima svoje države koju je razorio NATO pakt. Da li je krivica Ratka Mladića u tome što nije dozvolio ustaškoj nemani da baca srpsku decu u jame kao u Jadovnu i Jasenovcu. Da li je u pravu prethodno veće koje me je osudilo na doživotnu robiju? Nisu u pravu. Nisu oni branili istinu, već holandski bataljon.

- Ja sam bio u Srebrenici, za razliku od svih vas. Kamere su me pratile svo vreme, i na mene je pucao jedan muslimanski vojnik. Ja sam kod sebe tada imao hekler, i rekao mu da prestane da puca na mene. Nisam ga gađao, zato što je on nosio prsluk UN.

- Srebrenica je ključ ovog suđenja. To je nekada bio Nemanjićki grad u kome su Sasi vadili zlato i olovo. Dragutin Nemanjić je tamo osnovao veliki broj manastira. A kasnije je bilo što je bilo. U Srebrenici za vreme SFRJ nije bilo ni vojske, i nisam tamo ušao dok nije izbio rat. Krajem maja 1993. godine ustanovljene su zaštićene zone, i ja sam potpisao sa komandantom ArBiH Halilovićem da se poštuju sve zaštićene zone, što znači da je trebala da se demilitarizuje Srebrenica, u krugu od 3 kilometra, kao i Žepa, Goražde, Bihać i Sarajevo.

- U Sarajevu je bio ceo rat Prvi korpus ArBiH. Da li je on razoružan? Pa nije, i za to su krivi strani generali. Nisam ja svetac, ja sam običan čovek. Mene je sudbina dovela da branim svoju državu SFRJ, koju ste razbili, uz pomoć Vatikana i mafije iz Nemačke. Nije rat počeo Ratko Mladić.

General je prekinut u pola svog izlaganja, nakon što mu je sud oduzeo reč uz izgovore da obraćanje predugo traje.

- Čuće narod šta Ratko govori, živ sam i zdrav, dok ima našeg naroda i plemena - povikao je general nakon što su ga prekinuli.

Mladićevi advokati juče su zatražili od žalbenog veća da Mladića oslobodi od optužbi, tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim jer nije uzelo u obzir validne, neposredne dokaze koji potvrđuju da nije kriv za optužbe za koje se tereti. Mladića terete za navodne zločine u opštinama Foča, Kotor Varoš, Ključ, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica.

Žalbeni proces odvija se putem video-veze zbog virusa korona.

Prvostepenom presudom Haškog tribunala, Mladić je 22. novembra 2017. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora za navodni genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

 

 

Дан јединства - у знак сећања на пробој Солунског фронта, биће заједнички празник Србије и РС

politika.rs

Дан јединства - у знак сећања на пробој Солунског фронта, биће заједнички празник Србије и РС

2-3 minutes

---

Србија и Република Српска славиће убудуће заједнички празник - 15. септембар, који ће се обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, најавио је председник Александар Вучић.

„Донели смо одлуку коју ћемо спровести у дело. Договорили смо и који датум да предложимо нашим другим органима, то би био 15. септембар, дан када је пробијен Солунски фронт", рекао је Вучић на заједничкој прес конференцији након састанка државног врха са политичким представницима РС.

То би, како је рекао, био заједнички обележен празник у РС, Србији и свим српским срединама широм света, где би Срби, не сметајући никоме, не чинећи ништа ни против кога, показали да су исти народ, и да је мука, као и успех, једних, увек и мука или успех оних других.

„Нико никада неће моћи да сруши јединство српског народа", рекао је Вучић и додао да се претходних година видела како то треба да се чини, јер чак и када не мисле исто са обе стране Дрине, никада се није могла чути лоша реч, а камоли да једни другима забрањују улазак.

То ће, додао је, бити и прилика да се остварују и бољи политички, економски резултати, а бићемо ближи једни другима, и без угрожавања иједног правног акта, или било кога другог.

Вучић је поручио да је важно да се сачувају Србија и РС од било каквих ризика, угрожавања и опасности.

„Доста смо мука и ратова имали у прошлости. Време је мира, за размишљање о будућности и зато са другима морамо да разговарамо, да проналазимо заједнички језик. Али, они који мисле да претњом сукобима и ратовима, могу да остваре циљеве - то је много опасно и уплашени смо таквим претњема и надам се да никоме неће пасти на памет да их спроведе", закључио је председник Србије, преноси Танјуг.

View article...

Enclosures:

160z120_solunski-front.jpg (9 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_08//160z120_solunski-front.jpg

 

Трамп: „Дубока држава” одлаже вакцину против вируса корона

politika.rs

Трамп: „Дубока држава" одлаже вакцину против вируса корона

Јелена Стевановић

4-5 minutes

---

Дан уочи републиканске конвенције амерички председник се похвалио напретком у лечењу вируса корона, пошто је Агенција за храну и лекове по хитном поступку одобрила употребу крвне плазме у третману оболелих.

Доналд Трамп је у недељу казао да је одлука о коришћењу крвне плазме излечених пацијената „историјска", али његови критичари подозревају да је агенција била под политичким притиском да изда дозволу да би шеф Беле куће имао са чим да изађе пред бираче. Делегати Републиканске странке званично су јуче на Националној конвенцији у Шарлоту номиновали Доналда Трампа за кандидата на председничким изборима у САД 3. новембра, јављају амерички медији. Конвенцију Демократске странке прошле седмице су обележиле оптужбе на рачун председника да је повлачио лоше потезе током пандемије, која је однела животе 176.000 Американаца. И истраживања јавног мњења показују да су грађани незадовољни реакцијом владе на епидемију и да је већина гласача склонија гласању за демократског кандидата Џоа Бајдена. Према последњем истраживању Си-Би-Ес њуза, 52 одсто бирача каже да ће гласати за Бајдена, а 42 одсто за Трампа.

У суботу се први човек администрације жалио на „Твитеру" да „дубока држава", оличена у симпатизерима демократа у управи, намерно одлаже проналажење вакцине и друге помаке у лечењу до после избора. Двадесет и четири часа касније, Агенција за храну и лекове дала је „зелено светло" за коришћење крвне плазме.

Крвна плазма излечених пацијената богата је антителима и као таква и досад је прописивана у лечењу око 70.000 заражених Американаца. То што је сада и званично одобрена значи да би могла да уђе у далеко ширу употребу. Трамп је замолио људе излечене од ковида 19 да донирају плазму, тврдећи да њена употреба смањује смртност за 35 одсто. Према Агенцији за храну и лекове, пацијенти млађи од 80 година који нису били на респиратору, а који су добили плазму са високим нивоом антитела у року од три дана од дијагностиковања ковида, имали су 35 одсто веће шансе да преживе од болесника који су добијали плазму са нижим нивоом антитела. Водећи стручњаци су оклевали да издају дозволу сматрајући да нема довољно доказа да се плазма уврсти у протокол лечења, али администрација верује да ово тело не треба да више одуговлачи ни са одобрењем вакцине.

Трамп је у суботу тврдио да агенција намерно не дозвољава фармацеутским кућама да тестирају цепиво да би се и то велико откриће објавило тек после 3. новембра. Како пише „Фајненшел тајмс", Вашингтону се жури да пронађе вакцину и вероватно ће следећег месеца одобрити цепиво које развијају британско-шведска компанија „Астра зенека" и Универзитет Оксфорд, иако је трећа, клиничка фаза истраживања на пацијентима почела у САД тек пре неколико дана. Из америчких стручних кругова поручују да вакцина не може бити тестирана и одобрена пре краја ове или почетка следеће године.

И док тражи политичку „крвну плазму" која ће му поправити резултате у предизборним анкетама, Трамп је остао без једне од кључних личности из кампање 2016. Како преноси сајт „Хил", Келиен Конвеј је најавила да крајем месеца одлази са места председникове саветнице. И поред тога што је њен супруг, конзервативни адвокат Џорџ Конвеј био истакнути критичар владе и члан републиканске групе која је обећала да ће дати све од себе да шеф администрације не буде поново изабран, Келиен Конвеј је била Трампов највернији сарадник у Белој кући. Често је у медијима бранила његове скандалозне изјаве, непоткрепљене тврдње и теорије завере. Упамћена је по томе што је сковала нови еуфемизам за неистине, бранећи их као „алтернативне чињенице". Употребила је овај израз објашњавајући како је Бела кућа могла да износи нешто што очигледно није била истина – да се на Трамповој инаугурацији окупио већи број људи него на инаугурацијама ранијих председника.

View article...

Enclosures:

160z120_korona-vakcina-za-spoljnu.jpg (10 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_08//160z120_korona-vakcina-za-spoljnu.jpg

 

hr.n1info.com

"Smanjenje broja Srba u Hrvatskoj bio je cilj hrvatskog političkog vodstva"

Autor: N1 Hrvatska

3-4 minutes

---

Poznati odvjetnik Ante Nobilo gostovao je u Novom Danu gdje je komentirao optužnicu Ratka Mladića, komemoraciju u Gruborima i presude u Haagu.

Nobilo smatra kako Haag neće smanjivati kaznu Ratku Mladiću za genocid i zločine protiv čovječnosti.

"Kazna ne može biti veća nego što je izrečeno. Mene brine nešto čega nema, što se nije žalilo na izostanak međunarodne iz prvostupanjske presude međunarodnog oružanog sukoba. Ovo je bila posljednja šansa da se Republika Srbija označi kao agresor u BiH", kazao je.

Haaški sud formalno više ne postoji, to je sada kazneni mehanizam suda.

"Do kraja nitko neće biti apsolutno zadovoljan. Ja sam nezadovoljan što Srbija nije označena kao agresor u BiH. Ali da nije bilo haškog tribunala, neki od ključnih aktera u zločinima počinjenim 90-ih na Balkanu, nikada ne bi bili procesuirani jer su u svojim nacionalnim zajednicama oni heroji, a ne zločini. Dakle, neka pravda je ostvarena", istaknuo je Nobilo i dodao su nacionalni sudovi trebali nastaviti posao koji je Haag počeo.

Danas se komemorira zločin u Gruborima, a Nobilo pojašnjava zašto za isti nitko nije osuđen.

"Pod pritiskom međunarodne zajednice, istraga je počela 14 godina nakon zločina, premda su predstavnici UN-a bili tamo isti dan kad je zločin napravljen i dokumentirali isti. Ako stavimo Grubore u kontekst svega što se događalo nakon Oluje, tek onda ćemo moći govoriti zašto je to napravljeno. Rekao bi da je to politička odluka", kazao je Nobilo.

Smatra kako srpska vlada previše eksploatira slike srpskih civila u Hrvatskoj koji u kolonama odlaze u Srbiju, a kaže kako je sama Srbija dijelom i odgovorna za to.

"Njihove patnje uzrokovao je Slobodan Milošević i vlada Republike Srbije koji su gurnuli hrvatske Srbe u rat protiv vlastite države. Iskoristili su ih u politici ostvarivanja ciljeva Velike Srbije. Nakon toga su ih gurnuli i u ostvarivanje zločina prema Hrvatima, civilima, kad su išli u etnička čišćenja sela. Kad su Hrvati krenuli u Oluju, Beogradi im nije dao vojničku pomoć nego im je zapovijedio bijeg iz Hrvatske. Dakle, Srbija je najveći krivac za tragediju hrvatskih Srba, ali nije jedini. Na hrvatskoj strani su bili zločini i prije Oluje. Nakon Oluje došlo je do velikih pljački, paljenja, ubojstava, a da to nitko nije spriječio i kažnjavao, a sve kako se Srbi ne bi vratili i kako bi postotak Srba pao u stanovništvu Hrvatske", rekao je Nobilo.

"Drastično smanjenje broja Srba u Hrvatskoj bio je cilj hrvatskog političkog vodstva", dodao je.

"Ono što je počelo u Kninu su snaži politički potezi koji su preokrenuli atmosferu u Hrvatskoj. Ali to je samo pred tekst za konkretne poteze", zaključio je Nobilo.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad | Windows| i društvenih mreža Twitter | Facebook | Instagram.

 

A, šta ako Tramp ostane i posle 3. novembra?

kosovo-online.com

A, šta ako Tramp ostane i posle 3. novembra? - Kosovo Online

5-6 minutes

---

Poznavaoci političkih prilika na Kosovu skoro jednoglasno slažu se sa tezom, da je namera albanskih vođa, i u vlasti i u opoziciji, da se u obnovljenim pregovorima sa Srbijom što više odlaže i ometa nastavak dijaloga, kako bi se čitava stvar pomerila do novembra i tako sačekali predsednički izbori u SAD, posle kojih se u Prištini nadaju ulasku "prekaljenog" demokrate Džozefa Bajdena u Belu kuću. 

Nije tajna da je spoljna politika republikanca Donalda Trampa daleko od onoga što su Albanci na Kosovu navikli da dobijaju od Vašingtona, u tom smeru se mnogo i ulagalo, i nije zbog toga čudno što u predsedničkoj fotelji priželjkuju nekog političara iz nekadašnje garniture Demokratske stranke. Bajdenova pojava ih mnogo više podseća na zlatni period Klintona, Olbrajtove ili Obame, na primer. 

Ali, šta ako Tramp ostane na istom mestu i posle 3. novembra?

Aktuelni američki predsednik promenio je u prethodne četiri godine mnogo toga ustaljenog u politici SAD. I na unutrašnjem i na spoljnom planu. Od samog početka postavio se kao žestok protivnik uzaludnog trošenja novca američkih poreskih obveznika na "međunarodnu pomoć", što je bio zaštitni znak mnogih predsednika pre njega. Upućeni tvrde da je rat između globalista i suverenista u SAD uveliko preseljen iz podzemlja na javnu scenu, a smanjenje vojnog prisustva širom planete i izbegavanje ratnih avantura, od kojih se decenijama održavao američki vojno-industrijski kompleks još jedan je od Trampovih "grehova". 

Zaokret koji je Tramp rešio da sprovede naišao je na snažan otpor onih struktura koje su najviše pogođene njegovim reformama. "Duboka država" formirana još od Kisindžera i Bžežinskog naovamo zbog toga ratuje s 45. predsednikom SAD od prvog dana njegovog mandata. Silna se medijska i svaka druga mašinerija digla protiv njega, ali on ne odustaje. Ove godine na Dan nezavisnosti poručio je da će zaštititi i očuvati američki način života, "koji je počeo 1492. godine kada je Kolumbo otkrio Ameriku".

"Na putu smo da porazimo radikalnu levicu, anarhiste, agitatore, lopove i ljude koji, u mnogim slučajevima, apsolutno nemaju pojma šta rade. Nikada nećemo dozvoliti ljutoj bandi da sruši naše statue, izbriše našu istoriju i poučava našu decu", poručuje Tramp.

Ipak, izborna godina žestoko je uzdrmala SAD. Rasni nemiri na ulicama najvećih gradova i teške posledice pandemije koronavirusa, posebno one po američku privredu i standard građana, prilično su uzdrmale Trampovu poziciju, pa u ovom momentu ne izgleda kao preterani favorit za ostanak u Beloj kući, i u skladu s tim teško da mu je mnogo stalo do dešavanja izvan sopstvenog dvorišta. Ipak, signali koji kontinuirano stižu iz Vašingtona govore da je Kosovo „na radaru", i da Trampova administracija ne odustaje od jake ambicije da presudno utiče u dijalogu Beograda i Prištine. I tu dolazimo do problema.

Insistiranje Trampovog izaslanika Ričarda Grenela da se Beograd i Priština ekonomski povežu, a da će politički deo odnosa doći na red kasnije, nešto je od čega se albanskim liderima na Kosovu diže kosa na glavi. Oni od Vašingtona očekuju da pred Srbiju posle bombi tresne na sto gotovo rešenje o priznanju Kosova, nikako im nije u planu jačanje veza s Beogradom i priča o nekakvoj ekonomskoj uniji. 

Istovremeno, teritorijalni ustupci na štetu "kosovskog suvereniteta", prema kojima Trampova diplomatija nema eksplicitno negativan stav, dodatno raspaljuju ljutnju Prištine, a naročito zvaničnog Berlina, koji je tradicionalno na istoj liniji sa američkim demokratama usidrenim u Stejt departmentu. Oni su odavno uključili autopilot u vezi sa Kosovom i jako ih potresaju novi vetrovi koji stižu iz Bele kuće. 

Sastanak prištinske i beogradske delegacije na poziv Grenela u junu je zato brutalno zaustavljen. Tači je izbačen iz igre haškom optužnicom koja se piše već 20 godina, i eto baš na dan pred put u Vašington neko je otpečatio taj koverat. 

Novi datum je 4. septembar. U Prištini se uveliko "kuva" u vezi sa tim odlaskom. Haradinaj je čak, valjda u skladu sa izborima u Americi, najavio i sopstvenu kandidaturu za predsednika, preti rušenjem Hotijeve vlade i traži konačno rešenje u Beloj kući. Sličnu dramu je, da se podsetimo, izazvao i kada je uveo taksu od 100 odsto na srpske proizvode, koja je na duže ukinula svaku mogućnost razgovora. Dok još jedna aktuelna kosovska vlada visi o koncu i sprema se konkurs za Tačijevu fotelju, Priština Beogradu pred svaki sastanak, pa tako i pred ovaj, uprkos porukama predsednika Vučića da ne troše uludo kerozin, isporučuje zahtev za bezuslovno priznavanje. 

Sve to govori sasvim dovoljno o "spremnosti" za dijalog, pa je potpuno jasno zbog čega se predstojeći predsednički izbori u SAD čekaju na Kosovu sa izuzetnim nestrpljenjem i pažnjom.

 

Монтгомери: Време истиче, Вучић не сме да пропусти шансу у Белој кући

politika.rs

Време истиче, Вучић не сме да пропусти шансу у Белој кући

3-4 minutes

---

Бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери оценио је данас да преседник Србије Александар Вучић не би смео да пропусти шансу да у Вашингтону постигне договор у корист Србије, уз констатацију да време истиче, јер су, како тврди, велики изгледи да садашњи председник САД Доналд Трамп не добије нови мандат, а његов наследник Џо Бајден је наклоњен Косову и Албанцима.

Монтгомери пред сусрет званичника Беорада и Приштине заказан у Белој кући за 4. септембар, оцењује да је сада у решавању косовског питања, које каже, укључује размену теритеорија , кључна брзина и додаје да очекује да буде примењен „израелски сценарио" којим је средином августа направљен историјски споразум (о нормализацији односа) између Израела и УАЕ.

„Вучић мора схватити да су велике шансе да Трамп изгуби предстојеће изборе, а Бајден је чврсто наклоњен Косову у постојећим границама. Дакле, мора сада да делује или да изгуби, можда заувек, шансу за решавање тог питања", сматра Монтгомери.

Бивши амбасадор је зато поручује Београду: „Пажљиво пазите на датуме". Оно што председник Трамп жели, каже Монтгомери, јесте тренутак руковања пред камерама када српски и косовски лидер најављују договор о „будућем путу".

„То би укључивало и размену територија. А кључна чињеница је та да би Трамп тада могао да најави да ће се, с обзиром на то да су два лидера постигла споразум, договор одмах спровести у дело", сматра Монтгомери.

Бивши амбасадор каже, да када је реч о косовском проблему, прво што треба имати на уму је то да и ЕУ и САД желе да припишу себи резултате за постизање договора и да не желе да их деле са другом страном.

Према његовим рецима, плусеви тог договора били би што би он био огроман корак ка решењу проблема Косово-Србија, а за Трампа велики спољнополитички поен непосредно пре новембарских избора.

„Сада ће кључна за све ово бити брзина. Једном када је територија промењена, биће тешко вратити се назад", оценио је Монтгомери и додао да треба погледати Трампову најаву израелског мировног споразума. Најавио је, како подсећа, једнострани уговор и овластио Нетаниахуа да га одмах спроведе у дело, преноси Танјуг.

„Ово би био модел и у овом случају. Једини разлог за Трампово појављивање је постизане договора. Није му стало до региона", сматра Монтгомери, али додаје да сада Гренел и његове колеге морају узети у обзир је да ли заиста могу извући договор .

„Ако се Трамп појави, ту је да погура, веома, веома, снажно тај договор",  каже.

Монтгомери додаје и да би због тог споразума бројне невладине организације закључане у 1990-им годинама изразито негативно гледале на Трампа, као и Ангела Меркел и многи други који би акценат ставили на могуће лоше импликације договора на шири регион , али истовремено и пита:Које би друге етничке групе сањале да учине исто?"  

View article...

Enclosures:

160z120_montgomeri-politika.rs.jpg (6 KB) http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_08//160z120_montgomeri-politika.rs.jpg