slobodnaevropa.org
Levi: 'Trampizam' će opstati
Dragan Štavljanin
24-30 minutes
Mislim da će se predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) pre svega fokusirati na domaće probleme, kaže za RSE Leon Levi (Levy), analitičar Evroazijske grupe (Eurasia Group) sa sedištem u Njujorku.
"Ne kažem da situacija na Balkanu nije bitna, ali mislim da će SAD manje preuzimati vođstvo da bi izdejstovale željeni ishod, a više sarađivati sa ostalim akterima u međunarodnoj zajednici kako bi se obezbedilo miroljubivo i održivo rešenje, uključujući i na Balkanu. Džo Bajden je trenutno fokusiran da ponovo postavi SAD čvrsto na svoje noge," smatra Levi.
On ističe da Bajdenovo predsednikovanje ne bi smelo da znači da se stvari jednostavno vrate tamo gde su bile pre Trampa.
"On će morati da se pozabavi sa istorijskim strukturalnim rasizmom na način na koji prethodni američki predsednici nisu činili ili su smatrali da im je lakše da to ignorišu. Bajden neće imati taj luksuz," kaže Levi.
On ističe da se Bajden suočava sa izazovom u situaciji kada su se i republikanci i demokrate pomerili ka radikalnijem krilu, što će otežati postizanje konsenzusa.
Levi smatra da Tramp neće uspeti da formira novu partiju, ali da će "trampizam" ostati deo američke politike.
Kada je reč o spoljnoj politici, fokus će biti na Kini i Bajden uviđa da SAD ne mogu same da se suoče sa njom, već će praviti savezništva, kaže Levi.
"Bajden će biti manje antagonističan prema Kini nego Tramp, ali više nego Obama".
Iako su u EU pozdravili Bajdenov izbor, njeni lideri uviđaju da se ne mogu osloniti u svemu na SAD, te da bi za četiri godine ponovo na vlast mogao da dođe Tramp ili njemu sličan političar. Stoga Bajdenu neće biti lako da popravi poljuljane odnose sa Evropljanima, smatra Levi.
Podele u SAD postojale i pre Trampa
RSE: Novi američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) suočava se sa najvećim izazovima još od vremena Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt): od COVID 19, ekonomske krize, duboko ukorenjene političke i rasne podele do klime i liderske pozicije SAD u svetu. Da li će i u kojoj meri uspeti da ih prevaziđe, jer ni sam Ruzvelt nije bio okupiran sa toliko problema istovremeno, već je morao da rešava uglavnom ekonomsku krizu?
Levi: Apsolutno ste u pravu da je svaki od ovih problema ponaosob izuzetno težak. Takođe, oni utiču jedan na drugog, što dodatno otežava situaciju. Džo Bajden je u inauguralnoj adresi najavio da namerava da ih rešava. Očigledno je da problemi počinju ovde kod kuće, u SAD-u. Pandemija je trenutno najveći izazov i kriza jer osim zdravstvenog postoji i ekonomski aspekt problema. Zbog toga Bajden insistira na usvajanju novog stimulativnog paketa kako bi olakšao poziciju građana dok ne osiguramo "novu normalnost" sa masovnom vakcinacijom.
'Očigledno je da su Donald Tramp (Trump) i njegova politika podela doveli do pogoršanja situacije, ali on nije glavni uzrok. Duboke podele u američkoj politici postoje već mnogo godina i samo su postale vidljivije za vreme Trampovog mandata.'
Osim toga, u SAD postoji i kriza poverenja u istinu, a i pojačana je politička polarizacija u poslednje četiri godine. Očigledno je da su Donald Tramp (Trump) i njegova politika podela doveli do pogoršanja situacije, ali on nije glavni uzrok. Duboke podele u američkoj politici postoje već mnogo godina i samo su postale vidljivije za vreme Trampovog mandata.
RSE: Bajden je postavio vrlo ambiciozan plan za suzbijanje pandemije, uključujući davanje najmanje 100 miliona vakcina u prvih 100 dana. Da li je to ostvarivo imajući u vidu činjenicu da su SAD najteže pogođen korona virusom na svetu?
Levi: To je svakako ambiciozan plan. Doduše, pojavio se problem zbog odlaganja isporuka vakcina od strane proizvođača, ali je još uvek moguće ostvariti taj plan u prvih 100 dana.
Bogati se bolje snašli tokom pandemije
RSE: U svakom slučaju, pandemija je izazvala najveću ekonomsku krizu od Velike depresije. Bajden je najavio dodatni podsticajni paket od 1,9 hiljada milijardi dolara. Da li ovaj plan u kombinaciji sa drugim merama može dovesti do brzog oporavka u obliku slova "V". Neki stručnjaci upozoravaju da bi ovaj i prethodni stimulativni paketi mogli da izazovu inflaciju. Takođe, da je američka ekonomija i ranije patila od određenih strukturnih slabosti poput ogromnog trgovinskog i budžetskog deficita te federalnog i korporativnog duga. To bi sve značilo da će oporavak biti neizvesniji – u najbolje slučaju u obliku slova "K", što znači da će najbogatiji imati koristi od ove situacije, dok će obični građani i dalje patiti.
Levi: Treba da vidimo detalje pomenutog stimulativnog paketa. Međutim, cilj ove i drugih mera nije samo neposredna pomoć, pre svega najugroženijim građanima, već i da pripremi SAD za ekonomiju budućnosti, a to znači održivu i "zelenu privredu". Kada je reč oporavku u obliku slova "K", i tokom pandemije se pokazalo da su se bogatiji mnogo bolje pozicionirali i snašli nego siromašniji deo populacije. Bajdenov tim će se svakako pozabaviti tim problemom, ali uspeh će zavisiti i od detalja usvojenog stimulativnog plana.
I republikanci i demokrate se pomerili ka radikalnijem krilu
RSE: Senatorka Elizabet Voren (Elizabeth Warren) je predložila uvođenje ekstra poreza od šest procenata milijarderima. Problem sve dubljih nejednakosti u SAD je vidljiv još od 1970-ih godina, naročito sa administracijom Ronalda Regana (Reagan) u 1980-im. Taj socijalni jaz je postao još dramatičniji tokom pandemije.
Očito je da će levo, progresivno krilo Demokratske stranke tražiti od Bajdena radikalnije mere u cilju rešavanja ovog problema. Istovremeno, republikanci će biti protiv takvog plana, uključujući i povećanje poreza. Takođe, velike kompanije poput naftnih, protiv su Bajdenove odluke o moratorijumu na eksploataciju fosilnih energija. Na koji način može da pomiri interese različitih političkih i poslovnih grupacija?
Levi: Džo Bajden je neuobičajena pojava u današnjem Vašingtonu. On je centrista i želi da sarađuje sa obe strane političkog spektra. Međutim, realnost je da su se i republikanci i demokrate pomerili ka radikalnijem krilu i biračkoj bazi.
'Bajden želi da stabilizuje političku scenu. Kao političar sa dugogodišnjm iskustvom u Vašingtonu on je svakako u stanju da to učini. No, postavlja se pitanje da li su drugi spremni da to prihvate u ovom trenutku.'
Bajden je potpuno svestan da se njegov plan ne podudara sa politikom Demokratske stranke u delu u kome ona naglašava populističke ekonomske prioritete i poruke. Međutim, on nije odustao od ujedinjenja različitih frakcija u američkom političkom sistemu. Bajden želi da stabilizuje političku scenu. Kao političar sa dugogodišnjm iskustvom u Vašingtonu on je svakako u stanju da to učini. No, postavlja se pitanje da li su drugi spremni da to prihvate u ovom trenutku.
Privatni sektor podržava 'zelenu ekonomiju'
RSE: Bajden je predložio koncept "zelene ekonomije". Međutim, to će dati rezultate tek na duže staze – 5,10 ili 15 godina. U međuvremenu, postoji mnogo stečenih interesa uticajnih tradicionalnih industrija, kao što je naftna.
Tramp je pokušao da trgovinski i drugi deficit smanji ubeđivanjem američkih kompanija da vrate svoje poslovne operacije iz inostranstva u zemlju. Barak Obama je pozvao najbogatije Amerikance da plate porez na prihode koje su registrovali na ofšor destinacijama. Postavlja se pitanje da li će Bajden uspeti da postigne makar bazični konsenzus o novoj ekonomiji i da li će vreme biti na njegovoj strani u smislu da ona postane održiva?
Levi: Bajdenu svakako ide u prilog to što su demokrate izborila dva mandata u Džordžiji, tako da će imati većinu u Senatu. To će mu omogućiti izvestan prostor za manevrisanje. On se za sada oslanja na izvršne uredbe, kao što su to činili i Donald Tramp, a pre njega Barak Obama. Ono što daje nadu kada je reč o "zelenoj ekonomiji", jeste ne samo inicijativa Džoa Bajdena i javnog sektora, već i mnoge privatne kompanije uviđaju njenu prednost u budućnosti pa se sve više okreću novim izvorima energije i tehnologijama. Dakle, to je može učiniti održivom.
Ali, kao što ste rekli, u SAD postoji mnoštvo posebnih interesa što može otežati uspostavljanje novog ekonomskog modela. Međutim, da sam u Bajdenovom timu ja bih svakako imao u vidu kao vodilju priznanje dela privatnog sektora da je "zelena ekonomija" ne samo poželjna nego i od kritične važnosti kako bi se osiguralo da američke kompanije budu konkurentne u budućnosti.
'Ono što daje nadu kada je reč o "zelenoj ekonomiji", jeste ne samo inicijativa Džoa Bajdena i javnog sektora, već i mnoge privatne kompanije uviđaju njenu prednost u budućnosti pa se sve više okreću novim izvorima energije i tehnologijama', kaže Levi.
Političari godinama ignorisali probleme u SAD
RSE: Kao što je Ijan Bremer (Ian Bremmer), predsednik Evroazijske grupe kazao, vakcine mogu da okončaju pandemiju, ali se postavlja pitanje da li SAD imaju vakcinu protiv svojih političkih podela. Podele po političkoj, rasnoj i drugim osnovama se produbljuju. Vrhunac krize bili su neredi 6. januara kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa. Vaš kolega Bremer je kazao da je ta pobuna na svojevrstan način pripremana godinama, ako ne i decenijama. Kako je moguće da političari svo ovo vreme nisu reagovali tako što bi adekvatnim rešenjima sprečili produbljivanje krize koja je kulminirala pomenutim događajima na Kapitolu?
Levi: Političari godinama nisu rešavali mnoga važna pitanja, kao što je istakao Ijan, jer im je bilo jednostavnije da ih ignorišu. Postoje tri ključna problema zbog kojih je američko društvo tako podeljeno.
Prvi je rasno pitanje, što nije iznenađujuće jer je znatan deo istorije SAD obeležilo ropstvo i to nasleđe nije suštinski prevaziđeno. Ono je naročito aktuelizovano za vreme mandata Donalda Trampa, jer se pokazalo da je deo ljudi i dalje marginalizovan. Druga strana priče je da se poslednjih godina oseća nezadovoljnim i deo belaca, pre svega u ruralnim sredinama, što je iskoristio Tramp da bi animirao svoju biračku bazu.
Kako kapitalizam i društvene mreže utiču na podele
Sledeće pitanje je karakter kapitalizma. Sa njegovom evolucijom sve je prisutnija automatizacija i veštačka inteligencija, pre svega u privredi, što dovodi do razdvajanja rada i kapitala. To znači da određenoj kompaniji nije potreban isti broj radnika kao nekada da bi bila produktivna.
U kombinaciji sa američkom sklonošću ka individualizmu koja je primamljiva za preduzetnike i one koji žele da pokrenu sopstvene poslove, to međutim kod mnogih građana izaziva egzistencijalni strah jer su socijalni mehanizmi zaštite sve slabiji u poređenju sa drugim razvijenim privredama. To takođe produbljuje političku polarizaciju.
Treći, novi moment, jeste sve rasprostranjenija upotreba društvenih medija, a naročito upotreba algoritama koji su dizajnirani da privlače pažnju korisnika, odnosno građana, kako bi se plasiralo što više najrazličitijih reklamnih i drugih poruka. A na tim mrežama ljude uglavnom privlače ekstremni, čudni i bizarni sadržaji.
To znatno otežava informisanom i razumnom građanstvu da bude kreativno. Kada je cilj držanje pažnje korisnika po svaku cenu i uvećanje profita, a ne širenje znanja u određenom društvu, onda smo se našli u situaciji u kojoj smo sada.
RSE: Dakle, Bajden će se suočiti sa višestrukim izazovima ne samo od republikanaca već i demokratske levice koja insistira na dubokim reformama. Da li može da istraje na srednjem kursu, a što je takođe skopčano sa rizikom da ne dobije dovoljnu podršku nijedne strane, koja mu je neophodna da makar ublaži ove deobe i druge probleme?
Levi: Za Bajdena je presudno da pronađe oblasti u kojima je moguć sporazum, pre svega u poboljšanju mehanizama socijalne i druge zaštite običnih ljudi. Na primer, nekoliko republikanaca je podržao paket pomoći koji su predložile demokrate, iako je većina predstavnika ove partije bila protiv. Dakle, uvek će postojati mogućnosti za kompromis oko nekih pitanja. Međutim, problem su trenutne političke kalkulacije koje mogu da otežaju postizanje dogovora.
Tramp ostao bez platforme
RSE: Kakva će biti sudbina Republikanske partije koja nastoji da se obazrivo distancira od preterivanja u Trampovoj politici, a da pri tom ne prekine vezu sa njim, s obzirom da uživa ogromnu podršku među biračima ove stranke?
Levi: Vođstvo republikanaca treba da utvrdi u kojoj meri želi da Tramp bude prisutan u njihovoj politici, ali i on sam treba da odluči da li i na koji način želi da učestvuje. On je ostao bez platforme. Neće mu biti jednostavno da se samo oglašava preko Tvitera i prati kako ostali mediji reaguju na njegove poruke. Ako želi da i dalje bude stub Republikanske partije on mora da pronađe način kako da to ostvari u novoj medijskoj stvarnosti u kojoj nema jednostavan pristup Tviteru i Fejsbuku.
Hoće li 'trampizam' opstati?
RSE: Tramp je otišao za sada sa političke scene, videćemo da li će se vratiti u nekom obliku, kao što je najavio odlazeći iz Vašingtona 20. januara, ali "trampizam" će očigledno ostati. Da li će to otežavati dvostranačke dogovore i kompromis?
Levi: U pravu ste, "trampizam" će ostati kao jedna od karakteristika američke politike. Međutim, to ne isključuje nužno mogućnost dvostranačkih dogovora. Naravno, postavlja se pitanje kako pronaći tačke konsenzusa u situaciji kada je nekoliko desetina miliona građana glasalo za njega na izborima. No, kao što sam rekao, verujem da postoji taj prostor za dogovore.
RSE: Shvatam šta ste hteli reći. Međutim, 74 miliona Amerikanaca je glasalo za njega. Takođe, 75 odsto njih smatra da su predsednički izbori pokradeni. Tome treba dodati da je samo deset od 50 republikanskih senatora prihvatilo pokretanje procedure opoziva protiv njega. To znači da većina republikanaca – bilo na vrhu ili u izbornoj bazi – i dalje na ovaj ili onaj način podržava Trampa kao ličnost ili simbol određene politike. Dakle, ne bi se moglo reći da je to marginalna pojava u američkoj politici.
Levi: To je tačno. Međutim, "trampizam" je jedna stvar kada Tramp sedi u Ovalnom uredu u Beloj kući, a druga kada je po strani. Takođe, ne znamo šta predstoji kao sledeći korak. Delimičan razlog zašto je većina republikanskih senatora bila protiv pokretanja procedure Trampovog opoziva – jeste njihov pokušaj da se pozicioniraju kao njegovi politički naslednici. Naravno, to ne znači da će bilo ko od njih u tome uspeti, ali želim da kažem da to što je znatan deo građana podržao Trampa, ne znači da će ostati zauvek uz njega.
'Verujem da će Donald Tramp i dalje imati uticaj i da će se njegov glas čuti, ali ne mislim da će on odrediti budućnost Republikanske partije. To će biti na samim republikancima', ocenuje Levi (na fotografiji Tramp sa suprugom napušta Belu kuću)
Tramp ne može da formira svoju partiju
RSE: Šta će biti sa Trampovom izbornom bazom, pre svega belim evangelistima, različitim grupacijama i pokretima kao što "QAnon"? Da li će nastaviti da podržavaju mejnstrim Republikanske partije, ili će ohrabrivati Trampa da se pobuni, da možda osnuje novu partiju? Da li bi republikanci mogli da se pocepaju, jer grupacije koje sam pomenuo, traže nekoga poput Trampa a ne umerenog političara iz ove partije?
Levi: Postoji kriza poverenja u Republikansku partiju i ona mora da jasno profiliše politiku za koju se zalaže i koje birače želi da za to privuče. Ne verujem da bi Donald Tramp mogao da uspešno formira novu partiju. To je preveliki posao, ali kao što smo videli u poslednje četiri godine u toku je bitka za "dušu" Republikanske partije. Aktivni političari u Vašingtonu biće u stanju da trasiraju put napred ove stranke. Verujem da će Donald Tramp i dalje imati uticaj i da će se njegov glas čuti, ali ne mislim da će on odrediti budućnost Republikanske partije. To će biti na samim republikancima.
Borba protiv sistemskog rasizma
RSE: Pojedini analitičari smatraju da Bajden mora da napravi otklon od nekih postupaka i praksi establišmenta uspostavljenih još od 1980-ih. Često se upire na "Vašington" kao sinonim za vladajuću nomenklaturu otuđenu od običnih ljudi. Sve to je olakšalo Trampov dolazak na vlast 2016. Ukoliko se ne promene neke od politika pre njega, on lično ili neki drugi političar sa sličnom agendom mogao bi ponovo doći na vlast u doglednoj budućnosti. Ijan Bremer ističe da Bajdenovo predsednikovanje ne bi smelo da znači da se stvari jednostavno vrate tamo gde su bile pre Trampa. Šta Bajden mora da učini novo u odnosu na sve svoje prethodnike?
Levi: Vraćamo se na tri pitanja koja su glavni uzrok sadašnjih političkih podela, o kojima smo govorili. Bajden će morati da se pozabavi sa istorijskim strukturalnim rasizmom na način na koji prethodni američki predsednici nisu činili ili su smatrali da im je lakše da to ignorišu. Bajden neće imati taj luksuz, moraće to da prihvati i jasno kaže da dosadašnja politika ne izražava jedan od osnivačkih principa "to što jesmo". To bi onda značilo suočavanje sa ukorenjenim rasnim nejednakostima.
Takođe, moraće da se pozabavi izazovima koji proizilaze iz evolucije kapitalizma. Svet se sve više kreće u pravcu "gig ekonomije" (honorarni i kratkoročni radni angažmani, umesto dugoročnih ugovora i zaposlenja). Međutim, razni mehanizmi socijalne zaštite nisu prilagođene tom novom tipu poslova. Bajden treba da predvodi napore u osmišljavanju kako država može da podrži ekonomiju 21-veka, na šta nije mnogo obraćana pažnja u poslednjih 20 godina.
Nužna bolja regulacija društvenih mreža
Treće, kada je reč o društvenim medijima potrebno je, ako ne bolja regulacija, onda jasnije razumevanje šta rade i zašto. Fejsbuk i Tviter su privatne kompanije koje mogu da onemoguće pristup na njihove platforme klijentima za koje procene da su prekršile uslove njihovog korišćenja.
Onda se postavlja pitanje gde smo mi kao društvo, jer su pomenute platforme na društvenim mrežama ekvivalentne javnim trgovima na kojima građani mogu da iskažu svoj stav. Dakle, pristup društvenim mrežama podrazumeva u suštini vašu slobodu izražavanja.
Dakle, moramo obezbediti bolji prostor u kome svi dobro razumeju pravila, odnosno šta može da se čini a šta ne, jer su tokom Trampovog mandata postojali izuzeci koji su se odnosili na njega, ali i druge svetske lidere. Zbog toga su mnogi bili uznemireni. Stoga će biti potrebna bolja regulacija društvenih mreža.
Bajden, manje antagonističan prema Kini nego Tramp, više nego Obama
RSE: Bajden će se očigledno najviše fokusirati na unutrašnja pitanja. Kako će se to odraziti na spoljnu politiku SAD? On namerava da izmeni Trampov pristup "Amerika na prvom mestu", mada pojedini eksperti smatraju da bi trebalo da zadrži neke od njegovih mera, pre svega carine na uvoz robe iz Kine. Da li će Bajden imati dovoljno vremena za suočavanje sa izazovima na međunarodnoj sceni imajući u vidu velike domaće probleme koje treba da rešava?
Levi: Već smo videli da je Bajden potpisivanjem mnogih izvršnih uredbi ukinuo razne mere Trampove administracije, uključujući i na međunarodnom planu. Na primer, SAD su se vratile u Pariski sporazum o klimatkim promenama, Svetsku zdravstvenu organizaciju. Povratak u sporazum o nuklearnom programu Irana je komplikovanije pitanje, ali se stiče utisak da Bajdenov tim želi da ide u tom pravcu. Međutim, postoji veliki strukturalni problemi, pre svega šta Vašington može da učini u odnosima sa Kinom koja je sada najveći američki takmac.
Moguće je da Bajden ne zauzme tako konfrotirajući stav kao Tramp. Međutim, sigurno će njegova pozicija prema Kini antagonističkija nego Obamina, zato što se promenila priroda odnosa između ove dve zemlje. Naime, Kina je danas tehnološka sila koja može da se nadmeće sa SAD-om na razne načine što nije bilo moguće pre 5-10 godina. Bajdenov cilj nije da u potpunosti prevaziđe sve ove probleme, ali da ih u najmanju ruku postavi u održive okvire tako da mogu da se rešavaju strateški i saradnjom.
Bajden uviđa da SAD ne mogu da se same suoče sa Kinom
RSE: Da li to znači da će, na primer, do daljnjeg zadržati carine na kinesku robu, zatim nastaviti proces ekonomskog i tehnološkog "razdvajanja"(decoupling) sa Kinom koji je pokrenuo Tramp? Da li će Bajden, za razliku od svog prethodnika koji je vodio unilateralnu politiku prema Pekingu, pokušati da formira veliku koaliciju u kojoj neće biti samo zapadne zemlje, već i susedi Kine – od Japana do Indije – koji strahuju od njenog uspona?
Levi: Tehnološko "razdvajanje" je veoma zanimljivo jer se radi o strukturalnom odnosu. Za razliku od globalne trgovine koja podrazumeva pozitivan skor u kome svaki učesnik može računati na neku korist, tehnološko nadmetanje je u velikoj meri "nulta igra" (zero sum) i ono može voditi fragmentaciji u dva odvojena sistema – jednog kineskog i drugog uglavnom zapadnog predvođenog SAD-om.
Bajden će nastojati da okupi mnogo više saveznika nego Tramp koji je donosio jednostrane odluke očekujuću da je američki partneri slede. On uviđa da SAD ne mogu same da se suoče sa Kinom i da ta politika ne može da se svede samo na carine.
Bajdena brine da bi ga mogli doživljavati popustljivim prema Pekingu zbog čega mu neće biti lako da ukine neke od mera Trampove administracije, kao što su carine. Međutim, smatram da će on na to gledati više strateški tako da će u pojedinim oblastima više sarađivati sa Kinom, kao što su klimatske promene, a u drugim manje poput tehnologije, oko čega se suštinski ne mogu saglasiti.
Kini i SAD nije u interesu novi hladni rat
RSE: Da li ideja „Kimerike", odnosno saradnje Kine i SAD, definitivno pripada istoriji, te da li su ove dve zemlje na neizbežnom putu konfrontacije koja može dovesti i do novog hladnog rata?
Levi: Hladni rat ni na koji način nije neizbežan, ali je zato nužno da se prepoznaju oblasti u kojima postoji mogućnost saradnje, kao i one sa očiglednim sporovima. Američki političari su godinama nastojali da se ta različita pitanja ne prepliću, što Kina sve vreme čini.
I Tramp je nastojao da koristi američku moć u jednoj oblasti da bi izdejstvuje politički dobitak u drugoj. Verovatno će Bajden nastojati da bude kooperativan u pitanjima oko kojih se podudaraju interesi dve zemlje, dok će zauzeti strateški stav u oblasti u kojima postoje sporovi.
RSE: Međutim, ako prevagnu pitanja oko kojih se Kina i SAD sukobljavaju nad onima gde mogu naći zajednički jezik, onda će se njihovi odnosi pogoršati.
Levi: Nema sumnje da će odnosi Kine i SAD biti antagonistički u mnogim oblastima. Međutim, postavlja se pitanja na koji način, odnosno kako će izgledati ta konfrontacija. Prerano je reći da su na putu ka novom Hladnom ratu jer je u interesu Kine postojanje stabilnog i funkcionalnog svetskog poretka koji joj je omogućio da postane ekonomska i tehnološka sila.
I u američkom interesu je postojanje takvog stabilnog poretka koji omogućava njenim kompanijama da posluju širom sveta a vladi da ostvaruje svoje spoljnopolitičke prioritete. Dakle, postoji mnoštvo podsticaja i interesa koji mogu sprečiti srljanje Kine i SAD novi hladni rat.
Agresivniji stav prema Rusiji nego za vreme Trampa
RSE: Da li će za SAD odnosi sa Rusijom pasti u drugi plan zbog Kine, osim kada je reč o strateškom nuklearnom oružju?
Levi: Bajden će verovatno zauzeti agresivniji stav u obuzdavanju Rusije nego Tramp. Moguće su nove sankcije zbog ruskih sajber operacija, zatim obračuna vlasti sa političkim disidentima.
Odnosi između Vašingtona i Moskve će biti mnogo više konfrontacijski nego za vreme Trampovog mandata.
U EU uviđaju da se ne mogu osloniti u svemu na SAD
RSE: Evropski lideri su pozdravili Bajdenovu pobedu. On je najavio da će raditi na poboljšanju odnosa sa tradicionalnim američkim saveznicima koju su narušeni za vreme Trampa. Međutim, i pre toga je bilo sporova među njima. Na primer, za vreme Obamine administracije SAD i EU nisu uspeli da zaključe sporazum o slobodnoj trgovini.
Pominjala se i afera sa prisluškivanjem telefona nemačke kancelarke Angele Merkel od strane američkih obaveštajnih službi. U vreme invazije na Irak 2003. iz Vašingtona je lansirana teza o „novoj" i „staroj" Evropi. Sada postoji spor oko ruskog gasovoda „Severni tok 2" na koji je Vašington uveo sankcije, čemu se Nemačka protivi. Dakle, neće biti lak zadatak u popravljanju odnosa SAD i EU.
Levi: Neće biti lako. Sam Bajden ima dobru reputaciju u Evropi. Mnogi političari na starom kontinentu ga znaju i za kakvu se politiku zalaže. Međutim, ako stvari posmatramo strukturalno, u poslednje četiri godine evropski lideri su shvatili da se ne mogu osloniti na SAD u svemu, svakako ne kao u drugoj polovini 20. veka.
Sve više evropskih političara govore o strateškoj autonomiji kako bi mogli da vode nezavisniju spoljnu politiku. Bajden će učiniti pravu stvar ako uspe da vrati Evropljane na svoju stranu. Međutim, pravo pitanje je kakvu su pouku evropski lideri izvukli iz Trampovog nasleđa te koliko se mogu oslanjati na SAD. U tom smislu Bajden se suočava sa teškim zadatkom imajući u vidu da se u Evropi pribojavaju da za četiri godine opet može doći na vlast sam Tramp ili neko sa sličnom agendom.
RSE: Bajden je kao senator bio veoma aktivan na Balkanu tokom 1990-ih. Tada su SAD imale ključnu ulogu u okončanju rata u BiH i postizanju Dejtonskog sporazuma kojim je zagarantovan mir, ali je zemlja ostala i do dana današnjeg etnički podeljena. SAD su se kasnije angažovale i oko Kosova.
Tokom nedavnog telefonskog razgovora Bajdena i Merkelove, Zapadni Balkan je pomenut kao jedan od prioriteta zajedničkog delovanja SAD i EU. Da li će se Vašington aktivnije angažovati u ovoj regiji nego za vreme Trampovog mandata i da li će to činiti u sadejstvu sa EU, a ne unilateralno kako je često delovala prethodna američka administracija?
Levi: Bajden je posvećen multilateralnom pristupu spoljnoj politici i u tome će biti velika razlika u odnosu na Trampov pristup, naročito kada je reč o pitanjima koja nisu prioritetna za Vašington. Stoga očekujem mnogo bolju saradnju SAD i EU kada je reč o politici prema Balkanu, ali i mnogim drugim međunarodnim temama.
