Хоће ли због негирања геноцида хапсити и Чомског, Зурофа, Хандкеа, Грајфа…

politika.rs

Хоће ли због негирања геноцида хапсити и Чомског, Зурофа, Хандкеа, Грајфа…

5-6 minutes

---

Прокуратор за БиХ Валентин Инцко наметнуо је закон којим забрањује негирање геноцида у Сребреници. Онима који се тога не придржавају запретио је затвором до пет година. Одлука је нестварна, нецивилизацијска, не припада 21. веку. Недемократска је, јер у сувереној држави каква је БиХ законе доноси парламент. Понајпре је политичка и усмерена пре свега према целокупном српском корпусу.

У Сребреници се догодио злочин, то је неспорно. Али не и геноцид. Тако мисле многи светски интелектуалци, стручњаци за Холокауст, историчари... Хоће ли ова нецивилизацијска Инцкова одлука, коју СДА с Изетбеговићем на челу хвали на сва уста, позивати на одговорност (употребљавам најблажи израз) истакнутог америчког интелектуалца Ноама Чомског, који је у дужем интервјуу на федералној телевизији БХ1 децидно рекао да у Сребреници није било геноцида: „Ја сам термин геноцид користио за Руанду, али не за злочине у Источном Тимору, где је убијено 200.000 људи, трећина становништва, уз подршку САД, Велике Британије и Француске. Сребреница није ни близу таквих размера."

Директор Центра „Симон Визентал" Ефраим Зуроф такође негира било какав геноцид у Сребреници. „Није било геноцида, пошто су српске снаге ослободиле жене и децу. Ми стално убеђујемо свет колико је битан Холокауст. Холокауст је геноцид. Зашто оваквим причама скрнавимо Холокауст? Ово са Сребреницом је ствар политике. Жртве нису заборављене, али су постале инструмент у рукама политичара. Мени је веома тужно кад, на пример, тој церемонији присуствује Клинтон, који је одбио да убиства у Руанди окарактерише као геноцид", рекао је Зуроф за РТС 14. јула 2015.

Гидеон Грајф, израелски историчар, истраживач Института за образовање, документацију и истраживање Холокауста „Шем Олам", врсни познавалац историје Холокауста и Другог светског рата, каже: „Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи. Припадам старом народу над којим је извршен геноцид, највећи у историји човечанства. Наведени догађаји (Сребреница) нису геноцид ни на који начин и ми смо то доказали. Дакле, то није наше мишљење, ми смо то доказали као независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. Ако неко користи тај термин, треба га избрисати из историје". Грајф износи податак о више од 3.700 жртва, што је званично утврђено научним методама и истраживањем, а не више од 8.000, колико се помиње.

Нобеловац Петер Ханке је изричит да злочина у Сребреници није било. Председавајућа Судског већа механизма Хашког трибунала изузела је мишљење у изрицању пресуде Ратку Младићу у вези са Сребреницом јер сматра да геноцид ничим није доказан.

Ово је су само нека од многобројних мишљења о догађајима у Сребреници. Да ли ће ове особе, интелектуалне громаде у светским размерама, које негирају геноцид у Сребреници, по Инцковом закону морати да ћуте, да повуку своја мишљења, или ће бити хапшене, затваране, налазити се на потерницама? Питање упућујемо да бисмо показали бесмисленост наметнуте законске одредбе прокуратора Инцка и указали на њену политичку основу. Она је само унела неспокој, неповерење, антагонизам и нове тензије у БиХ. Као да је неко имао интерес да ионако компликовану ситуацију у БиХ још више закомпликује.

Наравно, Инцко ово није учинио „из своје главе", неколико дана пре одласка с веома плаћене функције. Такав налог је дошао са Запада. Амерички амбасадор у Сарајеву рекао је поводом Инцкове одлуке и Сребренице: „То је историјска истина". Научник, Јеврејин, Гидеон Грајф узвраћа: „Историја је наука. У науци нема простора за легенде. Исправили смо искривљену историјску слику и ово чини наш документ драгоценим и важним" (извештај независне међународне комисије о страдању народа у регији Сребренице).

Да је реч о огољеној политици Запада према укупном српском корпусу и Београду, пре свега, јер је све ово усмерено према Србији – како би се ослабиле њене позиције у дијалогу с Приштином, а Република Српска била доведена под знак питања – говори читав низ потеза који се предузимају кад је реч о геноциду и Сребреници. Резолуција Црне Горе о геноциду, а затим и Приштине, имају циљ да српски народ прогласе геноцидним (да Немачка скине тај жиг који јој је Хитлер наметнуо), да се оправдају НАТО бомбардовање Срба у БиХ и агресија на Србију и политика Запада према српском живљу, а да се нови „намесник", који долази из Немачке и који је постављен „илегално", без одлуке СБ УН, који је искључиво за то задужен, осоколи да ради на гашењу РС и јачем ударању на Београд.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац

View article...

Enclosures:

160z120_Gideon-Grajf----------Foto-ANDjELKO-VASILJEVIC.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_08//160z120_Gideon-Grajf----------Foto-ANDjELKO-VASILJEVIC.jpg

 

Engdal: Nacionalni suverenitet pretnja globalistima, Kosovo je deo globalnog rata za budućnost čovečanstva

kosovo-online.com

Engdal: Nacionalni suverenitet pretnja globalistima, Kosovo je deo globalnog rata za budućnost čovečanstva - Kosovo Online

2 minutes

---

Srpski narod kroz svoju dugu istoriju mnogo je postradao, ali uvek je nalazio izlaz, i uveren sam da ćete i sada pronaći put, koliko god to u ovom trenutku teško izgledalo, kaže ugledni američko nemački nezavisni autor, novinar, istraživac geostrateških ekonomskih pitanja i dobar poznavalac istorije Balkana Frederik Vilijam Engdal, prenosi Tanjug.

"Ovoga puta na udaru je čitavo čovečanstvo i ako to shvatimo, to nam umnogome povećava šanse. NATO i EU danas nisu dobro rešenje za bilo koju naciju", rekao je Engdal za Novosti.

Smatra da je EU bankrot konstrukcija koja za cilj ima oduzimanje sloboda državama članicama radi globalističkih interesa, a NATO je "policijska ruka" tih interesa.

Komentarišući to da uporedo sa pritiskom na Republiku Srpsku, iz SAD i EU stižu sve arogantniji zahtevi sa Srbija prizna nezavisnost Kosova, Engdal kaže da je isti plan za namerno uništavanje Jugoslavije i demonizovanje srpskog naroda, primenjen i na Kosovo.

"Sve je to deo globalnog rata za budućnost čovečanstva. Svaki privid nacionalnog suverenog identiteta je pretnja tim globalistima iz Davosa, uključujući suverenitet Srbije, Rusije, Grčke, čija istorija i kultura imaju puno toga zajedničkog", kazao je Engdal.

 

Загреб слави етничко чишћење, а уцењује Сребреницом и Косовом

politika.rs

Загреб слави етничко чишћење, а уцењује Сребреницом и Косовом

Јелена Попадић

7-8 minutes

---

Односи Србије и Хрватске 26 година након „Олује" свакако не иду узлазном путањом, а повремено су на веома ниском нивоу, сагласни су саговорници „Политике". Величање ове акције, током које је протерано око 250.000 Срба из Хрватске, а нестало је 3.000 цивила, свакако не може да допринесе помирењу два народа. По свему судећи, наши ставови према страдању Срба остаће супротстављени, без обзира на то ко дође на власт у Хрватској и дуго ће бити камен спотицања у грађењу односа наша два народа. Такође, хрватски званичници не пропуштају прилику да убиру дневнополитичке поене коментаришући прилике у Србији, најављујући нове препреке на путу наше земље ка Европској унији и подржавајући самопроглашену косовску независност.

Тако је хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман недавно затражио од Србије да, као услов за чланство у ЕУ, призна „геноцид у Сребреници". Ову поруку он је упутио само непуних недељу дана након што је изјавио да Хрватска подстиче преосталих пет земаља Европске уније „да признају Косово јер би то допринело стабилизацији региона и самог Косова". Када се оваквим иступима политичара дода говор мржње којем су свакодневно изложени припадници српске мањине у Хрватској, јасно је колико смо удаљени пружању руке помирења.

Драгомир Анђелковић (ФотоТанјуг)

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже за „Политику" да најновија истраживања јавног мњења у Хрватској показују да је етничка дистанца према Србима огромна, па ову чињеницу експлоатишу политичари. „Док год је атмосфера у Хрватској таква да је мржња према Србима друштвено прихватљива, односи наша два народа не могу да буду бољи упркос томе што је Србин потпредседник владе", каже Анђелковић.

Такође, оснивач Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић потврђује да 26 година након „Олује" нисмо много одмакли у грађењу односа с Хрватском пре свега, како напомиње, због понашања хрватског руководства. „Својим ставовима и понашањем руководство ове земље показује да није спремно на један конструктиван однос, на сарадњу. Неретко инструментализују српски народ, а такво понашање се годинама не мења без обзира на то ко је на власти", каже Милетић.

Анђелковић додаје да је веома важно да Србија не ћути већ би требало да реагује на све покушаје прекрајања историје. Хрватска, како каже, већ дуго манипулише истином и сопствени геноцид пребацује на наш народ. „Морамо стално да објашњавамо свету да је акција 'Олуја', заједно са злочинима из Другог светског рата, јединствена акција хрватских органа чији је циљ да се очисти простор данашње Хрватске од српског народа. То што је започето 1941. завршено је 1995. године", каже Анђелковић и наглашава да је циљ Анте Павелића и Фрање Туђмана био исти – да елиминишу Србе.

Додаје да су Хрвати једини народ на Балкану чији су припадници починили геноцид, а њихови представници нама постављају услове на путу ка ЕУ. Због тога, како додаје, немамо алтернативу већ морамо да будемо врло борбени зарад истине и права нашег народа. Анђелковић подсећа да је данас злочин над Србима у Хрватској у потпуности легализован и да је најнормалније представљати усташке активности као нешто што је рађено у националном интересу. Немогуће је променити ту слику у хрватској јавности, додаје наш саговорник, јер су грађани већ дуго изложени пропаганди.

„Ипак, што се тиче међународне заједнице, ту морамо да будемо активни. Можда и нећемо да постигнемо неке значајне резултате, али од тога не смемо да одустанемо. То би било као да одустанемо од себе", каже Анђелковић. Додаје да у Хрватској има веома честитих људи, интелектуалаца који се боре за разоткривање истине, али мејнстрим медији и држава раде на гушењу таквих ставова. Они су маргинализовани и никако не могу да допру до већине људи. Немогуће је разбити интелектуалну блокаду у Хрватској, сматра он, па Србија своју енергију мора да усмери ка међународној заједници.

„Хрватска је према нама апсолутно недобронамерна и не може се никако рећи да она жели да унапреди наш демократски амбијент, како то они покушавају да представе када критикују дешавања у Србији и постигнућа на европском путу наше земље. Хрвати желе да код нас буде што већи хаос тако да се на њихове примедбе не треба освртати", каже Анђелковић.

Дејан Милетић наглашава да се стиче утисак да Хрватска доживљава Србију као стратешког противника, а не стратешког партнера. Данас су Срби грађани другог реда у једној земљи чланици Европске уније и то је нешто што се доказује у свим њиховим говорима. Ова чињеница, како каже, отежава не само стабилизацију региона већ и раст Хрватске. Протеривање српског становништва за њих је херојско дело, а за нас је то трагедија.

Дејан Милетић:Све што неко у региону ради против Србије Хрватска  подржава (Фото Фејсбук)

Уместо саосећања са жртвама злочина који су почињени на територији данашње Хрватске током Другог светског рата, они гурају прст у око нашем народу славећи злочин и прогон нашег народа. „Све што неко у региону ради против Србије Хрватска то подржава. То говори о једном систематском деловању против наше земље које омета Србију, али чини ми се да смета и Хрватској", каже Милетић уз коментар да је реч од држави која је чланица ЕУ и НАТО-а, а понаша се као да је стално у некој врсти рата покушавајући да уруши углед Србије.

Наша земља, како каже, нема много механизама у борби за националне интересе, а на провокације које стижу из Хрватске мора да одговара мирољубивом политиком. Веома је важно и да настави да подржава хрватску националну мањину која, као и припадници свих мањина у Србији, ужива у широком дијапазону права.

Вулин: Наша земља никад неће ћутати о жртвама

Министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да је хрватска злочиначка акција „Олуја" била највеће етничко чишћење почињено после Другог светског рата, за које до данас нико није одговарао. Нагласио је да Србија, коју води председник Александар Вучић, никада тај злочин према Србима неће заборавити, нити престати да инсистира на правди и казни за злочинце. „Јака и стабилна Србија стоји уз сваког свог сународника ма где он да живи. Никада се више неће поновити 'Олуја' и никада више српски народ у колонама неће напуштати своје домове, место где је рођен", рекао је Вулин након састанка с председником Координације удружења избеглих и расељених у Србији Миланом Жунићем.

Вулин је рекао да је Вучић први српски државник који је на адекватан начин почео да обележава страдање српског народа, саопштио је МУП. „Србија никада више неће ћутати о својим жртвама и страдањима, о ужасу који је задесио српски народ и овом усташком дивљању које је остало некажњено", рекао је Вулин. Представници Координације удружења избеглих и расељених у Србији, која у свом саставу има 72 удружења, уручили су Вулину плакету у знак захвалности за дугогодишњи допринос и очување крајишке културе, обичаја и културе сећања, додаје се у саопштењу.

View article...

Enclosures:

160z120_oluja-fr.jpg (13 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_08//160z120_oluja-fr.jpg

 

nspm.rs

: Милан Благојевић: Подносим оставку због криминалног деловања Валентина Инцка

:

8-10 minutes

---

Читам криминалну одлуку Валентина Инцка од 23. јула 2021. године, којом тирански жели наметнути да његова самовоља постане закон којим забрањује негирање геноцида.

И у тој одлуци, као и у свим претходним, високи представник се позива на тачку XИ.2. закључака фантомског савјета за примјену мира у БиХ, усвојених у Бону 9. и 10. децембра 1997. године.

Другим ријечима, криминалац Валентин Инцко и булумента криминалаца из ОХР-а сматрају да им та тачка наводно даје право да овдје намећу законе, што је не само криминално, него је и толико подло да заслужује да буде презрено, али и да се овдашњим људима објасни суштина тог криминала.

Наиме, у тачки XИ.2. поменутих закључака стоји, еxпресис вербис, само то да онај фантомски савјет, чије постојање није прописано ниједним важећим извором права, "поздравља намјеру високог представника да искористи своја крајња овлашћења у вези с интерпретацијом (а интерпретација не значи доношење закона, већ само њихово тумачење - моја опаска) Дејтонског мировног споразума у циљу олакшања разрјешења тешкоћа путем доношења обавезујућих одлука о сљедећим питањима: вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција; привремене мјере које ступају на снагу кад стране нису у могућности да се договоре и које остају важеће док Предсједништво БиХ или Савјет министара не усвоји одлуку о том питању; те друге мјере за осигурање примјене Дејтонског споразума, као и неометаног рада заједничких институција".

Када се пажљиво чита претходни текст јасно је да чак ни у тачки XИ.2. поменутих закључака ниједном ријечју није речено да високи представник има право да овдје намеће законе.

Наиме, када се у цитираном тексту каже да он може доносити "обавезујуће одлуке и друге мјере", то ни према једном правилу тумачења права не значи нити може значити да је тиме високом представнику дато право да намеће законе.

Јер, да су то којим случајем хтјели у оном фантомском савјету, онда би у тачки XИ.2. својих бонских закључака умјесто синтагме "обавезујуће одлуке и друге мјере", написали ријечи "обавезујуће одлуке и друге мјере које су закон у БиХ" или "обавезујуће одлуке и друге мјере које могу имати снагу закона у БиХ". Али није то тако речено нити написано у тачки XИ.2. бонских закључака.

Умјесто тога постоје само ријечи "обавезујуће одлуке и друге мјере", из којих се никако, осим злоупотребом, а то значи криминалом ОХР-а, може закључивати да ријечи "одлука и мјера" значе закон.

На ово указујем због тога што нигдје у цивилизованом свијету уставности ријеч "одлука", као ни ријеч "мјера" не могу имати значење закона.

Да којим случајем те ријечи могу имати такво значење, онда у уставима какви су, рецимо, устави демократске Аустрије, Њемачке, Белгије, Италије и других демократских држава не би стајало, као што стоји, да тамошњи парламенти доносе законе, већ би било написано да доносе обавезујуће одлуке и мјере. Али ни у једном од тих устава то није тако прописано.

Осим тога, ријечи "обавезујуће одлуке и друге мјере" из тачке XИ.2. бонских закључака не могу значити право на наметање закона не само због претходно изнијетих разлога, већ и зато што би то било супротно Дејтонском споразуму. У том споразуму, као међународном уговору, а тиме и извору међународног права, нигдје  ни у једном од његових анекса, укључујући и Устав БиХ, ниједном ријечју није прописано да нам високи представник  може наметати законе.

Такво право високом представнику није дао ни Савјет безбједности Уједињених нација (СБ УН), јер нити једном од 40 резолуција колико их је та институција УН-а донијела од децембра 1995. године до данас никада није речено да високи представник може наметати законе у БиХ.

Није то СБ УН ни могао нити је хтио учинити, не само зато што такво право (изражено ријечима закон или устав) није високом представнику дато било којом одредбом било ког од анекса Дејтонског мировног споразума, већ имајући у виду и сљедеће разлоге... У свакој од резолуција СБ УН, почев од оне од 15.12.2015. године па све до данас, стоји (у преамбулама тих резолуција) да их СБ УН доноси "Реаффирминг итс цоммитмент то пресервинг тхе совереигнтy оф алл Статес", тј. "Реафирмишући своју посвећеност очувању суверенитета свих држава".

Дакле, СБ УН тиме јасно изражава поштовање према суверенитету БиХ као чланице УН-а, а тог суверенитета нема ако о унутрашњим питањима суверене државе не одлучују њен парламент и влада, у форми устава и закона, већ такве акте тој држави намеће неко други.

Другим ријечима, СБ УН није могао нити је хтио, јер за то нема правног основа у било ком извору међународног права, да и у једној од својих 40 резолуција о БиХ каже да реафирмише своју посвећеност према суверенитету БиХ, као што је СБ УН чинио у тим резолуцијама, а да онда у тим истим резолуцијама каже да ипак одобрава високом представнику да доноси уставне амандмане и законе у БиХ умјесто за то надлежног домаћег парламента једне суверене државе.

Осим из тих разлога, СБ УН нити једном од својих резолуција није дао високом представнику право да у БиХ намеће уставне амандмане и законе, узимајући у обзир и наредне разлоге... Чланом 2. тачка 7) Повеље УН-а више него јасно је прописано: "Ништа у овој повељи не овлашћује УН да се мијешају у послове који по својој суштини спадају у унутрашњу надлежност државе".

Када се има у виду и ова одредба, све постаје јасно и једноставно. Наиме, нико, па ни УН (нити било који орган УН-а), или било која држава чланица УН-а (па ни оне које су чланице правно непостојећег савјета за примјену мира у БиХ), немају право да у некој другој држави одлучују умјесто надлежних институција те државе о било којим пословима који по својој суштини спадају у унутрашњу надлежност државе, а питање да ли ће и шта ће бити кривично дјело јесте један од послова који по својој суштини спада у унутрашњу надлежност државе.

Зато УН (нити било који орган УН-а) немају право ни да било кога трећег овлашћују да то чини у сувереној држави, па ни високог представника у БиХ. Стога никада СБ УН, нити Генерална скупштина УН-а нису овластили нити су могли овластити ОХР да у БиХ намеће уставе и законе, јер би се тиме УН мијешале у послове који по својој суштини спадају у суверену унутрашњу надлежност БиХ.

Дакле, јасно је да ОХР ни према једном извору права, како међународном, тако и унутрашњем, нема нити може имати право да намеће законе у БиХ.

Зато је криминал оно што је Валентин Инцко учинио 23. јула ове године, донијевши одлуку чији садржај није ништа друго до Инцкова и самовоља ОХР-а, за коју желе да постане закон којим њих неколицина хоће да забране негирање геноцида.

Колико та самовоља нема граница свједочи и чињеница да је Инцко у члану 1. став 3. те своје криминалне одлуке најприје рекао да свако ко јавно порекне или грубо умањи злочин геноцида чини Инцково "кривично дјело" за које ће се казнити затвором од шест мјесеци до пет година, након чега у члану 1. став 7. Инцкова самовоља гласи: "Починилац кривичног дјела из овог члана који је службено или одговорно лице или запосленик у институцији власти или било којем органу који се финансира путем јавног буџета биће кажњен затвором од најмање три године".

То другим ријечима значи да ће и судија, који као члан судског вијећа учествује у суђењу по оптужници за злочин геноцида, а који сматра да у Сребреници није извршен злочин геноцида и због тога напише издвојено, неслажуће мишљење и изнесе доказе и аргументацију за свој став, те то достави јавном тужиоцу, оптуженом и његовом браниоцу, који имају уставно право да знају за садржај и тог неслажућег мишљења, бити учинилац овог Инцковог "кривичног дјела" јер је и судија службено лице у институцији власти и запосленик чија висока плата се финансира из јавног буџета.

Људи моји, то што је учинио Валентин Инцко је такав криминал, тиранија и изопаченост, пред којима стаје људски разум. Зато ја у знак протеста против свега тога, протеста против тог криминала Валентина Инцка и криминалаца из ОХР-а који су му припремили одлуку од 23. јула ове године, подносим оставку на моју судијску функцију у Окружном суду у Бањалуци.

Јер послије свега, све је овдје изгубило смисао, па и смисао да се буде судија у оваквој изопаченој творевини каква је БиХ.

Моја оставка је и вид отпора према тиранији ОХР-а, која ће, нажалост, као и све остало насиље охаеризма, временом овдје бити колективно и лицемјерно прихваћена. Али зато ја имам право да као човјек и као судија не будем дио те тираније и колективног лицемјерја.

(Др Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци)

(nezavisne.com)

 

pravda.rs

ОБЈАВЉЕН ГРАЈФОВ ИЗВЕШТАЈ: У Сребреници се није догодио геноцид

2-3 minutes

---

Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. upravo je objavljen u celini na sajtu Komisije koju predvodi izraelski istoričar Gideon Grajf.

Izveštaj, na 1.036 strana, kao i zaključci, objavljeni su na srpskom i engleskom jeziku.

- Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti - stoji, između ostalog, u zaključcima Komisije.

Članovi Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, osim Grajfa, su profesor Valter Manušek iz Austrije, advokat Markus Kolbah - jedan od vodećih advokata u Nemačkoj koji je radio na suđenjima nemačkim nacističkim zločincima, Adarnele Šinaba iz Nigerije, koja je stručnjak za istraživanje zločina, profesor Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svetu na polju forenzičkih istraživanja - jedini srpski predstavnik, zajedno sa profesorom Rodžerom Bajardom, takođe svetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, profesor Juki Osaf iz Japana, koji se bavio sukobom u Srebrenici u poslednjoj dekadi, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, koji je stručnjak za medije i svetski poznat novinar.

Ministar policije prekršio niz zakona pokazivanjem osakaćenih tela. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

 

Курти примењује Хитлерово „коначно решење”

politika.rs

Курти примењује Хитлерово „коначно решење"

5-6 minutes

---

План нацистичког вође Адолфа Хитлера под називом „Коначно решење" (die Endlosung der Judenfrage), пред Други светски рат и током њега, односио се на потпуно искорењивање јеврејске популације. У операцији „Рајнхард" на разне начине је вршено систематско истребљење Јевреја до степена геноцида. Од тог доба коришћење синтагме „коначно решење" значило је злокобну претњу народима који по националним, расним, верским и другим карактеристикама не припадају већинском на одређеној територији да због тога треба да нестану, баш како је то Хитлер чинио својим планом под тим страшним именом.

Званичник Приштине Албин Курти користи синтагму „коначно решење" кад је реч о српском народу на Косову и Метохији. Постоји очигледно његов јасан план за „коначно решење" у односу на српски живаљ на Космету по угледу на вођу нацистичке Немачке и он се понаша у складу с тим. Није, дакле, реч само о реторичким претњама, већ о Куртијевом плану за затирање Срба, што конкретно и чини.

Хитлерово „коначно решење" значило је истребљење јеврејске популације у Немачкој, Куртијево „коначно решење" значи да за српски народ на КиМ нема места. Понавља да „морамо све учинити да коначно решење дође што пре". На терену примењује нацистичке методе. Нацистички вођа помраченог ума протеривао је, хапсио, убијао и застрашивао јеврејско становништво. Уништавао је њихове верске објекте. Поруке мржње биле су исписане на зидовима синагога и других јеврејских објеката. Одузимана им је имовина. Слати су у концентрационе логоре. Нису поштеђени ни деца, ни жене, ни старци. Срби су, сем на северном делу Космета, смештени у гета, али ни у том ограниченом простору не дају им мира. Јер циљ је да нестану, да буду затрти. Такве методе примењује Курти против Срба на Косову и Метохији. Спровођење Куртијевог „коначног решења" је у току.

Од почетка године наши сународници на КиМ нападнути су 75 пута. Демолирају им куће, амбуланте, школе; на зидове ових и других објеката исписују застрашујуће поруке које имају циљ да заплаше Србе и принуде их на одлазак, а да протерани – њих око 200.000 – и не помисле да се врате. Судбина Драгице Гашић, која нема мира у Ђаковици и коју терају из њеног стана у граду у којем је рођена и где је живела, мрља је на лицу Брисела, Вашингтона, Лондона, Берлина.

Не преза се ни од напада на децу. Куртијево „коначно решење" темељи се управо на чињеници да ће се сваки српски родитељ после напада запитати има ли смисла остати на родној груди ако су му деца у сталној опасности. За Србе право и правда не постоје. Разним конструкцијама, лажним сведоцима, измишљотинама, Срби се осуђују.

Нацисти нису у време Хитлера уништавали или ружили сакралне објекте Јевреја. Курти то чини с храмовима Српске православне цркве. Богослужење у Цркви Христа Спаса у Приштини, уз присуство десетак верника, проглашава провокацијом. На храму се исписују поруке мржње и претње баш онакве какве су Јеврејима упућивали нацисти. Појачава се кампања да се црква сруши или претвори у некакав шиптарски музеј. Хапсе се монахиње. Храмове СПЦ Курти проглашава својом културном баштином. Он и његова дружина негирају српски Косовски бој, а бесни су на честитку америчког дипломате Србима за Видовдан. Чују се са званичних места гласови да треба срушити споменик Косовским јунацима на Газиместану. Истовремено, Курти, који мисли да све почиње с њим, одбија да спроведе једину обавезу Приштине – оснивање ЗСО, а за језеро Газиводе рекао је да је то „затворено питање" и додао да је то „коначно решење".

Све ово се дешава пред очима међународне заједнице, али све пролази испод њеног радара. Штавише, неки из ЕУ потпаљују ватру. Немица Виола фон Крамон, изасланица ЕП за КиМ, позвала је Куртија да дође у северни део Косова „јер је то јединствена држава". Иако не скрива да је лобиста Приштине, што је неспојиво с функцијом коју обавља, јер је ЕУ неутрална према дијалогу Београда и Приштине, она злокобно, попут свог земљака из прве половине прошлог века, призива сукобе. Осокољен овим позивом Курти најављује поход на север Космета. „Спремни смо на све", поручује. Берлин и Брисел све то гледају не реагујући. Ћути и Вашингтон.

Председник Вучић је недавно упозорио да имамо посла с неодговорним људима, неразумних, али екстремних схватања. Али, зна се чије је чедо Приштина. Зна се ко је њен родитељ и зашто они не реагују. Или чекају „коначно решење" по рецепту нацистичког вође из прошлог века, сада у лику његовог настављача из Приштине.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац

View article...

Enclosures:

160z120_KURTI.jpg (3 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_07//160z120_KURTI.jpg

 

Jovanović: Kurti politički bombaš postavljen da Srbiju izbaci iz takta

Izvor: N1 Info

Share on Facebook Share on Viber Share on Whatsapp Share on Twitter Share on Email

Nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović izjavio je za Kosovo onlajn da je kosovski premijer Aljbin Kurti, kao i svi njegovi prethodnici, postavljen od strane zapadnih sila, pre svega SAD i Nemačke, da bi na Srbiju izvršio dodatni pritisak radi odricanja od principijelnog stava i priznanja nezavisnosti Kosova.

Jovanović ističe da Aljbin Kurti nema razloga da se ustručava, kao neki od njegovih prethodnika, jer za sobom nema terorističku prošlost, i da je postavljen kao politički bombaš kako bi učinio sve da izbaci Srbiju iz takta, pa čak i kada su u pitanju bezbednosni izazovi.

„Kurti je postavljen, kao i njegovi prethodnici, samo da bi izvršio dodatni pritisak na Srbiju, da izađe iz svog principijelnog stava i krene ka novoj realnosti – priznanju nezavisnosti Kosova. Ovo nije jedina vrsta pritiska koji se vrši na Srbiju, istovremeno se vrše i diplomatski, psihološki, socijalni pritisci da bi pogurali Srbiju ka novoj stvarnosti prihvatanja kosovske nezavisnosti. Pitanje je koliko je taj cilj ostvariv, ali se Albanci stalno koriste kao isturena provokativna linija našeg neprekidnog uznemiravanja i izvođenja iz takta“, kaže Jovanović.

Po njegovim rečima, pritisci na Srbiju od strane zapada će se pojačavati, kako sa strane Kosova tako i u unutrašnjoj sferi, jer više nema vremena za čekanje – zapad hoće da ojača svoj uticaj na Balkan, smanjujući uticaj Rusije i Kine.

„Zapad ima hitnu potrebu da svoj uticaj na Balkanu reafirmise u odnosu na Kinu i Rusiju, pre svega govorimo o jednoj vrsti trgovinskog i ekonomskog rata velikih sila. U tom smislu će hteti da što pre završe sa otporom Srbije čija je bitna odlika državne i poltičke misli oduvek bila da želi da ostane nezavisna, svoj na svome. Zato je potrebno da se Srbija proglasi glavnim krivcem za ratove na Balkanu i agresorom i da istakne beli zastavu, da više nikada ne bi moga da se podigne. Zapad je još krajem hladnog rata proglasio da im cilj uticaj u regionu Balkana. Oni su verovali da mogu da potkupe Srbiju, da je slome ili privuku povoljnim ponudama kao što je članstvo u EU. Sada se ceo taj proces odugovalči i ne teče prema njihovom očekivanju.  Ostaje da se vidi i hoće li se druge velike sile, pre svega Rusija i Kina, ali i Turska i arapske zemlje tako lako odreći svog uticaja u regionu“, kaže Jovanović.

Po njegovim rečima, postoje oslonci moći koji usporavaju imperijalnu moć SAD, a Srbija je u poslednjoj deceniji ekonomski, društveno, psihološki i vojno stala na noge, što će joj pružiti šansu da odoli pritiscima.

https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/jovanovic-kurti-politicki-bombas-postavljen-da-srbiju-izbaci-iz-takta-20-7-2021