Ali Demirdas - Povratak francusko-britanskog rivalstva

standard.rs

Ali Demirdas - Povratak francusko-britanskog rivalstva - Novi Standard

Ali Demirdas

8-10 minutes

---

Napuštanjem EU, Velika Britanija se vraća tradicionalnoj politici obuzdavanja evropskih sila, a posebno mesto u toj strategiji zauzima Francuska. Čini se da London sabotira poteze Pariza gde god može

„To je nož u leđa. Sa Australijom smo izgradili odnos poverenja, i to poverenje je iznevereno“, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan nakon što je Australija iznenada otkazala ugovor o nabavci podmornica vredan 66 milijardi dolara. Razjareni Pariz je na to reagovao povlačenjem svojih ambasadora iz Kanbere i Vašingtona – što se dogodilo prvi put u istoriji dugogodišnjeg savezništva između Francuske i Sjedinjenih Država, koje datira još iz 1778. godine.

Neki tvrde da je odluka o favorizovanju američkih nuklernih podmornica delimično doneta zbog percepcije da bi francuske podmornice na dizel pogon na dugim relacijama od Australije do potencijalnih konfliktnih zona u azijskom regionu morale da provode vreme krstareći po površini (gde su najugroženije) i koristeći motore na dizel gorivo dok pune baterije. Drugi tvrde da su ogromni troškovi, kašnjenja prilikom isporuke i zabrinutosti oko klauzule o korišćenju lokalnih izvođača radova naveli australijsku vladu da na kraju raskine ugovor sa Francuskom. Iako to mogu biti faktori koji doprinose „sagi o podmornicama“, izostavlja se veoma važan faktor: težnja Londona da se nakon Bregzita umeša u nadmetanje velikih sila koje ubrzano preoblikuje globalni geopolitički poredak. Na kraju krajeva, britanski premijer Boris Džonson promovisao je odlazak Britanije iz Evropske unije kao priliku da zemlja postigne strateške dogovore na globalnom nivou koje neće sputavati članstvo u Uniji.

U tom pogledu, Velika Britanija pokušava da ostvari tri cilja: sprečavanje evropske sile da se uzdigne kao izazivač Londona, sprečavanje Rusije da dominira istočnim Mediteranom i sprečavanje Kine da kontroliše indo-pacifičke trgovinske puteve koji su vitalni za britanski ekonomski prosperitet. Nije iznenađujuće što su ta tri stuba isprepletana i što to uključuje borbu za moć između Londona i Pariza.

Sukob u Mediteranu

Francusko-britansko rivalstvo najvidljivije je u istočnom Mediteranu. London je preduzeo svaki mogući korak kako bi potkopao nacionalni interes Pariza, naročito u Libiji, čime je oslabio izglede Francuske da postane dominantna sila u Evropskoj uniji u odsustvu Velike Britanije. S tim u vezi, Britanci su se svrstali na stranu Turske, francuskog arhineprijatelja u Libiji i istočnom Mediteranu. Francuska zato nije oklevala da nervira Britance sprovodeći politiku zbližavanja s Rusima u Libiji.

Britanski saveznik u EU nakon Bregzita je Malta. Malta, jedna od dve članice Britanskog Komonvelta koje su istvoremeno i članice Evropske unije (druga je Kipar), bila je posrednik u pregovorima oko Bregzita i usputna luka za patrolne brodove Kraljevske mornarice u tranzitu do i iz Zaliva, Afričkog roga i Indo-Pacifika. Upravo je Malta u maju 2020. godine uložila veto na finansiranje Operacije IRINI, pomorske misije EU koja je imala zadatak da sprovede embargo na oružje u Libiji, naročito na ono oružje koje je Turska nameravala da dostavi svom igraču, Vladi nacionalnog jedinstva (GNA) koja se bori protiv trupa libijskog generala Kalife Haftara kojeg podržava Francuska.

Malta je takođe bila među pet zemalja (ostale su Nemačka, Španija, Italija i Mađarska) koje su blokirale francusko-grčku rezoluciju EU koja bi uvela embargo na oružje Turskoj zbog politike Ankare prema Kipru i bušenja u istočnom Mediteranu. Štaviše, u pokušaju da se suprotstavi rastućem uticaju Turske u regionu, Francuska je stala uz kiparske Grke, a u avgustu 2020. otišla je toliko daleko da je poslala fregate u kiparske vode i razmestila borbene avione tipa Rafal na grčkom ostrvu Krit.

Zastave Malte i Velike Britanije (Foto: Lawrence Marsh on Unsplash)

Ipak, Džonson je pozvao grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i zatražio od njega da se založi za diplomatsko rešenje, indirektno podržavajući tursku „diplomatiju topovnjača“. Dok Francuska vidi rastući uticaj Turske u Siriji kao pretnju i osuđuje turske upade u Siriju, London je pružio podršku Ankari, navodeći pravo Turske na samoodbranu. Dok je Makron ugošćavao predstavnike Narodnih zaštitnih jedinica sirijskih Kurda (YPG) u Jelisejskoj palati, što je izazvalo bes Turske, London je saopštio da su YPG deo Radničke partije Kurdistana (PKK), koju mnoge NATO članice smatraju terorističkom organizacijom.

Iako su francuski interesi bili povređeni u Libiji, Siriji i na Zakavkazju, London je nastavio da snabdeva turske dronove neophodnom tehnologijom u vreme kada su američke i kanadske firme uvele embargo na oružje Turskoj. Najznačajnija stvar desila se maja 2020. godine kada su turski dronovi i sistemi protivvazdušne odbrane pomogli Vladi nacionalnog jedinstva koju podržava Turska da preuzme gotovo celokupnu zapadnu Libiju od Haftarovih snaga.

Evropa pre 1939.

Francusko-britansko rivalstvo rasplamsalo se i na Lamanšu. U maju 2021. godine, Džonson nije oklevao da pošalje dva patrolna čamca Kraljevske mornarice da zaštite Džersi (najveće ostrvo u kanalu) iz straha od blokade francuskih ribarskih brodova u eksalaciji oko spora zbog pristupa ostrvskim vodama nakon Bregzita. Francuska je uzvratila blokiranjem dogovora o finansijskim uslugama nakon Bregzita između EU i VB sve dok Džonsonova vlada ne garantuje ribarima fer pristup britanskim vodama. Portparol francuske vlade Gabrijel Atal nije porekao da je Pariz držao dogvovor u finansijskom sektoru kao polugu u sporu oko ribolova.

Napuštanjem Evropske unije, London je strgnuo „sputavajući jaram“ s vrata, što mu je omogućilo ulazak u nadmetanje velikih sila koje se ubrazno zaoštrava. Ovo nadmetanje za Veliku Britaniju podrazumeva sprečavanje uzdizanja bilo koje kontinentalne evropske sile, posebno Francuske. Čini se da London sabotira poteze Francuske gde god može. Rastući tursko-britanski odnosi, na primer, ne samo da olakšavaju sposobnost Londona da projektuje moć duboko u Kavkaz i centralnu Aziju, već takođe pomaže Britancima da potkopaju percipirane interese Francuske koji su u velikoj suprotnosti sa interesima Turaka.

Ne bi trebalo da iznenađuje što je odluka Australije da odustane od dogovora o podmornicama sa Francuskom usledila nekoliko sati nakon objave da su Sjedinjene Države, Velika Britanija i Australija formirale bezbednosni pakt (AUKUS) kako bi se suprotstavile Kini u Pacifiku. Mark Leonard, direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, rekao je da je „podmornički spor simptom toksičnog zaokreta u britansko-francuskim odnosima u proteklih nekoliko godina“. Sve više nemoćan u istočnom Mediteranu, podsaharskoj Africi i Sahelu, Pariz će verovatno preduzeti korake da povrati svoj povređeni ponos, sa teškim posledicama.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Foto: Ludovic Marin/AFP via Getty Images)

Francuzi su već dovodili u pitanje svrhu članstva u NATO, a pitanje podmornica dalo im je konkretan razlog da preispitaju mesto Francuske u transatlantskoj Alijansi, baš kao što je Pariz to učinio 1966. godine. Pošto se već zbližila sa Rusijom u istočnom Mediteranu, od Francuske bi trebalo očekivati da poveća stepen bliskosti sa Moskvom, što je i više nego dovoljno da se nanese šteta temeljima NATO pakta, što izaziva zabrinutost Poljske, baltičkih držva, Ukrajine i Gruzije.

Uzevši u obzir njegove sumorne rezultate u predizbornim anketama protiv svog političkog rivala, populiste Marin le Pen, koja je blisko povezana sa Vladimirom Putinom, Emanuel Markon bi mogao pribeći preduzimanju drastičnih koraka u spoljnoj politici.

Evropa sve više podseća na ono što je bila pre 1939. godine. Da li će AUKUS izazvati širi sukob u Evroaziji – ostaje da se vidi.

Ali Demirdas je doktor političkih nauka sa Univerziteta u Južnoj Karolini, Fulbrajtov stipendista i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Čarlstonu od 2011. do 2018. godine

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

Naslovna fotografija: Thierry Chesnot/Getty Images

Izvor The National Interest

BONUS VIDEO:

 

Siniša Ljepojević - Evropa nakon avganistana

standard.rs

Siniša Ljepojević - Evropa nakon avganistana - Novi Standard

Siniša Ljepojević

8-10 minutes

---

Evropa bespovratno tone u globalnu beznačajnost. Pokušaće, međutim, da privid svog značaja i moći održava preko zemalja koje bi htele da budu članice EU, i to pre svega na tzv. Zapadnom Balkanu

Avganistanski debakl Amerike i NATO saveznika nije doneo samo geostrateška pomeranja u Evroaziji nego i na globalnom nivou, a među najvećim žrtvama tih promena bi mogli biti Evropa i zapadni saveznici. Amerika, koja je kao okupaciona sila od Drugog svetskog rata praktično zagospodarila Zapadnom Evropom i kasnijom Evropskom unijom (EU), pomera svoje geostrateško težište ka indopacifičkom području i Južnoj Americi, a Evropu politički i strateški napušta jer ona u novom globalnom ambijentu za Vašington gubi značaj. Tako se Evropa našla pred istorijskim izazovom za koji, očigledno, nije spremna.

Već nekoliko godina, doduše, Vašington nagoveštava pomeranje svog geostrateškog interesovanja uz jasnu poruku da u tim pomeranjima Evropa više nije dovoljno važna, ali u evropskim prestonicama sve to se pripisivalo neobičnoj ličnosti bivšeg predsednika Donalda Trampa, a ne novoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Evropski lideri oslonili su se na medijsku propagandu i izjave političara, a ovde nije reč o nečijoj želji nego o procesu koji diktiraju logika globalnih promena, kriza i panika gubitnika u tim promenama.

Onda se desilo povlačenje iz Avganistana i Amerika je u tom haosu potpuno ignorisala sve evropske saveznike, nije postojala nikakva koordinacija u povlačenju, i Evropljani su bili prepušteni sami sebi iako su u Avganistan došli na američki zahtev.

Začarani krug nemoći

Poniženje i šok potiskivani su nekolicinom oštrih izjava i obećanja da „američko-evropsku vezu ne može ništa raskinuti“. Ništa nije pomoglo i ponovo se desio šok – Amerika i Britanija, nezavisno od NATO, sklapaju novi antikineski odbrambeni savez sa Australijom (AUKUS). I taj, navodno novi, blok je samo politički manevar, pokriće, jer odavno postoji bezbednosni savez između Amerike, Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda poznat kao „Ešalon“, a u novije vreme kao „Pet očiju“.

Prvi potez je bio da Australija otkaže ugovor sa Francuskom o kupovini 12 podmornica Barakuda i kupi osam nuklearnih podmornica ili od Amerike ili od Britanije, verovatno od Amerike. Francuska je oštećena ne samo za 56 milijardi evra, koliko je vredan taj ugovor, nego i za još dodatnih preko 30 milijardi za održavanje i opremu. Dugo Francuska ali i Evropa nisu doživele takvo poniženje. U Parizu kažu da je to „nož u leđa“. Na neki način i jeste, ali u osnovi ne bi trebalo da bude iznenađenje. Jer, ovo nije prvi put. Pre nekoliko godina Amerika je prisilila Francusku da otkaže prodaju vojnih brodova Rusiji. Tad je Francuska bila današnja Australija.

Slučaj sa podmornicama, pored političko-ekonomskog nasilja, nije samo poruka da su američki planovi bazirani u Indopacifiku, tačnije protiv Kine, nego i evropskim dojučerašnjim saveznicima da oni više nisu bitni. Čak i Velika Britanija. Od bučno najavljivanog ugovora o slobodnoj trgovini još uvek, na primer, nema ništa i neće ga ni biti u dogledno vreme. Amerika nije zainteresovana. Britanija jeste deo novog saveza sa Australijom, ali pre svega zbog formalnih razloga jer je Australija još uvek britanski dominion.

Amerika ipak neće sasvim da napusti Evropu; njen cilj je da eliminiše ono što je bila Zapadna Evropa, ali će da ostane i te kako prisutna u Istočnoj Evropi, zemljama koje su, iako članice EU, daleko bliže Americi nego Evropi. Te zemlje će biti američki živi zid protiv Rusije, ali i instrument pritiska i ponižavanja drugih zemalja, pre svega Nemačke. Jer, to nije živi zid između Amerike i Rusije nego između Zapadne Evrope, iznad svega Nemačke i Francuske, i Ruske Federacije. Tako će Evropa postati duboko podeljena i iznutra razjedana animozitetima.

Pocepana zastava Evropske unije (Foto: moritz320 from Pixabay)

U takvom ambijentu, šta je onda sudbina Evropske unije? Ona je svakako neizvesna. Amerika je stvorila evropsku integraciju kao svoj geopolitički i instrument ekonomske lojalnosti, što znači da bez Amerike nema ni Evropske unije. Ali, malo je verovatno da će EU u formalnom smislu nestati u skorije vreme. Ona već ne funkcioniše, ali će dugo još da ostane jer njene članice jednostavno nisu spremne da se suoče sa realnošću i da iskorače iz začaranog kruga sopstvene nemoći.

Uz to, finansijski sistem EU potpuno kontroliše Amerika i bez Vašingtona i njujorškog Volstrita evropske finansije bi doživele potpuni slom. Tako da će lideri EU i dalje nastaviti sa održavanjem privida postojanja integracije i kupovati političke dane povremenim izlivima besa i izjavama da integraciju treba reformisati kako bi odgovorila „modernim izazovima“, izgradnjom „strateške autonomije“. Sve to su u osnovi besmislice. Kako reče Jesenjin, „izgorelo niko ne zapali“.

„Nova evropska normalnost“

Evropski lideri se nadaju da će NATO spasiti evroatlantsko savezništvo. NATO praktično više nije u funkciji mada će još da postoji. Ali, šta ako se pojavi neka nova „Australija“? Kao u slučaju francuskih podmornica, naredna američka kazna bi mogla da stigne za neku drugu prodaju vojne opreme i oružja. Evropa, posebno Francuska, ima veoma razvijenu vojnu industriju i zavisi od njenog izvoza, a ne od NATO koji više od 80 odsto opreme kupuje od američkih proizvođača. Evropski lideri sve češće govore i o stvaranju neke vrste evropske armije, evropskih oružanih snaga. To je, doduše, stara ideja, ali nikako da se realizuje. Ni sada nije realno da EU formira svoje oružane snage. I, konačno, zašto bi EU uopšte imala svoju vojsku?

Posebno težak problem za Evropu biće saradnja sa Rusijom i Kinom. Rusija je najveći energetski partner i zahvaljujući posebnim ugovorima mnoge zemlje, pre svega Nemačka i Mađarska, imaju relativno jeftinu energiju. Više od toga, u strateškom smislu, Evropa bez Rusije teško može da sačuva sebe i svoju važnost. Bez Rusije Evropa je samo Azijsko poluostrvo, što je u starim geografskim kartama i bila. Nadalje, trgovinska i tehnološka saradnja sa Kinom je uslov bez kojeg nema daljeg privrednog razvoja. Na primer, Kina je daleko najveći trgovinski partner Nemačke. A Amerika planira dalje zaoštravanje sa tim zemljama i ucenjivaće evropske zemlje da slede tu njenu politiku. Uglavnom će to raditi preko institucija EU i briselske birokratije koja je, u osnovi, američki agent uticaja.

Evropi zaista nije lako, ali problem je što se ne vidi njen kapacitet da se odupre i iskorači. Ona nema snage da konačno završi Drugi svetski rat i istrgne se iz okupacionog statusa. Pokušaće, međutim, da privid svog značaja i moći održava preko zemalja koje bi htele da budu članice EU, i to pre svega na takozvanom Zapadnom Balkanu. Očigledno je da o tome najviše razmišlja Nemačka.

To su istorijska pomeranja koja zbog svoje dubine obično uzimaju dosta vremena, ali sve je i počelo mnogo ranije – još od raspada bivše Jugoslavije i bombardovanja Srbije. Sada je došlo vreme kada se sve mnogo brže dešava, jer je akumulacija zla postala nepodnošljiva, i čak neočekivano brzo, što onda ostavlja ogromne razvaline i „bespuća istorije“. Evropa je, međutim, nespremna za takav razvoj događaja. I prepuštena je iznenađenjima koja će u birokratskim saopštenjima biti kvalifikovana kao „nedopustiva“. Ali, ako neka zemlja smogne snage da iskorači i okrene se svojim interesima onda će Amerika preduzeti oštre kazne iako Vašington nema interesa za Evropu. Ipak će, međutim, to da uradi radi održavanja privida svoje moći. I to je svima jasno.

Zastave Evropske unije i Sjedinjenih Država (Foto: Kenzo Tribouillard/AFP via Getty Images)

To je „nova evropska normalnost“ i teško će se Evropa izvući iz nje. Drugim rečima, mučenje i neizvesnost biće nastavljeni, i u tom procesu Evropa će sve više da tone u krizu i beznačajnost na globalnom nivou.

Siniša Ljepojević je dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: USA-Reiseblogger from Pixabay

Izvor Novi Standard

BONUS VIDEO:

 

Русија: Америчке биолошке лабораторије прете здрављу милионима људи

14:00 21.09.2021

 

© Flickr / Maryland National Guard

Пратите нас

Америчке биолошке лабораторије по целом свету носе реалну опасност по здравље десетине милиона људи, уверен је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

„Запад брине о људским правима, а у реалности их масовно нарушава. Америчке лабораторије које се налазе по целом свету прете здрављу десетинама милиона људи и нарушавају људска права", рекао је Патрушев за руски лист „Аргументи и факти".

Он је напоменуо да осим очувања здравља, на основна људска права се односи и једнакост пред правосуђем, право на слободу, достојанство личности и остало.

„И у САД постоје неслагања, многи људи су лишени квалитетне медицинске помоћи и представници свих раса и нација не могу да рачунају на правичну одлуку судија и полиције", додао је Патрушев.

Патрушев сматра да је слична ситуација и у Европи. На пример, у Балтичким земљама се спроводи политика апартхејда према становницима који говори руским језиком. Људи годинама живе без држављанства и немају никаква права. У суседној Украјини се редовно примењују дискриминаторски закони о руском језику и његовим носиоцима, а Европа и САД им гледају кроз прсте, навео је Патрушев.

Патрушев је у априлу ове године у интервјуу руском листу „Комерсант" указао да у свету, посебно дуж граница Русије и Кине, „као квасац" расту нове америчке биолошке лабораторије. Има разлога да се верује да се тамо прави биолошко оружје, рекао је Патрушев.

 

https://rs.sputniknews.com/20210921/rusija-americke-bioloske-laboratorije-prete-zdravlju-milionima-ljudi-1130015641.html

АНАЛИЗА ФБИ О КЛАНОВИМА СА БАЛКАНА

politika.rs

Спретни и убачени у демократске институције

У анализи америчког ФБИ припадници криминалних група у Србији и региону оцењени као спретни и инфилтрирани у нове демократске институције

Александар Бојовић

6-8 minutes

---

 Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) уврстио је кланове са Балкана на списак организованих криминалних група од посебног значаја.

То се може видети на званичном сајту ФБИ, у одељку „Транснационални организовани криминал" где се наводи да су кланови са Балкана политички и финансијски мотивисане групе које потичу из Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Србије, Косова (ФБИ је Косово означио као посебну државу на Балкану, прим. аут.), Црне Горе, Бугарске, Грчке и Румуније.

Ове организоване криминалне групе наносе значајну финансијску штету Сједињеним Америчким Државама сваке године, пише се на сајту.

„За разлику од традиционалних организованих криминалних група, чини се да балканске не делују по традиционалној хијерархији, већ око етничких удружења и пријатељских веза. Балканске групе спретне су у усвајању нових технологија, повећавајући на тај начин способност да прошире своју базу криминалног тржишта кроз сајбер преваре", наводи амерички Федерални истражни биро.

Кланови са Балкана баве се многобројним криминалним активностима, истиче ФБИ и додаје да су то најчешће преваре са пасошима и уређајима из система обезбеђења, крађе, преваре у здравству, преваре са некретнинама и осигурањима, прање новца, трговина дрогом, кријумчарење људи, проституција и изнуда.

„Организовани криминал на Балкану има своје корене у традиционалним клановским структурама. У овим углавном руралним земљама, људи су се организовали у кланове са великим породичним везама ради заштите и узајамне помоћи. Почевши од 15. века, односи кланова деловали су под кануном, или кодом, који цени лојалност и бесу, или тајност. Сваки клан се учврстио на одређеним територијама и контролисао је све активности на тој територији. Заштита активности и интереса често је доводила до насиља међу клановима. Елементи својствени структури група пружили су савршену окосницу за оно што се сматра савременим балканским организованим криминалом", наводи се на сајту ФБИ.

Из америчког Федералног истражног бироа сматрају да је дугогодишња комунистичка владавина довела до активности на црном тржишту на Балкану, али је утицај ових активности био ограничен на регион. Када се комунизам срушио крајем 1980-их и почетком 1990-их, то је довело до ширења активности организованог криминала на Балкану.

Криминална тржишта једном затворена за балканске групе одједном су се отворила, што је довело до стварања међународне мреже.

„На Балкану су се организоване криминалне групе сада инфилтрирале у нове демократске институције, додатно проширујући могућности зараде", пише у презентацији.

ФБИ наводи да је посвећен елиминацији транснационалних организованих криминалних група које представљају највећу претњу националној и економској сигурности САД. Биро не крије да у овој борби највише гледа своје интересе.

Из ФБИ признају и да та борба није лака и да чак и ако се уклоне кључни појединци у организацији кланова са Балкана, дубина и финансијска снага организације често дозвољавају њен наставак, па ФБИ циља на читаве организације одговорне за разне криминалне активности.

Биро се у свом раду ослања на искуство, обуку и стручност својих агената, своја партнерства у оквиру обавештајних служби и на присуство агената ФБИ у целом свету.

ФБИ је партнер српске полиције и правосуђа у међународним операцијама против организованог криминала, посебно оних у којима се користи шифрована комуникација за прикривање кривичних дела. Недавно је приликом заједничке сарадње изведена акција позната као Тројански штит/Зелени сигнал, и како у ФБИ истичу, то је једна од највећих и најсавршенијих полицијских операција икада спроведених у борби против кланова. Почевши од 7. јуна изведен је низ обимних акција на територији више земаља света, када је ухапшено на стотине особа.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Ентони Годфри тада је истакао да та операција јасно показује да је све јаче партнерство између српских служби и ФБИ.

Стручњак за безбедност Дарко Oбрадовић каже за „Политику" да сарадња Србије и САД у борби против транснационалних организованих криминалних група представља добар основ за унапређење целокупних међудржавних односа.

„Кроз такву сарадњу и тренинге подижу се оперативни капацитети, али и међународни углед Србије. Изазови као што су међународни шверц наркотика и тероризам намећу потребу такве сарадње", закључује Обрадовић.

Састанак после кога је смењена Дијана Хркаловић

Половином маја 2019. тадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић састао са у Вашингтону са директором ФБИ Кристофером Врејом. Чини се да је у медијима ова веома важна посета тада прошла незапажено. Стефановић се осим са првим човеком ФБИ тада састао и са највишим функционером ДЕА Утамом Дилоном као и са државним секретаром за унутрашње послове САД Кевином Мекалиненом. Како је саопштено, челник ФБИ је похвалио сарадњу са МУП-ом Србије и истакао да она даје добре резултате у заједничкој борби против организованог криминала. На састанку се разговарало и о могућностима за заједничку обуку и будућу сарадњу Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП-а Србије и Тима за спасавање ФБИ.

У разговору Стефановића и првог човека ДЕА је истакнуто да је борба против нарко-трафикинга велики изазов, не само за Србију и САД, већ и за многе друге државе. Због тога је, како су истакли, важно утврдити конкретне кораке будуће сарадње српских и америчких служби ради још веће ефикасности у хапшењу криминалаца.

Да ли је можда реч о случајности, али десетак дана након ове посете, Небојша Стефановић је захвалио својој сарадници, контроверзној Дијани Хркаловић која је до тада обављала функцију државног секретара МУП-а Србије. Она је напустила ову веома важну функцију, а у саопштењу МУП-а је наведено да се на то одлучила због других обавеза које ће преузети у наредном периоду.

Актуелни министар полиције Александар Вулин за сада се није званично састајао са људима из ФБИ.

Од Африке до Коза Ностре

Осим група са Балкана, као кланови од посебног значаја у овој презентацији су истакнуте и поједине организоване криминалне групе из Африке, Азије, са Блиског Истока, из држава бившег Совјетског Савеза, Италије (Коза Ностра, Камора, Ндрангета, Сакра Корона Унита), многи кланови земаља Јужне Америке.

View article...

Enclosures:

160z120_fbi-foto-sajt-fbi.jpg (9 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_09//160z120_fbi-foto-sajt-fbi.jpg

 

novosti.rs

General Hodžis priznao: Za NATO je SPC glavna pretnja za dovršavanje posla na Balkanu!

5-6 minutes

---

Da je SPC trn u oku NATO planerima znalo se i pre, ali čini se da je ovo ipak jedan od retkih izleta, kada je neko od visoko pozicioniranih vojnika SAD

Ben Hodžis/Foto: Tanjug

General potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, kazao je u nedavnom intervjuu za „Glas Amerike“ da Srbiji i zemljama regiona „treba pružiti podršku i zaštitu od pritiska Rusije“, pri čemu je SPC označio kao glavnu pretnju za dovršavanje posla na Balkanu.

Američki general je, između ostalog, ukazao da bi, po pitanju rešavanja problema Kosova, Srbiji „trebalo pomoći da se odupre pritiscima pravoslavne crkve vezane za Rusiju“.

Da je SPC trn u oku NATO planerima znalo se i pre, ali čini se da je ovo ipak jedan od retkih izleta, kada je neko od visoko pozicioniranih vojnika SAD neuvijeno označio pravoslavnu crkvu kao ključnu smetnju za preoblikovanje mape regiona po atlantističkom modelu.

Naravno, glavna „krivica“ SPC su njeni tradicionalno dobri i prijateljski odnosi sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC), pa se Crkva sada u očima Zapada percipira kao glavni kanal ruskog uticaja.

Kao deo šire strategije obračuna Zapada sa pravoslavljem, upravo u tom ključu mogu se tumačiti i progon SPC iz Severne Makedonije, ali i najnovije pojačane tenzije i pritisak na eparhije SPC u Crnoj Gori. Što se potonjeg tiče, utisak je da nagla ideja predsednika Crne Gore Mila Đukanovića o hitnosti obračuna sa SPC nije potekla iz njegove glave, već da je u pitanju samo fragment ukupne politike NATO u regionu, u njegovom sukobu sa pravoslavljem.

Po oceni analitičara i publiciste Vojina Grubača, izjava bivšeg glavnokomandujućeg kopnenih snaga SAD u Evropi, general-pukovnika Frenklina Rodžersa, o neophodnosti da Alijansa „pomogne“ Srbiji u obračunu sa sopstvenom Crkvom je, pre svega – „skandalozna“.

– Ona jasno pokazuje da SAD i NATO u Srpskoj pravoslavnoj crkvi vide pretnju i problem, pa i glavnog neprijatelja za dovršavanje svoga anticivilizacijskog projekta drobljenja i razaranja pravoslavnih naroda na Balkanu. Nažalost, ova izjava je i upozoravajuća, jer svedoči da je možda već oblikovan neki novi NATO program, sa koncepcijom udara na pravoslavne narode, i to ne samo na Balkanu – kaže Grubač.

On dodaje da ovo nije ništa novo, te da se slično dešava u Ukrajini i Gruziji, a to je sve kasnije poslužilo i kao obrazac i formula za poznata antipravoslavna dešavanja u Crnoj Gori.

– Izjava generala Rodžersa je apsolutna potvrda da je ucenjeni crnogorski režim od NATO funkcionera dobio naredbu da po svaku cenu krene protiv Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, odnosno, protiv 99 odsto pravoslavnih vjernika, Srba i Crnogoraca, koji je sačinjavaju. Razlog takvog antipravoslavnog projekta NATO nije samo u viševekovnim vezama sa ruskom crkvom, već i u paničnom strahu Zapada od Rusije, koja je dobila trku u naoružanju – smatra Grubač.

Sagovornik je, ipak, mišljenja da nema previše mesta za paniku, te da se otvorena poruka visokih zvaničnika Alijase – da u pravoslavlju vide problem, može tumačiti i kao indikator uznemirenosti zapadnih elita.

– Zapad i NATO ne shvataju da se silom oružja ne može boriti protiv metafizike, te da im je ta pretpostavljena bitka protiv pravoslavnih zemalja i pravoslavlja unapred izgubljena, kao uostalom i protiv svih religija koje su do sada napadali, a najviše su do sada, to znamo – napadali zemlje islamske religije – kaže Grubač.

On, stoga, predviđa da će antipravoslavni i antireligijski koncept Zapada, koji je po mnogim pokazateljima već doživeo težak poraz u Ukrajini, isti takav poraz doživeti i u Gruziji i Crnoj Gori, kao i na čitavom Balkanu.

– Posle svega, Zapad će morati konstatovati konačni rezultat te priče, a to je – da su bez ikakvog valjanog i zdravorazumskog razloga stvorili nove neprijatelje u pravoslavnim narodima, i to isljučivo svojim anticivilizacijskim potezima – zaključuje Grubač.

 

Zečević: Merkel odškrinula vrata konceptu da se put Srbije ka EU ne vezuje za dijalog sa Kosovom

kosovo-online.com

Zečević: Merkel odškrinula vrata konceptu da se put Srbije ka EU ne vezuje za dijalog sa Kosovom - Kosovo Online

3-4 minutes

---

Nemačka kancelarka Angela Merkel u Beogradu je odškrinula vrata koncepciji, koja je odavno trebalo da zaživi u Evropskoj uniji, a to je da se proces otvaranja poglavlja u pregovorima Srbije sa EU o članstvu ne vezuje usko za dijalog sa Kosovom koji blokiraju Albanci, kaže za Kosovo onlajn profesor Slobodan Zečević, sa Instituta za Evropske studije u Beogradu.

Zečević podseća da Albanci govore da neće da ispune Briselski sporazum, da neće da osnuju Zajednicu srpskih opština, da žele promene u sporazumu CEFTA i da neće da potpišu sporazum o Otvorenom Balkanu, što ih čini vrlo nepouzdanim partnerom kada je reč o pregovorima o Kosovu i da Srbija i EU više nemaju vremena da čekaju.

“Merkel je rekla  - čak i u EU nema saglasnosti oko Kosova, to će se rešavati na kraju, hajde da završimo sve ostalo. Zbog toga mislim da treba produbiti priču o dva procesa - o Kosovu i o pristupanju Srbije EU kao dva paralelna koloseka u smislu da bi Srbija mogla brže da ide u procesu pristupanja iako pregovori sa Albancima ne napreduju. Zašto bi se Srbija odricala od članstva u EU, a EU od svog geostrateškog interesa da primi Srbiju ako problem oko Kosova nije incidentan, nema rata, već je reč o pregovorima koji mogu da traju godinama?, kaže Zečević, koji je mišljenja da bi u dogledno vreme na problem Kosova mogao da se primeni kiparski model, gde je Kipar član EU a pravila EU se ne odnose na deo u kome žive kiparski Turci.

Ovakav scenario bi, kako smatra, povoljno uticao na dijalog sa Kosovom, jer kada Albanci budu shvatili da ne mogu da ucenjuju Srbiju na taj način, imali bi drugačiji stav prema procesu dijaloga sa Srbijom.

“To bi za njih bila opomena da ne mogu da uslovljavaju nikoga, ni EU, ni nas. Ako ostanu u svom zatvorenom svetu i vide da Srbija napreduje, a oni ne, postaviće sebi neka pitanja. Ovako, oni misle da su uspešniji što su ekstremniji, a trebalo bi da im se pokaže da je obrnuto”, kaže Zečević.

Povodom izjave predstavnika EU Miroslava Lajčaka za dijalog Beograda i Prištine da je sadržaj konačnog sporazuma “stvar pregovarača”, ali i da sporazum "treba da rezultira međunarodnim priznanjem Kosova i punom kontrolom nad celom teritorijom Kosova", Zečević konstatuje da je Lajčak bio kontradiktoran.

"Prvo je rekao da dve strane treba da se dogovore, što znači da obe budu zadovoljne, a posle je rekao da kosovski Albanci treba da dobiju ono što oni traže. Šta je tu kompromis? Nema ga", kaže naš sagovornik.

On smatra da je Lajčak ovom izjavom izašao iz svog mandata jer ni unutar EU nema saglasnosti oko priznavanja Kosova.

"Po meni kompromis treba da se traži mimo priznavanja Kosova, a to što je Lajčak pomenuo kontrolu nad celim Kosovom, šta znači, da će se Srbi iseliti sa Kosova? U suštini ni on koji vodi pregovore, ni sama EU nemaju kapacitet da nametnu rešenje. Svaka priča o nametanju je problematična jer čak i da postoji jedinstvo unutar EU, potrebna je saglasnost Srbije, kao i Rusije i Kine, odnosno polovine sveta koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Ako Srbija nije zadovoljna rešenjem, onda nema kompromisa”, zaključuje Zečević.    

 

Лавров: Америка поткопава православље у свету

politika.rs

Лавров: Америка поткопава православље у свету

2 minutes

---

МОСКВА – Сједињене америчке државе стоје иза циља неканонске Православне цркве Украјине да одузме имовину Московској партријаршији, а сличан сценарио за стварање самосталних цркава постоји у Белорусији и Црној Гори, изјавио је данас министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

Према његовим речима, главни циљ неканонске Православне цркве Украјине је одузимање имовине Московске патријаршије и иза тога стоје Америка.

„Колико су озбиљне изјаве да су Американци посвећени циљу да поткопају православље у свету? Ми то знамо, а они то не крију", рекао је Лавров на 25. форуму савременог новинарства „Сва Русија 2021", пренела је агенција РИА Новости.

Он је подсетио да је за време мандата Доналда Трампа, амерички председник имао специјалног изасланика за слободу вероисповести, који је активно радио на томе да цариградски патријарх Вартоломеј да томос (црквени акт признања) расколницима у Украјини - чиме је и формирана неканонска православна црква у Украјини.

„Сада је главна брига да се од канонске УПЦ - Московске патријаршије узму имовина, цркве и парохије", истакао је Лавров.

Према његовим речима, цариградски патријарх Вартоломеј директно зависи од САД. Лавров је истакао да је сличан сценарио за стварање самосталних цркава постоји у Белорусији и Црној Гори.

View article...

Enclosures:

160z120_25da6dfe-613ba8758b7cf.jpg (7 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2021_09//160z120_25da6dfe-613ba8758b7cf.jpg