Siniša Ljepojević - „Specijalni izaslanik“ i britanske iluzije - Novi Standard
Siniša Ljepojević
8-10 minutes
Sve liči na klasičan zapadni model izmišljanja krize i potom donošenja odluka zasnovanih na neistinama i pogrešnim procenama, a sve kako bi se održao privid moći
Balkanskoj koteriji zapadnih „specijalnih izaslanika“ pridružila se i Velika Britanija. Britanski premijer Boris Džonson, kako je saopšteno, imenovao je penzionisanog vazduhoplovnog maršala sera Stjuarta Piča za svog izaslanika za takozvani Zapadni Balkan. Tako je i Britanija postala deo „armije“ zapadnih emisara čiji je osnovni posao dalje generisanje u osnovi veštačke krize i održavanje privida zapadne moći. Ali, narod kaže, „mnogo babica kilavo dete“.
Ipak, nije jasno šta će da radi britanski izaslanik, sa kakvim mandatom i kakav bi se rezultat mogao očekivati od njegovog rada. U britanskom političkom establišmentu imenovanje specijalnog izaslanika primljeno je sa primetnim iznenađenjem jer takvi izaslanici ne postoje u političkoj praksi Kraljevstva. Njegovo imenovanje se čak vidi i kao uvreda za britansku diplomatiju koja je opšteprisutna u tom delu sveta a imenovanje specijalnog izaslanika baca sumnju na njenu sposobnost. To bi se moglo tumačiti i kao priznanje poraza britanske diplomatije. Uz to, takav potez urušava i demokratsku strukturu političkog sistema Britanije.
Po definiciji, britanski politički sistem funkcioniše kroz institucije, a izaslanici su nepoznata pojava, jer koga oni u stvari predstavljaju? Imenovanje sera Stjuarta se u Londonu vidi i kao dodatna amerikanizacija britanske politike koja pre svega znači vaninstitucionalnu politiku, kao i militarizaciju političkog života. Ser Stjuart je penzionisani oficir, a imenovan je za, u osnovi, političke probleme.
Antisrpsko angažovanje
Veruje se, međutim, da je premijer Džonson takvu odluku doneo na inicijativu Amerike, a po starom sistemu da su Amerikanci skloni da svoju politiku kriju iza „međunarodne zajednice“ i drugih. Uz to, veruje se, takođe, da na takozvanom Zapadnom Balkanu Amerikanci žele da ojačaju svoje suprotstavljanje pre svega Evropskoj uniji (EU) koja ima svoje izaslanike na terenu. To se obično zove balans moći. Istovremeno, Britanija je u tome prepoznala i svoju ambiciju održavanja privida moći i važnosti kao i, veruje se, priliku da odmerava političku snagu ne samo sa Briselom nego i Nemačkom. U očiglednom projektu Zapada da bivša Jugoslavija postane novi-stari „međunarodni problem“ gde već svoje predstavnike imaju i EU i Amerika i gde je realno najveće prisustvo Rusije i Kine, pa i Turske, onda i Britanija želi da ima i svoje „oči i uši“ i to na nekonvencionalan način.
Posle izlaska iz EU London je na duži rok imao u planu veće angažovanje na prostoru bivše Jugoslavije i na Balkanu kao jedinom preostalom evropskom prostoru gde bi Britanija mogla da ima neki uticaj. Ali, plan je bio da Britanija bude vodeći a ne, kako se sada desilo, „treći igrač“.
Preuranjeno a nakaradno angažovanje očigledno je uslovljeno ne samim stanjem na terenu nego aktuelnom kampanjom protiv prisustva Rusije i u izvesnoj meri Kine na preostalom prostoru bivše Jugoslavije koji još nije pod zapadnom kontrolom, a Zapad ga smatra svojim privatnim vlasništvom. Drugim rečima, britansko angažovanje pre svega je usmereno protiv Srba i srpskog korpusa čime se Velika Britanija definitivno svrstala u antisrpsku koaliciju.
Zastave Sjedinjenih Država i Velike Britanije unutar Bele kuće u Vašingtonu (Foto: Reuters/Joshua Roberts)
A šta će da radi ser Stjuart?
Zanimljivo je da je imenovanje sera Stjuarta obznanila britanska ambasada u Beogradu, a ne sam Forin ofis ili kabinet premijera Džonsona čiji je on, kako se tvrdi, specijalni izaslanik.
On će, prema saopštenju ambasade, „sarađivati sa liderima Zapadnog Balkana, kao i sa našim saveznicima u SAD i Evropi na podršci i jačanju regionalne stabilnosti“. Njegov rad će, dodaje se, „uključivati i promovisanje jakih demokratskih institucija i otvorenih društava, pomaganje u suočavanju sa ozbiljnim i organizovanim kriminalom i drugim zajedničkim bezbednosnim izazovima i podsticanje rešavanja nasleđenih pitanja poput ratnih zločina i nestalih lica.“ Ujedinjeno Kraljevstvo će, kaže se dalje u saopštenju, „igrati važnu ulogu blisko sarađujući sa vladama regiona i svojim međunarodnim partnerima.“
Ambasada posebno ističe Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i tzv. Kosovo. U prevodu sa kodiranog birokratskog jezika, tema su samo – Srbi.
U saopštenju ambasade navode se i reči premijera Džonsona koji veruje da se „Zapadni Balkan suočava sa najvećom pretnjom svojoj stabilnosti i bezbednosti u poslednje dve decenije“. Nije, ipak, jasno na koji „Zapadni Balkan“ misli Džonson. U kom svetu živi politički London?
Negovanje iluzija
A šta će da radi britanska diplomatija dok se specijalni izaslanik bavi „važnim temama“? Prema saopštenju, diplomatija „Ujedinjenog Kraljevstva će nastaviti da predvodi rad na unapređenju rodne ravnopravnosti i implementaciji Inicijative za sprečavanje seksualnog nasilja u sukobima“.
Posle saopštenja angažovani su, po viđenom modelu propagande, poslanici parlamenta koji su od ranije poznati kao lobisti američke imperijalne politike. Među njima je i poslanik vladajuće Konzervativne stranke Bob Stjuart koji čak tvrdi da Britanija treba jednostrano da pošalje bataljon vojske u Bosnu „kako bi se sprečila eskalacija“. Ali, koja eskalacija? Bataljon ima oko 500 vojnika pa nije jasno šta bi oni mogli da učine. On predlaže i organizovanje nove konferencije, Dejtona 2. Bob Stjuart je kao major kopnene vojske javnosti postao poznat kao oficir mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) u Bosni 1993. u čijoj zoni odgovornosti se te godine desio zločin Hrvata nad muslimanima u Vitezu. Posle tako stečene „slave“ napustio je vojnu službu i postao poslanik.
Među nejasnim stvarima je i koja će biti logistika britanskog specijalnog predstavnika. Da li će britanska diplomatska mreža servisirati specijalnog izaslanika sa kojim ona nema direktne veze? Prema saopštenju ambasade, britanska diplomatija će se baviti rodnom ravnopravnošću i seksualnim nasiljem u sukobima kojih nema. Čovek se ne može oteti utisku da sve počinje da liči na neku vrstu naučne fantastike.
Glavni maršal vazduhoplovstva ser Stjuart Pič tokom konferencije za medije u sedištu NATO, Brisel, 16. januar 2019. (Foto: EPA-EFE/Stephanie Lecocq)
Ništa manje nije zanimljiva ni ličnost vazduhoplovnog maršala u penziji sera Stjuarta jer, bez obzira na zvanični status, uvek mnogo toga zavisi i od same ličnosti. U tom svetlu, olakšavajuća okolnost za sera Stjuarta je činjenica da je on čovek sa velikim iskustvom stečenim ne samo u čisto oficirskoj karijeri nego i time što je nekoliko godina bio i direktor britanske vojne obaveštajne službe gde je imao uvid u stvarne činjenice, a ne samo one servirane za dnevno-političke potrebe. Uz to, ser Stjuart je po civilnom obrazovanju profesor geografije, pa će biti među retkim zapadnim misionarima koji barem znaju gde se šta nalazi.
A šta bi mogla da bude otežavajuća lična okolnost? Zbunjujuće je, naime, to što jedan tako ugledan penzionisani oficir sa tako bogatom vojnom biografijom i najvišim činom u Kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF) pristaje na ulogu za koju nema dovoljno kvalifikacija, niti je ta politička misija dovoljno definisana. Za njega bi to moglo da bude i, na neki način, poniženje. Jer, ugledni britanski vazuhoplovni maršal bi sada mogao da postane „nosač torbe“ američkog „specijalca“ Gabrijela Eskobara. U to će se, naime, neminovno pretvoriti specijalni izaslanik premijera Ujedinjenog Kraljevstva.
Pošto će, očigledno, Srbi biti glavni posao sera Stjuarta, moglo bi se onda reći da se među Srbe ponovo vraća „maršal“.
Sve to liči na klasičan zapadni model izmišljanja krize i onda donošenje odluka na neistinama i pogrešnim procenama kako bi se samo održao privid moći i opravdalo prisustvo.
U takvim okolnostima, malo je verovatno da će specijalni izaslanik premijera Džonsona doneti bilo kakvu promenu na Zapadnom Balkanu i da će se ostvariti neki rezultat. To je uzaludan posao. I moglo bi se desiti da uvođenje prakse delovanja van institucija može da ima veće političke posledice za samu Veliku Britaniju nego za Zapadni Balkan.
Zastava Velike Britanije na vrhu Vestminsterske palate u Londonu (Foto: Matt Milton on Unsplash)
Utisak je da i u samoj Britaniji postoji svest da je to uzaludan posao, pa je pronađeno klasično britansko rešenje. Imenovan je penzioner, makar i maršal po činu i zvučnog imena, pa će neuspeh ići na njegovu dušu, a to za druge neće biti ni važno. Sve je to negovanje iluzija.
Siniša Ljepojević je dugogodišnji kolumnista Novog Standarda. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Fernando Alvarado/EPA
Izvor Novi Standard
BONUS VIDEO:
