уторак, 25. јул 2023.

Kovanje rata (I dio)

Kovanje rata (I dio) - PCNEN

PCNEN

9–11 minutes

Autor: Chris Nineham

Ovo je rat koji, u vlastitom interesu, vode neke od najmoćnijih vojnih sila na planetu. Mirovni pokret trebao bi podržati glasove za mir u Rusiji i Ukrajini, a ne ratne napore naših vlada.

Iako je od samog početka eskalacije ratnog sukoba u Ukrajini krajem veljače 2022. bio više nego očigledan ratnohuškački diskurs zapadnih medija, trebalo je proći više od godinu dana da se pojave prve ozbiljnije analize medijskog rata. U prvom dijelu serijala o zapadnoj ratnoj propagandi oko Ukrajine, Chris Nineham demontira laž da se ovaj rat vodi zbog ljudskih prava.

Ratna vremena predstavljaju priliku i opasnost za vladajuće elite. Svaki sukob prati odgovarajuća propagandna ofenziva. Kao što kaže stara izreka: „istina je prva žrtva rata". Rat u Ukrajini nije iznimka. Zapadne sile, ukrajinska vlada i ruske vlasti se iz sve snage trude da održe podršku javnosti za najsmrtonosniju vojnu mobilizaciju u Europi od Drugog svjetskog rata.

Dok se rutinski kritizira ruska proizvodnja dezinformacija industrijskih razmjera, komentatori su potpuno slijepi za ono što radi zapadni propagandni stroj, kojim upravlja ratoborna vlada SAD-a, desničarska torijevska administracija, establišment EU-a i vojno-industrijski kompleks s obje strane Atlantika. Zapadnu propagandu slijepo prihvaćaju gotovo svi mediji i, barem u Britaniji, gotovo cijela politička klasa, kao i alarmantan broj ljevičara. Dok se zapadni propagandni argumenti uvelike odbacuju na globalnom jugu, u nekim europskim zemljama se barem o njima raspravlja, dok svako preispitivanje u Britaniji nailazi na osude u stilu McCarthyja.

Središnje opravdanje za zapadnu potporu ratu jest spremnost naših čelnika da brane prava ukrajinskog naroda. Postoji duga i nečasna povijest ratovanja u ime prava nacija ili naroda. Ulazak Britanije u klaonicu Prvog svjetskog rata predstavljen je kao obrana „jadne male Belgije" od njemačkih osvajača. SAD je svoj rat u Vijetnamu predstavio kao obranu Južnog Vijetnama od "komunističke prijetnje" sa sjevera. SAD i njegovi saveznici prvi su napali Irak 1991. kako bi „obnovili cjelovitost Kuvajta", a procijenjenih 50.000 žrtava u NATO bombardiranju Srbije 1999. smatralo se „nužnim" za zaštitu nacionalnih prava kosovskih Albanaca.

Dinamika na terenu se razlikuje, ali argument za podršku bilo kojem od ovih ratova kao i za NATO podršku Ukrajini podrazumijeva prihvaćanje ideje da zapadne sile svoju vanjsku vojnu politiku vode u skladu s interesima drugih naroda. S obzirom na dugu kolonijalnu i imperijalnu povijest Zapada, u ovo opravdanje je teško povjerovati. Posebno je teško u njega povjerovati kada se ima na umu da se još nije osušila krv prolivena tijekom invazije, okupacije i masovnog bombardiranja Afganistana, Iraka, Sirije i Libije, te pomisli na entuzijastičnu podršku Zapada užasnoj vojnoj intervenciji u Jemenu pod vodstvom Saudijske Arabije.

Pokretači rata

U slučaju Ukrajine to podrazumijeva uvjerenje da vlade Joea Bidena, Borisa Johnsona i Rishija Sunaka, najvećih zagovornika rata na Zapadu, imaju dobrobit Ukrajinaca na srcu. Ruska invazija Ukrajine u veljači 2022. bila je čin agresije koji je antiratni pokret s pravom osudio. Pokret i dalje zahtijeva prekid ruske vojne intervencije. Međutim, militaristički odgovor Zapada samo je produbio patnju Ukrajinaca.

Zapadne sile su gotovo preko noći odgovorile najvećom vojnom mobilizacijom Zapada od Hladnog rata i najvećim transferom oružja u stranu zemlju od Drugog svjetskog rata. Prema podacima Vijeća za vanjske odnose, do svibnja ove godine SAD je potrošio nevjerojatnih 76 milijardi na pomoć Ukrajini, od čega je većina bila vojna. To je gotovo četrdeset puta više od iznosa koji je dodijeljen sljedećem najvećem primatelju, Afganistanu, zemlji razorenoj dvadesetogodišnjom okupacijom Zapada.

Britanija je predvodila europski ratni pohod, šaljući dronove, granate s osiromašenim uranom, krstareće rakete i tenkove. Obećala je program obuke za ukrajinske borbene pilote i poslala specijalne vojne jedinice na ukrajinski teritorij. Najmanje 150.000 Ukrajinaca poginulo je u borbama, a cijeli gradovi sravnjeni su sa zemljom. Životi milijuna ljudi ugroženi su nestankom struje, nestašicom hrane i povremenim bombardiranjem.

Nije potrebno duboko kopati da biste pronašli pravi pokretač ove povijesne mobilizacije, jer su zapadni lideri, savjetnici i akademici prilično iskreni o tome. Nakon nekoliko tjedana rata, sam Joe Biden priznao je da se radi o ratu za promjenu režima, otvoreno izjavljujući da Vladimir Putin "ne smije ostati na vlasti". Kada su ga pitali za pojašnjenje, on je inzistirao da "ne odstupa od rečenoga".

Kako je Hal Brands, profesor na Sveučilištu Johns Hopkins i zagovornik rata, napisao za Bloomberg, Rusija je meta jednog od najnemilosrdnije učinkovitih proxy ratova u modernoj povijesti. Nastavio je:

"Ključ strategije je pronaći predanog lokalnog partnera – proxy-ja spremnog ubijati i umirati – te ga opskrbiti oružjem, novcem i obavještajnim podacima potrebnim za nanošenje razornih udaraca ranjivom suparniku," napisao je Brands. "To je upravo ono što Washington i njegovi saveznici danas rade Rusiji."

Brandsovo mišljenje potvrdila su prošlog travnja dva Bidenova najviša vanjskopolitička dužnosnika, državni tajnik Antony Blinken i ministar obrane Lloyd Austin. Austinovim riječima: "Želimo vidjeti Rusiju oslabljenu do te mjere da ne može provoditi ovakve aktivnosti koje je poduzela invazijom na Ukrajinu." Blinken se složio, rekavši: "Ne znamo kako će se odvijati ostatak ovog rata, ali znamo da će suverena, neovisna Ukrajina postojati puno duže nego što će Vladimir Putin biti na sceni."

Pomoć se naravno ne pruža nekom narodnom pokretu, već državnom ratnom stroju kojim upravlja autoritarna vlada u uvjetima izvanrednog stanja. Zelenski je nemilosrdno ugušio svaki oblik opozicije. S obzirom na enormno gomilanje oružja i činjenicu da se ukrajinska obrana temelji na zapadnim obavještajnim podacima, ciljevima i obuci, ukrajinske vlasti potpuno ovise o zapadnim silama i njihovim strateškim i taktičkim odlukama. Ono što se ovdje dogodilo jest da je ukrajinska vlada uvučena u daleko najmoćniji vojni savez na svijetu, na čelu sa SAD-om. A najviše od svih pati ukrajinski narod.

Blokiranje mira

Jedan od načina na koji su Washington i Whitehall nametnuli svoje prioritete bilo je blokiranje mirovnih pregovora. Suprotno neprekidnim tvrdnjama neumorne ratne propagande, od početka su bili dostupni i drugačiji odgovori na krizu. Predsjednik Zelenski izabran je 2019. kao kandidat mira, s mandatom da okonča građanski rat oživljavanjem sporazuma iz Minska, koji su predstavljali pokušaj mirnog rješenja problema koji je podijelio zemlju. Zapad ga je odbio podržati u tom nastojanju.

U različitim trenucima od tada, Zelenski je pokazivao spremnost na pregovore. Istog dana prošlog ožujka kada je skinuo temu ukrajinskog članstva u NATO-u s pregovaračkog stola, signalizirao je da je spreman razgovarati s Rusijom o statusu Krima i Donbasa. Zapadne sile su ignorirale tu ponudu. Kao što je to izrazio stručnjak za Rusiju Richard Sakwa:

"Za vrijeme Hladnog rata, Sjedinjene Američke Države bi preuzele diplomatsko vodstvo u situaciji poput ove s kojom se danas suočavamo. Umjesto toga, sada je očito da SAD nisu zainteresirane za mirovne pregovore – čekaju ruski poraz, bez obzira na broj ukrajinskih života koji će biti izgubljeni u tom procesu."

SAD i njezini saveznici nastavili su ometati mirovne pregovore. Mjesec dana kasnije, kao odgovor na mirovni plan koji je podržao Izrael, Zelenski je javno objavio da će rat završiti pregovorima. U roku od 48 sati, Boris Johnson se pojavio u Kijevu kako bi Zelenskom rekao da „nikakvi pregovori nisu mogući". Prema izvorima bliskim Zelenskom koji su citirani u ukrajinskim medijima:

"Johnson je u Kijev donio dvije jednostavne poruke. Putin je ratni zločinac. Mora se izvršiti pritisak na njega. Nikakvi pregovori nisu mogući. I drugo, ako ste spremni potpisati bilo kakav sporazum s njim, mi u tome nećemo sudjelovati. S tobom se možemo dogovoriti, ali s njim ne. U svakom slučaju, on će sve razočarati."

Kako je izvijestio Financial Times, Zapad je u posljednjih nekoliko tjedana odbio još jedan mirovni plan koji su predložili čelnici šest afričkih država. Dok su i Putin i Zelenski bili spremni sastati se s izaslanstvima, bivši nigerijski predsjednik Obasanjo rekao je novinarima da su američki State Department i britansko ministarstvo vanjskih poslova „jasno dali do znanja da ovo nije pravi trenutak".

Ovo je rat koji, u vlastitom interesu, vode neke od najmoćnijih vojnih sila na planetu. Mirovni pokret trebao bi podržati glasove za mir u Rusiji i Ukrajini, a ne ratne napore naših vlada. Priče Zapada o potpunoj pobjedi su sulude i nemaju nikakve veze s brigom za ukrajinski narod, već samo s njihovim geopolitičkim interesima. Ako ne dovede do šire katastrofe, rat će, kako je sam Zelenski rekao, završiti pregovorima. Ukrajinski narod mora donijeti odluku o sadržaju tih pregovora. No, rješenje problema ovisi o prestanku ubijanja. I što prije to bude, to bolje.

H-alter

Chris Nineham je britanski antiratni aktivist i jedan od pokretača Stop the War Coalition.
Članak je izvorno objavljen pod naslovom How to Sell a War – 1; Make Out It Is Humanitarian na internetskoj stranici Stop the War Coalition u lipnju 2023.
Prijevod: Ad hoc feministička antiratna koalicija

„Вашингтон пост": морална дилема о касетним бомбама – као Србија 1999.

nspm.rs

: „Вашингтон пост": морална дилема о касетним бомбама – као Србија 1999.

4–5 minutes

уторак, 25. јул 2023.

Протекле недеље Украјина је испалила касетну муницију коју је добила од Америке гађајући руске положаје. Ова врста наоружања забрањена је у 123 земље, укључујући велики део чланица НАТО, али Сједињене Америчке Државе, Русија и Украјина нису потписнице конвенције Уједињених нација из 2008. године која забрањује њихову употребу, производњу, складиштење и испоруку.

До употребе касетне муниције долази у веома осетљивом тренутку сукоба. Украјинска офанзива иде спорије него што би неки западни званичници желели, а Русија се повукла из Споразума о житу, једине успешне веће дипломатске иницијативе у досадашњем току конфликта, пише "Вашингтон пост".

Према ранијим извештајима овог листа, украјинске јединице покушавају да пробију руске редове и положаје на истоку и југу који су минирани, а украјински званичник изјавио је да касетну муницију користе управо да би пробили руске линије

Касетна муниција експлодира у ваздуху пре него што распрши десетине до стотине мањих експлозивних пуњења на широком простору, понекад величине фудбалског терена. Наоружање које је послато Украјини су артиљеријске гранате које могу да буду испаљене са хаубица које су западне државе испоручиле овој земљи прошле године, преноси РТ Балкан.

Бајденова администрација месецима је већала да ли да испоручи касетну муницију, пре него што је донела одлуку почетком месеца.

Председник Џозеф Бајден морао је да се позове на посебна овлашћења која се тичу националне сигурности како би заобишао амерички закон који забрањује испоруку касетних бомби које имају удео неексплодираних средстава која могу остати у земљи већи од један одсто. Код муниције која је испоручена тај проценат је 2,35 одсто, мада неки стручњаци сматрају да је он много већи.

Амерички званичници уверавају јавност да ће помоћи Украјини у деминирању територија које су гађане овом врстом муниције, али ипак одлука је изазвала критике европских влада и америчких савезника, организација за заштиту људских права, америчких демократа. У јуну је 38 организација, међу којима су Хјуман рајтс воч, америчка канцеларија Уницефа, агенције УН за децу, послало писмо Бајдену у којем се тражи да се ова муниција не шаље Украјини, али је то ипак учињено.

САД имају дугу и срамотну историју употребе ове врсте наоружања која укључује ваздушне кампање у Ираку и Србији, а користила се и у Вијетнамском рату.

У Лаосу, неексплодиране бомбе које је Америка бацила пре више од пола века убијају цивиле и дан-данас.

Украјина је постала најминиранија земља на свету са приближно 180.000 квадратних километара, пространство веће од Флориде, за коју се сматра да је контаминирано. Нове испоруке касетне муниције само ће продубити проблеме.

Аналитичар из Одесе Михаил Бочјуркив каже да ће касетна муниција донети само привремену предност на фронту Украјини.

„Када се рат заврши, смртоносно наслеђе овог контроверзног оружја остаће усађено у украјинско тло у годинама које долазе", навео је он.

Критичари такође наводе да испорука овог наоружања поткопава Бајденову наводну посвећеност међународном поретку заснованом на законима, јер државе засноване на праву повлаче црвену линију код употребе оружја за масовно уништење или оног које представља огроман ризик за цивиле.

Па ипак, украјинска влада је та која је тражила ову муницију. И Русија и Украјина користе огромне количине муниције, а касетне бомбе помоћи ће Кијеву да се за сада одржи на фронту, наводи РТ.

„Наша и украјинска морална начела у овом рату полазе од чињенице да подржавамо земљу која је под бруталним, свирепим нападом свог суседа са ракетама и бомбама које засипају градове, убијајући цивиле, уништавајући школе, цркве, болнице", рекао је новинарима саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен.

Како је навео, помисао да је „обезбеђивање Украјини оружја како би могла да одбрани своју земљу и заштити цивиле веома упитно с моралне стране".

(Политика)

недеља, 23. јул 2023.

Visoki američki zvaničnik za AP: Niko u SAD nije podržao Kurtija u njegovoj politici na Severu

kossev.info

Visoki američki zvaničnik za AP: Niko u SAD nije podržao Kurtija u njegovoj politici na Severu – njegov nepromišljen i opasan pristup ozbiljno narušio odnose - KoSSev

Albanian Post

7–8 minutes

Izvor: Albanian Post (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Bilo je to u novembru 2022. godine kada je Aljbin Kurti na konferenciji za novinare optužio novinara da ne razume šta je tačno rekao portparol američkog Stejt departmenta, pa je zbog ovog pogrešnog razumevanja postavio pitanje pogrešno.

Ned Prajs je na konferenciji za novinare rekao da Vlada Kosova ne sluša SAD, ni u javnosti ni u privatnim zahtevima po pitanju sprovođenja odluke o nelegalnim registarskim tablicama, ali kada je to novinar preneo Kurtiju, rekao je „ne znam ko je pročitao ove izjave, jer ne verujem da ste ih vi sami pročitali u stalnoj komunikaciji i da ste ih dodali".

Kurti je ovde započeo jednu od najsofisticiranijih zvaničnih zavera u poslednje vreme.

Radeći suprotno od onih koji su mu stalno tražili saveznike, ali insistirajući da je sa njima u stalnoj koordinaciji, počela je da kruži priča o tome kako „neko", „neko veoma veliki", potajno poručuje Kurtiju da „drži ovaj kurs", da bi se u javnosti kontrolisala opozicija.

Zavera je bila toliko servirana da je Kosovo bilo upozoreno na sankcije zbog nekoordinacije a zatim se na različitim nivoima uvele mere prinude od strane SAD i Evropske unije, ali je ovako pohranjenim komponentama bliskim Kurtiju, veliki broj ljudi nastavio da veruje u objašnjenje da im „neko veliki govori da nastave".

Komentarišući ovu fiktivnu liniju, visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je za Albanian Post da „ne postoji, niti je ikada postojala, takva stvar kao što je tajna koordinacija".

„Niko u Vašingtonu ili bilo kojoj drugoj zapadnoj prestonici nije rekao premijeru Aljbinu Kurtiju, niti ga je indirektno ohrabrio, da sledi kurs koji Kosovo dovodi u koliziju sa njegovim glavnim saveznicima", rekao je zvaničnik SAD-a govoreći za Albanian Post.

„Istina je suprotna, razočarani smo Vladom Kosova koja nije uvažila savete glavnih saveznika".

Glasine o zakulisnoj koordinaciji nastavile su se i kada su razlike u javnosti porasle više nego ikada, kao kada je Vlada iznenada odlučila da četiri albanska gradonačelnika u pratnji policije pošalje u opštinske objekte u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici, da odatle obavljaju svoje dužnosti.

Protivljenje lokalnih Srba dovelo je do nasilnih protesta, koje su uglavnom predvodile bande koje deluju na Severu.

Kvinta i Evropska unija smatraju da je Kosovo odgovorno za eskalaciju, nazivajući akciju nepotrebnom i zatraživši povlačenje, ali i pored protivljenja javnosti, Kurti je nastavio da govori kako je koordinacija sa saveznicima odlična, posebno sa SAD.

„Odnosi Kosova i Sjedinjenih Američkih Država su odlični bilateralni odnosi i svuda u međunarodnoj areni", rekao je on novinarima 1. juna, na vrhuncu protivljenja njegovom delovanju iz Amerike.

Kao da to negira, specijalni izaslanik SAD za Balkan i angažovanog u kosovsko-srpskom dijalogu Gabrijel Eskobar održao je neobičan sastanak sa kosovskim novinarima gde je bio dozvoljen audio-snimak, kazavši da ih je Kurti potpuno iznenadio svojim postupkom.

„Vidimo da se odluke donose uprkos našem partnerstvu, to je za nas neka vrsta signala, ne možemo to da prihvatimo. Mi i naši saveznici smo potpuno zbunjeni zašto se to dešava. Zašto ovaj nedostatak koordinacije, ovaj nedostatak fleksibilnosti i nedostatak političke vizije", rekao je Eskobar na tom sastanku.

On je dodao da ovakav stav nije samo stav SAD.

„To je cela transatlantska zajednica, nismo samo mi, ne samo 27 država EU, ne samo Ujedinjeno Kraljevstvo (već cela transatlantska zajednica). Vidimo stvari isto".

Ovo Eskobarovo obraćanje usledilo je nakon sastanka koji je imao sa Kurtijem i posrednikom u dijalogu EU Miroslavom Lajčakom, kada se nisu dogovorili oko zajedničkog rešenja.

Eskobar je ubrzo rekao da „mi stojimo uz narod Kosova, ali nemamo razloga da stojimo uz pojedince koji neće da sarađuju".

Eskobarova iskrenost nije promenila situaciju, sve dok u sličnom tonu nije progovorio i američki ambasador na Kosovu Džef Hovenijer, kada neočekivano kazao da SAD po prvi put uvode kaznenu meru – odlazak Kosovskih bezbednosnih snaga sa najveće vežbe NATO saveznika na Balkanu „Branilac Evrope 23 godine".

I ovo se, međutim, minimizovalo, kao i mere zabrane finansijskih programa za Kosovo iz EU, poigravajući se sa idejom da uprkos zvaničnom stavu, negde, neko govori Kurtiju da nastavi.

Među pristalicama Vlade, verovanje u ovu izmišljenu priču umnogome je povećala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u jednom trenutku rekao da internacionalci tajno podržavaju Kurtija i da on uz njihovu podršku vuče poteze na Severu.

Normalno, ovo nije bilo tačno.

Naime, u odgovoru funkcionera Stejt Departmenta Albanian Postu-u, cela ova situacija na Severu, koja je, uprkos nekim dogovorima, i dalje pod stalnom tenzijom, „ozbiljno je uticala na odnose (SAD – Kosovo)".

„Stabilnost na Zapadnom Balkanu je u interesu Sjedinjenih Američkih Država", kaže on.

„Događaji u Ukrajini su već učinili ovaj interes vitalnijim. Umesto da radi sa svojim saveznicima i deluje kao pouzdan partner, Vlada Kosova deluje nekoordinisano, kao da neko može da upravlja situacijom bez potrebe za partnerima. Ovo je nepromišljeno i opasno."

Ovo nije prvi put da premijer Kosova stvara bajku alternativne stvarnosti. Kada je Ramuš Haradinaj bio premijer i ceo diplomatski kor ga pozivao da se odrekne 100 odsto poreza na srpsku robu, čak mu je nudio i viznu liberalizaciju kao protivvalutu, on ih je sve odbio upravo zakulisnom pričom da postoji neko važan iz međunarodne zajednice ko mu govori da to zadrži.

Niko, pa ni njegovi bliski saradnici, pa ni sam Haradinaj, ne zna ko je ta osoba koja ga je na kraju dovela do toga da izgubi premijersku poziciju, a potom i izbore na kojim bi se izborio sa sloganom „100% država".

Porez je bio uklonjen i to bez ičega zauzvrat.

Čak i u poslednjoj situaciji, posle više od mesec dana neizvesnosti, Kosovo je pristalo da preduzme prve korake ka deeskalaciji, odobravajući zahtev za smanjenje broja policajaca u i oko opštinskih objekata na Severu i takođe dajući saglasnost za nove izbore na jesen – sve bez ispunjavanja uslova koje je prethodno postavilo; jedan od najvažnijih, uklanjanje pripadnika kriminalnih grupa sa Severa.

Celokupna situacija stvorena na Severu Kosova i stalna tenzija zasenila je druga dešavanja na Kosovu. Porodica, partijski poslovi, institucionalne zloupotrebe, nelegalni tenderi, korumpirani ugovori iz jednog izvora, nedostatak skupštinskih izveštaja, asfaltiranje puteva koje je već pretrpelo štetu nakon nekoliko dana zbog nekvalitetnih radova, nedostatak investicija, kamen temeljac vrtića koji nikada nisu izgrađeni, odlazak hiljada mladih ljudi u zapadnu Evropu i slično – nisu više u javnosti u fokusu građana, a sve zbog toga što se na Severu održavaju „tenzije".

Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

20.07.2023. - 10:45

Из сведочења Габријела Ескобара пред члановима Одбора за спољне послове Представничког дома јасно се види шта су циљеви САД када је о Србији и српском народу реч: да Београд прихвати француско-немачки споразум, из чега следи све остало – признање косовске независности, чиме из руку Русије и Кине и осталих који подржавају Србију избијају адуте.

Управо зато је акценат америчке спољне политике бачен на овај план, коментарише излагање специјалног америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара политиколог Александар Павић.

Током представљања извештаја, америчке конгресмене је, поред Косова и РС, највише занимао утицај Русије и Кине на регион и количина наоружања Србије.

Према Павићевим речима, други циљ Американаца је да се Србија трајно одрекне своје оријентације на руско и кинеско наоружање, затим да се Србија одрекне руских енергената и преоријентише на западне енергетске ресурсе. Уз то долази и трајно неутралисање Републике Српске.

Опсесија Русијом и Кином – Србија је проблем

Опсесија америчких политичара утицајем Русије и Кине, не само на Балкану, већ и у целом свету већ је постала пословична, али на Балкану им је проблем Србија, као и Република Српска, зато што преко српског фактора Кина и Русија могу да остваре утицај, објашњава Павић.

„О томе се ради. Да могу, они би хтели да свуда избришу и неутралишу руски и кинески утицај. На неким местима то је, наравно, немогуће или много теже. Али, тамо где је то скоро урађено, као што је на Балкану, јако им смета острво где то још није урађено", истиче он.

Запад се, додаје Павић, претворио у тоталитарни систем – тражи тоталну послушност и не трпи алтернативе и конкуренцију. Зато поступају по принципу „све или ништа". На западу нећете чути да се јавно говори о томе да њихов систем није више толико атрактиван, али су свесни те чињенице. За разлику од ранијих времена, Запад је све мање спреман да се такмичи и све више примењује репресију, цензуру и искључивост.

САД желе да Србију одвоје од пријатеља

Ескобар је пред члановима Представничког дома изнео мишљење у складу са двопартијским консензусом међу америчким политичарима – да су Русија и Кина главне претње за Америку. Сваки амерички дипломата, да би придобио било коју америчку институцију, по аутоматизму ће поменути Русију и Кину како би им скренуо пажњу на оно што жели да постигне.

„Тако да је то нешто што је постало уобичајено. Као што је Катон завршавао свој говор речима да Картагину треба разорити, тако и је сада сваки амерички дипломата дужан да каже да треба сузбити руски и кинески утицај и да Србију вежу за ЕУ коју Америка активно деиндустријализује, вазализује и ставља у перманентно подређени положај. И то не могу да ураде са територијом на којој има значјног руског или кинеског утицаја", каже Павић.

Америка је успела да из ЕУ практично избаци руски и веома смање кинески утицај – у Србији то нису успели и отуд толика, како наш саговорник каже, манија да се створе услови да се у Србији то деси.

„Треба да нам буде јасно да, када говоре о алтернативним правцима енергентима, да само желе да нас вежу за њихове много скупље енергенте, који су много мање поуздани. То није како би нам омогућили већи избор. Исто важи и за кинеску инфраструктуру", сматра Павић.

Нашем саговорнику, како каже, пада у очи Ескобарова напомена да је увоз оружја из Русије скоро елиминисан, а да је увоз војне опреме из Кине у Србију смањен, као да се ради на томе да се Србија веже за европске и америчке снабдеваче наоружања. То је, према Павићевим речима, веома забрињавајуће и због тога на сваку одлуку Србије да купи оружје са Запада треба гледати као на погрешну. Одвајањем од Русије и Кине по питању куповине наоружања и војне опреме, Србија се одваја од пријатеља и везује за непријатеља, закључује Павић.

Подсећамо, Ескобар је током сведочења у Представничком дому, одговарао и на питања о утицају Русије и Кине у региону. Према његовим речима, Кина подржава инфраструктурне пројекте и на тај начин шири утицај, док је као погубну за Србију оценио наводну зависност од руских енергената и као алтернативу предложио да се Србија западним енергентима снабдева из Албаније.

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/velika-opsesija-vasingtona-kako-odvojiti-srbiju-od-rusije-i-kine/

Додик: Aко буде потврђен Гутерешов став да УН нису надлежне за Шмита – тражићемо обештећење

fakti.org

Додик: Aко буде потврђен Гутерешов став да УН нису надлежне за Шмита – тражићемо обештећење

2–3 minutes

НАГЛАСИО: ПРОТИВ СМО ЧЛАНСТВА У НАТО, А БиХ ЋЕ МОРАТИ ДА СЕ ВРАТИ НА ИЗВОРНИ ДЕЈТОН

Антонио Гутереш

* „Гутереш не може да тумачи Дејтонски споразум, али је направио још већу конфузију у БиХ јер сви знају да је ПИК вештачко тело. Зашто у Уједињеним нацијама о БиХ расправљају два пута годишње, ако нису надлежни? Ако је тачно оно што каже Гутереш, разговараћемо са државама чланицама УН, јер испада да УН нису надлежне за високе представнике. Знамо шта је овде радио Педи Ешдаун. Онда је све бесправно и можемо тражити обештећење"

__________________________________________________________

ГЕНЕРАЛНИ секретар Уједињених нација Антонио Гутереш није надлежан да тумачи Дејтонски споразум, али је својим одговором на писмо српског члана Председништва Жељке Цвијановић потврдио да Кристијан Шмит није именован за високог представника, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик.

Додик истиче да Гутереш игнорише чињенице.

- Гутереш не може да тумачи Дејтонски споразум, он није надлежан. Ми смо само питали да је ли Шмит именован или није. И, Шмит није именован. Види се да постоји опасна пропаганда против Српске, али то не значи да ми нисмо у праву - навео је Додик.

Истакао је да Дејтонски споразум јасно каже да Савет безбедност УН бира високог представника релевантном резолуцијом.

- И тако је било све до Шмита – нагласио је.

Додик је упитао зашто онда расправљају у Уједињеним нацијама о БиХ два пута годишње, ако нису надлежни?

- Ако је тачно оно што каже Гутереш, онда ћемо тражити обештећење. Разговараћемо са државама чланицама УН, јер испада да УН нису надлежне за високе представнике. Знамо шта је овдје радио Педи Ешдаун. Онда је све бесправно и можемо тражити обештећење - рекао је Додик.

Каже да је Гутереш направио још већу конфузију у БиХ и да сви знају да је ПИК вештачко тело.

Додик истиче да Српска остаје на европском путу.

- Против смо чланства у НАТО, а БиХ ће се морати вратити на изворни Дејтон - нагласио је Додик.

Поручио је да ће се Српска за своја права борити политички.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=520292

петак, 21. јул 2023.

Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

Велика опсесија Вашингтона: Како одвојити Србију од Русије и Кине

20.07.2023. - 10:45

Опсесија Русијом и Кином – Србија је проблем

САД желе да Србију одвоје од пријатеља

sputnikportal.rs

https://iskra.co/srbija/velika-opsesija-vasingtona-kako-odvojiti-srbiju-od-rusije-i-kine/

Бајден не жели мир

politika.rs

Бајден не жели мир

Владимир Ђукановић

4–5 minutes

На недавно одржаном самиту НАТО-а у Вилњусу могли смо јасно да видимо додатно оснажено лицемерје иначе лицемерних великих сила које у лику Зеленског имају своју дворску луду која тера топовско месо, грађане Украјине, да гину у сулудом сукобу са Русима, а за интересе оних који им само дају чврста обећања без намере да их икада испуне. Ово последње да ће ући у НАТО свело се на добијање шипка, односно на нашу народну – не липши магарче до зелене траве. Зеленски је добио обећање да ће добити никад снажније оружје, што би у преводу значило – ево ти, мајсторе, да наставиш да гинеш, а ми да зарађујемо од продаје оружја.

И баш у том грму лежи зец где се не слажем са оценом председника Србије Александра Вучића, коју је недавно изнео гостујући на ТВ Пинк, како би до марта управо због америчких избора могло доћи до некаквог примирја које би значило подизање економије и унутар самих САД и да то одговара и самом Бајдену. Не, Бајдену, односно групацији која га окружује, то никако не одговара. Они су њега довели да би зарадили, а зарада од рата у Украјини им је огромна. Њих баш брига за глобалну економију, зато што они у овом хаосу одлично пролазе. Цене енергената су отишле у небеса и држе и данас прилично висок ниво, а оружје се само штанцује и зарада је никад боља. Ко је блесав да то поквари ради тамо неке сиротиње.

Отуда, убеђен сам, од примирја нема ништа. Напротив, рат ће се интензивирати. Све у вези с изборима у САД у тих неколико месеци најинтензивније кампање личиће на свеопшти рат традиционалне Америке, оних честитих и поштених људи, против најгоре либералне банде и лихвара који неће презати и саме САД да уведу у рат само да би они опстали и наставили да због својих пословних интереса тероришу читаво човечанство. Један од њихових приоритетних циљева је управо да се испорука оружја ка Украјини додатно појача. Да ли ће то оружје икада у целости доћи до Украјине, то је небитно. Битно је да се испостави фактура и да посао тече. Баш због тога ће пајацима попут Зеленског увек сервирати причу да само што није ушао у НАТО, али ето има још покоји услов. Но, љубазно ће му саопштити да је решеност савезника чврста, ма какви чврста, никад чвршћа, да Украјина постане члан, а док не буде, нека настави да купује оружје, а Украјинци нека наставе храбро да гину.

Жалосно је што нафташки и војни лоби у САД, који очито све чвршће држи Бајдена у шаци и финансира његов опстанак на месту председника, зарађује толики новац на лешевима украјинског народа. Њима је број изгинулих чиста статистика. Животи људи им не значе ама баш ништа. Једино што им душу разгаљује је енормни новац који од овог сулудог рата зарађују. Деловао је Зеленски у Вилњусу као да је схватио колико је испао глуп када им је веровао, али сада нема назад. На свечаном скупу, он онако сам, обучен у неку врсту униформе, шета се и гледа богату западну елиту која пије најскупља вина, „дон перињон", части се скупом храном и ужива у животу, док њему предстоји повратак у пакао звани Кијев. Рат је дефинитивно неком брат, док је већини пакао.

Зато је врло важно да ми не постанемо нешто слично оном што је постала Украјина. Полигон за испробавање најновије војне технике и шанса за енормну зараду на многим пољима, док Украјина лагано, али сигурно нестаје. Врло је важан сваки дан мира који купимо.

Бајден не жели мир. Заправо, питање је колико се он уопште пита, а колико они који га воде од тоалета до говорнице. Неко би то овде назвао тзв. дубока држава. Њима мир дефинитивно није циљ. Напротив, учиниће све да очувају оваквог Бајдена и да постојећи рат додатно поспеше, а можда још негде на свету и неки нови да изазову. Пара врти где бургија неће.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

SIM Arhiva

Претражи овај блог

уторак, 25. јул 2023.