Зашто литијум ваља свима осим Србији

politika.rs

Зашто литијум ваља свима осим Србији

Д.Н.

10–13 minutes

---

„Литијум је један од основа за стратегије за будућност наше земље". Овим речима чешки премијер Петр Фијала најавио је данас да би овај ресурс могао бити један од кључних фактора даљег развоја ове земље.

Експлоатација литијума више пута је помињана у стратегијама неколико европских и јужноамеричких земаља, а у појединим се већ увелико производи док је у Србији овај пројекат дочекан са подозрењем због наводне забринутости за угрожавање животне средине. Иако се у истраживањима још увек није стигло до студије која би дала процену угрожености животне средине услед експлоатације литијума, део политичких структура започео је кампању за забрану ових активности. На улицама су се убрзо нашле присталице дела опозиције, али и многи грађани забринути због информације које су пласиране претходном кампањом о штетности ископавања литијума

Влада Србије донела је након протеста почетком 2022. године одлуку о стопирању пројекта Јадар и поништењу свих докумената са компанијом Рио Тинто која је истраживала потенцијална налазишта литијума у долини Јадра.

- Ставили смо тачку на Рио Тинто у Србији. Уговоре никада нисмо имали као што смо више пута и рекли - рекла је тада председница Владе Србије Ана Брнабић.

Дан после одлуке Владе Србије, агенција Ројтерс је пренела да су на светским берзама пале акције компаније - у Аустралији за 4,1 одсто, а у Лондону за више од три одсто, што је незнатно мање у односу на друге берзе.

Пад акција на берзама је велики ударац за Рио Тинто, који се надао да ће пројекат рудника у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара, помоћи да постане један од 10 највећих светских произвођача литијума, кључног састојка батерија, наводи Ројтерс.

Литијум као развојна шанса Србије заустављена по налогу страних обавештајних служби

Председник Србије Александар Вучић у више наврата је навео да је литијум био велика развојна шанса Србије.

Како је навео, такав пројекат који би Србији донео милијарде и омогућио отварање фабрике за производњу батерија за електричне аутомобиле, а у перспективи и саме фабрике електричних аутомобила, заустављен је по налогу страних обавештајних служби, лобистичких организација и њихових експонената у Србији.

Председник Вучић рекао је јуна ове године, током обиласка нове деонице обилазнице око Београда, да су две стране обавештајне службе зауставиле пројекат експлоатације литијума како би зауставиле економски раст наше земље.

Вучић је навео да су стране обавештајне службе то извеле преко домаћих експонената који су на крају заустављање економског раста Србије славили на улицама као победу.

- Могу да кажем да смо испали будале, пропустили одличну прилику и направили катастрофу са литијумом. Службе су нас убиле, две спољне службе, упецали нас као сома, па још и да се радујемо како смо победили. Зауставили су убрзани развој Србије, ишли бисмо као ракета. Књигу само једном да напишем, како стране службе регулишу да Србија не сме да штрчи у региону. Може мало, али не много - рекао је председник.

Председник Србије је, почетком августа 2023. године, говорећи о литијуму истакао да је део људи у Србији био наиван, а део је стварно поверовао у приче о литијуму које су пласирали противници експлоатације.

- Ову земљу диже индустрија и ИТ сектор пре свега. Пољопривреда је некада била 11 одсто БДП, сада је шест одсто. Они су то са литијумом урадили да Србија не би превише штрчала. Енглези у Корнволу раде са литијумом, Португалци исто. Само у Србији има да се одрекнемо таквог богатства. То је било увезано са тиме да се направи да је против Вучића, који хоће да затрује Србију, а да је они онда као штите. Ми смо милијарде евра изгубили, највише су изгубили људи у Рађевини, Лозници и том крају – закључио је Вучић.

Америка

Америчко Министарство енергетике објавило је да ће аустралијској рударској компанији „Ајонир" дати условни зајам од 700 милиона долара за пројекат ископавања литијума у Невади, с обзиром да САД трагају за домаћим извором кључне компоненте за батерије у електричним возилима.

„Ајонир" се нада да ће ископавања у округу Есмералда почети до 2026. године, и процењује да ће количине литијума са ове локације бити довољне за вишедеценијску производњу 400.000 електричних возила годишње, док америчка влада у данашњем саопштењу даје нешто нижу процену - 370.000.

Немачка у потрази за литијумом

Јануара 2023. године немачки канцелар Олаф Шолц одлази у Јужну Америку како би са челницима Чилеа и Арегнтине покушао да обезебеди додатне залихе литијума потребне немачким аутомобилским гигантима за батерије за електричне аутомобиле.

У међувремену, кинеске компаније у Чилеу већ увелико експлоатишу литијум. Немачка влада намерава да понуди Чилеу споразум који би био уноснији него онај који имају са Кином, писао је тада Блумберг.

Чиле је други највећи снабдевач литијума на свету, после Аустралије, а највећи део производње из ове јужноамеричке земље иде у Кину.

У Буенос Ајресу, Немачка и Аргентина су у суботу потписали меморандум о разумевању, са намером да се Берлину омогући приступ богатим изворима литијума.

Након састанка са аргентинским председником Албертом Фернандезом, Шолц је рекао да је против „политике која служи само интересима оне земље која жели да сама прерађује робу".

Шолц је данас директно назвао Кину „немачким ривалом на глобалном тржишту роба".

- Постоје државе које сматрају да сав сиров материјал долази из Кине, али то није тачно. Многе сировине долазе, рецимо, из Аргентине и из Чилеа, шаљу се у Кину и тамо се прерађују, па продају. Зар се прерада ових материјала, која отвара хиљаде радних места, не може преместити у оне земље одакле ти материјали долазе - упитао је Шолц.

Јужна Америка

Боливија, Аргентина и Чиле као земље које имају око 66 глобалних резерви литијума разматрају заједно са Бразилом оснивање јужноамеричке варијанте „ОПЕК"-а за проширење прерађивачких капацитета, развој индустрије батерија и улазак у бизнис прозводње електричних возила, пренео је специјализовани рударски сајт mining.com са седиштем у Ванкуверу.

Вест о овим плановима држава из „ латиноамеричког литијумског троугла", потврдили су представници Аргентине на годишњој конвенцији Удружења истраживача и програмера ( ПДАЦ) која се од 5—8. марта одржава у Торонту, уз учешће експерата из преко 130 земаља.

- Треба да будемо спремни за оно што долази и прилагодимо се, почињући можда са појединачним компонентама, радећи ка индустријализацији и коначно ка производњи батерија - Френанда Авила, подсекретар у аргентинском министарству рударства истакла је на скупу у Торонту.

Aмеричка банка ЏејПи Морган проценила је да би Аргентина до краја ове деценије могла да снабдевач 16 одсто литијума на светском тржишту што је 2021. око шест одсто. Према америчкој мега-банци, Аргентина би 2027. могла да претекне Чиле на позицији другог светског произвођача литијума, док је на челној Аустралија.

Кинески произвођач аутомобила Cheryy INC саопштио је прошлог месеца да у Аргентии планира изградњу постројења за производњу електричних возила и литијумских батерија вредно у најави око 400 милиона америчких долара.

У игри Африка

И док траје трка за литијум у Јужној Америци, Кинези већ увелико експлатишу ову руду на другом крају планете, тачније у Африци. У јулу 2023. године отворена је фабрика за прераду литијума, вредна 300 милиона долара, у Зимбабвеу. Зимбабве има резерве литијума које су међу највећим у свету.

Фабрику је отворила рударска компанија „Проспект литијум Зимбабве", подружница кинеске компаније „Џеђанг Хуају кобалт", преноси Асошијетед прес.

Председник Зимбабвеа Емерсон Мнангагва је саопштио да фабрика има капацитет да преради 4,5 милиона тона тврдог литијума у концентрат за извоз на годишњем нивоу.

- Литијум је минерал садашњости и будућности, а додатна вредност ће нашу земљу позиционирати као новог и конкурентног играча у глобалном ланцу вредности литијума - поручио је Мнангагва.

Зимбабве је прошле године забранио извоз сирове литијумске руде, придруживши се тако Индонезији и Чилеу који су такође увели забрану како би максимизовали своју зараду.

Руси долазе

Крајем јуна ове године Боливија је потписала уговоре о експлоатацији литијума са руском компанијом "Ураниум Оне Гроуп" и кинеском "Цитиц Гуоан Гроуп", саопштила је данас влада ове јужноамеричке земље.

"Ураниум Оне Гроуп" је компанија која послује у оквиру руског енергентског гиганта Росатом, преноси Ројтерс.

Први заменик директора Росатома, Кирил Комаров, изјавио је да ће руска фирма у Боливији производити до 25.000 тона литијума годишње.

Он је поменуо и могуће проширење овог комплекса за експлоатацију литијума, у складу са процењеним залихама овог метала.

Руске резерве литијума

Русија има огромне резерве литијума који је неопходан за производњу батерија за електрична возила и ускоро ће покренути производњу овог метала.

„Русија ће у потпуности покрити своју домаћу потражњу за ретким земним металима до 2030. године, док ће индустријске потребе за литијумом бити задовољене још раније, изјавио је потпредседник руске владе Денис Мантуров.

У интервјуу новинској агенцији Интерфакс, Мантуров је истакао да Русија поседује једну од највећих светских резерви минерала, укључујући ретке и ретке земне метале.

- Ми смо други у свету после Кине. Домаћа сировинска база је способна да задовољи садашње и будуће потребе руске индустрије, укључујући пуштање у рад нових лежишта и изградњу најкомплетнијег циклуса прераде сировина - рекао је Мантуров који на челу Министарства индустрије и трговине.

Русија ће ставити фокус на производњу литијума јер земља жели да постане један од водећих светских произвођача „белог злата" и „нема проблема са прерадом" метала, рекао је руски званичник.

- Имамо неопходне капацитете за прераду литијума у ​​неколико фабрика. Укупан обим производње литијума ће у потпуности покрити домаћу тражњу до 2025. године, а до 2030. године биће довољно количина и за извоз - навео је потпредседник руске владе.

Литијум

Литијум је главна компонента батерија које се користе у мобилним телефонима и електричним возилима. Потражња за литијумом расте из године у годину широм света јер се користи за производњу батерија које су од виталног значаја за већину потрошачке електронике и електричних возила.

Уједињене нације сматрају литијум „стубом економије без фосилних горива" јер се очекује да ће бити примарни начин складиштења енергије у чистим енергетским мрежама будућности.

Светска банка процењује да ће глобално производња литијума морати да се повећа за 500 одсто до 2050. године.

View article...

Enclosures:

160z120_11622370-litijum.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2023_09//160z120_11622370-litijum.jpg

 

RT Balkan analiza: Vredi li čekati Evropsku uniju (barem) do 2030?

lat.rt.rs

RT Balkan analiza: Vredi li čekati Evropsku uniju (barem) do 2030?

RT Balkan

6–8 minutes

---

Medijski se održava privid takozvanog evropskog puta, ali objektivno se ne može očekivati nikakva konkretna odluka na zvaničnom nivou na samitima EU, kaže Siniša Ljepojević

U junu 2003. godine na Solunskom samitu usvojena je Deklaracija kojom je izražena podrška ulasku zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Države regiona dobile su poruku da ih EU želi u svojim redovima, ali da će biti primljene tek kada ispune uslove i budu ekonomski sposobne.

U narednih 20 godina, pa do danas, čula su se nova obećanja, datumi, ali i bezbroj novih zahteva zbog kojih su države Zapadnog Balkana, čini se, "zarobljene" u čekaonici EU. Zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji Republika Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine, a status kandidata za članstvo stekla je 1. marta 2012.

Od Samita u Solunu samo je Hrvatska postala članica EU, a pitanje je koliko decenija će, uz sva pomeranja, proći dok Unija zaista i razmotri proširenje.

Tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker 2018. poručio je zemljama Zapadnog Balkana da će do 2025. godine ući u EU. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel danas je, na Bledskom strateškom forumu, još jednom pomerio taj datum i najavio da EU mora da bude spremna da prihvati nove države članice do 2030. godine i da to podrazumeva zemlje Zapadnog Balkana.

Novinar Siniša Ljepojević za RT Balkan ocenjuje da je pre 20 godina možda i bilo nekog entuzijazma u Evropskoj uniji, ali da se u međuvremenu EU "do te mere negativno transformisala u procesu destrukcije da tamo nema više ko ni da odlučuje".

Kada je u pitanju Bledski strateški forum, Ljepojević podseća da je u pitanju neformalni skup, "jedan od serije skupova za zamajavanje zemalja Zapadnog Balkana i same Evropske unije". On ističe da je svima jasno da nije realno da neka od država regiona u dogledno vreme bude primljena u Evropsku uniju.

"To je kupovina političkog vremena, održavanje privida i mita o prijemu u EU, pa i o samoj Uniji. Zato se taj prazan prostor popunjava raznim skupovima, kao što su na primer berlinski proces, forum na Bledu... Sve je to kupovanje vremena, a nije zaista realno da se bilo šta konkretno odluči. Ne mislim samo na Forum na Bledu, koji je neformalna institucija i ne može ništa da odluči, ali se tako popunjava prazan prostor. Medijski se održava privid takozvanog evropskog puta, ali objektivno se ne može očekivati nikakva konkretna odluka na zvaničnom nivou na samitima EU. Takvo je stanje i ne bi se trebalo ljutiti ni na koga", dodaje naš sagovornik.

Napominje da je EU kao integracija u dubokoj krizi, a da je situacija u Ukrajini dovela u pitanje njeno postojanje, jer zvaničnici "svašta pričaju, ali suštinski više ne znaju šta će".

On podseća i na ideju predsednika Francuske Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice i ocenjuje da je u pitanju krajnje nejasan predlog.

"Zajednica je održala već dva skupa, a treći bi trebalo da bude održan u Španiji krajem septembra ili početkom oktobra. Ta zajednica bi u stvari trebalo da obuhvata sve zemlje koje se smatraju evropskim, a nisu članice EU. U prevodu to znači da vi pripadate jednoj nejasnoj, nezvaničnoj, neformalnoj organizaciji i na taj način prihvatate sve ono što EU odluči, ali niste njen član. To je birokratska zavrzlama koju, nažalost, većina političke elite u zemljama Zapadnog Balkana prihvata, a medijski se to prikazuje kao nešto važno i ohrabrujuće. U osnovi to je samo kupovanje vremena", dodaje Ljepojević.

Kada su u pitanju zahtevi koji se kao uslov za članstvo u EU postavljaju pred Srbiju i druge zemlje, kaže da u ovom trenutku to nije ni vredno, "možda za neko vreme, ako EU bude postojala".

"To zaista ne vredi, pogotovo Srbija koja ima nekoliko uslova koji nemaju kraja. Na primer, 35. poglavlje koje je veoma rastegljivo, a trenutno se fokusira na Kosovo i faktički priznanje što je za Srbiju neprihvatljivo. I kada bi se to desilo, sledeći uslov bi bio Republika Srpska, odnosi sa susedima i ko zna šta još. Srbija je tu nekako u najnepovoljnijem položaju i pritom jer nije članica NATO-a, možda Srbija najviše gubi vreme", napominje Lepojević.

Kada je u pitanju sve veće neraspoloženje građana Srbije po pitanju ulaska u EU, kaže da se vremenom razotkrivaju dubine krize EU kao institucializovane integracije.

On dalje navodi da Evropska unija "nije organizacija koja je bila i nikada neće biti", a da se vremenom ruše mitovi na kojima počiva narativ o evropskoj zajednici.

"U svetu i Evropi dešavaju se tektonske promene i mislim da to ljudi vide i da je to u velikoj meri razlog neraspoloženja i, naravno, besomučno uslovljavanje Srbije Kosovom i drugim stvarima. Mislim da javnost prepoznaje da to više ne vredi", zaključuje Lepojević.

"Politički turizam"

Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže da je ovu temu deplasirano komentarisati i da su u pitanju neozbiljne inicijative i da ne zna zašto Srbija više u tome i učestvuje.

"To je politički turizam, Slovenija je sazvala Bledski forum sa ciljem da doprinese miru u Ukrajini. O čemu se tu radi, kakva Slovenija, kakav mir u Ukrajini? Slovenci se više ne pitaju ni za stanje na Balkanu, a kamoli oko mira u Ukrajini. To je nešto što ide po inerciji, organizuju se neki skupovi, pokazuje se da su neki političari politički živi, glume da su bitni, ali tu se više apsolutno više ne rešava", dodaje Proroković.

On smatra da u obećanja koje EU daje Srbiji apsolutno više niko i ne veruje.

"Evropska unija ima potrebu za obećanjima posle samita BRIKS-a, vidim da su se uzbudili. Desio se politički zemljotres, jer su oni deset godina prespavali, ne analizirajući šta BRIKS radi", ističe naš sagovornik.

Proroković napominje da će EU verovatno ponovo dati neka obećanja, a pita se - ko uopšte u njih može i da poveruje?

Brnabić: Dajte nam datum

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je na panelu lidera u okviru Bledskog strateškog foruma da u Srbiji postoji veliki evroskepticizam, zbog toga što zemlja na članstvo u EU čeka više od 20 godina.

"Ljudima na Zapadnom Balkanu znači čak i da počnemo pregovore, iako to ne znači ništa ljudima u Evropskoj uniji. Dajte nam datum", poručila je Brnabićeva na početku panela.

Dodala je da Evropska unija prema Zapadnom Balkanu često ima stav kao da ništa što urade nije dovoljno dobro.

Brnabić je istakla i da stoji pri svom ranijem stavu da Srbija i dalje nema "plan B" i da je budućnost države u Evropskoj uniji.

I drugi lideri zemalja Zapadnog Balkana su u svojim izjavama jasno stavili do znanja da im se ne sviđa plan lidera EU i da nisu spremni na novu turu odlaganja i čekanja.

RT Balkan analiza: Vredi li čekati Evropsku uniju (barem) do 2030? — RT Balkan https://lat.rt.rs/srbija-i-balkan/47254-evropska-unija-eu-srbija-zapadni-balkan/

Yanis Varoufakis: Deficit demokratije u Evropi

pcnen.com

Deficit demokratije u Evropi - PCNEN

PCNEN

7–8 minutes

---

Autor: Yanis Varoufakis

Mirni dani avgusta su dobro vreme za razmišljanje o godini koja dolazi. Najveći događaj u mom kalendaru za 2024. su izbori za Evropski parlament. Nažalost, to je događaj koji me više ne inspiriše kao pre pet godina.

Na prethodnim izborima za Evropski parlament kandidovao sam se u Nemačkoj, dok se moj nemački kolega kandidovao u Grčkoj. Kroz naš panevropski pokret DiEM 25 želeli smo da pokažemo da evropska demokratija ne može zaživeti ako ne postane zaista transnacionalna. Ali na izborima 2024. takav gest više ne bi imao ni simbolički značaj.

Umor koji osećam dok razmišljam o evropskim izborima najavljenim za jun sledeće godine nije posledica gubitka interesovanja za evropsku politiku, pa ni poraza koji sam nedavno doživeo na izborima u Grčkoj. Ono što me iscrpljuje je pomisao na to koliko su mali izgledi da ću dočekati rađanje istinske demokratije u Evropi.

Evropski lojalisti će me napasti zbog takve izjave. Kako se usuđujem da tvrdim da u Evropskoj uniji nema demokratije, kada njome upravlja Savet koji čine demokratski izabrani premijeri i predsednici, Komisija koju postavljaju demokratski izabrane vlade evropskih zemalja i najzad Parlament čije poslanike evropski narodi direktno biraju, a koji ima pravo da raspusti Komisiju?

Distinktivna odlika demokratije u društvima duboke nejednakosti jesu institucije izgrađene tako da spreče svođenje svih ljudskih interakcija na odmeravanje odnosa snaga. Da bi se despotizam držao pod kontrolom, diskreciona prava izvršne grane vlasti moraju se ograničiti ovlašćenjima suverenog političkog tela koje raspolaže svim sredstvima potrebnim da taj zadatak obavi.

Države članice Evropske unije osiguravaju takvu moć pripadnicima političkog tela svake evropske zemlje ponaosob. Koliko god da je mogućnost izbora sužena, građani svake zemlje imaju pravo da predstavnike izabranih tela pozivaju na odgovornost za donete odluke (unutar egzogenih ograničenja za datu zemlju). Ali avaj, na nivou Evropske unije to ne postoji.

Po povratku sa sednice Evropskog saveta naši lideri ritualno peru ruke od nepopularnih odluka i prebacuju krivicu na druge članove: „To je najbolje što smo mogli da uradimo", govore i sležu ramenima. Funkcioneri Evropske unije, savetnici, lobisti, zvaničnici Evropske centralne banke, svi oni to odlično znaju. Navikli su da slušaju predstavnike država članica kako se pravdaju pred svojim parlamentima i ponavljaju da se s odlukama Saveta ne slažu, ali su previše „odgovorni" i posvećeni evropskoj „solidarnosti" da bi im se suprotstavili.

Tu je izvor demokratskog deficita Evropske unije. Ključne politike kojima se većina članova Saveta protivi usvajaju se praktično bez ikakvog otpora. Uz to, političko telo koje bi moglo da sudi o postupcima Saveta, da ga poziva na odgovornost i po potrebi smenjuje kao i svaki drugi organ uprave, u ovom slučaju ne postoji. Čak i kada Savet uspe da postigne neki delimično prihvatljiv dogovor (kao što je bio onaj koji su postigli španski i holandski premijer, Pedro Sánchez i Mark Rutte, o reformi fiskalnog sporazuma za EU), kada se približe državni izbori, koji se nikada ne fokusiraju na odluke donete na nivou EU, takve inicijative se brzo zaboravljaju.

Takođe, formalno pravo Evropskog parlamenta (koji inače nema pravo pokretanja zakonodavnih inicijativa) da raspusti Komisiju in toto korisno je koliko i kupovina nuklearne bombe da bi grčka mornarica odgovorila na pretenzije Turske na neko ostrvce u blizini njene obale.

Sve to nije ništa novo. Ali danas sam umorniji nego obično zbog tri trenda koji su praktično srušili ideju o Evropskoj uniji kao delotvornoj sili koja čini dobro unutar i izvan Evrope.

Za početak, izgubljena je nada da će zajednički dug poslužiti kao hamiltonovsko tutkalo kojim će se evropska konfederacija transformisati u nešto sličnije kompaktnoj demokratskoj federaciji. Da, pandemija je prinudila Nemačku da pristane na emitovanje zajedničkog evropskog duga. Ali, kao što sam već upozoravao, politički uslovi pod kojima su sredstva distribuirana bili su ostvarenje sna svakog evroskeptika. Rezultat? Umesto da označi prvi korak ka budućoj fiskalnoj uniji, evropski fond za oporavak od pandemije NextGenerationEU eliminisao je mogućnost transformacije EU u Hamiltonovom federalističkom duhu.

Drugo, ratom u Ukrajini srušene su aspiracije Evrope da stekne stratešku autonomiju u odnosu na Sjedinjene Države koje, uprkos formalnoj uljudnosti pokazanoj posle Trumpovog poraza 2020, nastavljaju da posmatraju EU kao protivnika koji se mora držati pod kontrolom. Šta god mislili o mogućoj sadržini budućeg mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije, jasno je da će Evropska unija u tom diplomatskom procesu imati sporednu ulogu.

Treće, Evropska unija se više i ne pretvara da nastupa sa pozicija principijelnog kosmopolitizma. Evropljani su se podsmevali Trumpovim mitinzima na kojima je najavljivao „podizanje zida" na meksičkoj granici, a sada Evropska unija pokazuje da je u podizanju zidova mnogo efikasnija od Trumpa. Na granici Grčke i Turske, u marokanskoj enklavi u Španiji, na istočnim granicama Mađarske i Rumunije, u libijskoj pustinji, a sada i u Tunisu, EU finansira podizanje gnusnih prepreka na kojima Trump može samo da nam zavidi. I niko se ne protivi protivzakonitim postupcima čuvara naših obala koji rade pod zaštitom i u dosluhu s agencijom Frontex, što je doprinelo smrti hiljada ljudi u vodama Mediterana.

Posle evropskih izbora 2019, liberalna štampa je odahnula konstatujući da evropski ultradesničari nisu prošli tako dobro kao što se očekivalo. Ali zaboravili su da za razliku od fašista između dva svetska rata današnjim ultradesničarima pobeda na izborima nije potrebna. Oni jačaju bez obzira na rezultate izbora, jer se sve konvencionalne partije nadmeću ko će ponuditi više ksenofobije, autoritarizma i konačno totalitarizma u njihovim razblaženim i umivenim verzijama. Drugim rečima, autokratski evropski lideri poput mađarskog premijera Viktora Orbána ne moraju više ništa da rade jer njihov šovinistički program osvaja EU i Brisel sam od sebe.

Ovo nisu misli evroskeptika uverenog da evropska demokratija nije moguća zato što ne postoji evropski demos. Ovo je žalopojka evropeiste koji veruje da je evropski demos itekako moguć, ali je Evropska unija odabrala da pođe u suprotnom smeru. Svedoci smo ekonomskog propadanja Evrope praćenog produbljivanjem njenog demokratskog (i etičkog) deficita.

Uprkos svim sumnjama, odluka da se ponovo kandidujem na evropskim izborima – ovog puta u Grčkoj na listi MeRA25 – bila je laka, upravo zato što ove sumnje zavređuju da postanu tema izborne kampanje. Da bih pokušao da uverim druge da izborna politika u Evropskoj uniji još uvek zaslužuje naše vreme i energiju, u to prvo moram uveriti sebe.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

 

Србија добила понуду – да престане да постоји

Србија добила понуду – да престане да постоји

26.08.2023. - 10:15

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Србију са Запада покушавају да држе на врућој ватри разним иницијативама попут недавног сусрета у Атини, а све у жељи да полако јењава у отпору према признавању Косова. Међутим, немају шта да јој понуде да би прихватила неприхватљиво, јер би тиме практично престала да постоји као суверена земља, упозорава бивши министар Владислав Јовановић.

Два су кључна питања због ког притискају власти у Београду – признање Косова и увођење санкција Русији, а то је била и једна од тема радне вечере у Атини. Грчки премијер Киријакос Мицотакис појављује се с иницијативом да окупи разне политичке субјекте, наоко без видљивог разлога, али како каже Јовановић, то је била потреба главних архитеката политике на Балкану да се одржи темпо у преговарању и све, а посебно Србију да подсете да постоје фиксирани циљеви који се морају постићи.

„То је Охридски споразум, значи да идемо ка прихватању створеног статуса кво и признања независности Косова и то у предвидљивом року. Ти притисци ће бити стални. Сад се ту додају и други, пре свега проблеми које Запад има у вези са Русијом у вези са неиспуњавнајем њихових очекивања да ће Украјина да произведе жељене последице по саму Русију и да је на неки начин елиминише као велику силу, ако не и као државу. То не само да је застало него се јављају и негативни ефекти – један од њих је што политика санкција нема покриће и да им је потребна потпуна солидарност свих, а Србија ту штрчи", објашњава бивши шеф југословенске дипломатије.

Србију притискају јер штрчи

Он прецизира да Србија штрчи јер подсећа да се политика санкција води ван УН што није уобичајено, нарочито у таквом обиму и тако дуго, а притом против сталне чланице СБ.

„С друге стране, разочарали су се јер нису очекивали да санкције не само да неће наићи на масовнију подршку него ће наићи на отпор. Уместо да добију солидарност из других праваца посебно јужних они су добили оно што нису очекивали – да већина других држава покушава у ужурбаном темпу да се престроји. То је тренд који они никако не воле и журе да окончају акцију коју су почели али не тако да је изгубе", сматра Јовановић, уз опаску да отуд и ти спољни и унутршањи притисци према Србији.

Перко Матовић из Центра за националну политику верује, међутим, да су САД у пракси одустале од идеје да ће Србија икад увести санкције Русији, иако ће наставити да јавно говоре да то треба учинити.

„Показало се да притисак на нас не може да делује и да са нама не може да се разговара са позиција моћи ако макар не уврстите у размишљање српско становиште", примећује Матовић.

У Вашингтону иду на палестинизацију косовског питања?

Што се тиче притисака везаних за Косово, он сматра да се не може променити статусни став Сједињених Држава по овом питању, али да је све више наговештаја да у Вашингтону иду на „палестинизацију косовског проблема":

„То значи да Охридски споразум можете да ставите ад акта. Палестинизација би значила врсту замрзнутог конфликта са неколико спорадичних сукоба што нама иде у корист. До тога је дошло само зато што је косовски премијер Аљбин Курти сам на своју руку одлучио да убрзано реши неке ствари. Имали бисмо друкчију ситуацију да је с друге стране био неко ко би био опрезнији према америчким интересима а мени је драго што је Курти направио ту грешку."

Матовић сматра да је и Запад направио грешку тиме што последњих двадесетак година Србе оптужује за све проблеме у региону,а подржава друге национализме пакујући их у грађанске формулације што на крају има за циљ тријумф одређених национализама – бошњачког, албанског…

„На Косову су Србе представили као агресоре иако смо бранили свој суверенитет и иако су они резолуцијом потврдили да тај суверенитет мора да опстане и након што су тај национализам и ОВК представљали као хероје. Онда су 20 година уместо да се баве деконтаминацијом албанског друштва бавили тиме да појачавају њихов национализам. И уместо да се објашњава да треба да се формира грађанаско друштво они су форсирали сепаратну идеју Албанаца", констатује политиколог.

Контаминирано друштво у Приштини

Резултат је, како каже, друштво толико контаминирано да је насиље над Србима и другим неалбанцима прихватљиво и настојање да се формира етнички чисто албанско друштво, а имају лоби који им омогућава да то представе у јавности како они желе. Ипак, напомиње Матовић, чак се у западним медијима у последње време запажа озбиљан тренд реалног приказивања таквог понашања Албанаца.

На питање, зашто ипак западни центри моћи не осуђују превише гласно све израженије Куртијево залагање за великоалбански пројекат, Владилсав Јовановић оцењује да све што шкоди Србима и њиховим интересима повлашћено је у очима Запада.

Чак и Куртијев рушилачки излет у Северну Македонију, где се измахивало заставама велике Албаније, по мишљењу Јовановића, коришћено је и за притисак на Србију, с поруком да јој предстоји неизвесна будућност са повампиреним албанским национализмом.

„Несрећа је што је Северна Македонија која је испуњавала све што су јој тражили доведена на ивицу националног постојања у сендвичу између бугарске политике која се показује да није потпуно искрена према Македонији, док се Албаницма пружа отворени терен за акције. А њима је важно да нас и даље уверавају да је у нашем интересу да се ослободимо косовског тега на ногама, при чему чак и међу нама има таквих који се с тиме слажу", примећује бивши министар.

Матовић верује да је најважније за Србију да сачува своје националне интересе у прилично проблематичној ситуацији: сви споразуми које смо потписивали ишли су у развлашћивање Србије не само на КиМ, него и у разним другим областима, што нас је довело у пат позицију.

„Не можемо да прихватимо коначне нове предлоге које нам дају, а више немамо ни могућност да у помоћ у капацитету у ком бисмо желели позовемо Русију и Кину јер смо тим споразумима и технички и логистички упућени да увек помоћ морамо да тражимо у Вашингтону и Бриселу", објашњава он уз оцену да је маневарски простор Србије сужен.

У таквој ситуацији, сматра Матовић, морамо да проналазимо иновативне начине како ћемо да представљамо своје аргументе и како да у исти мах не нарушимо своје односе са Русијом, али да их не нарушимо ни са САД.

sputnikportal.rs, Тања Трикић

https://iskra.co/srbija/srbija-dobila-ponudu-da-prestane-da-postoji/

Jednostrani potezi Prištine na štetu Srba, zašto Zapad ne utiče da se prekine takva praksa?

kosovo-online.com

Jednostrani potezi Prištine na štetu Srba, zašto Zapad ne utiče da se prekine takva praksa? - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Mimo dogovora postignutih sa Evropskom unijom i uprkos stalnim pozivima Vašingtona da se ne preduzimaju jednostrani potezi i nekoordinisane akcije, kosovski premijer Aljbin Kurti ne prestaje sa poduhvatima koje Srbi doživljavaju kao pretnju. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je praksa protekle dve decenije pokazala da se političkoj eliti u Prištini svaki oblik samovolje i nasilja isplati, jer se nije suočavala sa kaznama, ali i da procene aktuelnog premijera mogu da se ispostave kao loše, jer je strpljenje Amerike na izmaku.

U samo poslednja četiri meseca, odnosno od održavanja lokalnih izbora na severu, Kurti se oglušio o svaki poziv Zapada da ne preduzima jednostrane poteze.

Naime, novi gradonačelnici u opštinama na severu u kojima većinski žive Srbi u zgrade opština su ušli uz asistenciju kosovske policije, ne poštuje se zahtev SAD i EU da gradonačelnici rade sa alternativnih lokacija, odlučeno je da se glavni most na Ibru otvori za saobraćaj, da se zabrani uvoz srpske robe, da se ukine licenca za MTS, "Civilna zaštita" i "Severna brigada" proglašene su terorističkim organizacijama. Takođe, odugovlači se sa organizacijom novih lokalnih izbora iako je zahtev i Brisela i Vašingtona da se održe što pre, a poslednja u nizu odluka usmerenih protiv Srba je nalog da se četiri srpske institucije isele iz opštinske zgrade u Severnoj Mitrovici.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da je ovde reč o pritisku na srpsku zajedncu kako bi se Srbi zbog lošeg kvaliteta života iselili sa Kosova.

"To je jedini efekat koji se postiže ovakvim jednostranim merama, a koje su se intenzivirale posle aprila i nadam se da će to biti prekinuto prilično oštrim merama i Vašingtona i Evropske unije. Verujem da Amerika i naši evropski partneri traže rešenje. Ne znam da li postoji neko neshvatanje Prištine oko sankcija koje su im uvedene, jer one jesu ozbiljne i samo mogu da se pogoršaju ako Priština nastavi sa jednostranim potezima. Takođe mislim da može da dođe i do gubitka podrške za neke druge ambicije Prištine, recimo za njihovo članstvo u Savetu Evrope i po pitanju nekih drugih težnji. Priština očigledno taktizira i procenjuje da sa ovom američkom administracijom može tako da se ponaša, ali mislim da im je ta kocka i procena veoma loša. I da strpljenja u Vašingtonu zaista više nema", kaže Antonijević.

On smatra da će se Priština suočiti sa posledicama u daljem toku pregovora ukoliko izgubi partnere u potpunosti i njihovo poverenje, za koje kaže da je "dobro načeto".

"Beograd na drugoj strani ostajanjem za pregovaračkim stolom i prilično konstruktivnim odnosom i neodgovaranjem na te provokacije gradi odnos sa međunarodnom zajednicom. Priština nije naučila iz grešaka Srbije koja je posle 1995. godine i Dejtona na neki način bila miljenik Zapada ali je onda u tri, četiri godine taj odnos urušila", navodi Antonijević.     

Analitičar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da je praksa sve ove 24 godine pokazala da se kosovskim Albancima nasilje isplati.

"Bilo da je to nasilje verbalno ili fizičko, pravno, bilo da su to otmice, ubistva, protivpravna hapšenja... Svaki oblik nasilja se isplati njihovim političkim elitama jer prolazi nekažnjeno", kaže Gudžić.

Kako primećuje, sankcije koje su EU uvele Kosovu su novina, u pristupu Zapada prema Prištini, izuzimajući hapšenje Hašima Tačija.

"Ali, znamo kako se sve završilo sa Ramušem Haradinajem u sudu u Hagu. To je bila poruka Srbima da ne polažu mnogo nade u pravdu međunarodne zajednice. Zato ne treba imati velikih očekivanja od sankcija koje su uvedene kosovskim institucijama. Kurtiju je nasilje potrebno kako bi se održao na političkoj sceni jer on predstavlja taj najradikalniji deo kosovskog društva. Iako je Zapad i ranije pokazivao nezadovoljstvo njegovom politikom, on je sa njom nastavljao i tu se ništa neće promeniti. Štaviše, verovatno će početkom septembra krenuti u nove akcije. Možemo očekivati nove sulude poteze Aljbina Kurtija", ocenjuje Gudžić.

 

n1info.rs

Britanski Tajms o Vučiću: Balkanski Kapone ili jedina nada za mir sa Kosovom?

Filip Rudić

3–4 minutes

---

Američke i evropske diplomate vide Aleksandra Vučića kao jedinu figuru koja može da ubedi Srbe da koegzistiraju sa Kosovom, pa trpe njegove uvrede na račun Zapada, ohrabrivanje srpskog šovinizma i druženje sa Vladimirom Putinom, piše britanski list Tajms.

„Ali mnogi se pitaju: Da li biste kupili mir na Balkanu od ovog čoveka?" piše Tajms u tekstu o predsedniku Srbije.

List citira poslanika DS Srđana Milivojevića, koji Vučića naziva „mešavinom Al Kaponea i Vita Korleonea".

„Vučić nije ni patriota, ni nacionalista, ni demokrata, interesuje ga samo neograničena, nekontrolisana moć", rekao je Milivojević.

Vučića kritikuju da je ubica demokratije u Srbiji i da je povezan sa kriminalcima, ali ga neki vide i kao jedinu nadu za stabilnost na Balkanu, piše Tajms. List dodaje i da su SAD „u nedavnoj demonstraciji nestrpljenja" prema Vučiću stavile pod sankcije direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.

Američki Stejt department je takođe izneo tvrdnje da Vulin pomaže Rusiji da uveća uticaj na Balkanu, što nije iznenadilo ruske aktiviste u Srbiji kojima je Beograd ograničavao kretanje proglasivši ih za bezbednosnu pretnju, navodi Tajms.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović govorio je za britanski list o sopstvenom iskustvu sa tabloidima u Srbiji, rekavši da je na naslovnicama ponekad i pet puta mesečno, uz optužbe da radi za CIA, mafiju ili francuske obaveštajne službe i da posećuje sado-mazo klubove.

„Koriste izveštaje bezbednosnih službi koje nisu reformisane od vremena komunizma", kazao je Dojčinović.

Ališa Kerns, britanska parlamentarka koja predsedava Odborom za spoljne poslove i potpisnica je nedavno objavljenog kritičkog pisma o Srbiji, kaže da se stalno govori da je Vučić „jedina opcija", ali prema njenim rečima, on traži povraćaj izgubljene teritorije.

„Kosovo se kritikuje ali Srbija je s Rusijom potpisao sporazum u septembru, poslala dva ministra u Moskvu u poslednjih šest meseci i nije uvela sankcije Rusiji, Iranu i Talibanima. Zašto nismo prozvali Srbiju zbog toga?" upitala je ona.

Vučić je na to odgovorio da Srbija sprovodi istragu protiv britanske poslanice, podseća Tajms.

Kerns smatra da Vučić nije jedina „nada Zapada" i ukazuje na proteste „Srbija protiv nasilja", uz ocenu da u Srbiji ima više ljudi koji žele stabilnost nego što se misli.

Međutim, s njenim viđenjem se ne slaže Ajvor Roberts, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu u periodu od 1994-97. godine.

„Intervnecija Kerns ne pomaže – Srbi ne reaguju na pritisak, samo se još više ukopaju. Vučić je daleko ispred svih drugih i samo maštalac može verovati da je neko u stanju da zauzme njegovo mesto", rekao je Roberts.

 

Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом

in4s.net

Савет безбедности УН: Запад није марио за Београд док га је гађао осиромашеним уранијумом - ИН4С

ИН4С

5–6 minutes

---

Цео свет је, посматрајући украјинску контраофанзиву, могао да види да западно оружје не само да није ни јединствено ни непобедиво за руско оружје, већ је у многим случајевима инфериорно чак и у односу на моделе совјетске производње старе педесет година, рекао је заменик сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански говорећи на састанку Савета безбедности о испоруци оружја Украјини.

Једини резултат украјинске контраофанзиве, што је чак и Запад приморан да призна, су десетине хиљада погинулих украјинских војника и стотине уништених јединица скупе западне опреме, указао је.

Украјина има потешкоћа са борбеном обуком и планирањем операција, што потврђују и сведочења заробљених украјинских војника која су обучена по западним стандардима, додао је.

„Потпуни колапс украјинског система војне управе, распрострањена корупција и неорганизованост сада одбијају чак и западне плаћенике, који почињу да схватају да једина улога која им је додељена није борба за слободу Украјине, они су обично топовско месо", истакао је.

Лондон и Вашингтон нису марили за Београд док су га гађали осиромашеним уранијумом

Британци и Американци не маре за континенталну Европу, као што нису марили за последице НАТО бомбардовања Југославије осиромашеним уранијумом, рекао је Пољански говорећи о одлуци Лондона и Вашингтона да Украјини пошаљу муницију са осиромашеним уранијумом.

Пољски медији су се жалили на повећану радијацију на западним територијама Украјине и источним деловима Пољске након што је руска војска уништила складиште са оваквом муницијом у Хмељницком, али Британце и Американце није брига.

Касетна муниција, ако се користи у супротности са Међународним хуманитарним правом, у цивилним насељима, што и чини кијевски режим, представља озбиљну дугорочну претњу за цивилно становништво, објаснио је.

Сам Вашингтон је деценијама жигосао као „ратне злочинце" све оне који су користили ову врсту муниције, подсетио је и онда објаснио да су Зеленски и његови сарадници, тј. америчке власти, по истој тој логици, ратни злочинци и деле пуну одговорност, казао је.

„Кијевски режим свакодневно удара касетном муницијом по северним регионима Доњецка, где нема војних циљева. Њихов једини задатак је терор над цивилима, што је забрањено Међународним хуманитарним правом, али се у потпуности уклапа у тактику кијевског режима, који је одавно прешао на отворено терористичке методе", објаснио је.

Упркос свему томе, касетна муниција не пружа никакве посебне предности на бојном пољу, и Вашингтон је тога свестан.

За разлику од Сједињених Држава, став Русије о касетној муницији је доследан и захтева стриктно поштовање правила и захтева Међународног права, нагласио је.

Тресла се гора, родио се миш

Запад и Кијев су очекивали да ће контраофанзива да им донесе победу, и у те сврхе су у борбу укључили војну опрему НАТО, потрошене су милијарде из џепова западних пореских обвезника, казао је Пољански и додао да њихови циљеви нису остварени.

„Све личи на пословицу – тресла се гора родио се миш", рекао је.

Западни добављачи оружја за Украјину су одговорни јер игнорисањем свих својих обавеза да прате крајњег корисника испорученог оружја угрожавају глобалну безбедност, додао је.

Због тоталне корупције у украјинској војсци, западно оружје се неконтролисано „шири" по свету, преко црног тржишта испливава у зонама сукоба на Балкану, у Африци, Латинској Америци, директно нарушавајући регионалну безбедност, објаснио је.

Зашто би амерички народ плаћао из свог џепа војне авантуре Демократске странке, упитао је Пољански указујући на недавни захтев америчког председника Конгресу да издвоји додатних 24 милијарди долара на већ потрошених 113 милијарди долара званичне помоћи.

То је отприлике 900 долара за сваку америчку породицу, указао је.

Јавно мњење у Немачкој и Француској је такође против испоруке крстарећих ракета „таурус" и „скалп" украјинским националистима, али њихове власти, упркос тврдњама да су демократске, апсолутно се оглушују о позиве својих грађана, додао је, преноси РТ Балкан.

Ко од овога профитира?

Американци и Европљани профитирају, нико други, рекао је.

Вашингтон троши војне арсенале својих сателита и на тај начин „чисти" тржиште за производе америчког војно-индустријског комплекса како би их продале сопственим партнерима према добро успостављеној шеми још од Другог светског рата, указао је.

Европа плаћа ново оружје не само новцем, већ и суверенитетом, додао је.

Испоставило се да је сопствена одбрамбена политика, коју је Европска унија својевремено тако марљиво градила годинама, као у годинама Хладног рата, потпуно подређена интересима Вашингтона, истакао је.