standard.rs
Pismo sa Kosova ili otimanje srpske zemlje
Јања Гаћеша
11–14 minutes
Dužnost mi je da napomenem da je u ovom delu više od 50 hektara zemlje u vlasništvu Srba iz Gračanice i da ljudi strahuju da će im sve biti oduzeto. To bi značilo odvajanje dva najveća srpska sela
U vreme kada je cela politika zvaničnog Beograda usmerena na stvaranje slike na osnovu koje će narod u ostatku države poverovati da će formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO) biti osiguran bolji život preostalim Srbima na KiM – i to galameći svakodnevno u medijima, toliko da se pitanje teritorije više uopšte ni ne pominje – u južnoj pokrajini srpski narod muči svoje muke.
Takozvana „Vlada Kosova" je na sednici održanoj 12. oktobra donela odluku o eksproprijaciji zemljišta – ukupno 21 hektar – za potrebe arheoloških istraživanja na lokalitetu „Ulpijana". Reč je o poljoprivrednom zemljištu – 44 parcele između Gračanice i Lapljeg Sela – koje je većinski u vlasništvu Srba sa Kosova i Metohije.
Javna rasprava sa vlasnicima, ali i meštanima Gračanice, održana je skoro mesec dana kasnije u prostorijama Opštine Gračanica. Sa njima su razgovarali predstavnici „Odeljenja za eksproprijaciju ministarstva za zaštitu životne sredine" na zahtev tzv. „kosovske vlade". Oni su upoznali građane, pre svega vlasnike parcela, sa procesom eksproprijacije i procedurama, njihovim pravima i mogućnostima podnošenja žalbi. Međutim, Srbima u Gračanici i dalje ništa nije jasno. Na brojna pitanja nisu dobili odgovore, odnosno nije imao ko da odgovori jer nisu došli predstavnici „Ministarstva finansija" i „Ministarstva kulture".
„Nacionalni interes"
Predstavnik odeljenja za eksproprijaciju, Samir Brući, odgovarajući meštanima Gračanice i vlasnicima zemlje na pitanja, ponavljao je da je ova odluka od „nacionalnog interesa" i da nije politička, te da je kao takva prošla sve zakonske procedure i, uglavnom, loptu prebacivao u dvorište pomenutih „ministarstva" – čiji predstavnici nisu smatrali da imaju obavezu da se pojave i stanu pred ljude da razgovaraju.
Zbog svega navedenog vlasnici njiva, ali i svi oni koji u tom delu atara imaju svoja imanja, smatraju da je odluka tzv, „kosovske vlade" o eksproprijaciji politička. Vlasnici parcela kažu da je odluka doneta bez konsultacija sa njima – na brzinu i bez ispitivanja terena. Ne znaju ni koliku cenu su njihovoj zemlji odredili i da li smeju da je obrađuju u periodu dok postupak traje. Za Mirka Aritonovića iz Gračanice ovo nije ništa drugo nego otimanje srpske zemlje. Kaže da su vlasnici parcela dovedeni pred svršen čin. „Napravljen je plan uzmi ili ostavi", kaže Aritonović.
Javna rasprava o planiranoj eksproprijaciji imovine za proširenje Arheološkog parka Ulpijana u zgradi Opštine Gračanica, 8. novembar 2023. (Foto: nasagracanica.com)
Ostali meštani Gračanice takođe misle da je odluka politička, jer nemaju saznanja da su u tom delu polja vršena ispitivanja i ne znaju da li se na tim parcelama nalazi nešto vredno. Prema njihovim rečima, na brzinu doneta odluka može samo da bude političkog karaktera – i nema veze za parkom. „Baš ih briga šta ćemo da kažemo. Vidite da nisu došli oni koji trebaju da daju odgovore na naša pitanja. To nam sve govori o njihovim namerama", govorili su ljudi nakon debate.
Gračaničanina Srećka Todorovića zanimalo je da li je ovo definitivna eksproprijacija ili će biti proširena? „Moje celokupno imanje nalazi se u tom delu, a vi mi uzimate sve. Da li je ovo podstrekivanje da odem iz Gračanice, da se iselim?", pitao je Todorović. Samir Brući mu je odgovorio da odluka o eksproprijaciji predstavlja zakonsko oduzimanje imovine zbog „nacionalnih interesa".
Dužnost mi je da napomenem i da je u tom delu više od 50 hektara zemlje u vlasništvu Srba iz Gračanice i da ljudi strahuju da će im sve biti oduzeto. To znači da će se potpuno odvojiti dva najveća srpska sela u centralnom delu Kosova i Metohije – Gračanica i Laplje Selo. Ljudi se plaše da će im se zemlja najpre oduzeti, onda će se plasirati priča da su samo na jednom manjem delu pronađeni ostaci „Ulpijane", a da će se na većem delu zidati hoteli i restorani. Arheološko nalazište „Ulpijana" je već na turističkim mapama i Albanci, mladi i stari, redovno ga obilaze, da ne pominjem strance. Ljudi strahuju od gungule koja će se stvoriti ako se njihove sumnje ostvare. Neće imati mira preostali Srbi u pomenutim mestima, koji su jedni od drugih udaljeni nepunih pet kilometara.
Drskost bez presedana
Pored svega navedenog, posebno nas je iz takta izbacila bahatost tzv. francuske ambasade na Kosovu i izmeštanje spomenika srpskim junacima. Dati sebi slobodu da spomenik palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu izmeštate po sopstvenom nahođenju, levo ili desno od mesta gde je stajao na vojnom delu groblja u Prištini, je drskost bez presedana. Dati sebi za pravo da premeštate spomenik drugog naroda i druge vere – na njihovom groblju – bez dozvole nadležne Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve ili srpskog naroda uopšte, premašuje bezobrazluk i bezbožnost.
Sramno saopštenje koje su potpisali takozvani francuski i nemački ambasadori koji 11. novembra, kao primer navodnog pomirenja, na pravoslavnom srpskom groblju odaju poštu vojnicima palim u Velikom ratu, poznato je i neću se njime baviti u celosti, ali moram da pomenem deo u kome se navodi da je poslednjih godina – posebno 2022. godine – zajednička ceremonija odavanja počasti palim vojnicima u Prvom svetskom ratu bila „okaljana polemikama u pojedinim albanskim medijima na Kosovu zbog prisustva spomenika podignutim u čast srpskim vojnicima koji su stradali između 1912. i 1918. godine".
U prevodu: da bi odobrovoljili pojedine albanske medije u Prištini, za predstavnike ambasade Nemačke i Francuske u Prištini je rešenje bilo izmeštanje, tačnije skrnavljenje, spomenika srpskim vojnicima. Moram da podsetim i da su „ambasadori" Francuske i Nemačke razočarani što je ovaj gest, kako su ga nazvali, „pogrešno protumačen i predstavljen kao povod za političku eksploataciju". Iskreno, smetalo nam je i ranije što se uopšte okupljaju na srpskom groblju u Prištini i tu drže govore, ali su sada prešli svaku granicu – ovo je direktan prst u oko.
Cveće postavljeno ispred novih spomen-ploča, na mestu izmeštenih srpskih spomenika, od strane ambasadora Francuske i Nemačke, Olivije Geroa i Jorn Rodea, na obeležavanje „Dana primirja" u Prištini na Kosovu i Metohiji, 11. novembar 2023. (Foto: Twitter Ambassador Jörn Rohde/@GermanAmbKOS)
„Kako nas samo sa visine posmatraju, onako okupatorski! Njima je bilo dovoljno da obaveste nadležne u lokalnoj samoupravi, bez konsultacije sa Srbima. Još su na njegovo mesto postavili spomen-ploču svojoj KFOR vojsci, strašno!", kratak je komentar mog prijatelja kome sam dala da pročita saopštenje koje su dve pomenute „ambasade" potpisale odmah posle reagovanja Eparhije raško-prizrenske i Kancelarije za KiM.
Na sreću, oko ovoga – za razliku od problema u prvom delu teksta – podigla se velika prašina, odnosno dovoljno velika da natera takozvanog ambasadora Francuske u Prištini da se obrati javnosti novim saopštenjem. „Razmotrićemo, zajedno sa svim stranama, tehničke mogućnosti kako bi svi spomenici na vojnom delu groblja bili okrenuti onako kako su prethodno stajali", navedeno je u saopštenju. Iz ambasade takođe poručuju da će, pored navedenog, u razmatranje uključiti i novu spomen ploču u znak sećanja na francuske vojnike koji su izgubili živote tokom službe u okviru misije KFOR.
Naterani su da preispitaju svoju bahatost – ali grešku nisu priznali. Nisu se izvinili Srbima, iako je to od njih traženo. U saopštenju stoji „da žale zbog polemike vezane za reorganizaciju spomenika na vojnom delu srpskog pravoslavnog groblja u Prištini". I dalje su gordi! Na takav njihov gard Srbija mora da odgovori sa karakterom, nepopuštanjem i bez kompromisa. Obavezno je da se sve na groblju vrati u prvobitno stanje i tačka.
Ja lično ne mislim da je mesto ploči posvećenoj stradalim francuskim vojnicima u KFOR misiji baš na tom mestu. Nisu oni nikakvi oslobodioci, pa da im se tu spomenik podiže! Za mene je izdaja izjednačavati njih sa vojskom koja je u Prvom svetskom ratu oslobađala Srbiju. Danas oni, sutra će i Nemci tražiti da svojim vojnicima postavljaju spomen-ploče na tom mestu.
E, živi smo!
Nema šta tu da se razmatra. To bi značilo da smo im oprostili što su gledali i nisu reagovali na paljenje srpskih svetinja u martovskom pogromu 2004. i proteran srpski narod – u njihovoj zoni odgovornosti. Tada pripadnici KFOR-a iz Francuske i Nemačke ni prstom nisu mrdnuli, sećate se? Pravdali su se da nisu imali jasnu komandu da deluju. Za izmeštanje spomenika i postavljanje ploče svojim vojnicima, nije im smetalo što dozvolu nisu imali, već naprotiv, ponašali su se kao da niko živ od Srba ne postoji na Kosovu i Metohiji. E, živi smo! Zatvoreni u geta u 21. veku – po merilima njihove, zapadne, demokratije – ali i dalje živi. I nećemo im oprostiti i zaboraviti manastir Devič, crkvu Bogorodice Ljeviške…
Oko ovoga kompromisa ne sme biti i tu je kraj svakoj priči. Ne zbog nas, već zbog onih srpskih mučenika čije kosti tu počivaju. Njima dugujemo da stvar isteramo do kraja! Takođe i zbog onih koji počivaju na srpskim grobljima širom Kosova i Metohije, čiji se grobovi decenijama unazad skrnave. Davanje ovakvog primera od strane „ambasadora" u skorijoj budućnosti može značiti da će se spomenici i sa srpskih groblja izmeštati, a kosti zabetonirati ili postaviti ploče ubijenim albanskim teroristima „OVK", uz obrazloženje Albanaca da „kosti nisu pomerane" – kao što su nam ambasadori Francuske i Nemačke poručili. Za nekoliko decenija to, verovatno, više neće ni biti kosti Srba – ni to ne smemo da dozvolimo.
Ako nekome do sada nije u potpunosti bilo jasno kakav je odnos Zapada prema preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji – samim tim i državi Srbiji – ne treba mu bolji primer od ovog francuskog rovarenja po pravoslavnom groblju u Prištini. Gest čistog nipodaštavanja mrtvih i živih Srba, koji traje decenijama. Setite se samo gde su Francuzi smestili predsednika Srbije na ceremoniji obeležavanja godišnjice završetka Velikog rata u Parizu.
Jedina slika
Elem, kako god da okrenete, opet nije ništa do njih – već do nas samih. Sve će im proći ako pognemo glavu i pravimo kompromise na sopstvenu štetu – nema tu neke velike filozofije. Nagledasmo se toga mnogo puta od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Kada je otimanje zemlje između dva velika srpska sela u pitanju – stvar je veoma ozbiljna, i u budućnosti nam neće doneti ništa dobro. Imamo u Gračanici lokalnu samoupravu sa srpskom većinom koju su, eto, kod ovako važnog pitanja centralne vlasti iz Prištine zaobišle, barem tako tvrde. Predstavnici Opštine Gračanica, koji su prisustvovali gore pomenutoj javnoj raspravi, rekli su da vezano za eksproprijaciju lokalna samouprava nije ni obaveštena i da ništa ne znaju na ovu temu.
Potpuno obeshrabljeni, ostavljeni i nezaštićeni zamišljamo Zajednicu srpskih opština negde u bliskoj budućnosti u istoj situaciji kao i sadašnju lokalnu samoupravu u Gračanici. Naravno, pod uslovom da se ista uopšte formira i obuhvati i nas, Srbe južno od Ibra, jer svi je trenutno pominju kao Asocijaciju srpskih opština na severu Kosova i Metohije. Celo se Kosovo i Metohija nekako svelo samo na sever srpske pokrajine, jeste li primetili?
Posteri za Zajednicu srpskih opština izlepljeni pored srpske zastave u Kosovskoj Mitrovici (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Insajder Video)
Da se na kraju vratim na sam početak svog teksta – na sliku koju naši pregovarači stvaraju kako bi predstavili svoj uspeh – dok na tavanu čuvaju onu drugu koja trune i iz koje gmižu crvi. Mi, preostali Srbi sa Kosova i Metohije, vidimo samo onu na tavanu – za nas ova druga ne postoji. Ona, uostalom, nije nama ni namenjena.
Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice
Izvor Novi Standard
Naslovna fotografija: nasagracanica.com
BONUS VIDEO:
