Претражи овај блог

четвртак, 23. мај 2024.

Над Србијом је данас учињен злочин

politika.rs

Над Србијом је данас учињен злочин

2–3 minutes


Министар финансија у Влади Србије Синиша Мали огласио се након што је у Генералној скупштини УН усвојена Резолуција о Сребреници истакавши да је тим чином према Србима почињен злочин.

"Двадесети век ће у историји човечанства остати убележен као век ужасних ратова, који је завршен са за нас посебно болним деведесетим годинама. У 21. веку, уместо да су ратови прошлост, ми живимо неке нове, праве, али и дипломатске. Зато не успевамо да залечимо болне ране са којима свет наставља да се поиграва. Отварање тих рана је некоме било политички потребно и то је највеће лицемерје медјународниг јавног права у модерној историји!

Небензја: Доношење ове резолуције је „Пирова победа" за њене спонзоре

На нама је да наставимо да се са пијететом сећамо и жалимо због жртава сваког рата и да наставимо да будемо поносни на председника Александра Вучића који је достојанствено данас у Њујорку на највишем нивоу одговорио на јако тежак изазов. Поносни смо на Србију, на њега, на снагу и кредибилитет које смо показали. Поносни смо јер је целом свету рекао истину, и јер се није плашио оних много већих од нас. Поносни смо јер им је указао на њихово лицемерје, на милионе српских жртава у светским ратовима, на њихове злочине који нису никада окаректерисани као геноцид.

Хвала свим пријатељским земљама које су разумеле шта је говорио, а надам се да ће они који су гласали "за" тај став убудуће подједнако према свима да примењују. У супротном, куда иде овај свет?

Над Србијом је данас учињен злочин, нашем народу је залепљена етикета коју не заслужује и то је урадио модеран свет коме су уста пуна демократије и развоја. Памтићемо!", поручио је Мали.


View article...

Enclosures:

160z120_sinisa-mali.jpg (10 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_sinisa-mali.jpg

 

Коста Чавошки за Спутњик демаскира намеру Запада: Циљ је да жигошу све Србе као геноцидне

iskra.co

Коста Чавошки за Спутњик демаскира намеру Запада: Циљ је да жигошу све Србе као геноцидне

6–7 minutes


Коста Чавошки за Спутњик демаскира намеру Запада: Циљ је да жигошу све Србе као геноцидне

22.05.2024. - 9:31

 

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Уколико буде усвојена, резолуција о Сребреници имаће погубно политичко дејство за српски народ. Јер тактика је била осудити групу људи за „удружени злочиначки подухват", а касније, помоћу резолуција овог типа жигосати цео српски народ као геноцидан.
Овако академик и професор Правног факултета у Београду у пензији др Коста Чавошки, коментарише предлог резолуције у Сребреници која би у четвртак требало да се нађе на дневном реду Генералне скупштине УН.

Од „злочиначке групе" до злочиначког народа
Према речима Чавошког, било каква резолуција те врсте, као и судске пресуде, увек се употребљавају против Републике Српске. Пресуде Хашког трибунала везане за догађаје у Сребреници у лето 1995, односиле су се на многе војне и политичке званичнике Републике Српске, укључујући генерала Ратка Младића, и бившег председника Републике Српске Радована Караџића.
При томе, Караџић, на пример, није ни знао шта се у Сребреници дешава, наводи наш саговорник.
„Међутим, изумели су једну институцију која до сада није постојала у кривичном праву. То је такозвана колективна одговорност, односно такозвана објективна одговорност за дела других. Они, дакле, направе једну групу, у којој су Караџић, Ратко Младић, Биљана Плавшић и тако даље, па кажу да су они имали некакав злочиначки план, а тај злочиначки план је стварање Републике Српске. И свако ко је у томе учествовао на неки начин је продужена рука, односно оруђе у рукама Радована Караџића, Ратка Младића, Биљане Плавшић и тако редом", објашњава Чавошки.
На тако створену „злочиначку групу" преваљују се сви злочини и то се дешавало и са Сребреницом, додаје он.

Циљ је што више оцрнити Србе
Пошто је необавезујући правни акт, резолуција може да има само политичко дејство и предложена је само због тога да би се Срби, како у Србији, тако и у Републици Српској што више оцрнили, истиче Чавошки.
„И то управо раде они – Немци, који су између осталог одговорни за Холокауст. Никада им није пало на памет да кроз УН прогурају резолуцију којом би осудили геноцид нациста над Јеврејима, а сад гурају резолуцију којом би требало да се осуде, барем тако пише, они који су извршили наводни геноцид у Сребреници. А како се ради о Србима, у политичком смислу, посредно пада кривица и на све Србе", констатује он.

Правних последица у смислу накнаде штете или нечега сличног неће бити, али политичка штета од евентуалног усвајања резолуције могла би да буде огромна, додаје Чавошки.
Српска би требало да прекине контакте са БиХ
Према мишљењу Чавошког, уколико резолуција буде усвојена, Република Српска не би требало да учествује у раду заједничких институција – штавише, у БиХ систематски се крши устав, а уз то, политичку моћ има и такозвани високи представник, самозванац кога није поставио ни један легални орган.
„Све је то разлог што, по мом суду, Република Српска треба да прекине било какву сарадњу са било којом институцијом у БиХ", категоричан је Чавошки.
Сребреница је страшан ратни злочин, али није геноцид
Када говори о злочину у Сребреници, Чавошки напомиње да је у тој регији у лето 1995. убијено највише до хиљаду ратних заробљеника. Зна се како је до тога дошло – један од заробљеника отео је оружје стражару и убио га – остали стражари почели су да убијају заробљенике, што је, према речима Чавошког, страшан ратни злочин.
„Међутим, највећи део оних који се налазе на мезарју у Поточарима, није убијен у својству ратних заробљеника – они су се као дивизија повлачили из Сребренице према Тузли и на том путу су наилазили на минска поља и заседе", истиче Чавошки.

Та дивизија је прошла ка Тузли као резултат размене за једног заробљеног српског официра.
„Они и те погинуле у борби рачунају као ратне заробљенике који су убијени, а не као борце који су погинули у борби", наводи наш саговорник.
Коначно, председник Института за истраживање српских страдања у ХХ веку показао је да је један број сахрањених у Поточарима, погинуо или пре, или након догађаја из јула 1995, или чак умрли природном смрћу, тако да је показано да је број убијених у Сребреници од преко 8000 људи јако увећан, додаје Чавошки.
Геноцид је затирање целог народа, не само мушкараца, већ и жена и деце – у Сребреници то није био случај – све жене и деца су српским аутобусима пребачени до линије раздвајања између српских и муслиманских снага, закључује Чавошки.

Подсећамо, Генерална скупштина УН-а расправљаће о резолуцији о Сребреници на заседању 23. маја. Расправа о овој теми већ је одлагана неколико пута – од 27. априла за 2. мај, да би се дошло до садашњег датума. Иницијатори предложеног текста су биле Немачка и Руанда, док је амандмане на нацрт поднела Влада Црне Горе.
Коначан нацрт резолуције предвиђа да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би се обележавао сваке године. За усвајање резолуције потребна је проста већина чланица, што је 93 државе од 193 чланице УН-а.

Од почетка априла, када се први пут чуло за то да ће се пред Генералном скупштином наћи предлог резолуције о Сребреници, трају дипломатски напори Србије и Републике Српске да се овај предлог скине са дневног реда, као и напори Запада да резолуција буде усвојена. Укратко речено, став Србије је да резолуција крши постојеће споразуме и отвара Пандорину кутију самовољног и селективног одређивања права и истине.

Из Бањалуке поручују да би, у случају усвајања резолуције заједнички живот три конститутивна народа у два ентитета постао немогућ и да би ионако већ тешка политичка криза у БиХ само била продубљена.

Sputnik Portal

 

понедељак, 20. мај 2024.

Фројнд: Резолуција о Сребреници грешка епских размера, Косово отето од Србије

politika.rs

Фројнд: Резолуција о Сребреници грешка епских размера, Косово отето од Србије

Дејан Спаловић

6–7 minutes


Председник Удружења јеврејско-српског пријатељства и некадашњи саветник Бењамина Нетањахуа Мајкл Фројнд изјавио је да је изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН „грешка епских размера" која носи ризик да отвори Пандорину кутију сличних резолуција у свету. Такође, у свом ауторском тексту за Џерузалем пост овај познати новинар истиче да су Косово и Метохија отети од Србије.

„С обзиром на ратове који бесне на Блиском истоку и у Украјини, није изненађујуће да би тензије тињале на Балкану и углавном остале непримећене. Међутим, непажња према региону у којем је у прошлости избио широк сукоб носи и своју опасност, а то би ускоро могло бити стављено на пробу", упозорава Фројнд.

Генерална скупштина УН-а најављено је да ће следеће недеље гласати о резолуцији о Сребреници чији су коспонзори САД, Немачка и други. Додаје да би предложени текст такође одредио 11. јул као годишњи Међународни дан размишљања и сећања на убиства.

„Иако су ратни злочини почињени у Сребреници по свему судећи ужасни, они не представљају геноцид, како је истакао познати ловац на нацисте Ефраим Зуроф из Центра Симон Визентал. Штавише, ова резолуција никако не би могла доћи у горем тренутку за Балкан. Они који стоје иза ове иницијативе можда имају најбоље намере, али беспотребно антагонизирају Србију и ризикују да дестабилизују цели регион. Осим тога, усвајање резолуције у садашњем облику могло би се показати изузетно штетним за Израел и друге западне земље. Балкан је већ на ивици, углавном захваљујући провокативним настојањима 'Косова' да добије међународно признање као независна држава. Ткз. Косово, покрајина Србије и колевка њене цивилизације, незаконито је и једнострано прогласило независност у фебруару 2008. године, што власти у Београду одбијају да признају", наводи се у тексту.

Фројнд констатује да то није спречило Косово да води међународну кампању за учвршћивање своје позиције.

Подсећа да је пре само неколико недеља, Парламентарна скупштина Савета Европе гласала за препоруку да Косово буде позвано да постане чланица, што је, како каже, разбеснело Србе, „који такве гестове виде као покушај аутсајдера да им наметну решење без њиховог пристанка".

Грешка епских размера

„У овом контексту, одлука Бајденове администрације да сада крене напред са резолуцијом УН-а о догађајима који су се десили у босанском рату пре скоро 30 година је у најмању руку чудна. То би представљало балканску грешку епских размера. Током рата у Босни, од 1992. до 1995. године, дела окрутности и бруталности чиниле су све стране: и Срби, и босански Муслимани, и Хрвати. Иако је Сребреница најпознатија, тешко да је то једини пример човекове способности за нечовечност. Након избијања рата, УН су основале Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је касније осудио званичнике Срба за њихове акције у Сребреници. Касније је такође прогласило шест високих хрватских званичника кривим за ратне злочине и закључило да је хрватска влада водила злочиначку политику етничког чишћења", указује Фројнд.

Стога, констатује, издвајајући оно што се догодило у Сребреници, игноришући друге страхоте босанског сукоба, УН имплицитно сугеришу да су само Срби били починиоци, а сви остали жртве.

Како наглашава, то не само да је историјски погрешно, већ ефективно забељује многе злочине које су починиле власти босанских Муслимана и Хрватске.

Тешко да је то, закључио је, победнички рецепт за изградњу већег разумевања у региону.

„Током година, било је важних корака ка помирењу. На пример, 2015. године председник Србије Александар Вучић посетио је село Поточаре у Босни, где се налази спомен обележје Сребреница, да ода почаст жртвама. Он је најавио и да ће Србија донирати пет милиона долара за развојне програме општине Сребреница. Конкретне мере као што су ове, а не резолуције УН донете у некој далекој комори, једини су начин да се заиста дође до искреног историјског обрачуна. Уместо да жури да гласа о једностраној резолуцији, Генерална скупштина је требало да тежи формулисању свеобухватнијег текста заснованог на консензусу свих укључених страна", оцењује Фројнд.

Свака резолуција која настоји да обележи злочине рата у Босни 1990-их захтева пажљиво разматрање сложености сукоба, рекао је он, упозоривши да ако се то не учини, могло би да изазове избијање непријатељстава која нису ни у чијем интересу.

„Уочи предстојећег гласања, Милорад Додик, председник Републике Српске, упозорио је да 'Босна и Херцеговина можда неће преживети' усвајање резолуције УН. Као одговор, америчка амбасада у Сарајеву је саопштила да сваки покушај разбијања Босне 'неће бити толерисан'. Ово само служи да подвуче колико су високи улози", закључио је Фројнд.

Штавише, очигледно је да ће усвајање резолуције којом се Сребреница означава геноцидом представљати преседан и отворити пут непријатељима Израела за сличне дипломатске нападе на јеврејску државу без обзира на чињенице, наводи се у тексту.

„А шта спречава да резолуције такође циљају на америчко бомбардовање Хирошиме и Нагасакија или сравњивање Дрездена од стране савезника током Другог светског рата? Дакле, Сребреничка резолуција отвара Пандорину кутију која није у интересу Израела, нити интересу Запада. У сваком случају, варварства из прошлости треба да буду обележена како се не би заборавила. Али ништа мање важно је то учинити на начин који одражава прошлост, а не искривљује је, и који поставља позорницу за бољу, а не горчију будућност", наводи Фројнд.


View article...

Enclosures:

160z120_frojnd.jpg (8 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_frojnd.jpg

 

уторак, 14. мај 2024.

Владимир Кршљанин: НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

iskra.co

Владимир Кршљанин: НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

7–9 minutes


Владимир Кршљанин: НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

14.05.2024. - 9:16

 

www.globallookpress.com © © Hannes P Albert

За нас Србе, НАТО је са разлогом постао синоним (или скраћеница) за највеће светско зло нашег времена, а можда и свих времена. Они који нису доживели што и ми, за то зло употребљавају различите термине: "западна олигархија", "Колективни запад", "западни хегемонизам", "светска закулиса", "неоколонијализам" итд.

А ради се, несумњиво, и то потврђују агресија на нашу земљу која још увек траје, геноцидни напади на Ирак, Либију и Газу, подршка неонацистима и терористима у Хрватској, Босни, Косову, Сирији и Украјини – о злу једнаком или чак већем од онога које су предводили Хитлер, Мусолини и Хирохито.

Да би човечанство имало будућност, то зло мора да доживи судбину Хитлера и Мусолинија. Данас то зло, преко својих убилачких плаћеника у Украјини, на Блиском истоку и на Балкану, покушава да ратом и ратним претњама заустави почетак нове ере и настанак Новог света – праведног, хуманог и мултиполарног, са заједничком будућношћу. У Новом свету, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, и у којем је већ светска већина, на челу са БРИКС-ом, нема места за то зло, нема места за НАТО.

"Резолуција о Сребреници" нас подсећа да за нас Србе, жртве НАТО-а, које НАТО није успео да победи, са НАТО-ом нема компромиса. Или слободан, Нови свет или НАТО! А у преводу на српски, наша главна парола не може бити "Нећемо у НАТО", него "Нећемо НАТО!". Само тако ћемо помоћи да се ослободи свет, а са њим и Косово и Метохија, и Република Српска, и Историјска Србија, и Балкан, и Европа. После свих узалудних покушаја да се са НАТО-ом нађе компромис и заједнички језик, дужни смо и себи и свету да одбацимо сваку везу и сарадњу са највећом злочиначком организацијом свих времена.

НАТО је подржао неофашисте и разбио Југославију, а за све оптужио – Србе. НАТО је организовао и извео три агресије против Срба: "Олују" и напад на Републику Српску 1995. и напад на СРЈ 1999. За све то, НАТО је остао некажњен јер је још 1993. натерао Савет безбедности УН да, кршењем Повеље УН, оснује НАТО трибунал у Хагу, испуњен НАТО новцем и службеницима НАТО служби.

НАТО је осмислио и инсценирао сребренички мит, којим је подвалио свету, па чак и лаковерним Србима, а сребреничку подвалу је "доказао" и "пресудио" НАТО трибунал, ругајући се жртвама, праву и читавом свету. Свесни да ће НАТО трибунал, као нелегални злочиначки инструмент НАТО пропаганде и тајних служби, због своје невиђене пристрасности, па чак и убистава, кад-тад бити осуђен и избрисан као најтамнија мрља у историји ОУН, а такође у низу својих очајничких поступака, који укључују ратове у Украјини и Гази, НАТО је одлучио да сребреничку лаж верификује гласањем већине у Генералној скупштини УН.

Русија памти да је НАТО трибунал 2006. игнорисао њене гаранције за лечење Слободана Милошевића у Москви и скривио његову смрт. Пошто због ускраћивања лечења слична судбина сада прети и генералу Ратку Младићу, Захарова је 8. маја упозорила "резидуални механизам" у Хагу да "сноси пуну одговорност за проблеме са његовим здрављем".

Све што НАТО сада чини, веома брзо, већ наредних месеци ће му се вратити као бумеранг. И зато сви часни и разумни људи и народи не смеју да дозволе својим владама да упадну у још једну клопку НАТО-а. Те клопке су смртоносне и пад у њих је веома тешко преживети.

У телефонском разговору Сергеја Лаврова са Аном Брнабић, Ивицом Дачићем и Марком Ђурићем 6. маја "констатовано је јединство у разумевању неопходности ослањања на међународно право и фундаменталне резолуције Савета безбедности УН 1031 (Дејтонски споразум – прим. аут.) и 1244" и договорене су координиране активности у УН.

"Резолуција је покушај да се изврши притисак на српски народ", оценио је 25. априла тадашњи секретар Савета безбедности РФ Николај Патрушев и нагласио да је невероватно што таква иницијатива долази од земље (Немачке – прим. аут.) која је током Другог светског рата "истребила десетине милиона људи и која је починила небројене злочине против човечности који не застаревају".

"Сасвим недавно смо се присећали бројних жртава варварског НАТО бомбардовања Југославије", рекао је тада Патрушев и додао да су се учесници међународне конференције о безбедности у Санкт Петербургу питали "какво морално право ти људи уопште имају да осуђују оне које су недавно немилосрдно уништавали".

На ванредној седници СБ УН о БиХ, који је Русија сазвала на молбу Републике Српске, стални представник Русије Василиј Небензја је 30. априла нагласио да "догађаји последњих година, а посебно месеци, очигледно сведоче о систематском и бесрамном кршењу основних поставки Мировног споразума", што се односи и на предлог резолуције о Сребреници. "Делује крајње цинично", додао је он, "да је Немачка, земља која је у 20. веку починила највећи геноцид у читавој историји човечанства, током Другог светског рата, преузела вођство у промоцији овог изузетно опасног документа".

Марија Захарова је 3. маја изнела следећу оцену: "Предлог да се успостави Међународни дан сећања на жртве 'геноцида' у Сребреници је исполитизована иницијатива коју промовише стални представник Босне и Херцеговине при УН у Њујорку Златко Лагумџија, уз подршку земаља НАТО. И то упркос чињеници да су управо чланице НАТО те које сносе главну одговорност за трагичне догађаје у Југославији, који су довели до погибије људи различитих етничких и верских припадности, укључујући и у Сребреници и околини."

После разговора кинеског председника Си Ђинпинга и српског председника Александра Вучића 8. маја у Београду, две стране су потписале "Заједничку изјаву Републике Србије и Народне Републике Кине о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери", у којој се између осталог обавезују на "плодоносну координацију на мултилатералном плану".

Србија се, дакле, и формално укључила у Нови свет (Праведни мултиполарни систем – по руској, односно Заједница заједничке судбине човечанства – по кинеској дефиницији) и у одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета, као и међународног права од НАТО агресије, има на својој страни две највеће светске силе – Русију и Кину. Зато се с правом надамо да ће и у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници, која има три циља: скривање НАТО злочина, кажњавање Срба и изазивање новог сукоба на Балкану.

После тога, главна светска злочиначка организација – НАТО, мора да напусти српске територије и мора престати да постоји.

RT Balkan

 

субота, 11. мај 2024.

Цртица о посети председника Кине Србији

politika.rs

Цртица о посети председника Кине Србији

Владимир Павићевић

6–8 minutes


Овонедељну посету кинеског председника Си Ђинпинга Европи са посебном пажњом прате релевантни медији на свим континентима. Амерички и бројни новинари у европским државама су до сада већ препунили медијски простор својим рефлексијама о овој посети. Нема дилеме да је боравак председника Кине у Паризу, Београду и Будимпешти нарочито важна вест за све који се баве међународном политиком.

Рат у Украјини је додатно ојачао улогу и значај Кине у очима Запада. За све време трајања овог рата, Пекинг и Москва одржавају односе који обезбеђују да председник Си може председнику Путину једнако кредибилно саопштити и своју подршку у односу на поједине потезе Русије око украјинског питања, као и своју забринутост или апеле да у одређеним моментима Русија треба да се креће ка деескалацији кризе.

Такво деловање Кине гарантује и западним партнерима и Русији могућност да у случају потребе управо Кина буде актер који ће са позиције велике светске силе ауторитативно посредовати у комуникацији између Запада и Русије око осетљивих питања која се тичу украјинског фронта. Из перспективе Вашингтона, Париза, Лондона или Берлина то пре свега значи да Москву и из Пекинга треба све време опомињати или подсећати на опрез око врсте оружја која се користи или се планира користити током рата у Украјини.

За разлику од посете Француској, на Западу је врсту енигме и сумње изазвала вест да након Париза председник Си путује у Београд. Деловало је као да су се и новинари и аналитичари питали који су то мотиви за одлазак у Београд који би били суштински другачији од мотива за разговоре и договоре који су постигнути у Паризу. Уколико желимо рационално и тачно да коментаришемо, председник Кине је актуелном посетом Србији желео да поручи три важне ствари.

Прво, иако је по броју становнику и величини територије Кина много већа од Србије, Београд је за Пекинг веома важна међународна адреса. Да је то тако, сазнали смо након што су још пре неколико година најмоћније политичке личности обе државе саопштиле да Кина и Србија развијају челично пријатељство. Долазак председника Сија у Београд потврда је дубинских веза којим је у међувремену само учвршћено партнерство две земље.

Друго, свакоме ко посвећеније прати развој билатералних односа између Кине и Србије, јасно је да и овом посетом Београду кинески председник жели да потврди да Кина разуме и поштује виталне националне интересе Републике Србије. А под виталним националним интересима Србије подразумева се очување Косова и Метохије као дела територије Републике Србије, економски прогрес Србије и раст животног стандарда грађана Србије, као и пуноправно чланство Републике Србије у Европској унији.

И треће, Кина је задовољна постигнутим нивоом економске сарадње са Србијом и жели да разговара о томе да се сходно потписаном Споразуму о слободној трговини економске релације и даље унапређују. За нешто више од једне деценије колико је прошло од представљања иницијативе „Појас и пут", Србија је постала једна од европских држава која је имала уочљиве користи од учествовања у тој иницијативи.

Осим евидентног снажења односа Кине и Србије, долазак председника Кине у Београд актуелизује и тему односа Србије са другим великим силама.

Када је реч о Европској унији, Србија је на путу приступања ЕУ. То значи да између Србије и ЕУ постоји мрежа уговорних односа која по логици ствари значи снажну везу и развијену сарадњу. Постоје, ипак, две велике теме које однос Европске уније са Србијом чини компликованим. Једно је одлука ЕУ да статус Косова и Метохија постане део приступних преговора са Србијом. А друго је сумња да би замор од политике проширења могао да буде реална препрека за пуноправно чланство упркос прокламованој вољи да Србија може да постане пуноправни члан Европске уније.

Односи Србије са Сједињеним Америчким Државама се континуирано унапређују од 1999. године, када су били најгори у целокупној историји дипломатских односа две државе. Америка је важан партнер Србији, али се то партнерство, из низа разлога, не преноси у довољној мери на ванполитичке односе. А политички су, ипак, у врсти сенке око несагласности о томе какав је статус Косова и Метохије, као и око војне агресије коју су снаге НАТО, предвођене управо Сједињеним Америчким Државама, извршиле на Савезну Републику Југославију 1999. године.

Избијањем рата у Украјини, Србија је морала да дефинише своју позицију према Русији у новим околностима. Та позиција је веома прецизно и добро формулисана и аргументована у Закључцима Савета за националну безбедност. Саопштено је да Србија пружа пуну и принципијелну подршку поштовању начела територијалног интегритета Украјине, али да витални политички и економски интерес Србије није да уводи санкције Русији. Тако је у време веома лоших, па и непријатељских односа Запада и Русије, Србија са Руском Федерацијом сачувала добре односе.

Делује да Кина, Европска унија, САД и Русија имају јаке интересе да развијају сарадњу са Србијом. Ако би се мерило географским критеријумима, нема сумње да би Европска унија требало да нам буде најближи партнер. Нема дилеме да је сентимент народа убедљиво усмерен ка Русији, док Сједињене Америчке Државе и Кина највећем броју људи у Србији изгледају као превише удаљени за најближе могуће односе.

Актуелна посета председника Кине многе наводи на размишљања да за сарадњу два народа и две државе велика раздаљина није непремостива препрека. Ако је судити по билансу у последњих петнаест година, ту раздаљину много брже од америчких савладавају наши кинески партнери. Русија је у рату, па су приоритети у развијању међудржавних односа детерминисани тим ванредним околностима.

Кључно је питање како то да Европска унија, која би требало да нам је по свему најближа, својим политикама не обезбеђује прилику за брзе кораке у унапређивању односа са Србијом. Утисак је да је реч о неспремности наших пријатеља у ЕУ да доносе храбре и добре одлуке око наше заједничке будућности. Отуд не изненађује што се у последње време на овој нашој шаховској табли боље од других актера сналазе Кинези.

Доктор политичких наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


View article...

Enclosures:

160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg (14 KB)
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_kinesko-prijateljstvo.jpg

 

среда, 8. мај 2024.

Прве поруке председника Кине по доласку у Београд

iskra.co

Прве поруке председника Кине по доласку у Београд

3–4 minutes


Прве поруке председника Кине по доласку у Београд

08.05.2024. - 9:06

 

© Tanjug / NEMANJA JOVANOVIĆ

Председник Народне Републике Кине Си Ђингпинг поручио је, по доласку у Београд, да је челично пријатељство Србије и Кине пустило дубље корење у срцу два народа и да је уверен да ће ова посета бити плодоносна и отворити ново поглавље у односима две земље.

"Кина и Србија су једна другој пружиле чврсту подршку у питањима која се тичу наших суштинских интереса и великих брига. Заједнички смо подржавали међународну правичност и правду и допринели својим уделом у промовисању мира и развоја у свету", истакао је Си у саопштењу које је издала Амбасада Кине у Србији.
Он је истакао да му је велико задовољство да дође у државну посету Републици Србији на срдачан позив председника Александра Вучића и, у име кинеске владе и народа, упутио је срдачне поздраве и најбоље жеље пријатељској влади и народу Србије.

"Кина и Србија имају дубоко традиционално пријатељство. Наши билатерални односи издржали су тест променљивог међународног окружења и постали леп пример међудржавних односа. Од успостављања свеобухватног стратешког партнерства 2016. године, билатерални односи су остварили историјске резултате. Две земље везује чврсто политичко узајамно поверење и постигле су плодне резултате у висококвалитетној сарадњи „Појас и пут", поручио је Си.
Он је подсетио да су се две земље договориле о свеобухватном међусобном изузећу од виза, отвориле директне летове и потписале споразум о слободној трговини, а да размена међу људима постаје све снажнија.

"Стојећи на новој историјској почетној тачки, Кина ће радити са Србијом како би заједно остала посвец́ена првобитној тежњи и заједно напредовала у отварању новог видика у сарадњи Кине и Србије са јачим замахом, већим обимом и вишим квалитетом", навео је председник Кине.

Нагласио је да се радује што ц́е ову посету искористити као прилику за детаљну размену мишљења са председником Вучићем о билатералним односима и другим питањима од заједничког интереса, обновити пријатељство, планирати сарадњу, истражити развој и израдити нови план за развој билатералних односа.

"Уверен сам да ће ова посета бити плодоносна и да ће отворити ново поглавље у односима Кине и Србије", поручио је Си.
Кинески председник допутовао је у уторак увече у Београд, а на аеродрому „Никола Тесла" дочекао га је председник Србије Александар Вучић.
Церемонија свечаног дочека Си Ђинпинга биће одржана данас испред Палате Србија, после чега ће уследити састанак председника Вучића и Сија.

Sputnik Portal

 

уторак, 7. мај 2024.

Зашто Запад подржава Вучића

politika.rs

Зашто Запад подржава Вучића

Зоран Јанић

5–7 minutes


Након недавне изјаве америчког специјалног изасланика за западни Балкан Габријела Ескобара, по којој будућу Владу Србије ваља сматрати легитимном све док институције буду истраживале наводе о неправилностима избора, постало је јасно да председник Вучић може и даље да рачуна на пуну подршку западних савезника. И очи опозиције, кад су у питању поновљени избори, биле су упрте у правцу Запада, пре свега по питању бојкота. Један део, са Странком слободе и правде Драгана Ђиласа и Маринике Тепић на челу, одлучио се за бојкот, проценивши да више нема времена за организовање поштених избора, у духу препорука европског тела за контролу избора ОДИХР-а, док се други део, предвођен Зелено-левим фронтом, одлучио на учешће у поменутим изборима, сматрајући да нема времена за чекање бољих услова, који уосталом можда никад неће ни доћи.

На формирање те друге процене несумњиво је утицао ток недавне посете директора ОДИХР-а Матеа Мекачија, који се сусрео са представницима власти и грађанских организација, али не и са представницима опозиције. Он је најавио да би ОДИХР 29. априла послао посматрачку мисију за београдске изборе, која би укључивала експерте и тзв. дугорочне посматраче, као и тзв. краткорочне посматраче, који би дошли неколико дана уочи избора. У датим околностима позиција председника Вучића поприлично је лагодна. С једне стране, свестан је да ЕУ нема превише тога с чим може да му припрети с обзиром на опасност од сврставања Србије на страну Русије или Кине, што ЕУ никако не одговара. С друге, исто тако врло добро зна да ће, упркос критикама и дипломатским пацкама Европске уније (тачније, не толико од стране Европске комисије колико од Европског парламента), САД из неких својих разлога увек наставити да га и даље подржава. Дакле, по закону аномије, Балкан и даље чврсто стоји на двоструком колосеку инерције, како оне унутрашње, у погледу готово замрле спремности да се придружи ЕУ, тако и спољашње, у смислу бескрајне готовости западне бирократије да овдашњој власти прогледа кроз прсте дословно за све. У најгорој варијанти по Вучића, ту је опција о заједничком суживоту с опозицијом у градској влади (ако је то могао Милошевић, зашто не би и он). Како год окренули, тешко је замислити ситуацију у којој би Александар Вучић могао да изгуби.

Објашњење за толики степен толерантности ЕУ и САД према данашњој Србији лежи пре свега у томе што је Вучић и даље партнер, а не парија Запада: с њим се преговара, тргује, склапају послови. Велику тежину има и западна перцепција националистичке и провинцијалне српске опозиције као несумњиво горег решења од Вучића, а друга, и још важнија ствар, јесте улога Србије, као земље у чекаоници ЕУ – реч је о осведоченој улози извођача прљавих послова за рачун ЕУ и САД. Један најновији пример, као илустрација: „Гардијан" је прошлог месеца писао о бруталним мерама, предузетим од стране српске полиције, на граничном прелазу ка Северној Македонији. Кршећи сва грађанска права миграната и Европску конвенцију о људским правима, српске безбедносне снаге протерале су групу од педесетак избеглица преко границе, натеравши их пре тога да се скину полуголи и оставе своју одећу покрај пута. Иако је и пре било таквих случајева (да се мигранти остављају без одеће на границама ЕУ и протерују назад), ово је први пут да је тако нешто забележено у Србији и то свега неколико дана након самита о пограничној сарадњи између Србије и ЕУ. Поменута сарадња укључује техничку, логистичку и финансијску помоћ од стране ЕУ, остављајући одрешене руке земљама попут Србије (које још нису чланице ЕУ) да делују у сивој параинституционалној зони, где се не поштују људска права и демократски принципи. Између осталог, ту лежи и објашњење зашто запад подржава аутократске, популистичке режиме на свом ободу: из обостране користи.

Србија се 17. априла нашла на насловницама светских медија, апострофирана као „глобално значајна земља". Аустралијска рударска компанија „Стрикленд метал" објавила је да је купила права на „огромно налазише злата и бакра" Рогозна у јужној Србији за 37 милиона долара. „Овај пројекат има потенцијал да прерасте у један од највећих нових рудника злата у светским размерама", објавила је компанија.

Први ешалон најјачих рударских мултинационалних компанија, укључујући БХП, „Вале", „Зијин мининг", „Дунде прешес металс" и „Рио Тинто", већ је у Србији, коју виде као једну од кључних земаља за експлоатацију рудних богатстава. Већ су над 15 одсто територије републике издате истражне концесије, док је рудна рента једна од најнижих на свету, што оставља огроман простор за различите аранжмане. Осим основних и племенитих метала, ретких минерала, бора, Србија је богата и литијумом, а ЕУ очајнички настоји да се ослободи увозне зависности од кинеског литијума, док је домаће јавно мњење спречава да код куће отвара руднике. Стога можемо очекивати и убудуће по медијима све више уопштених и пријатних сторија о неограниченим могућностима „еколошки безбедног" вађења литијума. И све већу подршку Запада.

Преводилац и есејиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa