Бранимир Несторовић: Вучић је прокрчио "Косову" пут у НАТО и остале међународне организације

nspm.rs

: Бранимир Несторовић: Потписивањем првог Бриселског споразума, прихватањем Француско-немачког плана и Охридског анекса Вучић је прокрчио "Косову" пут у НАТО и остале међународне организације

:

2–3 minutes

---

понедељак, 27. мај 2024.

Председник покрета „Ми-снага народа" Бранимир Несторовић изјавио је данас да је председник Србије Александар Вучић прокрчио Косову пут у НАТО.

Несторовић је агенцији Бета казао да је чланство Косова у Парламентарној скупштини НАТО последица прихватања Француско-немачког плана и Охридског анекса.

„Потписивањем првог Бриселског споразума и прихватањем Француско-немачког плана и Охридског анекса председник Србије Александар Вучић је прокрчио Косову пут у НАТО и остале међународне организације. Пријем Косова у Савет Европе је одложен до јесени јер би било много да се у истој недељи усвоји Резолуција о Сребреници и да Косово постане члан СЕ", рекао је Несторовић.

Додао је да је неразумно да се усвајање Резолуције о Сребреници представља као велика победа српске дипломатије.

„Из дана у дан ова власт трпи поразе на Косову и Метохији. Приштини је све предато, а више нема ни динара. Косово ће постати члан НАТО да би се спречила реинтеграција у Србији. Ова власт поразе проглашава за победе, а кривицу за катастрофалне последице њихове владавине пребацује на опозицију. За мене чак тврде да сам на Рокфелеровој листи плаћеника", казао је Несторовић.

Он је подсетио да је актуелна власт у Београду приштинским властима предала судство, полицију, катастар, електро-енергетски систем, језеро Газиводе…

„Уз сагласност Београда укинути су српске регистарске таблице, платни промет, српска документа, српски позивни број и успостављен је правно-административни систем приштинских власти на северу Косова. Београд се обавезао да ће да поштује територијални интегритет и суверенитет Косова и да неће спречавати пријем Косова у међународним организацијама", казао је Несторовић.

Косово је добило статус придруженог члана у Парламентарној скупштини НАТО на састанку Скупштине у Софији у Бугарској.

Већина земаља чланица подржала је ову одлуку, 14 је било уздржано, а против је гласала само Мађарска, објавили су приштински медији.

(Бета)

 

nspm.rs

: Тимоти Лес: Резолуција о Сребреници је чудна епизода у којој су сви губитници. Политика Запада је у ћорсокаку

:

4–5 minutes

---

недеља, 26. мај 2024.

Тимоти Лес, водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу каже да је Сребреница питање за анализирање и дебату историчара, а не дипломата, чије се мишљење о томе води искључиво политичким прорачунима. Он сматра да је политика Запада у ћорсокаку.

Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес оценио је данас да је усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација била чудна епизода у којој су сви били губитници. Он је за Танјуг појаснио да су Срби можда изгубили гласање, али да Сједињене Америчке Државе, Немачка и остали предлагачи нису добили подршку коју су тражили од других земаља.

Према његовим речима то је и лоша вест за Запад који је, сматра Лес, желео да пошаље снажну политичку поруку босанским Србима, да им недостаје међународна подршка за њихов циљ независности.

"Запад је такође увредио и отуђио Србе у кључном тренутку у међународним односима када би требало да покушава да их доведе у западни табор, а не да Србе гура ближе Русији и Кини. То није паметна политика и говори о идеолошком фундаментализму неких западних лидера који су слепи за стратешке интересе Запада", рекао је Лес.

Како је рекао то је уједно и лоша вест за истину, јер је Сребреница питање за анализирање и дебату историчара, а не дипломата, чије се мишљење о томе води искључиво политичким прорачунима, а не чињеницама о томе шта се догодило. Истиче да је у том процесу патња жртава инструментализована на начин који сматра непоузданим.

"Свако ко сумња у политичку природу гласања треба да погледа како су се гласови слагали. Све земље које су се томе противиле биле су антизападне. Они који су је подржавали углавном су долазили из западног табора или исламског света. И они који су били уздржани или одбили да гласају су државе чији интерес није да се упуштају у спор између Запада и Срба", сматра Лес.

Он каже да након усвајања резолуције не види победника, чак ни Бошњаке за које ће резолуција мало помоћи да унапреде своје циљеве.

"Мало је вероватно да ће државе у будућности обележавати Сребреницу више него што су то сада раде. У међувремену, код куће, резолуција је подстакла босанске Србе који су одговорили позивом на распад Босне", закључио је Лес.

"Политика Запада у ћорсокаку"

Што се тиче Косова и Метохије, Лес каже да је дуго веровао да ће се прича о Косову завршити договором о подели и додао да очекује да ће Ричард Гренел и будућа администрација Доналда Трампа наставити тамо где су стали 2020. године и да ће да унапреде ту идеју која је, сматра Лес, једино одрживо решење за питање статуса КиМ.

"У међувремену, тренутна политика Запада се налази у ћорсокаку. Косово води своју политику која подразумева присилну интеграцију Срба или, још боље из албанске перспективе, њихов егзодус са Косова. Србија се све чвршће противи било каквом признавању независности, што је предвидив одговор на оно што види као прогон косовских Срба и притисак Запада да се одрекне Косова без икакве значајне надокнаде", рекао је Лес.

Када се ради о Западу, истиче Лес, он је у замци јер, са једне стране се залаже за чланство Приштине у Савету Европе, а са друге одбија то да учини и условљава Приштину оснивањем Заједнице српских општина, критикује Албанце за једностране акције против Срба и јача своје војно присуство на КиМ како би се "спречиле једностране акције Срба".

У међувремену, додаје Лес, дијалог који води ЕУ недавно је прекинут и водећи званичници, као што су Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак се повлаче што је јасан доказ неуспеха тренутне западне политике према Србији и Косову.

(РТ)

 

Klasić: Do pomirenja u regionu se ne dolazi rezolucijama i političkim odlukama

kosovo-online.com

Klasić: Do pomirenja u regionu se ne dolazi rezolucijama i političkim odlukama - Kosovo Online

5–6 minutes

---

Usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici ne donosi ništa novo zemljama u regionu, kaže za Kosovo onlajn hrvatski istoričar Hrvoje Klasić i dodaje da se do pomirenja ne može doći rezolucijama i političkim odlukama.

"Ova rezolucija nikoga ne obavezuje niti se u njoj pominje Srbija, niti Srbi, pa čak ni Republika Srpska, a kamoli da se spominje da je iko od ovih nabrojanih genocidan, bilo država, bilo narod. S druge strane, genocid ne može da propiše rezolucija u UN, pa da sada svi moraju da kažu da je to tako bilo. Međutim, mi imamo sudske presude u Hagu u kojima opet ne piše da su Srbija i Srbi genocidna država i genocidan narod, nego su jasno nabrojani političari i vojni zapovednici koji su osuđeni zbog onoga što je proglašeno genocidom. Tako da je stvar vrlo jasna po tom pitanju", ističe Klasić.

Kako navodi, do pomirenja i suočavanja sa prošlošću ne može da se dođe rezolucijama i političkim odlukama, bilo da se radi o rezolucijama u hrvatskom Saboru, skupštini u Beogradu ili u UN, već to mora da bude "sveobuhvatan proces u koji svi ulaze čistog srca i čiste glave, dakle, moraju da budu iskreni u tome".

"Ono što se ne događa u našoj regiji, to je da još uvek zločine i zločince ne gledamo istim očima, nego ih delimo po nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj pripadnosti. Dakle, još uvek se ponašamo kao da su 'naši zločinci' nešto manji zločinci i za njih imamo razumevanje, dok su zločini počinjeni nad nama puno veći nego zločini počinjeni nad nekim drugim. I to je veliki problem. Kad vi imate situaciju da se u javnosti, u televizijskim emisijama pojavljuju ljudi koji su osuđeni po sudovima, bilo u regiji, bilo u Hagu, onda mi ne možemo da pričamo da će bilo kakva rezolucija išta da promeni", smatra naš sagovornik.

Kaže da je razočaran svima koji prihvataju najavljenu rezoluciju o Jasenovcu, jer je, kako ocenjuje, "neiskrena prema Srbima".

"Možda ću zvučati čudno svima, ali da sam Srbin, potomak žrtava ustaškog režima, ja bih bio vrlo razočaran. Jer zašto govoriti o rezoluciji o genocidu u Jasenovcu, a šta je sa drugim Srbima koji su poubijani u Glini, po Baniji, Kordunu, Lici, Hercegovini, a njih je bar tri puta više nego ovih koji su poubijani u Jasenovcu. Šta su oni, manje žrtve genocida?", pita se Klasić i dodaje da je namera te rezolucije promašena i da je ona "nažalost potpuno politička".

Prema njegovim rečima, ozbiljni istoričari, političari, novinari u Hrvatskoj ne spore ono što se dogodilo u Jasenovcu, ali je, kada se radi o Srebrenici, situacija drugačija, te dodaje da bi voleo da se i u Srbiji i u Republici Srpskoj promeni odnos prema tome.

Hrvatska se, navodi, buni zbog rezolucije o Jasenovcu jer se misli da se ta rezolucija koristi kao nekakva protivmera za ono što se dešava sa Rezolucijom o Srebrenici i da je politički motivisana.

"Samo je osuđena namera, ne sadržaj, u smislu 'nije se dogodio genocid'", objašnjava Klasić.

Ističe da bi Rezolucija o Srebrenici prošla neopaženo, kao i brojne druge rezolucije koje svakodnevno dolaze na GS UN, "da Srbija nije digla potpuno nepotrbenu buku oko toga".

"Mislim da je velika diplomatska greška srpskog političkog i državnog rukovodstva, jer ništa, zaista ništa se ne bi dogodilo", ocenjuje hrvatski istoričar.

Smatra da Rezolucija o Srebrenici ne može da bude temelj "ni za kakve tužbe", jer je, podseća, Srbija već u Hagu tužena i oslobođena za genocid. 

Njeno donošenje, ponavlja, neće ništa promeniti u odnosima u regionu.

"Mi ćemo i dalje živeti paralelne stvarnosti, u smislu da će naši političari i neki neodgovorni intelektualci i dalje živeti u prošlosti, i dalje neće imati šta da ponude, neće gledati u budućnost", smatra naš sagovornik.

Međutim, dodaje da građani funkcionišu potpuno drugačije, putuju i rade u susednim zemljama, slušaju njihovu muziku, gledaju filmove, i to je taj "paralelni svet koga kada čitate novine i slušate političare niste svesni".

Poručuje da oni političari koji svoju misiju vide u ulepšavanju, ispravljanju prošlosti, ne misle dobro svom narodu i navodi primer Nemačke i Francuske.

"Nisu svi nacisti u Nemačkoj nakon '45-e kažnjeni, nisu svi završili u zatvoru, nisu se svi intimno ni odrekli svojih stavova. Nisu svi Francuzi zaboravili šta su radili od 1940. do 1945. godine. Međutim, i Nemačka i Francuska su dobile političare koji su gledali unapred i već pet godina nakon rata – a mi smo danas 30 godina nakon rata – Nemačka i Francuska pružaju ruku saradnje i prijateljstva i nekoliko godina nakon toga Nemačka i Francuska zajendo postaju motori EU, mesta u koje ljudi iz cele Evrope, celog sveta žele da dođu da žive. Evropa se razvija na neki način baš zbog toga što su Nemačka i Francuska postale saveznice", zaključuje Klasić. 

 

Над Србијом је данас учињен злочин

politika.rs

Над Србијом је данас учињен злочин

2–3 minutes

---

Министар финансија у Влади Србије Синиша Мали огласио се након што је у Генералној скупштини УН усвојена Резолуција о Сребреници истакавши да је тим чином према Србима почињен злочин.

"Двадесети век ће у историји човечанства остати убележен као век ужасних ратова, који је завршен са за нас посебно болним деведесетим годинама. У 21. веку, уместо да су ратови прошлост, ми живимо неке нове, праве, али и дипломатске. Зато не успевамо да залечимо болне ране са којима свет наставља да се поиграва. Отварање тих рана је некоме било политички потребно и то је највеће лицемерје медјународниг јавног права у модерној историји!

Небензја: Доношење ове резолуције је „Пирова победа" за њене спонзоре

На нама је да наставимо да се са пијететом сећамо и жалимо због жртава сваког рата и да наставимо да будемо поносни на председника Александра Вучића који је достојанствено данас у Њујорку на највишем нивоу одговорио на јако тежак изазов. Поносни смо на Србију, на њега, на снагу и кредибилитет које смо показали. Поносни смо јер је целом свету рекао истину, и јер се није плашио оних много већих од нас. Поносни смо јер им је указао на њихово лицемерје, на милионе српских жртава у светским ратовима, на њихове злочине који нису никада окаректерисани као геноцид.

Хвала свим пријатељским земљама које су разумеле шта је говорио, а надам се да ће они који су гласали "за" тај став убудуће подједнако према свима да примењују. У супротном, куда иде овај свет?

Над Србијом је данас учињен злочин, нашем народу је залепљена етикета коју не заслужује и то је урадио модеран свет коме су уста пуна демократије и развоја. Памтићемо!", поручио је Мали.

View article...

Enclosures:

160z120_sinisa-mali.jpg (10 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_sinisa-mali.jpg

 

iskra.co

Коста Чавошки за Спутњик демаскира намеру Запада: Циљ је да жигошу све Србе као геноцидне

6–7 minutes

---

Коста Чавошки за Спутњик демаскира намеру Запада: Циљ је да жигошу све Србе као геноцидне

22.05.2024. - 9:31

 

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Уколико буде усвојена, резолуција о Сребреници имаће погубно политичко дејство за српски народ. Јер тактика је била осудити групу људи за „удружени злочиначки подухват", а касније, помоћу резолуција овог типа жигосати цео српски народ као геноцидан.
Овако академик и професор Правног факултета у Београду у пензији др Коста Чавошки, коментарише предлог резолуције у Сребреници која би у четвртак требало да се нађе на дневном реду Генералне скупштине УН.

Од „злочиначке групе" до злочиначког народа
Према речима Чавошког, било каква резолуција те врсте, као и судске пресуде, увек се употребљавају против Републике Српске. Пресуде Хашког трибунала везане за догађаје у Сребреници у лето 1995, односиле су се на многе војне и политичке званичнике Републике Српске, укључујући генерала Ратка Младића, и бившег председника Републике Српске Радована Караџића.
При томе, Караџић, на пример, није ни знао шта се у Сребреници дешава, наводи наш саговорник.
„Међутим, изумели су једну институцију која до сада није постојала у кривичном праву. То је такозвана колективна одговорност, односно такозвана објективна одговорност за дела других. Они, дакле, направе једну групу, у којој су Караџић, Ратко Младић, Биљана Плавшић и тако даље, па кажу да су они имали некакав злочиначки план, а тај злочиначки план је стварање Републике Српске. И свако ко је у томе учествовао на неки начин је продужена рука, односно оруђе у рукама Радована Караџића, Ратка Младића, Биљане Плавшић и тако редом", објашњава Чавошки.
На тако створену „злочиначку групу" преваљују се сви злочини и то се дешавало и са Сребреницом, додаје он.

Циљ је што више оцрнити Србе
Пошто је необавезујући правни акт, резолуција може да има само политичко дејство и предложена је само због тога да би се Срби, како у Србији, тако и у Републици Српској што више оцрнили, истиче Чавошки.
„И то управо раде они – Немци, који су између осталог одговорни за Холокауст. Никада им није пало на памет да кроз УН прогурају резолуцију којом би осудили геноцид нациста над Јеврејима, а сад гурају резолуцију којом би требало да се осуде, барем тако пише, они који су извршили наводни геноцид у Сребреници. А како се ради о Србима, у политичком смислу, посредно пада кривица и на све Србе", констатује он.

Правних последица у смислу накнаде штете или нечега сличног неће бити, али политичка штета од евентуалног усвајања резолуције могла би да буде огромна, додаје Чавошки.
Српска би требало да прекине контакте са БиХ
Према мишљењу Чавошког, уколико резолуција буде усвојена, Република Српска не би требало да учествује у раду заједничких институција – штавише, у БиХ систематски се крши устав, а уз то, политичку моћ има и такозвани високи представник, самозванац кога није поставио ни један легални орган.
„Све је то разлог што, по мом суду, Република Српска треба да прекине било какву сарадњу са било којом институцијом у БиХ", категоричан је Чавошки.
Сребреница је страшан ратни злочин, али није геноцид
Када говори о злочину у Сребреници, Чавошки напомиње да је у тој регији у лето 1995. убијено највише до хиљаду ратних заробљеника. Зна се како је до тога дошло – један од заробљеника отео је оружје стражару и убио га – остали стражари почели су да убијају заробљенике, што је, према речима Чавошког, страшан ратни злочин.
„Међутим, највећи део оних који се налазе на мезарју у Поточарима, није убијен у својству ратних заробљеника – они су се као дивизија повлачили из Сребренице према Тузли и на том путу су наилазили на минска поља и заседе", истиче Чавошки.

Та дивизија је прошла ка Тузли као резултат размене за једног заробљеног српског официра.
„Они и те погинуле у борби рачунају као ратне заробљенике који су убијени, а не као борце који су погинули у борби", наводи наш саговорник.
Коначно, председник Института за истраживање српских страдања у ХХ веку показао је да је један број сахрањених у Поточарима, погинуо или пре, или након догађаја из јула 1995, или чак умрли природном смрћу, тако да је показано да је број убијених у Сребреници од преко 8000 људи јако увећан, додаје Чавошки.
Геноцид је затирање целог народа, не само мушкараца, већ и жена и деце – у Сребреници то није био случај – све жене и деца су српским аутобусима пребачени до линије раздвајања између српских и муслиманских снага, закључује Чавошки.

Подсећамо, Генерална скупштина УН-а расправљаће о резолуцији о Сребреници на заседању 23. маја. Расправа о овој теми већ је одлагана неколико пута – од 27. априла за 2. мај, да би се дошло до садашњег датума. Иницијатори предложеног текста су биле Немачка и Руанда, док је амандмане на нацрт поднела Влада Црне Горе.
Коначан нацрт резолуције предвиђа да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би се обележавао сваке године. За усвајање резолуције потребна је проста већина чланица, што је 93 државе од 193 чланице УН-а.

Од почетка априла, када се први пут чуло за то да ће се пред Генералном скупштином наћи предлог резолуције о Сребреници, трају дипломатски напори Србије и Републике Српске да се овај предлог скине са дневног реда, као и напори Запада да резолуција буде усвојена. Укратко речено, став Србије је да резолуција крши постојеће споразуме и отвара Пандорину кутију самовољног и селективног одређивања права и истине.

Из Бањалуке поручују да би, у случају усвајања резолуције заједнички живот три конститутивна народа у два ентитета постао немогућ и да би ионако већ тешка политичка криза у БиХ само била продубљена.

Sputnik Portal

 

Фројнд: Резолуција о Сребреници грешка епских размера, Косово отето од Србије

politika.rs

Фројнд: Резолуција о Сребреници грешка епских размера, Косово отето од Србије

Дејан Спаловић

6–7 minutes

---

Председник Удружења јеврејско-српског пријатељства и некадашњи саветник Бењамина Нетањахуа Мајкл Фројнд изјавио је да је изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН „грешка епских размера" која носи ризик да отвори Пандорину кутију сличних резолуција у свету. Такође, у свом ауторском тексту за Џерузалем пост овај познати новинар истиче да су Косово и Метохија отети од Србије.

„С обзиром на ратове који бесне на Блиском истоку и у Украјини, није изненађујуће да би тензије тињале на Балкану и углавном остале непримећене. Међутим, непажња према региону у којем је у прошлости избио широк сукоб носи и своју опасност, а то би ускоро могло бити стављено на пробу", упозорава Фројнд.

Генерална скупштина УН-а најављено је да ће следеће недеље гласати о резолуцији о Сребреници чији су коспонзори САД, Немачка и други. Додаје да би предложени текст такође одредио 11. јул као годишњи Међународни дан размишљања и сећања на убиства.

„Иако су ратни злочини почињени у Сребреници по свему судећи ужасни, они не представљају геноцид, како је истакао познати ловац на нацисте Ефраим Зуроф из Центра Симон Визентал. Штавише, ова резолуција никако не би могла доћи у горем тренутку за Балкан. Они који стоје иза ове иницијативе можда имају најбоље намере, али беспотребно антагонизирају Србију и ризикују да дестабилизују цели регион. Осим тога, усвајање резолуције у садашњем облику могло би се показати изузетно штетним за Израел и друге западне земље. Балкан је већ на ивици, углавном захваљујући провокативним настојањима 'Косова' да добије међународно признање као независна држава. Ткз. Косово, покрајина Србије и колевка њене цивилизације, незаконито је и једнострано прогласило независност у фебруару 2008. године, што власти у Београду одбијају да признају", наводи се у тексту.

Фројнд констатује да то није спречило Косово да води међународну кампању за учвршћивање своје позиције.

Подсећа да је пре само неколико недеља, Парламентарна скупштина Савета Европе гласала за препоруку да Косово буде позвано да постане чланица, што је, како каже, разбеснело Србе, „који такве гестове виде као покушај аутсајдера да им наметну решење без њиховог пристанка".

Грешка епских размера

„У овом контексту, одлука Бајденове администрације да сада крене напред са резолуцијом УН-а о догађајима који су се десили у босанском рату пре скоро 30 година је у најмању руку чудна. То би представљало балканску грешку епских размера. Током рата у Босни, од 1992. до 1995. године, дела окрутности и бруталности чиниле су све стране: и Срби, и босански Муслимани, и Хрвати. Иако је Сребреница најпознатија, тешко да је то једини пример човекове способности за нечовечност. Након избијања рата, УН су основале Међународни кривични суд за бившу Југославију, који је касније осудио званичнике Срба за њихове акције у Сребреници. Касније је такође прогласило шест високих хрватских званичника кривим за ратне злочине и закључило да је хрватска влада водила злочиначку политику етничког чишћења", указује Фројнд.

Стога, констатује, издвајајући оно што се догодило у Сребреници, игноришући друге страхоте босанског сукоба, УН имплицитно сугеришу да су само Срби били починиоци, а сви остали жртве.

Како наглашава, то не само да је историјски погрешно, већ ефективно забељује многе злочине које су починиле власти босанских Муслимана и Хрватске.

Тешко да је то, закључио је, победнички рецепт за изградњу већег разумевања у региону.

„Током година, било је важних корака ка помирењу. На пример, 2015. године председник Србије Александар Вучић посетио је село Поточаре у Босни, где се налази спомен обележје Сребреница, да ода почаст жртвама. Он је најавио и да ће Србија донирати пет милиона долара за развојне програме општине Сребреница. Конкретне мере као што су ове, а не резолуције УН донете у некој далекој комори, једини су начин да се заиста дође до искреног историјског обрачуна. Уместо да жури да гласа о једностраној резолуцији, Генерална скупштина је требало да тежи формулисању свеобухватнијег текста заснованог на консензусу свих укључених страна", оцењује Фројнд.

Свака резолуција која настоји да обележи злочине рата у Босни 1990-их захтева пажљиво разматрање сложености сукоба, рекао је он, упозоривши да ако се то не учини, могло би да изазове избијање непријатељстава која нису ни у чијем интересу.

„Уочи предстојећег гласања, Милорад Додик, председник Републике Српске, упозорио је да 'Босна и Херцеговина можда неће преживети' усвајање резолуције УН. Као одговор, америчка амбасада у Сарајеву је саопштила да сваки покушај разбијања Босне 'неће бити толерисан'. Ово само служи да подвуче колико су високи улози", закључио је Фројнд.

Штавише, очигледно је да ће усвајање резолуције којом се Сребреница означава геноцидом представљати преседан и отворити пут непријатељима Израела за сличне дипломатске нападе на јеврејску државу без обзира на чињенице, наводи се у тексту.

„А шта спречава да резолуције такође циљају на америчко бомбардовање Хирошиме и Нагасакија или сравњивање Дрездена од стране савезника током Другог светског рата? Дакле, Сребреничка резолуција отвара Пандорину кутију која није у интересу Израела, нити интересу Запада. У сваком случају, варварства из прошлости треба да буду обележена како се не би заборавила. Али ништа мање важно је то учинити на начин који одражава прошлост, а не искривљује је, и који поставља позорницу за бољу, а не горчију будућност", наводи Фројнд.

View article...

Enclosures:

160z120_frojnd.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_05//160z120_frojnd.jpg

 

iskra.co

Владимир Кршљанин: НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

7–9 minutes

---

Владимир Кршљанин: НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

14.05.2024. - 9:16

 

www.globallookpress.com © © Hannes P Albert

За нас Србе, НАТО је са разлогом постао синоним (или скраћеница) за највеће светско зло нашег времена, а можда и свих времена. Они који нису доживели што и ми, за то зло употребљавају различите термине: "западна олигархија", "Колективни запад", "западни хегемонизам", "светска закулиса", "неоколонијализам" итд.

А ради се, несумњиво, и то потврђују агресија на нашу земљу која још увек траје, геноцидни напади на Ирак, Либију и Газу, подршка неонацистима и терористима у Хрватској, Босни, Косову, Сирији и Украјини – о злу једнаком или чак већем од онога које су предводили Хитлер, Мусолини и Хирохито.

Да би човечанство имало будућност, то зло мора да доживи судбину Хитлера и Мусолинија. Данас то зло, преко својих убилачких плаћеника у Украјини, на Блиском истоку и на Балкану, покушава да ратом и ратним претњама заустави почетак нове ере и настанак Новог света – праведног, хуманог и мултиполарног, са заједничком будућношћу. У Новом свету, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, и у којем је већ светска већина, на челу са БРИКС-ом, нема места за то зло, нема места за НАТО.

"Резолуција о Сребреници" нас подсећа да за нас Србе, жртве НАТО-а, које НАТО није успео да победи, са НАТО-ом нема компромиса. Или слободан, Нови свет или НАТО! А у преводу на српски, наша главна парола не може бити "Нећемо у НАТО", него "Нећемо НАТО!". Само тако ћемо помоћи да се ослободи свет, а са њим и Косово и Метохија, и Република Српска, и Историјска Србија, и Балкан, и Европа. После свих узалудних покушаја да се са НАТО-ом нађе компромис и заједнички језик, дужни смо и себи и свету да одбацимо сваку везу и сарадњу са највећом злочиначком организацијом свих времена.

НАТО је подржао неофашисте и разбио Југославију, а за све оптужио – Србе. НАТО је организовао и извео три агресије против Срба: "Олују" и напад на Републику Српску 1995. и напад на СРЈ 1999. За све то, НАТО је остао некажњен јер је још 1993. натерао Савет безбедности УН да, кршењем Повеље УН, оснује НАТО трибунал у Хагу, испуњен НАТО новцем и службеницима НАТО служби.

НАТО је осмислио и инсценирао сребренички мит, којим је подвалио свету, па чак и лаковерним Србима, а сребреничку подвалу је "доказао" и "пресудио" НАТО трибунал, ругајући се жртвама, праву и читавом свету. Свесни да ће НАТО трибунал, као нелегални злочиначки инструмент НАТО пропаганде и тајних служби, због своје невиђене пристрасности, па чак и убистава, кад-тад бити осуђен и избрисан као најтамнија мрља у историји ОУН, а такође у низу својих очајничких поступака, који укључују ратове у Украјини и Гази, НАТО је одлучио да сребреничку лаж верификује гласањем већине у Генералној скупштини УН.

Русија памти да је НАТО трибунал 2006. игнорисао њене гаранције за лечење Слободана Милошевића у Москви и скривио његову смрт. Пошто због ускраћивања лечења слична судбина сада прети и генералу Ратку Младићу, Захарова је 8. маја упозорила "резидуални механизам" у Хагу да "сноси пуну одговорност за проблеме са његовим здрављем".

Све што НАТО сада чини, веома брзо, већ наредних месеци ће му се вратити као бумеранг. И зато сви часни и разумни људи и народи не смеју да дозволе својим владама да упадну у још једну клопку НАТО-а. Те клопке су смртоносне и пад у њих је веома тешко преживети.

У телефонском разговору Сергеја Лаврова са Аном Брнабић, Ивицом Дачићем и Марком Ђурићем 6. маја "констатовано је јединство у разумевању неопходности ослањања на међународно право и фундаменталне резолуције Савета безбедности УН 1031 (Дејтонски споразум – прим. аут.) и 1244" и договорене су координиране активности у УН.

"Резолуција је покушај да се изврши притисак на српски народ", оценио је 25. априла тадашњи секретар Савета безбедности РФ Николај Патрушев и нагласио да је невероватно што таква иницијатива долази од земље (Немачке – прим. аут.) која је током Другог светског рата "истребила десетине милиона људи и која је починила небројене злочине против човечности који не застаревају".

"Сасвим недавно смо се присећали бројних жртава варварског НАТО бомбардовања Југославије", рекао је тада Патрушев и додао да су се учесници међународне конференције о безбедности у Санкт Петербургу питали "какво морално право ти људи уопште имају да осуђују оне које су недавно немилосрдно уништавали".

На ванредној седници СБ УН о БиХ, који је Русија сазвала на молбу Републике Српске, стални представник Русије Василиј Небензја је 30. априла нагласио да "догађаји последњих година, а посебно месеци, очигледно сведоче о систематском и бесрамном кршењу основних поставки Мировног споразума", што се односи и на предлог резолуције о Сребреници. "Делује крајње цинично", додао је он, "да је Немачка, земља која је у 20. веку починила највећи геноцид у читавој историји човечанства, током Другог светског рата, преузела вођство у промоцији овог изузетно опасног документа".

Марија Захарова је 3. маја изнела следећу оцену: "Предлог да се успостави Међународни дан сећања на жртве 'геноцида' у Сребреници је исполитизована иницијатива коју промовише стални представник Босне и Херцеговине при УН у Њујорку Златко Лагумџија, уз подршку земаља НАТО. И то упркос чињеници да су управо чланице НАТО те које сносе главну одговорност за трагичне догађаје у Југославији, који су довели до погибије људи различитих етничких и верских припадности, укључујући и у Сребреници и околини."

После разговора кинеског председника Си Ђинпинга и српског председника Александра Вучића 8. маја у Београду, две стране су потписале "Заједничку изјаву Републике Србије и Народне Републике Кине о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери", у којој се између осталог обавезују на "плодоносну координацију на мултилатералном плану".

Србија се, дакле, и формално укључила у Нови свет (Праведни мултиполарни систем – по руској, односно Заједница заједничке судбине човечанства – по кинеској дефиницији) и у одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета, као и међународног права од НАТО агресије, има на својој страни две највеће светске силе – Русију и Кину. Зато се с правом надамо да ће и у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници, која има три циља: скривање НАТО злочина, кажњавање Срба и изазивање новог сукоба на Балкану.

После тога, главна светска злочиначка организација – НАТО, мора да напусти српске територије и мора престати да постоји.

RT Balkan