fakti.org

Ћеранић: БРИКС и за нас постаје обала наде, а ЕУ не одустаје од својих бајки

7–9 minutes

---

ПРЕДСЈЕДНИК СПРСКЕ СИГУРНО ИДЕ НА САМИТ У КАЗАЊУ, ВУЧИЋ ЧЕ СВОЈУ ОДЛУКУ ОБЈАВИТИ 20. ИЛИ 21. ОКТОБРА

* Милорад Додик: БРИКС је интересантан за Србе. Надам се да ће Српска временом у тој организацији добити статус посматрача. БРИКС је будућност и веома моћна организација, која стално расте, Република Српска види у томе своју прилику

* Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље

* Код Шолца и Макрона, лидера најважнијих ЕУ чланица Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за наш простор који они, не желе видјети у ЕУ, али Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини

* Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике"

________________________________________________________

          Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

          У РУСКОМ граду Казању, престоници Републике Татарстан, од 22. до 24. октобра одржаће се самит БРИКС-а.

          Првобитно конституисан као организација пет земаља (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), БРИКС-а је постао „покретач економског раста и управо у тој асоцијацији ће се у наредним годинама генерисати главни раст глобалног БДП-а", изјавио је предсједник Русије Владимир Путин на пленарном састанку Бизнис форума БРИКС-а.

          Лидер Русије је рекао и да је „у перспективи стварање јединствене дигиталне инфраструктуре унутар БРИКС-а" као и да се „модернизује електронска трговина и коришћење вјештачке интелигенције".

          Назив БРИКС је енглеска скраћеница почетних имена држава чланица (Brazil, Russia, India, China, South Africa - BRICS). Током посљедњег, 15. самита БРИКС-а одржаном у Јоханезбургу у августу 2023. године, предсједник земље домаћина, Јужноафричке Републике Сирил Рамофоса, изјавио је да су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, земље које су раније поднијеле захтјев за чланство, добиле позив за придруживање и да већ од 1. јануара 2024. године постају пуноправне чланице.

          Скоро половина свјетске популације, односно 44 посто, живи унутар „граница БРИКС-а" а укупни БДП износи трећину глобалног економског производа. Са новопримљеним чланицам БРИКС постаје и незаобилазан енергетски фактор. Чак 25 посто свјетских залиха нафте је под контролом чланица БРИКС-а.

          На претходном самиту много се говорило о дедоларизацији, а што би се постигло употребом домаћих валута умјесто долара у међусобној трговини, што је већ у току. Рецимо, Русија и Индија у међусобној трговини користе рубљу и рупију.

          БРИКС је основао и Нову развојну банку. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин изјавио је да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

          Самиту БРИКС-а присуствоваће и предсједник Републике Српске док ће Алаксандар Вучић, како је упознао јавност, одлуку о одласку у Казањ донијети 20. и 21. октобра.

          По предсједнику Додику, БРИКС је интересантан за Србе и он се нада да ће Српска временом у овој организацији добити статус посматрача. Уједно, предсједник Српске је истакао да је БРИКС будућност и веома моћна организација, која стално расте, те да Република Српска види у томе своју прилику.

          Додик је говорио и о придруживању ЕУ, што је назвао европским бајкама које је Српска годинама слушала.

          Те бајке слуша цијели Балкан, а поводом десетогодишњице  једне од њих назване Берлински процес (касније преименован у Мали Шенген), недавно је у Берлину (као и прије десет година) одржан самит.

          Прилично заборављену иницијативу своје претходнице Ангеле Меркел, њемачки канцелар Олаф Шолц настоји ревитализовати новим бајкама. „Јасно је да ће земље Западног Балкана само заједно моћи ући у Европску унију, што регионалну иницијативу за добросусједске односе, чини још важнијом. Надам се да неће проћи још десет година, док све балканске државе коначно не постану чланице Европске уније",  рекао је Шолц.

          Страх да би БРИКС могао постати привлачан и за простор који ни Шолц ни Макрон, лидери најважнијих ЕУ чланица, не желе видјети у ЕУ, а уједно Западни Балкан не намјеравају препустити силама Истока, односно Русији и Кини.

          Руски енергенти, првенствено гас, али и нафта, и кинеске економске инвестиције нису пожељне. Изградња руских гасовода била је подвргнута економском удару од ЕУ, а политички лидери који су прихватали кинески пројекат Појас и пут били би изложени политичком притиску, по потреби и „обојеним револуцијама".

 

Предраг Ћеранић

          Довољно је присјетити се бившег македонског премијера Николе Груевског који је дозволио да четири важна инфраструктурна пројекта у његовој земљи раде кинеске компаније. Улични немири, медијска сатанизација и на крају, изборна превара а након тога судски процес, било је превише за Груевског. Није се могао супротставити западним центрима моћи и бјекством у Мађарску избјегао је процесуирање у којем би вјероватно био без икакве шансе да избјегне утамничење.

          Пројекат Појас и пут, колоквијално назван Нови пут свиле, подразумијева изградњу  мреже брзих пруга која би повезала кинеске луке у Јужном кинеском мору са Европом. Дионице овог пројекта већ су изграђене у централној Азији (Узбекистан, путни правац Ташкент - Самарканд) али и Србији (пруга Београд – Нови Сад).

          На кинеским брзим пругама возови достижу брзине од 220 километара на час и по завршетку комплетне руте омогућиће да кинеска роба, све квалитетнија а знатно јефтинија од исте робе америчких и европских произвођача, за три до четири дана доспије на тржиште. Сада је потребно мјесец дана да превали исти пут јер се транспортује бродовима.

          Сем тога, зна се да су мора и океани под контролом америчких ратних бродова што доводи у питање безбједност пошиљке.

          Због електричних аутомобила произведених у Кини тресе се њемачка аутоиндустрија. Како се у Мађарској планира изградња кинеске фабрике аутомобила, њемачка нервоза је све већа. Зато је Шолц путовао у Кину, зато Њемачкој треба литијум како би њемачка ауто индустрија могла да колико-толико парира својим електомобилима.

          Уосталом, већ је Тему, кинеска апликација преко које можете наручити производе десет пута јефтиније од истих које купујете у домаћим маркетима, изазвала панику код власника трговачких ланаца. Истина, наручени производи стижу за мјесец дана због транспорта робе морским путем, али су цијене багателне.

          На Западном Балкану створена је права помама за кинеском робом коју можете наручити преко интернета. Шта ће бити ако Кина успије да заврши пројекат Појас и пут? Одговор: постала би водећа економска и трговинска сила.

          Поједностављено – Америка би јој хтјела-не хтјела уступила своје мјесто.

          Руска војска надире ка административним границама Донбаса, Кина економски запљускује Балкан, Европа се политички љуља. БРИКС је нада за све „понижене и увријеђене" земље.

           Да је Република Српска препознала „једро наде" видимо из ријечи Додиковог политичког савјетника Жељка Будимира: „БРИКС представља алтернативу старом свијету који је у фази силаска са историјске и свјетске сцене, због чега је важно да Српска у свијету који се гради препозна пријатеље, партнере и савезнике".

           https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-briks-i-za-nas-postaje-obala-n...

 

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

politika.rs

Највише грађана Црне Горе говори српским језиком

Новица Ђурић

~4 minutes

---

Од нашег дописника
Подгорица – У Црној Гори се 256.463 грађана изјашњава као Црногорци, док је 205.370 Срба, наводи се у званичним резултатима пописа становништва. Као Црногорци изјаснило се 41,12 одсто грађана, док Срба има 32,93 одсто. Српским језиком говори 43,18, а црногорским 34,52 одсто.

Ове податке изнели су на конференцији за новинаре директор Управе за статистику Монстат Мирослав Пејовић и његови сарадници, који су казали да Бошњака има 9,45 одсто, или 58.956, док је Албанаца 4,97 одсто, односно 30.978. Муслимана има 10.162, а Руса 12.824, или 2,06 одсто. Није желело да се изјасни 17.907 грађана, или 2,88 одсто.

Према подацима са пописа, српским језиком говори 43,18 одсто, а црногорским 34,52 одсто становништва. Црногорским језиком говори 215.299 грађана, док српским 269.307. Босански језик говори 6,97 одсто, или 43.470 грађана. Албански језик говори 5,25 одсто, или 32.725 грађана. Руски језик говори 2,26 одсто, или 14.731 грађанин. Српскохрватски језик говори 2,08 одсто, или 12.999 грађана. Није хтело да се изјасни 1,71 одсто, или 10.691 грађанин.

Када је у питању вероисповест 443.394 људи у Црној Гори навели су да су православци, док је исламске вероисповести 124.668 грађана, а католичке 20.408. Атеиста је 14.260, а није хтело да се изјасни преко 13.000 грађана.

Према полу, у Црној Гори живи 49,2 одсто мушкараца, док жена има 50,8 одсто, показују резултати пописа. Просечна старост је 39,7 година. Жене у просеку имају 38, а мушкарци 36 година. Држављанство Црне Горе има више од 90,73 одсто грађана. Укупно је пописано 667.650 особа. Пописом су прикупљени подаци о 217.441 домаћинству и 396.873 стана.

Директор Управе за статистику Мирослав Пејовић изјавио је да су, захваљујући професионалном раду, успели да се изборе са свим изазовима, а управа је била примарно посвећена овом пројекту.

„Даноноћним радом допринели смо унапређењу контролног механизма како би грађани могли сами проверити своје податке. Разумевши велико интересовање, имали смо циљ да одржимо процес унутар оквира струке. То нам је био приоритет, али није било лако. Ово је најтранспарентнији процес до сада", рекао је Пејовић. „Мали број грађана приступио је провери података, што говори о поверењу у процес. Овај попис је поставио нове стандарде."

Црна Гора напокон „може да одахне" након што је Монстат представио део коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори, који је спроведен крајем прошле године. Јуче су медији у Црној Гори прогласили овај дан као Дан де, „судњи дан", „дан наде" и „дан истине".

Сада, када су се грађани свих вера и народности пребројали, остаје да изграде слогу ради своје и будућности својих потомака. Треба веровати да ће тако и бити. Грађани су имали право и могућност да од 1. до 7. октобра провере своје податке о етничко-културолошким карактеристикама прикупљеним током пописа путем специјалног софтвера.

Попис у Црној Гори требало је да буде одржан 2021. године, али је одложен због пандемије вируса корона. Попис је реализован од 3. до 28. децембра прошле године, након што је његов почетак више пута одлаган због захтева опозиције и мањинских народа за испуњење одређених услова за његово спровођење.

View article...

Enclosures:

160z120_pricaj-srpski.jpg (9 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_10//160z120_pricaj-srpski.jpg

 

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju

kosovo-online.com

Starović: Kurti bio i ostao prevarant, ukinuo zabranu ulaska srpske robe, a kamioni i dalje čekaju - Kosovo Online

1–2 minutes

---

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije Nemanja Starović kaže da uprkos odluci kosovske vlade da ukine zabranu ulaska srpske robe na Kosovo, kamioni danima stoje zaglavljeni u koloni na Merdaru.

Starović je na društvenoj mreži "X" premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvao prevarantom.

"Nekoliko dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti najavio ukidanje 16-mesečne zabrane uvoza iz Srbije i dobio sve pohvale međunarodne zajednice, kamioni ostaju zaglavljeni na administrativnom prelazu. Prevarant će ostati prevarant. Odgovarajući svojim pokroviteljima dok je vodio kampanju vatre i besa protiv srpskog naroda u pokrajini", naveo je Starović.

Days after #Kosovo* provisional PM Kurti announced lifting a 16-months long ban on imports from Serbia and received all the praise from the international community, trucks remain stuck at the administrative boundary.

A swindler will remain a swindler. Paying lip service to his… pic.twitter.com/2wG7pVVqBX

— Nemanja Starović (@nstarovic) October 14, 2024

 

iskra.co

ЕКСКЛУЗИВНО Епископ Православне цркве у Чешкој и Словачкој: Воде нас на клање као некада Србе!

9–11 minutes

---

ЕКСКЛУЗИВНО Епископ Православне цркве у Чешкој и Словачкој: Воде нас на клање као некада Србе!

06.10.2024. - 21:38

 

© Sputnik / Дејан Симић

Православље у Чешкој угрожено је ултралибералним намерама владе. Гледају га као представника руског експанзионизма. У Словачкој је проблем наратив – вера је лична ствар. Није. Она поставља темељ друштвених односа. Не треба да прихватимо да будемо јагњад коју воде на клање, као Србе у Дугом светском рату. Срби су из тога извукли поуку.

Ово за Спутњик, на течном српском, каже митрополит михаловско – кошички Православне цркве Чешке и словачких земаља Георгије и додаје да православних на том простору не би ни било да није Српске православне цркве.

„Наша Црква је острво у свету агностицизма, католицизма и атеизма. Све је после Првог светског рата обновљено уз помоћ старања изванредних српских владика и свештеника, а ја имам велики благослов, један од духовних отаца био ми је владика Амфилохије Радовић".

Владика Георгије на празник Светих мученика пребиловачких и херцеговачких са епископима СПЦ служио је у Пребиловцима. Обишао је и обновљену Саборну цркву у Мостару и разговарао са учесницима прве Летње духовне школе епархије захумско – херцеговачке.

Одговарао је и на питања Спутњика о опстанку православља у Словачкој и Чешкој и посебним везама наше две цркве.

„Са српском црквом нас повезује велика историја, историја страдања и историја наде. Срби су обновили нашу цркву. Свети Јустин Ћелијски је чак изабран за епископа прикарпатско – руског, али му његов духовни отац, Симеон Дајбапски, није дао благослов да постане наш епископ. Радио је и живео дуго на простору данашње Словачке. Један од заслужних је Јустин Поповић, много је помогао и владика Николај Велимировић. Свети Доситеј Загребачки и Нишки је био администратор епархије у којој служим, био је мој претходник. Такође и Свети Иринеј Ћирић, епископ Бачки.

Повезани смо и страдањем, наводи наш саговорник, током Другог светског рата сви су, на челу са епископом Чешким, владиком Гораздом и свештеницима, страдали од немачких фашиста и нациста.

Искорењена је, стављена ван закона Чешка православна епархија СПЦ и карпатско – руска епархија.

„Спаја нас и Станислав Насадил, један од новомученика горњокраловачке епархије, који је страдао са својим епископом владиком Савом у Јадовну. Усташе су му понудиле да се извуче, јер је имао држављанство друге државе, он је рекао, нећу да идем. Зато човече, спасавај себе и породицу? То је мој народ, ја сам њихов свештеник, нећу. Ви сте нам много помогли, а ми смо дали таквог човека који је убијен са својим епископом и верницима. И ми смо вама дали нешто, једног таквог новомученика, који је наш заједнички, наш и ваш".

Побегао са часа и нашао Христа

Владика додаје да су Срби сличног менталитета као народ у источној Словачкој. Имају иста имена, једнако су стасити, високи. Исти по крви, словенству, али и православној вери.

У Словачкој је један одсто православних, 50 хиљада верника који живе у две епархије, прешовској, где је и седиште поглавара ове аутокефалне цркве и у његовој михаловско – кошичкој епархији.

„У нашој епархији је 15 хиљада људи који су се и на попису изјаснили као православни. Имамо и пуно Рома, једна трећина око 5,6 хиљада људи, можда и више, сваке недеље је у црквама. То нису људи који су само уписали да су православни, они доживљавају своју веру, демонстрирају је сваке недеље учешћем на Светој Литургији. То је смисао нас као цркве, нисмо постављени као чувари неких традиција или као нека организација. Ми смо жива заједница, заједница ученика Христа".

Владика Геогрије пореклом је из породице које је некада била православна, која је руско – украјинско – јерменског порекла. За себе каже да је Чех. Рођен је 1979. године у време када кршење деце није било популарно.

„Знао сам да су деде и прадеде имали иконе у кући, али то је било све. Мој први сусрет са православном црквом је био са 11 година, учио сам немачки, али нисам ишао на предавања, шетао сам по граду, то ми је било интересантније. Видео сам у центру Оломоуца Саборну цркву Светог Горазда, ученика Светог Методија. Први пут је била отворена. Ушао сам на вечерње, било је петоро, шесторо људи. Баш ми се свиђало. Све. Певање, мирис тамјана, иконе, фреске. Мој први контакт са православљем био је на естетичком нивоу.

Сачекао сам крај, питао свештеника ко су они, да ли верују у православног Бога. Кад би то питање мени неко поставио, рекао бих, шта то питаш, а овај човек је имао тако пространо срце, почео је да разговара, на мом нивоу. После месец дана сам се крстио. Отац Кирил је тражио да му одмах помогнем у олтару. Ушао сам кроз „царска врата". Он ме гледа, сад си крштен, понашаш се као владика. Тако је некако, на крају испало, као неко пророчанство", каже у шали.

Агресивни монолози Европске уније

Упитан како је бити мањина на простору на коме служи, православни хришћанин у гротлу Европе која заборавља да Бог уопште постоји, каже да у Словачкој нема директног притиска државе на православље, за разлику од Чешке:

„Тамо је и у парламенту отворено питање које се тиче православне цркве, то нас узнемирује, мирише на проблеме, али још постоји Суд за људска права, видећемо шта ће бити. У Словачкој се то питање не постоји, али постоји наратив да је вера лична ствар. Вера Христова постоји као мој лични однос са Богом, али ја не постојим сам са својим Богом, он није само мој. Не говоримо „Оче мој", већ „Оче наш". Постоји друштво. Православна, хришћанска вера не може да се доживи само као лична ствар. Она има утицај на друштво. Данас постоји и наратив да се попови не мешају у политику, то је одувек проблем, али са друге стране, ја сам држављанин моје државе и као свако други, имам право да се чује и мој глас.

Из тога проистиче други проблем, нема дијалога. У Словачкој је и атентат на нашег премијера потекао из тога што нисмо више способни да одржавамо дијалог. То су све агресивни монолози. То није разговор, кад се с једне стране форсирају некакве идеје, рецимо у школи. То није само проблем ЕУ, то је проблем и у Северној Македонији, они имају ултралиберално законодавство, либералније од нашег.

Дакле, вера је моја лична ствар и ја немам право да о њој говорим, немам право да изразим свој став, ако га искажем, неко ме агресивно нападне. Како да живимо у томе, не знам. Потребно је прво да будемо аутентични са својом вером, да не прихватамо овај наратив. Да се не плашимо зато што смо хришћани. Да не дозволимо да нас гурају у ћошак".

Наивност јагњета, али не увек

Наш саговорник додаје да га је поразио податак колико је у време покоља у Другом светском рату страдало Срба који су пошли на клање верујући људима који су их одвели. То је, каже, била нека врста јагњеће наивности.

„Она је с једне стране света, а ви Срби сте узели поуку из тога. Не треба да будемо наивни, треба да будемо способни да схватимо шта се с нама сад дешава и разматрамо путеве како можемо да регујемо. Као православни хришћани нисмо се замислили шта се дешава са нама, ми идемо као ови ваши преци. Они нас негде воде, знамо да је на крају тога нож, а ми идемо. Не бунимо се, јер морамо да будемо толерантни, да их волимо, да говоримо само о љубави. Све је то истина, Христос је и љубав и јагне, али кад га је ударио слуга архијерејски, он пита, шта сам ти урадио да ме бијеш. Христос није био наиван.

Ова жртва, она има свој смисао, али не треба бити жртва наивности, жртва политике. Морамо да знамо шта се с нама дешава, да реагујемо. То је моје мишљење. И ово је тема за дијалог, наш унутрашњи", каже.
Додаје да су у Чешкој православни сада друга вероисповест по бројности због Украјинаца, Руса, Грузина, Румуна и Срба који су се преселили у Праг.

Амфилохије – Ава Учитељ

Митрополита Амфилохија је први пут је срео 1998. године у Црној Гори, као председник Братства православних младих у Чешкој. После хиротонисања посећивао га је редовно. Каже да никада неће заборавити његово служење Свете Литургије за „Свету православну цркву кругом Васељене", како је то само он знао да каже.

„Живео је своје епископско служење, не само као црногорски митрополит, већ као епископ цркве Христове у читавом свету. Баш тако. Био је више пута код нас у Словачкој, част ми је што је његово последње путовање било у нашу епархију. 12. новембра 2019. дошао је сам, са једним малим кофером, из Подгорице. Невероватно. Било је тешко време, кад сам га сусрео на аеродрому, кажем, владико, где су ваши, где вам је пратња. Ја сам овде, нисам ти довољан? А како је код вас? Рекао је, тешко, моји су ми рекли да не путујем, али ја сам ти дао своју реч, овде сам. То је невероватно. То је био човек велике љубави, широког, великог срца у коме је свако имао своје место. У његовом архијерејском служењу видим идеал човека који је архијереј, али је и отац, и учитељ. Ми зовемо владику Амфилохија, у нашој епархији, „Ава Учитељ".

Ако то изговорите, сви знају о коме је реч".

sputnikportal.rs, Сенка Милош

 

Може ли се избећи сукоб на Балкану

in4s.net

Може ли се избећи сукоб на Балкану - ИН4С

ИН4С

12–15 minutes

---

Аутор: Љубан Каран

Курти има задатак да својим дрским злочиначким акцијама привуче пажњу на себе и тако маскира широки антисрпски план „међународне заједнице" у циљу потпуног овладавања Балканом као сигурне платформе НАТО-а.

С обзиром на ситуацију у којој се нашла Србија приликом злочиначке агресије НАТО-а, у директном војном сукобу с највећом војном силом на свету у то време, Војнотехнички споразум и Резолуција 1244 Савета безбедности УН и нису били тако лоше решење. Аргументе за преговоре првенствено нам је обезбедила 3. армија и јуначки Приштински корпус који су одбили и неутралисали копнени напад из правца Албаније. Ако би се Резолуција иоле поштовала од стране међународних фактора, она гарантује територијалну целовитост Србије.

Да се рат наставио, план НАТО-а био је копнена офанзива из више праваца, из више суседних држава које контролише Алијанса. Тим плановима испречили су се унутрашњи проблеми Алијансе јер се потребан број војника по основу херојског отпора на Кошарама и Паштрику вишеструко повећавао. Очекујући велике губитке, државе Алијансе су избегавале да пошаљу своје војнике.

Било је ту и смешних ситуација – рецимо, највећи притисак на друге државе вршили су Немци преко генерала Клауса Неумана, главнокомандујућег у Војном комитету НАТО-а. Они на које су вршили притисак су рекли: „Па добро, да видимо колико ћете ви Немци послати, па ћемо одлучити." Неуман је рекао да из историјских разлога Немачка не може да шаље војнике и тражио да то учине други. Ови други су му рекли: „Не, то је управо предност, ви имате највише искуства у ратовима са Србима и ви треба да пошаљете највише војника." Херојски отпор 3. армије и недостатак пројектованог броја војника определили су Команду НАТО-а за попуштање и преговоре.

Србија тада није могла предвидети да ће се Споразум и Резолуција до те мере игнорисати и злоупотребити да се баш ништа што је гарантовано Србима неће испоштовати. Требало је времена да Срби схвате да САД и западне силе више уопште не поштују међународне законе и да у великој мери контролишу и злоупотребљавају међународне институције, укључујући УН. Идеја САД и НАТО стратега је од самог почетка била преварна – ако већ нису успели да војно покоре и распарчају Србију, организоваће преврат (5. октобар) и преко намесничке, поданичке власти остварити све што нису успели злочиначком агресијом.

Много тога је поданичка власт учинила по инструкцијама Запада, а најгоре је било игнорисање проглашења независности „Косова". Међутим, прави проблеми по опстанак Срба на КиМ настали су доласком Аљбина Куртија, кога је та иста поданичка власт по директиви Запада амнестирала и пустила из српског затвора. Био је то само наставак прљаве игре Запада у којој је свесно учестовало српско руководство, да хапсе и предају Хашком трибуналу српске политичаре и генерале а пуштају шиптарске терористе и тако стварају лажну слику о кривици за покретање рата и ратне злочине.

Западни моћници су знали да (зло)употребе и искористе Куртија за континуирано насиље, притиске и терор над Србима. Готово да нема дилеме (иако се они свим силама труде да то сакрију) да су Куртијеве дрскости и злочини само добра маска (скривалица) за велику игру (прљаву тајну операцију) коју воде САД и друге водеће западне силе под плаштом мировних, безбедносних и преговарачких мисија у име „међународне заједнице". Насиље као усвојена стратегија која ће покренути егзодус и етничко чишћење Срба приказује се као Куртијева „самовоља" и политика парадржаве коју су (као) по договору сви они преко ноћи признали игноришући међународне законе и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

Глумећи немоћ пред све оштријим провокацијама и дрскостима Куртија, они у ствари раде на реализацији својих планова у које спада и међународно признање лажне државе Косово. Замазују нам очи и показују „добре намере" тако што понеки из масе проблема које су преко Куртија створили помогну да се ублажи или одгоди. Њихова лажна немоћ да обуздају Куртија у ствари даје лажне атрибуте државности лажној држави „која има право да проводи своје законе".

Врхунски проблем, на који се мора оштро реаговати, јесте чињеница да ти „међународни" фактори прихватају етничко чишћење Срба као најефикаснији метод свог прљавог тајног пројекта. Јер где нема непослушних Срба Алијанса нема проблема с темпом реализације плана потпуног овладавања Балканом. Зато се Срби нигде где су етнички почишћени нису вратили на своја огњишта, нити то негде на Западу фигурира као проблем.

КУРТИЈЕВЕ НАМЕРЕ

Курти је коначно схватио да од великог преврата у Србији, на коме раде САД и водеће државе НАТО-а, како би довели на власт послушнике који ће признати „Косово" и одрећи се „геноцидне" Републике Српске, нема ништа и да то није пут ка коначном признању „Косова". Зато је уз помоћ својих ментора, који су и сами то схватили, дефинисао алтернативне путеве.

Прво, да класичним и немилосрдним насиљем над Србима и административним незаконитим и нехуманим мерама, које ће проводити суровим и театралним наступом приштинских до зуба наоружаних „специјалаца" и паравојске против голоруких цивила, створи животни амбијент немогућ за опстанак Срба. Рачуна да такав амбијент потпуне угрожености и подривања услова за основну егзистенцију, мора покренути масовни егзодус. Неко моћан са Запада му је објаснио (обећао) да, када Срба више не буде на КиМ, или када буду сведени на ниво статистичке грешке као у Хрватској, признање да је „Косово" албанско неће бити спорно.

Друго, или друга алтернатива пута ка независности, како је Курти види, јесте да таквим суровим поступцима према Србима на КиМ испровоцира Србију на нервозан и исхитрен потез, да војним и полицијским снагама уђе на КиМ (у зону под заштитом УН) да би заштитили Србе, када већ то не чине они којима је Србија својевремено поверила безбедност својих грађана. Рачуна да би тако на лукав начин увукао Србију у сукоб с Кфором, а то практично значи нови сукоб с НАТО-ом. Верује, или му је неко обећао, да како им је НАТО својевремено поклонио лажну државу „Косово", да ће им исто тако у новом сукобу са Србијом „на тацни" донети међународно признање и независност.

Можда и није битно како то рачуна Курти него је много важније како то западне силе планирају да остваре своје стратешке интересе на Балкану користећи Куртија и друге усијане главе у српском окружењу, као што су хрватско, бошњачко и албанско државно руководство. Сви они имају неке своје претензије и тежње на рачун српских интереса и територија, које су блокиране јачањем српске економске и војне снаге и свеукупног јединства демонстрираног Свесрпским сабором. Управо ту негативну енергију и неразумне фанатичне тежње западни моћници имају у плану да (зло)употребе како би остварили свој стратешки циљ – потпуну контролу Балкана као сигурне платформе НАТО-а, за наступање према Русији.

То је резервна платформа пошто садашња – Украјина, постаје непоуздана и нема перспективу у даљем сучељавању са Русијом. Проблем, како га они виде, за дефинитивно остварење тог стратешког циља су Србија и Република Српска за које лажно тврде да су под руским утицајем, само зато што нису под њиховим, западним утицајем и патронатом. Није у питању само намерна погрешна процена него стварање дежурног повода за неку врсту нове агресије.

Интензивно наоружавање баш свих српских противника на Балкану сугерише да овај „проблем с руским утицајем" могу решити иницирањем прокси рата против Србије у који би биле укључене све антисрпске снаге на Балкану. Не постоји други логичан разлог тако интензивног ангажовања да се окружење Србије наоружа, што скупим донацијама што директивама да сами купују модерно оружје. Мржња према Србима и Србији и територијалне претензије јака су мотивација да њихови балкански сателити радосно прихватају такву улогу, као да не препознају замку у којој ће и сами страдати.

ОДГОВОР СРБИЈЕ

Последње манифестације Куртијевог насиља уз ћутање релевантних фактора и посредника прерасле су у завршне акције стварања амбијента који гарантује покретање егзодуса Срба. Тиме су црвене линије – да новог погрома и егзодуса Срба неће бити – пређене и оштра реакција владе и председника Србије је практично изнуђена. Председник је одредио 72 сата за договор о мерама које ће политички врх предузети, при чему је најавио да је једна од опција проглашење КиМ окупираном територијом Србије.

Иако је велики део српске популације са одушевљењем прихватио баш ту меру као једино адекватну, већ површна анализа показује да она у овом тренутку није добра. Ако прогласимо окупацију дела територије, војно решење проблема се намеће као неминовно – да се дефинише агресор кога треба поразити или протерати у циљу ослобођења територије. Значи, предузимамо нешто што Курти већ дуже време прижељкује и провоцира. Зашто он то ради ако је потпуно свестан апсолутне српске надмоћи у евентуалном обрачуну са српском војском и полицијом? Закључио је или му је неко од ментора објаснио да је то идеалан пут, тј. пречица да нас увуче у нови сукоб с великим западним силама.

Проглашењем окупације КиМ, морамо навести која је то држава и њена војска окупатор. Ако кажемо да су то Курти и приштинска паравојска, не само да им дајемо некакве атрибуте државе и војске него то једноставно није тачно. У судару са српском војском и полицијом они не би могли окупирати ниједно фудбалско игралиште а камоли комплетно КиМ. Они су своју парадржаву добили на поклон од водећих западних сила са САД на челу. Они који су им поклонили парадржаву сада се представљају као војна мисија УН или као међународни посредници у преговорима о коначном статусу КиМ, у име ЕУ и УН. Прогласити њих за агресоре (без обзира што је то у ствари истина) била би велика грешка и потпуно неизвесна (а можда и извесна) војна авантура која више не доводи у питање само опстанак Срба на КиМ, него опстанак Срба и Србије уопште. Можда ће већ сутра опција проглашења окупације бити адекватан потез, ако се међународне околности промене, али у овом тренутку она то свакако није. То је закључио и наш држави врх.

Зато су далеко адекватније друге конкретне мере које су донели, јер су усмерене на неутралисање Куртијевих намера да протера Србе и на велику дипломатску офанзиву која би на глобалном нивоу требало да раскринка прљаву игру „међународне заједнице" преко Куртија. Дипломатска офанзива у којој председник Вучић планира билатералне разговоре са најмање 60 председника или премијера држава требало би да одшкрине врата и покрене иницијативу да се решавање проблема врати пред ону праву међународну заједницу и УН, а не да нам проблем решава пристрасна и необјективна група западних држава која је сама себе прогласила за „међународну заједницу", дрско дајући до знања да их мишљење других држава не интересује.

Сада је најважније финансијским, економским и административним мерама Владе Србије вратити веру у могућност опстанка Срба на КиМ и уверење да их Србија неће напустити и оставити на цедилу. У том правцу иде одлука да се подручје КиМ прогласи за посебну зону социјале заштите. Србија је овога пута поставила своје захтеве који гарантују поништавање Куртијеве самовоље, као услов враћања Срба у институције и наставка дијалога. Поново је у писменој форми обавестила и детаљно информисала све релевантне међународне безбедносне и посредничке факторе и затражила повратак контингента српске војске и полиције у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Аргументовано је свима дала до знања ко испуњава а ко не договорене обавезе уз посебно инсистирање на формирању Заједнице српских општина.

Да ли ће „међународна заједница" испунити све српске захтеве? Вероватно неће, али су и они потпуно свесни да након свега овога више ништа неће бити исто и да је Куртијевој самовољи и њиховом политичком и посредничком слепилу дошао крај. Мере Владе Србије, ако их западни моћници озбиљно схвате, треба да анулирају резултате Куртијевог насиља без интервенције наше војске и полиције. И њима мора бити јасно да морају заштитити права Срба на КиМ, јер ако то не учине, то ће сигурно учинити Србија, као увек у српској историји, без обзира на цену. Ако они процене да им више одговара рат, Србија га не може спречити и мораће да га води.

Извор: Печат

 

Листа украјинских нациста пребеглих у Канаду остаје тајна

politika.rs

Листа украјинских нациста пребеглих у Канаду остаје тајна

Ненад Станковић

~4 minutes

---

Специјално за „Политику"

Торонто ‒ Након готово четири деценије поново су актуелизовани захтеви за објављивање листе 900 украјинских нацистичких ратних злочинаца који су се након Другог светског рата склонили у Канаду. Ова листа, део извештаја из 1986. године, који је саставила Дешенова комисија, сада је предмет жестоких расправа. Украјински канадски конгрес, кровна организација украјинских емиграната и део овдашње политичке елите противи се објављивању листе, јер би то, како кажу, „помогло руској пропаганди" против Украјине.

Људи који су преживели Холокауст и јеврејске организације, попут „B'nai Brith Kanada" и „Центар Симон Визентал" захтевају пуну транспарентност. Они истичу да је етички исправно открити истину о ратним злочинцима који су деценијама живели у миру у Канади. Пер Андре Радлинг, историчар са Универзитета „Лунд", такође се залаже за објављивање имена, наводећи да би то била морална обавеза Канаде према потомцима жртава нацистичких злочина. Као и да би то било „правично и етички исправно".

Године 1986, комисија Дешен, коју је седамдесетих година прошлог века основао ондашњи канадски премијер Брајан Малруни, идентификовала је око 900 нацистичких ратних злочинаца у Канади.

Одлука канадских власти да ни сада не објаве њихова имена изазвала је бурне реакције. „Центар Симон Визентал", предвођен Жемом Кирзнер-Робертсом, критиковао је владу због одлагања објављивања ове листе, истичући етичку обавезу за транспарентност.

Притисци за објављивање имена нациста постали су интензивнији после септембра 2023. године, када је дошло до међународног скандала током посете украјинског председника Володимира Зеленског Канади. Тада је Јарослав Хунка, 99-годишњи ветеран Украјинске Вафен-СС дивизије, добио овације у канадском парламенту. Након открића да је Хунка служио у нацистичкој јединици, председник парламента Ентони Рота је поднео оставку, а премијер Џастин Трудо се извинио због инцидента.

Овај догађај подстакао је академске и политичке дебате о улози украјинских нацистичких сарадника у Другом светском рату, посебно припадника СС дивизије „Галиција", од којих су многи емигрирали у Канаду након рата. Руски председник Владимир Путин је 2022. године тврдио да инвазија на Украјину има циљ „денацификацију" украјинског руководства, што је додатно закомпликовало геополитички контекст.

Државна агенција „Библиотека и архив Канаде" је током јуна и јула ове године консултовала једну групу организација и појединаца како би донела одлуку о објављивању листе. Међу консултованим су били и чланови украјинске заједнице у Канади, али нису укључени они који су преживели Холокауст, нити стручњаци за Холокауст, што је изазвало оштре критике.

„Украјински канадски конгрес" најавио је да ће покренути судски поступак како би спречио објављивање листе. Организација прикупља средства за правну борбу, покушавајући да обезбеди 150.000 долара за трошкове правног изазова на федералном суду.

Док се Канада суочава са притисцима противника и заговорника објављивања листе, одлука о томе да ли ће се она објавити остаје на чекању, а питање нацистичких ратних злочинаца и даље је извор дубоких политичких и етичких расправа и подела.

View article...

Enclosures:

160z120_ukrajinski-nacisti.jpg (11 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_09//160z120_ukrajinski-nacisti.jpg

 

standard.rs

Etapna okupacija Kosmeta

Слободан Иконић

14–18 minutes

---

Uz prećutnu saglasnost mnogih važnih aktera u kosovskoj drami, Kurti nizom nasilnih akcija sprovodi okupaciju i severa KiM, kako bi ga u etapama očistio od Srba i time učvrstio samoproklamovanu nezavisnost

Posle neuspešne želje za otvaranjem mosta na Ibru, Aljbin Kurti se ne smiruje, već nastavlja jednostrane poteze kako bi izvršio nasilan i institucionalni pritisak na Srbe. Ako se podsetimo, Kurti je poslednjih nedelja uveliko najavljivao otvaranje glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, što bi dodatno ugrozilo bezbednost Srba na severu KiM, zbog čega je reagovala cela međunarodna zajednica, pa i direktor američke CIA-e Vilijam Barns, nakon čega je, čini se, Priština samo odložila svoju nameru.

Sada su specijalne jedinice prištinske policije izvele akciju u četiri opštine sa srpskom većinom na severu srpske pokrajine – Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Akcija je sprovedena na dve lokacije u Severnoj Mitrovici, kao i na jednoj lokaciji u Zubinom Potoku i drugoj u Leposaviću. Iako je iz tzv. kosovske policije saopšteno da meta ovog puta nije bolnica u Severnoj Mitrovici, grupa policajaca upala je u bolnički krug i u zgradu vešeraja ove zdravstvene ustanove (navodno su imali dojavu da tamo može biti oružja).

Četiri opštine sa srpskom većinom na severu formalno predvode albanski gradonačelnici od maja prošle godine, kada su preuzeli dužnost na lokalnim izborima koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo.

Ovde je sve preplavljeno specijalcima. Osim u zgradama privremenih organa, oni su na raskrsnicama, po gradskim ulicama, na putevima. Jedna grupa je u krugu KBC u Mitrovici, na sve strane su duge cevi, fantomke… Prosto, okupacija! Svi smo uznemireni, uplašeni, jednostavno, ovo postaje neizdrživo. Decu ne puštamo iz kuća i oni koji su do sada trpeli, sad će početi da razmišljaju o odlasku. Ovo je okupacija, reči su uznemirenih Srba.

„Sada nije više pitanje hoće li nego samo kada će se na udaru naći i KBC u Severnoj Mitrovici, domovi zdravlja u preostale tri opštine na severu, kao i škole u četiri opštine. To su naše poslednje institucionalne veze sa državom Srbijom. Možete samo da zamislite ko će nas i kako lečiti kad se to desi, ko će nam učiti decu i kakvu će istoriju recimo, i na kom jeziku učiti naši đaci. Teško do 'zla boga', a još teži dani tek dolaze", prenosi izveštač RT-a reči Srba sa severa KiM.

Zamene obeležja

Sa zgrada se skidaju srpska obeležja i nazivi srpskih ustanova, a umesto njih postavljaju privremeni papirni plakati s obeležjima „države Kosova", a u neke od njih se useljavaju prištinska ministarstva. Policajci koji su upali u zgrade privremenih organa odneli su iz kancelarija dokumentaciju i kompjutere. Specijalne jedinice upale su i u zgradu u Bošnjačkoj mahali, blizu glavnog mosta, u kojoj se nalaze prostorije Fonda PIO, Kosovsko-mitrovački upravni okrug, Centar za socijalni rad, kao i kancelarije Vlade Srbije za KiM.

„Svrha policijske akcije je uspostavljanje reda i zakonitosti i zaustavljanje aktivnosti u pet objekata koji su korišćeni kao nelegalne komune, a koji su u suprotnosti sa ustavno-pravnim poretkom", saopštila je prištinska policija.

Ranije ove godine kosovske vlasti su zatvorile još sedam „paralelnih srpskih opština" u drugim delovima zemlje, kao što su Prizren, Peć, Suva Reka, Istok, Klina, Orahovac i Dragaš.

U nizu koordinisanih napada na srpske institucije na Kosovu i Metohiji posebno je zabrinjavajući brutalni upad u Institut za srpsku kulturu u Leposaviću, kao čin direktnog udara na srpsko kulturno nasleđe i identitet, ali i na temelje multikulturalnog suživota na ovom prostoru, kako je to u saopštenju naglasio kolektiv Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Nakon nasilnog i nezakonitog upada u prostorije Instituta, policija tzv. Kosova nastavlja da drži ovaj prostor pod opsadom, čime ozbiljno ugrožava opstanak institucije i bezbednost njenih zaposlenih.

Specijalna policija tzv. Kosova (Foto: EPA-EFE/Georgi Licovski)

U saopštenju se navodi da je tokom napada takozvane kosovske policije odneta dragocena računarska oprema, neophodan inventar i, verovatno, ključni dokumenti, „sve pažljivo sakriveno u crnim kesama". „Ovaj akt vandalizma, koji je praćen pljačkom i skrnavljenjem kulturnih dobara, jeste deo šire kampanje usmerene protiv srpskog naroda i njegovog bogatog kulturnog nasleđa. Institut za srpsku kulturu, kao žarište naučnog istraživanja i čuvar neprocenjivih kulturnih vrednosti, predstavlja ne samo stub srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, već i važan deo evropskog kulturnog prostora", dodaje se u saopštenju.

„Vandalski napad na naš institut nije samo napad na zgradu već na samu dušu našeg naroda. To je pokušaj da se izbriše ne samo materijalno, već i nematerijalno nasleđe koje smo vekovima gradili. Međutim, ova mračna dela neće nas zaustaviti. Upravo suprotno, oni su nas još više motivisali da nastavimo sa našim plemenitim zadatkom – očuvanjem srpskog kulturnog identiteta. Pozivamo međunarodnu zajednicu da nam se pridruži u ovoj borbi za očuvanje mira i stabilnosti u regionu", poručuje kolektiv ovog instituta.

Iz Beograda, umesto dosadašnjih mnogo oštrijih reakcija, hitnog zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost, pa i pokretanja nekih vojnih formacija prema našoj južnoj pokrajini, usledila je samo verbalna pirotehnika i ko zna koji put pomenuta konstatacija da Kurti sprovodi etničko čišćenje, ali da mir nema alternativu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Praga, sa Globalnog bezbednosnog foruma GLOBSEC 2024, poručio da je slika sa Kosova i Metohije „sve jasnija" i da „ceo svet razume ko je taj što pravi probleme", što je, kako kaže, veoma važno. „Razgovarao sam sa Miroslavom Lajčakom o Kosovu. Važno je to što su i Evropljani i Amerikanci osudili ponašanje Kurtija. Važno je to što KFOR drži svoje pozicije na mostu na Ibru. Ne razumem uopšte šta je smisao koji albansko rukovodstvo vidi osim da isprovocira Srbiju. Okupirate neku sobu i napustite je posle 10 godina i šta onda?", rekao je Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pragu na konferenciji „GLOBSEC 2024", 31. avgust 2024. (Foto: Holubová Dorota/ČTK)

Premijer Srbije Miloš Vučević zatražio je hitnu i najoštriju reakciju međunarodne zajednice i u saopštenju Vlade Srbije poručio da je Srbija jasno poslala poruku da se čvrsto zalaže za mir i stabilnost u regionu, ali da „neće dozvoliti nasilje i pogrom nad njenim narodom". To se pre svega odnosi na nešto poput hrvatske „Oluje", ali za postepeno, „institucionalno" etničko čišćenje, Beograd, očigledno, nema rešenje.

Ovo, naravno, nije prvi put da Kurti „pali vatru" na severu KiM. Samo tokom ove godine načinio je niz jednostranih akcija koje su dodatno narušile ionako krhki mir i stabilnost: ukinuo je dinar i srpske vozačke dozvole, zatvorio poslovnice „Pošte Srbije", nastavio da hapsi, maltretira i zastrašuje Srbe…

Sada je otišao korak dalje u svojim nasilnim aktivnostima, pa je upadom policije u srpske privremene organe prvi put u poslednjih godinu dana izazvao nešto konkretniju reakciju KFOR-a. Ta međunarodna vojna formacija je nakon traumatičnog petka izašla na ulice u severnoj Kosovskoj Mitrovici s pojačanom opremom za razbijanje demonstracija, a postavila je i dva oklopna vozila na mostu na Ibru, gde svakodnevno dežuraju džipovi italijanskih karabinijera, da bi ih posle tri dana povukli.

Nemi posmatrači

Da li su očekivali žešći revolt Srba – ne zna se, ali se zna da je Euleks bio prisutan na terenu, kao i unutar najmanje jedne od plombiranih institucija, a da ništa nije preduzeo. Tek, ambasada SAD u Prištini kritikovala je ovu odluku i saopštila da je „zabrinuta i razočarana" kontinuiranim nekoordiniranim akcijama kosovske vlade koje odražavaju rastuće pogoršanje odnosa „između dve zemlje".

Iznenađenje je i da se o najnovijoj situaciji oglasio se i Džejms O'Brajen, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i specijalac predsednika Amerike Džoa Bajdena za Zapadni Balkan. I on je prekorio Kurtija i pozvao da „prekine sa jednostranim akcijama". Znači li to da tzv. međunarodna zajednica ima „crvene linije" i kada se radi o Kurtijevim ispadima i da neće više to toliko tolerisati?!

Teško je u to poverovati, s obzirom na to da je sličnih saopštenja bilo i ranije, ali bez eksplicitnog delovanja. Za promenu, Kvinta je u subotu razgovarala sa predstavnicima Srpske liste, koji su potom imali i sastanak u komandi KFOR-a sa vršiocem dužnosti komandanta i sa šeficom UNMIK-a Karolin Zijade.

A da je đavo u detaljima koji ofiraju zapadne aktere prema nazovidržavi Kosovo, potrudila se da pokaže šefica Odbora za spoljnu politiku parlamenta Velike Britanije i proverena albanska i bošnjačka lobistkinja u Ujedinjenom Kraljevstvu Ališa Kerns, koja je na svom nalogu na Iksu okačila dve fotografije: jednu na kojoj se Kameron nalazi ispred centrale KFOR-a, i drugu na kojoj se Makron srdačno pozdravlja sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Sve uz opis: „Lord Kameron na Kosovu ranije ove godine, obećavajući podršku Velike Britanije nakon napada na Banjsku prošlog septembra" i „predsednik Makron u Beogradu ove nedelje, prodaje borbene avione predsedniku Vučiću".

Manastir Banjska na severu Kosova, zadužbina kralja Milutina Nemanjića iz 14. veka (Foto: Mihailo Bratić/Novi Standard)

Analitičari će reći da će upozorenja od Zapada Kurtiju sigurno naneti manju štetu, jer smatra da za takve postupke dobija dodatnu podršku birača pred predstojeće izbore. „Uprkos nastojanjima međunarodne zajednice da pokaže da napad Prištine na srpske institucije nije bio koordiniran sa njima, opušteno ponašanje i izjave zvaničnika Prištine, koja nastavlja niz akcija progona srpskog stanovništva na terenu, pokazuje da se sinhronizovano ali prećutno radi na istom cilju", pišu „Večernje novosti".

Uostalom, zar Kurti nije više puta ponovio da on ne povlači nijedan potez a da se prethodno nije konsultovao sa svojim zapadnim mentorima i patronima. Oni ga, do sada, nijednom nisu demantovali.

Bivši šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović objašnjava za „Novosti" da izjavama Zapad pokušava da sačuva neutralan imidž iako sa Prištinom idu u istom pravcu, kako bi što pre zatvorili problem Kosova i Metohije. Kakav god da je dijalog, on je u krajnjoj liniji ograničen Ohridskim sporazumom, koji izričito kaže da je cilj puna normalizacija odnosa, a ne da se obezbede uslovi za normalan život Srba na Kosovu i Metohiji, koji naša strana zahteva, ukazuje Jovanović.

Upravo su srpske opštine po francusko-nemačkom predlogu – paralelne institucije i u koliziji su sa tačkom dva ovog predloga u kome stoji da Srbija prihvata teritorijalnu celovitost, integritet i nezavisnost Kosova i Metohije.

Prištinski premijer Aljbin Kurti (Foto: EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Opozicija odavno ističe da se Srbija, odnosno Aleksandar Vučić, odrekla KiM i da narod zamajava pričom o litijumu, Ekspu, izgradnjom puteva i povećanjem plata… S desnog opozicionog krila su mnogo oštriji, pa iz Srpskog pokreta „Dveri" zbog, kako su naveli, „pogubne i štetne politike" srpske strane, traže ostavke predstavnika Srpske liste, direktora Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo Petra Petkovića, kao i poslanika Srpske liste u Skupštini tzv. Kosova „koji žmure na sva nedela režima u Prištini".

U njih su, kažu, Srbi potpuno izgubili poverenje: „Srbi sa Kosova i Metohije su izgubili poverenje u vlast iz Beograda, čija pogubna politika je doživela krah i debakl, upravo na gorućem nacionalnom pitanju broj jedan, a to je pitanje rešavanja problema Kosova i Metohije." Srbi se, ističu, osećaju poniženo i ostavljeno od države Srbije, a još i strahuju od sledećih eventualnih koraka – upada u škole.

Novi DSS poručuje da Kosovo „nije ni fudbalska utakmica, niti maramica, da se može izgubiti, pa nije ni izgubljena", već se „predaje albanskim secesionistima politikom koju srpska vlast vodi od 2012. godine, koja nije pogrešna već izdajnička".

Reč je o, ističu, svesnoj izdaji. „Greške mogu da se čine i u najboljoj nameri, pa se ispravljaju, a istrajavanje na, za Srbe na KiM i državu Srbiju, pogubnoj politici – jeste politika svesne izdaje državnih i nacionalnih interesa", poručili su iz ove stranke, sve uz naglasak da je predsednik Srbije pevao patriotske pesme Emanuelu Makronu, „uz čiju prećutnu saglasnost se u tom trenutku spremao novi upad kosovske policije u preostale institucije Srbije na severu KiM".

Samoorganizovanje Srba

Srbi su primorani da se samoorganizuju i pokušaju da se odbrane i pošalju poruku u kakvom se stanju zaista nalaze i oni i prava srpske zajednice na Kosovu. Predsednik Udruženja građana Kosovsko-mitrovačkog okruga Raša Rojević saopštio je da će od petka, 6. septembra, biti organizovana blokada svih administrativnih prelaza na Kosovu i Metohiji. Rojević je agenciji Beta kazao da će blokadu organizovati zavičajna udruženja građana s Kosova i Metohije.

„Blokada će početi u petak i trajaće sve dok se sa severa Kosova i Metohije ne povuku kosovske policijske snage i dok se uzurpirane institucije ne vrate Srbima. Zahtevamo i da KFOR, u skladu s mandatom Rezolucije 1244, preuzme kontrolu na severu Kosova", kazao je Rojević.

Prema njegovim rečima, blokade će trajati sve dok se svi zahtevi građana ne ispune. „Ne očekujemo pomoć od države, niti nam je potrebna. U blokadama neće učestvovati Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji da ih ne bi maltretirala kosovska policija, već samo građani sa teritorije centralne Srbije, Crne Gore i Republike Srpske", rekao je Rojević.

Dodao je da će za sve zainteresovane učesnike biti obezbeđen prevoz iz Beograda, Novog Sada, Smedereva, Kragujevca, Niša, Kruševca, Vranja, Raške, i da će tokom trajanja blokada administrativnih prelaza biti omogućen prolazak bolničkih vozila. Kako je najavljeno, biće blokirani prelazi Brnjak, Jarinje, Merdare, Končulj i Kula.

Administrativni prelaz „Jarinje" (Foto: Sputnik/Gavro Dešić)

Da na KiM ima i nadasve opasnih namera svojim zlokobnim performansom je najavio ovogodišnji Ulpiana festival u arheološkom parku drevnog rimskog grada Ulpiane pored Gračanice, započet neopaganskim performansom tokom kojeg su zapaljena tri velika krsta. „Ovaj nečastan akt bez presedana predstavlja duboku uvredu za sve hrišćane a posebno za naš narod u većinski srpskoj opštini Gračanica, gde se ovo arheološko nalazište nalazi", saopštila je Eparhija raško-prizrenska.

Iz festivala su (cinično?) odgovorili da su upravo time odali omaž snazi hrišćanstva uprkos progonu i poručili da se radi o „čistoj umetnosti" kao odavanju počasti dvojici „dardanijskih" prvomučenika Svetom Floru i Lavru, da ona nije uvredila Albance katolike koji su predstavu videli i pozvali i Srbe da dođu na „vino i rakiju".

„U hrišćanskoj tradiciji ne postoji običaj da se svetitelji i hrišćanska vera proslavljaju paljenjem najsvetijeg znaka hrišćanstva. Svetitelji se u hrišćanskoj tradiciji slave molitvom i liturgijom kao i procesijama (litijama) u kojima se nosi krst. Uostalom, na takav način je proslavljen praznik dvojice prvomučenika na ovim prostorima u pravoslavnoj crkvi Sv. Flora i Lavra u Lipljanu juče", saopšteno je iz Eparhije. A Sveto pismo poručuje da ko huli ne oprašta mu se ni na ovom, ni na onom svetu.

Izvor: Pečat

Naslovna fotografija: Alexander Kazakov/Sputnik

BONUS VIDEO: