Небојша Катић: О протестима и шта долази после

iskra.co

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

8–10 minutes

---

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

24.01.2025. - 9:52

 

Небојша Катић (Фото: РТС)

Последњих дана добио сам пар упита и критика везаних за студентске и грађанске протесте и моје ћутање тим поводом. Први разлог неоглашавања је што одавно немам нарочиту потребу да коментаришем политички живот у Србији. При томе, у јавном простору је већ довољно људи чије мишљење има већу тежину од мога.

Пратиоци блога ће се можда сетити моје последње колумне у Политици, под насловом „Када речи изгубе смисао" у којој сам објаснио мотиве за повлачење са јавне медијске сцене. Сматрао сам и сматрам да је бесмислено да стално понављам исте тезе и варирам исте ставове само у нешто другачијој форми. Други разлог је и што сам данашње протесте „коментарисао" годинама уназад и овај текст је само подсећање на неке од теза које сам тада износио.

Данашњи протести нису ништа ново и они све више личе на протесте из 2000. када је дошло до велике, „револуционарне" смене власти. Чини се и да је технологија протеста слична оној која је већ виђена и у Србији и у другим деловима света.

Власт која је из разних разлога тешко смењива на изборима, смењује се на улицама главних градова. Знајући колико је слаб национални капацитет за истрајно самоорганизовање, тешко ми је да поверујем да је овога пута другачије – да је реч о спонтаном самоорганизовању, те да је страни „организациони утицај" изостао. (Моје веровање, наравно, није и доказ.)
Шта после?

Мотива за протест и побуну не мањка. Актуелна власт је својом безочношћу, корупцијом, примитивизмом и бруталношћу успела да против себе уједини све структуре друштва које нису медијски омађијане, које немају директан економски интерес и које нису уплашене претњама и притисцима.

Ова власт треба да оде и то није спорно. Питање је шта и ко долази после. Да ли ће промена власти значити да ће доћи бољи или да ће ове лоше заменити још гори? Не треба се заносити мишљу да горе од овога не може. Увек може горе, али се то препознаје тек у ретроспективи.

Добро је и да се млади људи коначно политички ангажују, да осете своју моћ и да науче да је користе без страха. Али не може се побећи од питања о дану после. У својим старим текстовима сам покушао да на то скренем пажњу. Мало шта бих у њима кориговао у светлу тренутних дешавања.

У тим текстовима сам се више бавио опозицијом и опозиционим интелектуалцима јер сам сматрао да о власти знамо све, али о опозицији и њеним намерама готово ништа, осим општих места о борби против корупције, институцијама, владавини права и сл.

У тексту под насловом „Шта долази после брутализма" из 2021. сам написао:

Као на крају деведесетих година прошлог века, Србија је и данас непомирљиво подељена на два табора – оне који су за председника и оне који су против њега. Као и тада, опозиционо настројени грађани желе само да 'он' оде. Као и тада, опозициони блок је подељен на велики број малих партија са прецењеном идејом о себи и свом значају. Кључна је разлика, за сада, што нема страног фактора који би ујединио и организовао опозицију и, да употребим еуфемизам, финансијски је озбиљније помогао.

Србија је превратом из октобра 2000. платила високу цену тог бинарног политичког приступа у коме ни политика ни програми нису важни – важно је само да „он" оде. А после… а после ћемо већ видети. А када је 'он' отишао, дошла је коалиција која је свађе и отимање око власти започела већ првог дана, рано, зором. Она је не само додатно руинирала државу, већ је убила и сваку наду у промену. Све кључне малигне политичке бразде су тада заоране, а данас актуелна власт само дубље и боље оре.
Удворичке елите

Нешто слично сам написао и 2020. у тексту под насловом „Политика као плебисцит":

Када су грађани (уз издашну инострану помоћ) 2000. године свргавали власт гласајући за шаролико друштво окупљено у ДОС-у, они нису гласали за политичке програме удружених странака нити су могли да наслуте шта ће будућност донети. А будућност је донела коалициона трвења, кризне штабове и додатну деструкцију већ тешко нарушених институција, поделу државе на партијске феуде, привредну деструкцију и још већу корупцију од оне из претходног периода.

Удворичку елиту претходног режима заменила је 'европскија' елита, такође удворичка. Онај део елите који се није јасно политички сврстао остао је на маргини.

Трауматично постоктобарско искуство довело је до тога да део грађана чији су животи упропашћени и/или чије су наде изневерене 'октобарском револуцијом', радије гласају за црног ђавола него за политичке снаге које идентификују с тим периодом. Добар део опозиције и њима наклоњених интелектуалаца као да не разуме ту једноставну чињеницу.

Нешто раније, 2019, у тексту под насловом „Демократија као фарса", осврнуо сам се на домаћу демократску сцену и њене политичке актере:

У транзиционим државама политика је пре свега бизнис, најбржи и најмање ризичан пут ка богаћењу. То је једина активност у којој неуки, неспособни и неморални могу постати богати и важни. На политичкој сцени се зато појављује велики број партија и лидера без јасног програма и без икаквих идеолошких уверења. Партије се непрекидно стварају, цепају и нестају јер немају ни чврсто друштвено упориште нити стабилну гласачку базу.

У Србији, на пример, свака партија има неограничен коалициони потенцијал, јер за формирање политичких савеза нема идеолошких препрека. Колач који се дели је ефикасно везивно ткиво сваке коалиције. Није никакав проблем да левица буде у коалицији са десницом, националисти са мондијалистима, марсовци са јупитеријанцима.

Колоквијални израз 'шатро', најбоље описује домаћу политичку сцену и може се ставити уз сваку идеолошку опцију – шатро десница, шатро левица, шатро либерали, шатро националисти. Праве демократије нема, постоји само шатро демократија као форма лишена садржаја.
Маестралан посао

У тексту „Изгубљени рај" из 2021. сам писао о пристрасним и тобоже независним интелектуалцима :

Данашња критика власти није део еволутивног процеса у којем се коначно ствара критички амбијент – реч је о процесу продубљивања подела на нас и на њих, на наше и њихове. Њих и њихове ћемо увек критиковати, нас и наше увек бранити, кршећи при томе елементарне етичке принципе и стандарде.

Све то радићемо кроз наше медије, који ће увек и у свему држати нашу страну. Дакле, овде је у правилу реч о критици која је жестоко обојена – партијски, интересно, идеолошки или клановски. Метод опозиционе критике је данас такав да све више личи на метод власти. Ако то некога теши, није спорно да власт, по логици политичке моћи, а поготово политичког стила, и даље носи шњур.

Још раније, у тексту из 2017, „Технологија завере" сам коментарисао феномен да на јавној интелектуалној сцени готово да нема личности у чију објективност и неострашћеност се може имати поверење:

Када домаћи интелектуалци износе или заступају неки став, било би корисно знати да ли је тај став аутентично њихов или је плаћен новцем, страним или домаћим, свеједно. Ко плаћа путовања на конгресе и студијска путовања, ко плаћа издавање књига и часописа, ко наручује и финансира израду студија, итд.? Ко су мецене и спонзори и како успевају да награде и распореде своје људе баш тамо где треба?

Речју, важно је знати да ли, када интелектуалци дебатују на јавној сцени, они то раде у име уверења, или су заправо на радном месту и правдају хонорар – јер, како је то давно приметио Аптон Синклер, тешко је натерати некога да нешто схвати, када је плаћен да то не схвати.

Ако је тачна моја претпоставка да „страна рука" помаже протесте, тада морам и да искажем поштовање службама које маестрално успевају да у свом интересу увек обезбеде исход који је у њихову корист.

Ако власт опстане још неко време, опстанак ће бити купљен додатном распродајом националних и економских интереса. Ако до промене власти ипак дође, нове снаге ће, сва је прилика, наставити истим, старим путем. Реторика нових власти ће вероватно бити мање иритантна, мање ће вређати интелигенцију нације, али ће фундаменти политике највероватније остати исти.

Нови стандард

https://iskra.co/reagovanja/nebojsa-katic-o-protestima-i-sta-dolazi-posle/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR2nODtLxTm58D_4vNaw45D-QwyBisJSaU6IgOfI1xWzBd7zuaGuYEIWQtY_aem_qVkrTSRJww-ZyrYZANzeIg

fakti.org

The Hill: Отцепљење Квебека помоћи ће Трампу да у састав САД укључи Канаду

2–3 minutes

---

АМЕРИЧКИ СЕНАТОРИ СУ СА ТРАМПОМ ВЕЋ РАЗГОВАРАЛИ О УКЉУЧИВАЊУ КАНАДЕ У САСТАВ СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

* Доналд Трамп је 7. јануара на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио мапу Канаде припојену Сједињеним Државама. Истог дана је изјавио да Гренланд треба да постане део Сједињених Држава

_________________________________________________________

           НЕЗАВИСНОСТ Квебека од Канаде могла би олакшати процес придруживања те земље Сједињеним Државама – објавио је The Hill.

           Додатно је указао: „Тежња Квебека независности Доналд Трамп би могао искористити да побољша позиције САД. Ако САД подрже независност Квебека, он би могао подржати напоре САД да се уједине са Канадом".

           Исти амерички лист напомиње да би уједињење САД и Канаде за обе било корисно и са економске и са војне тачке гледишта. А још би САД обезбедило директан приступ Арктику.

           Трамп је током састанка са канадским премијером Џастином Трудоом 3. децембра иступио са иницијативом да Канада постане нова америчка држава. Нагласио је да би до тога поготово могло доћи ако Отава не успе да реши проблем илегалне миграције (преко Канаде у САД) и кријумчарења дроге.

           Касније, 7. јануара, Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио мапу Канаде припојену Сједињеним Државама.

           Истог дана је изјавио да Гренланд треба да постане део Сједињених Држава којима би то боље осигурало националну безбедност и заштиту од наводних кинеских и руских претњи.

           Трудо је одбио Трампов предлог да Канада постане 51. држава САД. Као одговор на то, милијардер Илон Маск је Трудоа, назвао девојком и истакао да више не одлучује ни о чему.

           Заузврат, премијер канадске провинције Онтарио Даг Форд је 7. јануара предложио куповину Аљаске од Сједињених Држава.

           Форд је нагласио да се под његовим руководством Канада неће придружити Сједињеним Државама.

            Амерички сенатори су 9. јануара разговарали са Трампом о могућем укључивању Канаде у састав САД као њихове 51-ве државе.

 

Нова нормалност

politika.rs

Нова нормалност

Владимир Ђукановић

4–6 minutes

---

Копља се ломе око тога да ли ће држава показати и на делу доказати да је држава, односно да ли ће применити у складу са законом монопол физичке принуде, како би обезбедила поштовање закона или ће миц по миц допуштати све веће уживање појединаца у анархији која нас доводи до посве нове нормалности која прети да се запати и да озбиљно наруши систем.

Елем, апсолутно је у супротности за законом да изађеш на сред најпрометније улице или чак и ауто-пута, те да без икакве пријаве скупа блокираш саобраћај. Такође је у супротности за законом да се не зна ни ко то организује. Скроз је супротно закону да упаднеш у институцију и да избациш напоље запослене, конкретно да упаднеш на факултет и да забраниш професорима да држе предавања и да уђу у своје кабинете, као што је апсолутно у супротности за законом да онемогућаваш неког ко је факултет уписао да дође на предавање или да полаже испит. Ван сваке памети, здраве логике, а свакако противзаконито је да неколицина ликова да себи за право да блокира факултет, да о блокадама одлучују фиктивни пленуми као ниво организованости који нема никакво утемељење у закону и који чак негира студентски парламент као једино легитимно тело самих студената преко ког се студенти боре за своја права. Супротно закону је и упадати у Градску кућу у Новом Саду, упадати на седнице локалних самоуправа, упадати на седнице разних еснафских удружења ако ниси њихов члан и путем притиска вршити пресију какву одлуку удружење да донесе, противно закону је и упадати у суд или тужилаштво и чак јавно рећи да се то ради како би се извршио притисак на судије и тужиоце да раде по закону.

Елем, набројао сам колико год хоћете апсолутних кршења закона који се код нас одвијају, ево, већ пуна два и по месеца, које држава толерише како се не би изазивале веће политичке тензије, а које већи део грађана апсолутно изводе из такта и погађају. Полако, грађани почињу да виде како нема државе и да свака вашка ради обашка, односно шта му се прохте. Испада да ко год да се нешто наљути на државу има право да блокира улицу и да му нико ништа не сме.

Са друге стране, људи се кажњавају ако пређу на црвено светло, а овде неко ко доведе у озбиљну опасност и себе, као и све остале учеснике протеста који блокирају мимо закона неку прометну улицу, не добије никакву казну. Ствара се амбијент, односно нека нова нормалност, да је анархија нормално стање, те да је заправо интервенисање државе, како би обезбедила поштовање Устава и закона, нешто што није дозвољено. Циљано се иде ка томе да се избрише ауторитет државе, те да је појединац далеко важнији од читавог система, односно да он, када сматра да на нешто има право, нема те силе небеске која би смела да му се супротстави да оствари оно што је наумио. Овакве тенденције су веома опасне, јер могу полако довести до тога да многи пожеле да узимају правду у своје руке, те да, не поштујући државу и систем, почну сами да хапсе, убијају, премлаћују и сл. Зато је сада ово прекретница где ће држава у неком моменту морати да покаже да је држава.

Рецимо, ако неко не дозвољава да раде основне школе, а основно образовање је по закону обавезно, држава ту мора да буде брутална и да омогући несметани наставак рада основних школа. Мораће да деблокира све државне институције, укључујући и факултете, како би обезбедила поштовање закона и несметани рад институција. Сваког насилника мораће да приведе познанију права. Насиље ни у једном моменту не сме да буде несанкционисано. Праг толеранције одавно је пређен, јер увек се може прихватити да је неко нечим незадовољан, па демонстрира и на уредно пријављеном скупу истиче неко незадовољство. Међутим, тамо где нема чак ни формалног организатора, нити пријаве, а безбедност људи је веома угрожена јер свакако је озбиљна опасност блокирати прометне улице, ту милости више не сме да буде. Како се неко појави на улици, тако би полиција требало да га склони. Једноставно, оно што није нормално, не сме да постане нормално. Уколико се сада попусти, ризикујемо да дођемо у фазу озбиљне анархије, где држава више неће имати никакав ауоторитет, нити ће је ко поштовати.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

View article...

Enclosures:

160z120_nova-normalnost.jpg (14 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2025_01//160z120_nova-normalnost.jpg

 

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova

kosovo-online.com

Les: Trampova administracija verovatno odustaje od Ohridskog sporazuma, ponovo u igri podela Kosova - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les izjavio je da očekuje da će administracija Donalda Trampa odustati od Ohridskog sporazuma i da će ponovo vratiti ideju o podeli Kosova, prenosi RTV.

„Očekujem da će događaji pratiti presedan iz 2017. i 2018. godine, kada je prva Trampova administracija potvrdila vođstvo u dijalogu nakon što je EU dokazala svoju nesposobnost da posreduje u pronalaženju rešenja", naveo je Les u izjavi za Srnu.

On smatra da je verovatno da će Trampova administracija odustati od Nacrta sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, takozvanog Ohridskog sporazuma, pošto Vašington nije učestvovao u njegovom stvaranju, a sam nacrt je „ionako mrtvo slovo, preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje".

„Umesto toga, SAD će se usredsrediti na centralno pitanje šta vlastima Srbije treba od Prištine da bi pitanje nezavisnosti prodala skeptičnoj javnosti", kaže Les.

Smatra da će se na taj način vratiti ideja o podeli Kosova.

„To će ponovo vratiti ideju o podeli, koja se podudara sa Trampovom idejom da se granice mogu pomeriti ukoliko je to u američkom interesu", kazao je Les.

On je rekao da će Tramp nastaviti da koristi sve navedeno, ali u drugačije svrhe, pre svega da natera Albance da sarađuju u okviru procesa pregovora u kojem se moraju odreći severa Kosova.

Govoreći o sankcijama, Les smatra da bi Tramp mogao da ukine mere uvedene protiv pojedinih zvaničnika u Srbiji, „ukoliko to Beograd zatraži kao preduslov za priznavanje samoproglašene nezavisnosti takozvanog Kosova", prenosi Srna.

Prema njegovim rečima administracija predsednika SAD Donalda Trampa zauzeće pozitivniji stav prema Beogradu, imajući u vidu da Srbija ima status najvažnije države u regionu. On je rekao da očekuje promene tokom mandata nove administracije kada se radi o Srbiji.

Les smatra da će Tramp hteti da odvuče Srbiju od Kine i Rusije, a potrebna mu je i podrška Beograda u rešavanju pitanja statusa samoproglašenog Kosova, što američki lider želi da uradi.

Trampova ravnodušnost mogla bi da odgovara Republici Srpskoj

„Ravnodušnost predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa situacijom u BiH mogla bi da stvori vakuum u kojem bi Srbi i Republika Srpska mogli da traže veću autonomiju bez straha od kazne iz Vašingtona", smatra Les.

On je rekao da nije poznato kako bi Trampovi zvaničnici i diplomate reagovali na to, ali je ocenio da Tramp, ukoliko bi ga neko izvestio o situaciji u BiH, „ne bi saosećao sa nacionalnim ciljevima Srba".

„S druge strane, moglo bi da se desi da američka administracija ostane verna trenutnoj politici protivljenja bilo kakvim fundamentalnim promenama u BiH, ukoliko to ljuti Bošnjake i dovodi do rizika od nove nestabilnosti", smatra Les.

Les je naglasio da, ipak, ne očekuje veće promene u politici SAD prema BiH, za koju Tramp nije pokazao bilo kakav interes, „usled odsustva američkih snaga i ograničenog uticaja Kine".

Prema njegovim rečima, nije verovatno da će Tramp podržati Srbe u traženju veće autonomije.

„Međutim, važi i obrnuto, jer će njegova nezainteresovanost stvoriti vakuum moći u kojem Srbi mogu da traže veću autonomiju bez straha od kazne", istakao je Les.

Kada se radi o najnovijim sankcijama SAD, Les smatra da je jasno da su one bile pokušaj administracije bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da još jednom „ošamari" Srbe pre nego što napusti Belu kući, baš kao što je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame uvela sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u poslednjim danima mandata u januaru 2017. godine.

„Ne vidim izglede za ukidanje sankcija zvaničnicima u Republici Srpskoj, pošto Trampova administracija ne pridaje veliku važnost bilo kome od njih. Međutim, to bi moglo da se desi ukoliko Srbija zatraži od SAD da ukinu sankcije uvedene gospodinu Dodiku i drugima, ali ništa nije sigurno", istakao je Les.

 

bbc.com

Šta Balkanu donosi povratak Trampa - BBC News na srpskom

12–15 minutes

---

Šta za Balkan znači povratak Trampa

 

Autor fotografije, Jakov Ponjavic/BBC

• Autor, Nataša Anđelković
• Funkcija, BBC novinarka
• 20 januar 2025

Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika Donalda Trampa, ali to ne znači da ovdašnji lideri nemaju velika očekivanja, nade ili strepnje, od njegovog povratka u Belu kuću.

Dok su se glasovi sa američkih izbora još brojali, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je među prvima čestitao pobedniku, a Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uz muziku je nazdravio šampanjcem.

U Trampovoj rezidenciji na Floridi bio je Bedžet Pacoli, jedan od najbogatijih Alabanaca sa Kosova i bivši ministar, koji je uveren da će novi-stari predsednik „učiniti ne samo Ameriku, već i ceo svet, ponovo velikim".

Za razliku od Beograda i Banjaluke, tamo gde su zvaničnici bili naklonjeniji administraciji Džozefa Bajdena primetna je „ledena ćutnja", kaže analitičar Adnan Ćerimagić za BBC na srpskom.

„Interesantno je videti šta su očekivanja zvanične Prištine, Sarajeva, možda i Zagreba, jer mudro se ne govori o strahovima i čuvaju se karte", kaže analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina.

Nije realno očekivati da se promeni stav Vašingtona o nezavisnosti Kosova ili Dejtonskom sporazumu u Bosni i Hercegovini, smatra Ćerimagić.

Moguće je, međutim, da u nekom trenutku Ričard Grenel, imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće za krizna žarišta u svetu, u skladu sa američkim interesima posveti pažnju i ovom regionu.

„U prvom mandatu smo videli da Tramp delovanje bazira na faktoru iznenađenja.

„On i njegov tim nisu javno usredsređeni na Balkan, to je više odnos sa Evropskom unijom, odnosno Rusijom u vezi sa Ukrajinom, kao i pojedinačnim zemljama poput Velike Britanije ili Nemačke, što smo videli u aktivnostima Ilona Maska u intervjuu sa desničarskom predstavnicom", objašnjava analitičar.

четвртак, 9. јануар 2025.

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd

kosovo-online.com

Velebit: Srbija i SAD potpisuju sporazim o strateškom dijalogu, velika vest za Beograd - Kosovo Online

3–4 minutes

---

Srbija i SAD će ovog vikenda potpisati sporazum o strateškom dijalogu, a izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit smatra da je to velika vest za Beograd i Vašington, jer će odnosi sa Amerikom dostići mnogo viši nivo saradnje.

Velebit je na televiziji Juronjuz Srbija naglasio da strateško partnerstvo podrazumeva diplomatsko sredstvo koje SAD ima u spoljnoj politici gde, prepoznajući države partnere, uspostavlja strateški dijalog. Taj sporazum biće potpisan ovog vikenda tokom posete zamenika državnog sekretara za upravljanje i resurse SAD Ričarda Verme Beogradu.

„Srbija to ima to sa Pekingom, Moskvom i EU. To podrazumeva uspostavljanje okvira za dalje odnose, što znači da će se srpska i američka strana dogovoriti u oblasti na kojima će se raditi u narednom periodu. On je rekao da je to važna stvar za Srbiju jer mi ovako upotpunjujemo strategiju 'četiri stuba spoljne politike' jer sada imamo strateške odnose sa Kinom, Rusijom, EU i SAD", rekao je Velebit. 

Istakao je da će Beograd sad dobiti veći značaj u odnosima sa SAD, ali će otvoriti i mnoge teme kada je reč o bezbednosnoj i ekonomskoj saradnji. 

„Kada SAD otpočne neki dijalog sa državom partnerom, to je slanje poruke investitorima da je u tu zemlju poželjno da se investira. Za SAD je isto važno da ima dobre odnose sa Srbijom jer je ona najvažnija zemlja Zapadnog Balkana. Otvaranjem ovog dijaloga i Srbija i SAD će zadovoljiti svoje ciljeve, ali će Srbija ojačati svoju spoljnopolitičku poziciju", navodi izvršni direktor Pupin inicijative.

Na pitanje može li se govoriti da je ovaj dijalog korak napred u odnosima sa Zapadom, na uštrb onih sa istokom, Velebit kaže da strateški dijalog sa SAD znači balansiranje odnosa i sa Kinom i Rusijom. 

„U kontekstu globalnih dešavanja ovo je važna poruka da je Srbiji stalo do razvijanja odnosa. Podsetiću vas da je u proteklih nekoliko godina Beograd zapostavljao odnose sa SAD, ali je i Vašington više gledao ka Sarajevu i Podgorici. Sada je to drugačije. Srećni smo zbog ovog strateškog dijaloga, predložili smo to u septembru i razgovarali sa američkim zvaničnicima. To je velika vest za građane jer će to olakšati i administrativne stvari", kazao je Velebit.

U kontekstu priče o sankcijama NIS-u, Velebit ističe da ostaje da se vidi šta će se tu desiti. 

„NIS jeste 2008. prodata po jako lošoj ceni i mislim da je to bilo loše po srpske nacionalne interese. Mislim da bi potencijalni povraćaj NIS-a u srpske ruke bio dobar po Srbiju i očuvanje naše energetske nezavisnosti. Energetika će biti jedna važna tema u okviru strateškog dijaloga. SAD su se jasno izjasnile da im je stalo do bakra i litijuma", rekao je Velebit. 

Dodao je da su odnosi SAD i Srbije išli uzlaznom putanjom tokom Bajdenove administracije i ne vidi nikakav razlog da se to ne nastavi i posle 20. januara. 

„Predložili smo dolazak američkog predsednika u Beograd. Dolazak Trampa u Beograd ovekovečio bi pozitivne signale iz Beograda i Vašingtona kada je reč o produbljivanju odnosa. Na Srbiju se danas gleda pozitivnije i sada je pouzdan partner. To je veoma dobro za međunarodnu poziciju Srbije", zaključio je Velebit.

 

уторак, 7. јануар 2025.

Мир Божији, Христос се роди!

Мир Божији, Христос се роди!

 

уторак, 07. јануар 2025.

Свим читаоцима, сарадницима и пријатељима редакција НСПМ жели срећан Божић! (НСПМ)