nspm.rs
: Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти. САД више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су спремни да направе договор око Косова
:
10–12 minutes
Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес сматра да студенти артикулишу истинске захтеве и указују на проблеме који заиста постоје у Србији и који су Ахилова пета ове власти. Међутим, сматра да ће режим преживети и садашње избијање незадовољства - на домаћем плану и даље има јаку подршку, док међународној заједници, а нарочито САД, више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су "спремни да направе договор око Косова".
Након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду влада Србије је очигледно узнемирена, сматра Тимот Лес.
„Јасно је да су забринути због ових протеста из, по мом мишљењу, три главна разлога. Први је да инцидент у Новом Саду указује на доказе о корупцији и лошем управљању, што је Ахилова пета ове Владе увек и била. Други је да се игра на темељну забринутост за легитимитет владе, за коју је председник Вучиц́ недавно рекао да је најважнија ствар у политици, посебно ако сагледамо то у контексту тврдњи да последњи избори нису били слободни и поштени. И трец́е што треба рец́и јесте да протести трају вец́ скоро три месеца и да су све вец́и, укључујуц́и и генерални штрајк", описао је он.
Куда ово води, још увек је отворено питање, сматра Лес.
„Сигурно постоји та историја студентских демонстрација у Србији које су успеле да оборе власт. Тако да се и тај сценарио не може у потпуности искључити. Али мислим да ц́е власт вероватно преживети садашње избијање незадовољства у Србији. На домац́ем плану, њихова подршка је и даље јака. Анкете показују да имају подршку око половине гласачког тела. И чини се да је Влада уверена у то, да је председник Вучиц́ спреман да ризикује и распише референдум о свом легитимитету", навео је.
На међународном плану не види значајну подршку демонстрантима, за разлику од ситуације 2000. године, на пример, када је међународна заједница у потпуности подржавала било који покрет који је довео до краја председника Милошевиц́а.
Утиска је да протести изгледају много више органски.
„И то ц́е бити извор узнемирености за Владу, јер схвата да је ово израз распрострањеног народног незадовољства, а не покушај опозиције да преузме власт. То чини ове протесте озбиљнијим, забрињавајуц́им за власт, због, како кажете, органских веза у друштву. А влада то не може лако да уклони", казао је.
Власт, у истом тону као и раније, реагује и на ове протесте, уз таблоиде. Лес каже да је то како Влада портретише демонстранте само доказ да су забринути.
„Моје лично мишљење је да у Србији постоје стварни проблеми око корупције и демократског назадовања. И мислим да демонстранти артикулишу истинске замерке, што мислим да и власт препознаје. Као што сам рекао, мислим да је ово Ахилова пета власти и они су одлучили да је најбољи начин да се супротстави овоме – дискредитација опозиције", додао је.
Док од Европске уније нисмо видели скоро ништа, Ричард Гренел је пре само неколико дана рекао да САД не подржавају оне који су упали у зграде и институције, иако је смешно што долази из администрације чији је председник позвао на разбијање у Конгрес и Капитол. Ни у Русији, ни у Кини не подржавају ове протесте.
Лес издваја две ствари.
„Ако говоримо о Европској унији, мислим да је поштено рец́и да тамо нема великог интересовања за ове протесте. Свакако са моје тачке гледишта овде у Уједињеном Краљевству, могу рец́и да ово није тма овде. Повремено се појављује на страним страницама новина, али свакако не на насловним странама. То није прича која има велике последице ван Србије, и долази у тренутку када се политичари и јавност фокусирају на друга питања. Очигледно, све промене које се дешавају у Сједињеним Државама, које су изазвале читав низ проблема око тарифа и рат у Украјини и Русији, па чак и ствари попут статуса Гренланда, одвраћају пажњу. И заиста, у овом тренутку европске земље имају сопствене проблеме и социјалне немире на улицама. Дакле, то је Европа", описао је.
Што се тиче Сједињених Држава, може се претпоставити да Ричард Гренел представља глас садашње администрације.
„Мој утисак је да САД не желе нестабилност у Србији. То би могло власт у Србији да наведе да учини нешто брзоплето, на пример, да запрети Косову. Али што је још важније, мислим да САД само желе попустљивог партнера са којим могу да раде. Мислим, у теорији, то може бити било ко, али странка на власти, за коју анкете кажу да има подршку око половине становништва, јесте СНС. САД ц́е заузети став да су председник Вучиц́ и СНС спремни да направе договор око Косова, што је кључно питање за САД, за разлику од, на пример, тврдолинијашких националиста који би могли да се супротставе било каквом компромису око Косова, или либерала или левичара којима недостаје подршка народа да би постигли договор", навео је он.
Стога су, оцењује он, интереси САД даВучиц́ и СНС држе власт.
„Мислим, то не значи да нису сагласни са демонстрантима, за које сам сигуран да Вашингтон признаје да имају легитимну примедбу на корупцију и стање демократије у Србији. Али посебно ова нова администрација у Сједињеним Државама није најбољи пример у погледу промовисања демократије и нец́е сматрати да је у интересу Сједињених Држава да демонстранти успеју, ако то значи дестабилизацију Владе, остављајуц́и Вашингтон без одрживог партнера са којим би могао радити на постизању договора око Косова", казао је.
Што се Русије и Кине тиче, њих уопште не занимају питања корупције и демократије, истакао је Лес.
„Русија има сопствени интерес да подржи садашњу Владу, која је пријатељски настројена према Русији, посебно сада када је руско власништво над Нисом у питању. А Русија свакако не жели да прозападне и антируске странке преузму власт. Тако да за сада мислим да је њено противљење протесту потпуно разумљиво", додао је.
Упитан о широј слици – протести су и у Грузији, Словачкој, Србији, све три земље повезане с Моском – Лес каже да сличност постоји.
„Свака земља има владу која се понаша на ауторитаран начин. А на улицама има људи који позивају на оставку владе. Али мислим да треба истац́и још две ствари. Први је да постоје важне разлике између ових случајева. У случају Србије, ради се о корупцији, лошем управљању, фрустрацији међу српским урбаним средњим слојевима што не могу да остваре своју визију Србије као онога што би видели као неку нормалну европску земљу. У Грузији су другачија питања. У основи се ради о међународној оријентацији земље и да ли да се удружимо са Европском унијом против Русије по цену усвајања либералне социјалне агенде ЕУ и потенцијалне одмазде од Русије. Мислим да су у Словачкој опет другачија питања. Нико заправо не доводи у питање легитимитет владе која је победила на последњим изборима, без икаквих очигледних повреда изборног процеса. Тамо је реч о недостатку подршке Украјини под новом владом и њеном продубљивању односа са Русијом, што љути велико и моц́но проевропско, антируско бирачко тело у земљи", рекао је.
Али проблема има свуда,додао је.
„Само у последњих неколико недеља, Европска унија покушава да ограничи слободу говора, почевши од X. У Немачкој, водец́и политичари позивају на забрану партије Алтернатива за Немачку. У мојој земљи, Великој Британији, људи су сада затворени због изражавања ставова који су у супротности са званичном идеологијом. И, знате, ово је на неки начин збуњујуц́и феномен", навео је.
Разлози за то су сложени, додаје Тимоти Лес.
„Оно што можемо рец́и је да на Западу постоји општа друштвена и економска слабост, широко распрострањен осец́ај да ствари иду наопако. Не постоји консензус о томе како избец́и ову болест. Уопштено говорец́и, популистички побуњеници сматрају да цео либерални економски модел треба да се промени. Владајуц́и естаблишменти желе да га се држе, а ниједна страна није заиста вољна да толерише другу или да јој дозволи да задржи власт. Политичари из естаблишмента користе ауторитарну тактику да задрже изазиваче, а када популисти преузму власт, онда користе ауторитарна средства да ту остану, не само чишц́ењем институција старог политичког естаблишмента. Дакле, у том смислу, Србија, Грузија, Словачка су заиста део много ширег тренда, много вец́ег феномена који је тренутно у току у европској политици", навео је он.
Упитан о томе шта мисли да ц́е се десити на Косову у наредних неколико месеци, Лес каже да је тренутно велика вероватноц́а да ц́е Српска листа учествовати на предстојећим изборима.
„Најновији развој догађаја је да је Апелациони суд поништио забрану Централне изборне комисије. Дакле, формално, то им даје зелено светло за учешц́е на изборима. И политички, постоји велики међународни притисак на Владу да дозволи Србима да учествују. Покушаји Владе на Косову да демонтира паралелне структуре су довеле до тога да анкете на Косову врло јасно указују на велику победу Самопредељења. Тако да мислим да је њихов жељени сценарио то да Самоопредељење остане на власти и да задржи вец́ину у парламенту, што подразумева наставак политике из последњих неколико година. А то је одбијање да се Србима на северу Косова да аутономија и настојања да се север интегрише силом, уз покушај да се западне владе убеде да приме Косово у међународне организације без обзира на приговоре Србије", оценио је он.
Оно што мисли да је непознат фактор у свему томе јесте став Трампове администрације, за коју претпоставља да нец́е пасивно прихватити опструкције Косова, на начин на који је то урадила Бајденова администрација.
„Мислим да је вероватно, с обзиром на неуспех Европске уније да обезбеди договор и интерес Трампове администрације за решавање статуса Косова, вероватно да ц́е САД сада преузети вођство у преговорима између Београда и Приштине, да ц́е вероватно одустати од споразума у Охриду, који је нека врста мртвог слова на папиру, непривлачан за обе стране и без било каквог средства за спровођење. И уместо тога, САД ц́е се вратити тамо где су ствари биле 2017. Ако Трампова администрација крене овим путем, морац́е да изврши много вец́и притисак на Косово, с обзиром на њихово очигледно оклевање чак и да Србима да аутономију унутар Косова, а камоли да прихвати поделу. А то подразумева много теже санкције, трговинске тарифе, повлачење помоц́и и инвестиција на Косову како би се нова тамошња влада приморала да сарађује", оценио је Тимоти Лес.
(Н1)
