Претражи овај блог

среда, 19. фебруар 2025.

Кремљ: Састанак Путина и Трампа могао би да се одржи до краја месеца

nspm.rs

: Кремљ: Састанак Путина и Трампа могао би да се одржи до краја месеца

:

1–2 minutes


среда, 19. фебруар 2025.

 Састанак шефа руске државе Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа би могао да се одржи до краја месеца, мада је потребно време за припрему тог сусрета, саопштио је Кремљ.

Портпарол Кремља Дмитри Песков оценио је да су америчко-руски разговори, одржани у уторак у Ријаду, врло важан корак ка постизању решења рата у Украјини, јавља Ројтерс.

Како би, фигуративно говорећи, спровели мере реанимације, дипломате ће почети рад у светлу споразума који је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у уторак постигао са америчким државним секретаром Марком Рубиом, изјавио је Песков.

Уз оцену да се ради "само о првом кораку", Песков је констатовао да није могуће све решити за један или седам дана.

(Фонет)

Google +0  0  0 Blogger0

 

среда, 5. фебруар 2025.

Јанис Варуфакис: Српски студенти су одлучили да је доста. Сада треба да дају политички израз ономе што следи. Нека нам покажу пут даље

nspm.rs

: Јанис Варуфакис: Српски студенти су одлучили да је доста. Сада треба да дају политички израз ономе што следи. Нека нам покажу пут даље

:

~2 minutes


среда, 05. фебруар 2025.

 Економиста и бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис упутио је подршку студентима у Србији који протестују већ три месеца тражећи одговорност за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у ком је страдало 15 људи.

„Српски студенти су одлучили да је доста. Сада треба да дају политички израз ономе што следи. Биће им потребна храброст и јасан циљ. Верујем да имају и једно и друго. Нека нам покажу пут даље", написао је Варуфакис на друштвеној мрежи X.

Serbian students have decided that enough is enough. Now they need to give political expression to what comes next. It will take courage and a clarity of purpose. I believe they have both. Let them show us the way forward https://t.co/j4OUUypipS

— Yanis Varoufakis (@yanisvaroufakis) February 4, 2025

Подсестимо, студенти у Србији протестују већ три месеца тражећи одговорност за пад надстрешнице на улазу у Железничку станицу у Новом Саду у ком је страдало 15 особа.

Студенти траже и да се процесуирају одговорни за физичке нападе на студенте у блокадама, као и да се повећају издвајања за високо образовање.

У међувремену је оставку поднео председник Владе Милош Вучевић, али она још није стигла у Скупштину Србије.

(Н1)

Google +0  0  0 Blogger0

 

уторак, 4. фебруар 2025.

Jutarnji list - Vučić u ekstazi nakon odluke Donalda Trumpa, pao mu je uteg s leđa, a sad najavljuje 'lov' na sve protivnike: 'Svašta ćemo pronaći'

jutarnji.hr

Vučić u ekstazi nakon odluke Donalda Trumpa, pao mu je uteg s leđa, a sad najavljuje 'lov' na sve protivnike: 'Svašta ćemo pronaći'

Piše: Deutsche WelleObjavljeno: 04. veljača 2025. 13:48

4–6 minutes


Američki predsjednik Donald Trump rekao je da američku agenciju za međunarodni razvoj USAID vodi "gomila radikalnih luđaka" koje će sve najuriti.

To dolazi nakon što je Trumpova administracija već na tri mjeseca zamrznula sve projekte USAID-a u svijetu, osim neke strogo humanitarne pomoći. Nedostupna je i web stranica ove organizacije koja je godišnje raspolagala s 43 milijarde dolara, mnogi zaposleni su otpušteni ili poslani na prinudne odmore.

Musk: 'Zmijsko leglo radikalnih marksista'

Time su vjerojatno pogođene stotine tisuća ljudi na svijetu koji su - od Afganistana, Indije, preko Pojasa Gaze pa do Balkana - na ovaj ili onaj način surađivali s USAID-om. Krugovi oko Trumpa čak razmatraju ukidanje cijele te neovisne agencije. Elon Musk tvrdi da je s time suglasan i Trump, piše Deutsche Welle.

Taj utjecajni Trumpov šaptač nazvao je USAID "zmijskim leglom radikalnih marksista koji mrze Ameriku" i "kriminalnom organizacijom". Također je tvrdio da je USAID koristio novac poreznih obveznika za "financiranje istraživanja biološkog oružja - uključujući covid-19 - koje je ubilo milijune ljudi". On nije precizirao navode koje je prethodna američka administracija povezivala s ruskom kampanjom dezinformacija.

Više američkih medija, među njima CNN i New York Times, prenijelo je da su Muskovi ljudi u središnjici USAID-a u Washingtonu pokušali doći do povjerljivih informacija. Dvoje čelnih ljudi to su odbili i nakon toga dobili otkaz.

Nevolje za mnoge u Srbiji

"Šanse su manje od jedan posto da u naredna tri mjeseca uplate i dinar, iako imamo potpisan ugovor", kaže jedan izvor DW-a iz Srbije, čija je organizacija ranije dobivala donacije preko USAID-a.

"I poslije toga, šanse su minimalne da odatle stiže novac dok je Trump tu", dodaje ovaj izvor.

Tako su u velike nevolje upale neke od nevladinih organizacija i malih neovisnih, često lokalnih medija. Već je obustavljen projekt "Pravda za sve" koji je provođen u suradnji s Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM). Novac preko USAID-a dobivali su istraživački kolektivi poput BIRN-a ili organizacije koja prati izbore i demokratski razvoj CRTA.

Često su u pitanju organizacije kritične prema vlastima u Srbiji ili pak mediji koje nije uspio kupiti nitko blizak Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i koji izvještavaju profesionalno. Ali mnogi ukazuju na to da je zapravo najviše novca dosad dobila - država, kao i lokalne samouprave.

USAID u Srbiji: Više od dva desetljeća i skoro milijardu dolara

Tijekom 2022., USAID je obilježio dvadeset godina rada u Srbiji i tad priopćio da je u tom razdoblju rasporedio 882 milijuna dolara - u rad lokalnih samouprava, nabavku vozila saniteta, jačanje ekonomije i pravne države.

 

"Kad odete u sud, teško da ćete naći jedan kompjuter, jedan stolac, stol, bilo što, a da nemate naljepnicu da je to financirala ili EU ili USAID", rekao je za N1 pravnik Mihailo Pavlović, koji surađuje s više nevladinih organizacija.

USAID je tijekom brojnih godina u Srbiji surađivao s oko 500 organizacija civilnog društva i oko 250 medija. Sudjelovao je u formiranju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čija je visoka dužnosnica bila sadašnja predsjednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Likovanje vlasti

Ipak, vlast u Srbiji ukidanje američke razvojne pomoći dočekala je razdragano, uz poruke da Washington više ne financira "obojene revolucije". Predsjednik Aleksandar Vučić i prosvjede protiv vlasti opisao je kao posljednji trzaj prije nego što im Trump zavrne slavinu, piše Deutsche Welle.

"I sad se topi i rastače na sve strane. I tu će posljedice biti nevjerojatno pozitivne, ali bit će naravno i puno ne lakih i ne jednostavnih stvari - jer svašta će isplivati - i oko financiranja, svašta će tu biti", rekao je on.

Istaknuti zastupnik SNS-a i odvjetnik Vladimir Đukanović pozvao je na "ozbiljnu istragu" svih projekata koje je u Srbiji financirao USAID.

Izvori DW-a vjeruju da Vučić preko Trumpovog čovjeka Richarda Grenella može imati izvjesni utjecaj u Washingtonu, posebno jer je odlučan da zemljište Generalštaba u Beogradu pokloni Trumpovom zetu kako bi ovaj ondje gradio hotel.

"Ako je tako, onda teško da će se Amerikanci tijekom Trumpovog mandata vratiti financiranju civilnog sektora i medija u Srbiji", zaključuje jedan njihov sugovornik.




https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/vucic-u-ekstazi-nakon-odluke-donalda-trumpa-pao-mu-je-uteg-s-leda-a-sad-najavljuje-lov-na-sve-protivnike-svasta-cemo-pronaci-15549650?cx_linkref=jl_home_g1

субота, 1. фебруар 2025.

За спас државе и друштва

politika.rs

За спас државе и друштва

Зоран Р. Томић

6–7 minutes


Претварају ли се студентске блокаде у општу грађанску непослушност!? У земљи је у току или нам предстоји „обојена револуција  односно политички преврат!? Привремена, такозвана прелазна влада као опција!? Налазимо ли се на прагу ванредног стања!?

То су само неке од садашњих српских непознаница, дилема које чекају прав(н)о, достојно и одрживо разрешење. Иначе, несумњива је вишеструка поткопаност нашег уставног поретка, особито од стране оних који су дужни да се о њему старају. Косово и Метохија нам (не само кривицом српских моћника!) постепено неповратно измиче, оштре неправде бујају, бахатост, самовоља и неодговорност бројних припадника владајућег режима је несумњива, неосноване привилегије и кроминализовано богаћење окивају друштво а разноврсна корупција дубоко је укорењена и разграната. Царује неправо комбиновано с правним насиљем, сведоци смо и оног физичког, често некажњеног, осионог понашања. Људске слободе и права се свакодневно газе, њихова правосудна заштита, благо казано, добрано је пољуљана. Институције су спутане и махом политичко-партијски контролисане. Људи се радноправно недопуштено деградирају због својих политичких уверења и ставова. Уз наречено, и сама заједница а и њени чланови, свеукупно узев, убрзано осиромашују, и материјално и нематеријално. Речју, елементи нестабилности, анархије, социјалног колапса и свеколике несигурности – јачају

Елем, на потезу је председник Србије. Он треба да пресече чвор којем је кумовао, док не буде касно, док је то још икако изводљиво без погубних последица и по владајућу гарнитуру, и по грађане.

–  Најпре, да се најзад испуне у целини сви оправдани студентски захтеви у вези са трагедијом у Новом Саду.

– Затим, да се без одлагања распишу и председнички и парламентарни избори, уз отварање медија, да буду подједнако доступни за све и апсолутно слободни. Уз то, најхитније треба знатно унапредити изборна правила у смеру њихове објективности и равноправности учесника.

–- Паралелно, неопходно је безусловно промптно демисионирање са кључних државних положаја свих оних који су тамо провели четири или више година, а да си резултати њиховог (не)делања очито поражавајући!

– Надаље, да се, како у погледу прозрачности и ревидирања бирачког списка, тако и у погледу целине изборног поступка обезбеди трострука строга и непристрасна контрола: међународна, опозициона – можда и студентска; ова потоња у одмереном виду (рецимо, као противтежа притисцима црних џипова и фантомки на изборним местима).

А после хипотетички легално и поштено одржаних избора, држим да је нарочито насушно: 1) сачинити и изгласати нови Устав – не одрицати се нипошто Косова и Метохије и тамошњих светиња, успоставити проверене међународне стандарде људских слобода и права, предвидети класичан парламентарни политички модел у којем се шеф државе бира у скупштини, увести већински изборни систем, и друго; 2) заложити се за доследно казнено, материјално и политичко санкционисање свих претходно легално процесуираних одговорних/окривљених особа, посебно носилаца јавних функција – што се тиче њиховог нерегуларног чињења или пропуштања; 3) потпуно, без изузетка, изнети на светлост тајне досијее безбедносних структура, што би значило коначно суочавање са јасно обелодањеним актерима наше скорашње мрачне прошлости; 4) спровести беспоговорну лустрацију доказаних прекршилаца људских права.

Такође, домаћу економију ваља поставити на здраве и чврсте темеље, уз њено пажљиво укључивање у магистралне европске привредне токове. Притом, професионалност, нелажирано знање, узорно образовање и култура морају што брже ступити на место устајалог грубог аматеризма, већинске непросвећености, неукуса и примитивизма. Уједно, унапредити ниво науке и аутономност универзитета, а невладиним и другим независним организацијама („цивилном друштву") омогућити и гарантовати несметану активност. Дакако, ни права и захтеви радника и пољопривредника не смеју да буду игнорисани од стране политичких главара.

Укратко, императив је не дозволити да Србија настави да пропада. То није само политичко и национално, него у првом реду наше егзистенцијално, историјско питање. Морамо бити постојани и храбри да га разговетно формулишемо, па да онда и понудимо читке, бескомпромисне, мирне, цивилизацијске одговоре. Морамо водити рачуна о савременим деликатним, дуготрајајућим забрињавајуће ускомешаним европским и светским околностима дигиталног доба: у ери неокончаних ратова, множине екстремистичко десничарских струја, популизма, нарасле глобалне отуђености и себичности, драстично опалих универзалних вредности (доброте, честитости, радиности, духовности, солидарности, емпатије, благостања...), немилосрдно помахниталог либералног капитализма, еколошких планетарних катаклизми и осталих пошасти, а док велике силе Запада и Истока континуирано настоје да Србију држе у зони сопственог доминантног утицаја. Но, изгледа да је данас неминовно да се Србија као вековна европска држава једнима од њих што пре приближи, тиме од других унеколико удаљи.

Постпротестни проблеми

Због свега наведеног, грађани немају више времена за губљење, за међусобне нетрпељивости, за несувисле унутрашње поделе и гложења, за бесциљна лутања, за кретање у круг. Ризик је све већи, злокобна опасност све конкретнија, ближа. У ћутању није спас, одлучилачка и народна пасивност нипошто није излаз. Јер, непосредно пред нама, мрачна врата ништавила широм су отворена. Зато, избегнимо државну и друштвену катастрофу која нам озбиљно прети, и интерно и екстерно. Будимо реални, предузмимо све што нам је располагању, што је стварно могуће и исправно, држећи се четири главна легитимна постулата: мудрости, рационалности, моралности и правичности.

*Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

среда, 29. јануар 2025.

Srđa Trifković: Tramp neće doneti radikalne promene

standard.rs

Srđa Trifković: Tramp neće doneti radikalne promene

Борба

7–9 minutes


Nova predsednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, dok će se manje baviti spoljnom politikom, a naročito Balkanom

Prostor tzv. Zapadnog Balkana neće biti u fokusu nove američke administracije, ocijenio je istoričar i profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković.

On je u izjavi za Borbu istakao da se od tima Donalda Trampa može očekivati da neće biti posvećen svršavanju poslova koje je Hilari Klinton, u ime demokratska administracije, označila nesvršenim.

„Od nove administracije po pitanju našeg regiona ne treba očekivati ništa naročito. Možemo očekivati da će biti manje zagriženosti i posvećenosti statusu kvo, kao što je prisutno kod Demokrata, a što je sadržano u maksimi Hilari Klinton o  „nesvršenim poslovima na Balkanu", koji podrazumijevaju unitarizaciju BiH, pritiskanje Srbije da prizna tzv. Kosovo kao suverenu državu i intervencije u Crnoj Gori da se spriječi ulazak prosrpskih ili navodno proruskih ministara u Vladu.

Ponašanje ambasadora poput Marfija u Sarajevu ili Hila u Beogradu kao nekih gaulajtera (partijski vođa teritorijalne oblasti nacističke Njemačke), toga više neće biti u istoj mjeri. Ali to ne znači da će do radikalne promjene doći, jer ovaj prostor nije u fokusu administarcije i u unutar njenih redova nema tog lobističkog kruga koji bi imao prodor do kljućnih donosioca odluka da nešto bitno izmijeni", naveo je Trifković.

Bez velikih promena

Prema njegovom mišljenju, test promjene američke politike prema našem regionu predstavljaće odnos prema uvedenim sankcijama Republici Srpskoj i njenom predsjedniku Miloradu Dodiku.

„Lakmus test bi moglo da bude eventualno skinute sankcije sa Milorada Dodika i drugih ličnosti i institucija u Republici Srpskoj i to će biti onaj elementarni mali test sposobnosti srpskih lobista u SAD-u da nešto postignu. Mislim da se čak ni to neće desiti", podvukao je univerzitetski profesor i nekadašnji direktor Centra za međunarodne odnose pri Rokford institutu u Ilinoi.

Međutim, odluka Donalda Trampa da obustavi ili umanji stranu pomoć će imati više nego povoljne imlikacije na region koji je isprepletan mrežom NVO koje promovišu vrijednosti direktno suprotstavljene ovom prostoru.

„Smanjenje novca može da utiče povoljno na region, jer to su u stvari organizacije koje su listom ionako bile protiv njega i koje pripadaju globalističkom pogledu na svijet soroševsko-harisovsko-klintonovskog tipa. To su prodane duše koje egzistencijalno zavise od toga da dobiju neku crkavicu sa bogate trpeze onih koji bi željeli da vladaju svijetom sa stanovišta postanacionalnog, postmodernog u krajnjoj lini posthumanog satanizma.

Oni podržavaju abortuse, degradaciju identiteta, kastraciju tinejdžera da bi imali pravo da budu transdženderi bez znanja roditelja. To je jedno ludilo koje je sada u silaznoj putanji. Što prije budu ugašeni ti najgori izdanci prekomorske vašintonske močvare to će biti bolje po sve nas", poručio je Trifković.

Inauguracija novog američkog predsednika Donalda Trampa u Kapitolu, 20. januar 2025. (Foto: Kenny Holston—The New York Times/Bloomberg/Getty Images)

Trifković je rekao da u inaugurcionom Trampovom govoru posebno „upada u oči" to što su spoljnopolitičke mjere u drugom planu. Dodao je da na duže staze ni Ukrajina, ni Evropa neće biti u fokusu nove administracije, već će to biti Bliski istok i prije svega Kina.

„Tramp jeste pomenuo da će pritisnuti Rusiju da pristane na pregovore u okviru onoga što je njegov specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu general Kelog zamislio kao plan, ali tu nema istinskog žara. Ta stara priča da će završiti rat u roku od jednog dana sada je porasla na stotinu dana.

Rusi bi bili „ludi" da prihvate pregovore na bazi de fakto statusa kvo i zamrznutog konflikta u situaciji kada su potencijalno na putu da dobiju rat. Ali nikada ne treba isključiti mogućnost da kapitulanti iz kruga Vladimira Putina opet preovladaju kao što su dosada preovladali da se ne vodi rat radiklanim sredstvima, koja su nužna da bi Rusija ostvarila ciljeve, što se dosada nije dogodilo", ukazao je on.

Unutrašnje krize

Nova predsjednička administracija će akcenat prvenstveno staviti na brojne unutrašnje probleme i izazove sa kojima se suočavaju američko društvo i država, kazao je Trifković i dodao da migranti predstavljaju gorući američki problem.

Kao prvo, mislim da je na listi njegovih prioriteta zaustavljanje ilegalne imigracije i deportacija ilegalnih imigranata i to onih koji imaju kriminalne dosijee i koji su neproporcionalno krivci za enormno uvećanje kriminala po ulicama američkih gradova. U vezi sa tim on je najavio da će iskoristiti i federalne vojne jedinice koje nemaju ustavno pravo da direktno zaustavljaju ilegalne imigrante, ali mogu da sprečavaju njihove infiltracije.

Takođe će težiti da ubrza sudski proces deportacije onih koji su se ogriješili o zakon, ali i jedna sa pravnog stanovišta škakljiva inicijativa jeste da se obustavi davanje državljanstava svim novorođenčadima na teritoriji SAD, jer taj stari propis, koji datira još iz ranih dana američke republike, je doveo do čitavog niza zloupotreba gdje imigranti dolaze sa trudnim ženama koje kada se porode na američkoj teritoriji dobijaju američko državljanstvo.

Za njih se koristi naziv „bebe sidra" jer se uz pomoć njih roditelji usidre u Americi i kroz američko državljanstvo novorođenčadi ostaju trajno u zemlji. To će biti predmet znatnih sudskih procesa, već su to soroševske NVO za zaštitu prava migranata, a u stvari zamjene populacije, najavile da će gurati čak i do Vrhovnog suda, rekao je Trifković.

Novi američki predsednik Donald Tramp potpisuje prve izvršne naredbe, 23. januar 2025. (Foto: Anna Moneymaker/Getty Images)

Pored ilegalne imigracije, Trifković kao goruće američke unutrašnje probleme, čijem rješavanju će se posvetiti nova administracija, vidi enormne federalne izdatke i borbu protiv tzv. političke korektnosti i transdženderizma.

„Ogroman domaći zadatak će biti inicijativa koja je povjerena Ilonu Masku da se smanje federalni izdaci i da se ugase nepotrebne, čak i štetne federalne agencije, kao što je ministartsvo obrazovanja koje bi trebalo da pripada saveznim državama i lokalnim zajednicama. Moraće i da se skreše enormni federalni dug od preko 36.000 milijardi dolara.

Takođe, tu je borba protiv političke korektnosti i ideološki motivisanog nametanja rasnih i dženderskih kvota pri zapošljavanju i to je već najavio Tramp u svom inauguralnom govoru rekavši da od danas postoje samo dva pola – muški i ženski. Najavio je povratak zdravom razumu, što nakon višegodišnjeg ludila djeluje uistinu revolucionarno. U opseg domaćih zadataka treba dodati i nametanja većih carina i dažbine za robu čitavom nizu zemalja uključujući Kinu, Kanadu i Meksiko", zaključio je Trifković za Borbu.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Izvor: Borba

Naslovna fotografija: Anna Moneymaker/Getty Images

BONUS VIDEO:

 

Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти

nspm.rs

: Тимот Лес: Студенти артикулишу истинске захтеве, корупција Ахилова пета ове власти. САД више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су спремни да направе договор око Косова

:

10–12 minutes


 Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес сматра да студенти артикулишу истинске захтеве и указују на проблеме који заиста постоје у Србији и који су Ахилова пета ове власти. Међутим, сматра да ће режим преживети и садашње избијање незадовољства - на домаћем плану и даље има јаку подршку, док међународној заједници, а нарочито САД, више одговара да Вучић и СНС остану на власти, јер су "спремни да направе договор око Косова".

Након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду влада Србије је очигледно узнемирена, сматра Тимот Лес.

„Јасно је да су забринути због ових протеста из, по мом мишљењу, три главна разлога. Први је да инцидент у Новом Саду указује на доказе о корупцији и лошем управљању, што је Ахилова пета ове Владе увек и била. Други је да се игра на темељну забринутост за легитимитет владе, за коју је председник Вучиц́ недавно рекао да је најважнија ствар у политици, посебно ако сагледамо то у контексту тврдњи да последњи избори нису били слободни и поштени. И трец́е што треба рец́и јесте да протести трају вец́ скоро три месеца и да су све вец́и, укључујуц́и и генерални штрајк", описао је он.

Куда ово води, још увек је отворено питање, сматра Лес.

„Сигурно постоји та историја студентских демонстрација у Србији које су успеле да оборе власт. Тако да се и тај сценарио не може у потпуности искључити. Али мислим да ц́е власт вероватно преживети садашње избијање незадовољства у Србији. На домац́ем плану, њихова подршка је и даље јака. Анкете показују да имају подршку око половине гласачког тела. И чини се да је Влада уверена у то, да је председник Вучиц́ спреман да ризикује и распише референдум о свом легитимитету", навео је.

На међународном плану не види значајну подршку демонстрантима, за разлику од ситуације 2000. године, на пример, када је међународна заједница у потпуности подржавала било који покрет који је довео до краја председника Милошевиц́а.

Утиска је да протести изгледају много више органски.

„И то ц́е бити извор узнемирености за Владу, јер схвата да је ово израз распрострањеног народног незадовољства, а не покушај опозиције да преузме власт. То чини ове протесте озбиљнијим, забрињавајуц́им за власт, због, како кажете, органских веза у друштву. А влада то не може лако да уклони", казао је.

Власт, у истом тону као и раније, реагује и на ове протесте, уз таблоиде. Лес каже да је то како Влада портретише демонстранте само доказ да су забринути.

„Моје лично мишљење је да у Србији постоје стварни проблеми око корупције и демократског назадовања. И мислим да демонстранти артикулишу истинске замерке, што мислим да и власт препознаје. Као што сам рекао, мислим да је ово Ахилова пета власти и они су одлучили да је најбољи начин да се супротстави овоме – дискредитација опозиције", додао је.

Док од Европске уније нисмо видели скоро ништа, Ричард Гренел је пре само неколико дана рекао да САД не подржавају оне који су упали у зграде и институције, иако је смешно што долази из администрације чији је председник позвао на разбијање у Конгрес и Капитол. Ни у Русији, ни у Кини не подржавају ове протесте.

Лес издваја две ствари.

„Ако говоримо о Европској унији, мислим да је поштено рец́и да тамо нема великог интересовања за ове протесте. Свакако са моје тачке гледишта овде у Уједињеном Краљевству, могу рец́и да ово није тма овде. Повремено се појављује на страним страницама новина, али свакако не на насловним странама. То није прича која има велике последице ван Србије, и долази у тренутку када се политичари и јавност фокусирају на друга питања. Очигледно, све промене које се дешавају у Сједињеним Државама, које су изазвале читав низ проблема око тарифа и рат у Украјини и Русији, па чак и ствари попут статуса Гренланда, одвраћају пажњу. И заиста, у овом тренутку европске земље имају сопствене проблеме и социјалне немире на улицама. Дакле, то је Европа", описао је.

Што се тиче Сједињених Држава, може се претпоставити да Ричард Гренел представља глас садашње администрације.

„Мој утисак је да САД не желе нестабилност у Србији. То би могло власт у Србији да наведе да учини нешто брзоплето, на пример, да запрети Косову. Али што је још важније, мислим да САД само желе попустљивог партнера са којим могу да раде. Мислим, у теорији, то може бити било ко, али странка на власти, за коју анкете кажу да има подршку око половине становништва, јесте СНС. САД ц́е заузети став да су председник Вучиц́ и СНС спремни да направе договор око Косова, што је кључно питање за САД, за разлику од, на пример, тврдолинијашких националиста који би могли да се супротставе било каквом компромису око Косова, или либерала или левичара којима недостаје подршка народа да би постигли договор", навео је он.

Стога су, оцењује он, интереси САД даВучиц́ и СНС држе власт.

„Мислим, то не значи да нису сагласни са демонстрантима, за које сам сигуран да Вашингтон признаје да имају легитимну примедбу на корупцију и стање демократије у Србији. Али посебно ова нова администрација у Сједињеним Државама није најбољи пример у погледу промовисања демократије и нец́е сматрати да је у интересу Сједињених Држава да демонстранти успеју, ако то значи дестабилизацију Владе, остављајуц́и Вашингтон без одрживог партнера са којим би могао радити на постизању договора око Косова", казао је. 

Што се Русије и Кине тиче, њих уопште не занимају питања корупције и демократије, истакао је Лес.

„Русија има сопствени интерес да подржи садашњу Владу, која је пријатељски настројена према Русији, посебно сада када је руско власништво над Нисом у питању. А Русија свакако не жели да прозападне и антируске странке преузму власт. Тако да за сада мислим да је њено противљење протесту потпуно разумљиво", додао је.

Упитан о широј слици – протести су и у Грузији, Словачкој, Србији, све три земље повезане с Моском – Лес каже да сличност постоји.

„Свака земља има владу која се понаша на ауторитаран начин. А на улицама има људи који позивају на оставку владе. Али мислим да треба истац́и још две ствари. Први је да постоје важне разлике између ових случајева. У случају Србије, ради се о корупцији, лошем управљању, фрустрацији међу српским урбаним средњим слојевима што не могу да остваре своју визију Србије као онога што би видели као неку нормалну европску земљу. У Грузији су другачија питања. У основи се ради о међународној оријентацији земље и да ли да се удружимо са Европском унијом против Русије по цену усвајања либералне социјалне агенде ЕУ и потенцијалне одмазде од Русије. Мислим да су у Словачкој опет другачија питања. Нико заправо не доводи у питање легитимитет владе која је победила на последњим изборима, без икаквих очигледних повреда изборног процеса. Тамо је реч о недостатку подршке Украјини под новом владом и њеном продубљивању односа са Русијом, што љути велико и моц́но проевропско, антируско бирачко тело у земљи", рекао је.

Али проблема има свуда,додао је.

„Само у последњих неколико недеља, Европска унија покушава да ограничи слободу говора, почевши од X. У Немачкој, водец́и политичари позивају на забрану партије Алтернатива за Немачку. У мојој земљи, Великој Британији, људи су сада затворени због изражавања ставова који су у супротности са званичном идеологијом. И, знате, ово је на неки начин збуњујуц́и феномен", навео је.

Разлози за то су сложени, додаје Тимоти Лес.

„Оно што можемо рец́и је да на Западу постоји општа друштвена и економска слабост, широко распрострањен осец́ај да ствари иду наопако. Не постоји консензус о томе како избец́и ову болест. Уопштено говорец́и, популистички побуњеници сматрају да цео либерални економски модел треба да се промени. Владајуц́и естаблишменти желе да га се држе, а ниједна страна није заиста вољна да толерише другу или да јој дозволи да задржи власт. Политичари из естаблишмента користе ауторитарну тактику да задрже изазиваче, а када популисти преузму власт, онда користе ауторитарна средства да ту остану, не само чишц́ењем институција старог политичког естаблишмента. Дакле, у том смислу, Србија, Грузија, Словачка су заиста део много ширег тренда, много вец́ег феномена који је тренутно у току у европској политици", навео је он.

Упитан о томе шта мисли да ц́е се десити на Косову у наредних неколико месеци, Лес каже да је тренутно велика вероватноц́а да ц́е Српска листа учествовати на предстојећим изборима.

„Најновији развој догађаја је да је Апелациони суд поништио забрану Централне изборне комисије. Дакле, формално, то им даје зелено светло за учешц́е на изборима. И политички, постоји велики међународни притисак на Владу да дозволи Србима да учествују. Покушаји Владе на Косову да демонтира паралелне структуре су довеле до тога да анкете на Косову врло јасно указују на велику победу Самопредељења. Тако да мислим да је њихов жељени сценарио то да Самоопредељење остане на власти и да задржи вец́ину у парламенту, што подразумева наставак политике из последњих неколико година. А то је одбијање да се Србима на северу Косова да аутономија и настојања да се север интегрише силом, уз покушај да се западне владе убеде да приме Косово у међународне организације без обзира на приговоре Србије", оценио је он.

Оно што мисли да је непознат фактор у свему томе јесте став Трампове администрације, за коју претпоставља да нец́е пасивно прихватити опструкције Косова, на начин на који је то урадила Бајденова администрација.

„Мислим да је вероватно, с обзиром на неуспех Европске уније да обезбеди договор и интерес Трампове администрације за решавање статуса Косова, вероватно да ц́е САД сада преузети вођство у преговорима између Београда и Приштине, да ц́е вероватно одустати од споразума у Охриду, који је нека врста мртвог слова на папиру, непривлачан за обе стране и без било каквог средства за спровођење. И уместо тога, САД ц́е се вратити тамо где су ствари биле 2017. Ако Трампова администрација крене овим путем, морац́е да изврши много вец́и притисак на Косово, с обзиром на њихово очигледно оклевање чак и да Србима да аутономију унутар Косова, а камоли да прихвати поделу. А то подразумева много теже санкције, трговинске тарифе, повлачење помоц́и и инвестиција на Косову како би се нова тамошња влада приморала да сарађује", оценио је Тимоти Лес.

(Н1)

 

петак, 24. јануар 2025.

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

iskra.co

Небојша Катић: О протестима и шта долази после

8–10 minutes


Небојша Катић: О протестима и шта долази после

24.01.2025. - 9:52

 

Небојша Катић (Фото: РТС)

Последњих дана добио сам пар упита и критика везаних за студентске и грађанске протесте и моје ћутање тим поводом. Први разлог неоглашавања је што одавно немам нарочиту потребу да коментаришем политички живот у Србији. При томе, у јавном простору је већ довољно људи чије мишљење има већу тежину од мога.

Пратиоци блога ће се можда сетити моје последње колумне у Политици, под насловом „Када речи изгубе смисао" у којој сам објаснио мотиве за повлачење са јавне медијске сцене. Сматрао сам и сматрам да је бесмислено да стално понављам исте тезе и варирам исте ставове само у нешто другачијој форми. Други разлог је и што сам данашње протесте „коментарисао" годинама уназад и овај текст је само подсећање на неке од теза које сам тада износио.

Данашњи протести нису ништа ново и они све више личе на протесте из 2000. када је дошло до велике, „револуционарне" смене власти. Чини се и да је технологија протеста слична оној која је већ виђена и у Србији и у другим деловима света.

Власт која је из разних разлога тешко смењива на изборима, смењује се на улицама главних градова. Знајући колико је слаб национални капацитет за истрајно самоорганизовање, тешко ми је да поверујем да је овога пута другачије – да је реч о спонтаном самоорганизовању, те да је страни „организациони утицај" изостао. (Моје веровање, наравно, није и доказ.)
Шта после?

Мотива за протест и побуну не мањка. Актуелна власт је својом безочношћу, корупцијом, примитивизмом и бруталношћу успела да против себе уједини све структуре друштва које нису медијски омађијане, које немају директан економски интерес и које нису уплашене претњама и притисцима.

Ова власт треба да оде и то није спорно. Питање је шта и ко долази после. Да ли ће промена власти значити да ће доћи бољи или да ће ове лоше заменити још гори? Не треба се заносити мишљу да горе од овога не може. Увек може горе, али се то препознаје тек у ретроспективи.

Добро је и да се млади људи коначно политички ангажују, да осете своју моћ и да науче да је користе без страха. Али не може се побећи од питања о дану после. У својим старим текстовима сам покушао да на то скренем пажњу. Мало шта бих у њима кориговао у светлу тренутних дешавања.

У тим текстовима сам се више бавио опозицијом и опозиционим интелектуалцима јер сам сматрао да о власти знамо све, али о опозицији и њеним намерама готово ништа, осим општих места о борби против корупције, институцијама, владавини права и сл.

У тексту под насловом „Шта долази после брутализма" из 2021. сам написао:

Као на крају деведесетих година прошлог века, Србија је и данас непомирљиво подељена на два табора – оне који су за председника и оне који су против њега. Као и тада, опозиционо настројени грађани желе само да 'он' оде. Као и тада, опозициони блок је подељен на велики број малих партија са прецењеном идејом о себи и свом значају. Кључна је разлика, за сада, што нема страног фактора који би ујединио и организовао опозицију и, да употребим еуфемизам, финансијски је озбиљније помогао.

Србија је превратом из октобра 2000. платила високу цену тог бинарног политичког приступа у коме ни политика ни програми нису важни – важно је само да „он" оде. А после… а после ћемо већ видети. А када је 'он' отишао, дошла је коалиција која је свађе и отимање око власти започела већ првог дана, рано, зором. Она је не само додатно руинирала државу, већ је убила и сваку наду у промену. Све кључне малигне политичке бразде су тада заоране, а данас актуелна власт само дубље и боље оре.
Удворичке елите

Нешто слично сам написао и 2020. у тексту под насловом „Политика као плебисцит":

Када су грађани (уз издашну инострану помоћ) 2000. године свргавали власт гласајући за шаролико друштво окупљено у ДОС-у, они нису гласали за политичке програме удружених странака нити су могли да наслуте шта ће будућност донети. А будућност је донела коалициона трвења, кризне штабове и додатну деструкцију већ тешко нарушених институција, поделу државе на партијске феуде, привредну деструкцију и још већу корупцију од оне из претходног периода.

Удворичку елиту претходног режима заменила је 'европскија' елита, такође удворичка. Онај део елите који се није јасно политички сврстао остао је на маргини.

Трауматично постоктобарско искуство довело је до тога да део грађана чији су животи упропашћени и/или чије су наде изневерене 'октобарском револуцијом', радије гласају за црног ђавола него за политичке снаге које идентификују с тим периодом. Добар део опозиције и њима наклоњених интелектуалаца као да не разуме ту једноставну чињеницу.

Нешто раније, 2019, у тексту под насловом „Демократија као фарса", осврнуо сам се на домаћу демократску сцену и њене политичке актере:

У транзиционим државама политика је пре свега бизнис, најбржи и најмање ризичан пут ка богаћењу. То је једина активност у којој неуки, неспособни и неморални могу постати богати и важни. На политичкој сцени се зато појављује велики број партија и лидера без јасног програма и без икаквих идеолошких уверења. Партије се непрекидно стварају, цепају и нестају јер немају ни чврсто друштвено упориште нити стабилну гласачку базу.

У Србији, на пример, свака партија има неограничен коалициони потенцијал, јер за формирање политичких савеза нема идеолошких препрека. Колач који се дели је ефикасно везивно ткиво сваке коалиције. Није никакав проблем да левица буде у коалицији са десницом, националисти са мондијалистима, марсовци са јупитеријанцима.

Колоквијални израз 'шатро', најбоље описује домаћу политичку сцену и може се ставити уз сваку идеолошку опцију – шатро десница, шатро левица, шатро либерали, шатро националисти. Праве демократије нема, постоји само шатро демократија као форма лишена садржаја.
Маестралан посао

У тексту „Изгубљени рај" из 2021. сам писао о пристрасним и тобоже независним интелектуалцима :

Данашња критика власти није део еволутивног процеса у којем се коначно ствара критички амбијент – реч је о процесу продубљивања подела на нас и на њих, на наше и њихове. Њих и њихове ћемо увек критиковати, нас и наше увек бранити, кршећи при томе елементарне етичке принципе и стандарде.

Све то радићемо кроз наше медије, који ће увек и у свему држати нашу страну. Дакле, овде је у правилу реч о критици која је жестоко обојена – партијски, интересно, идеолошки или клановски. Метод опозиционе критике је данас такав да све више личи на метод власти. Ако то некога теши, није спорно да власт, по логици политичке моћи, а поготово политичког стила, и даље носи шњур.

Још раније, у тексту из 2017, „Технологија завере" сам коментарисао феномен да на јавној интелектуалној сцени готово да нема личности у чију објективност и неострашћеност се може имати поверење:

Када домаћи интелектуалци износе или заступају неки став, било би корисно знати да ли је тај став аутентично њихов или је плаћен новцем, страним или домаћим, свеједно. Ко плаћа путовања на конгресе и студијска путовања, ко плаћа издавање књига и часописа, ко наручује и финансира израду студија, итд.? Ко су мецене и спонзори и како успевају да награде и распореде своје људе баш тамо где треба?

Речју, важно је знати да ли, када интелектуалци дебатују на јавној сцени, они то раде у име уверења, или су заправо на радном месту и правдају хонорар – јер, како је то давно приметио Аптон Синклер, тешко је натерати некога да нешто схвати, када је плаћен да то не схвати.

Ако је тачна моја претпоставка да „страна рука" помаже протесте, тада морам и да искажем поштовање службама које маестрално успевају да у свом интересу увек обезбеде исход који је у њихову корист.

Ако власт опстане још неко време, опстанак ће бити купљен додатном распродајом националних и економских интереса. Ако до промене власти ипак дође, нове снаге ће, сва је прилика, наставити истим, старим путем. Реторика нових власти ће вероватно бити мање иритантна, мање ће вређати интелигенцију нације, али ће фундаменти политике највероватније остати исти.

Нови стандард

https://iskra.co/reagovanja/nebojsa-katic-o-protestima-i-sta-dolazi-posle/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR2nODtLxTm58D_4vNaw45D-QwyBisJSaU6IgOfI1xWzBd7zuaGuYEIWQtY_aem_qVkrTSRJww-ZyrYZANzeIg