politika.rs

Страни интерес и домаћи протести

Драган Новак

6–8 minutes

---

У тренутку кад се свет суочава с глобалним енергетским изазовима и потребом за одрживим изворима енергије, Србија се налази на прекретници која превазилази пуку економску рачуницу. Лежишта литијума у долини Јадра представљају стратешку сировину за 21. век, али су истовремено постала тачка притиска у ширем геополитичком надметању.

Иако су протести против експлоатације литијума представљени као локални еколошки покрет, више извора указује на то да су они инструменталисани у ширем контексту дестабилизације Србије и њене оријентације ка Европској унији. Руски медији, државне агенције и проруски налози на друштвеним мрежама интензивно су промовисали наративе против пројекта у долини Јадра, али и саму идеју енергетске сарадње Србије са западним партнерима. У тим наративима, рударење литијума је симбол „колонијалне експлоатације", а сваки вид стратешке сарадње с ЕУ представља „издају националних интереса".

Видљив траг спољног утицаја огледа се и у активностима налога на мрежи „Икс", повезаних са страним центрима моћи који се противе европској интеграцији Србије, укључујући и познате трол налоге попут @DD_Geopolitics и @GlobalDiss, који су последњих дана здушно подржавали протесте против власти у Београду, представљајући их као „борбу против западног колонијализма". Ти налози, који већ годинама учествују у дигиталним кампањама против демократских процеса у Европи, сада су фокусирани на дестабилизацију Србије кроз спинове, мимове и коментаре који дискредитују сваки облик сарадње с Европском унијом.

Такође је била изразито присутна мрежа домаћих медија с проруском уређивачком политиком – укључујући портале попут „Србин инфо", „Националист" и „Правда" – који су месецима објављивали текстове с насловима попут „Литијум трује српски народ", „Литијум – нова окупација" или „Зелени фашизам из Брисела". Садржаји са тих сајтова често су превођени и дистрибуирани преко телеграм канала повезаних с медијима са Истока, а затим вирално ширени по „Фејсбуку" и „Твитеру" уз коментаре који позивају на „устанак против западне окупације".

У том светлу, посебно је индикативна улога Млађана Ђорђевића, бившег саветника председника Бориса Тадића и познатог лобисте за руске интересе, који се у јавности профилише као „независни опозиционар" и промотер суверенистичких идеја. Ђорђевић се годинама јавно залаже за тешње везе Србије с Москвом, укључујући и отворено противљење чланству Србије у ЕУ. Његово присуство и утицај унутар покрета који се противе експлоатацији литијума, као и његови јавни иступи у којима оптужује Запад за „економски колонијализам", представљају наставак проруског наратива, сада каналисаног кроз еколошке и цивилне иницијативе.

У истом правцу иде и недавна изјава руског идеолога и утицајног пропагандисте Александра Дугина, који је 30. јуна 2025. године изјавио: „Александар Вучић је готов, сви Срби желе да га нема!" Оваква отворена политичка порука, пласирана из центра једног од кључних идеолошких кругова Кремља, додатно потврђује да поједини спољни актери не само да подстичу наративе против европске интеграције Србије, већ и отворено циљају актуелну власт у Београду, желећи њен пад.

Иако се Ђорђевићево деловање формално не повезује с политичким структурама, бројни аналитичари указују да се иза кулиса одвија координација између проруских медијских канала, локалних организатора протеста и политичких актера са снажним везама у Кремљу. Ђорђевић је у више наврата истицао да пројекат ископавања литијума представља „западну замку" за Србију и да би његово прихватање значило „дефинитивно удаљавање од Русије".

С друге стране, подршка ископавању литијума у Србији стигла је од високих званичника Европске уније. Бивши комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи изјавио је: „Литијум из Србије може да игра кључну улогу у европској транзицији ка зеленој енергији. Ако се процес води транспарентно и у складу с еколошким стандардима, то је шанса за целу Европу." Немачки европосланик Михаел Галер рекао је: „Европска унија мора улагати у сопствене ресурсе, а Србија је наш природни партнер."

Док међународни актери литијум виде као шансу, део домаће јавности види опасност. Дискурс је испуњен емоцијама, манипулацијама и политичким калкулацијама, али једно је јасно – литијум више није само сировина. Постао је симбол политичког избора, економског модела и геополитичког сврставања. Иако се јавни дискурс у Србији често води у знаку популизма и поларизације, стратешка слика је јасна: питање литијума није само питање екологије, већ и питање енергетске независности, политичке оријентације и међународног положаја Србије. Управо зато је ова тема постала мета спољних утицаја, дезинформација и кампања чији је циљ да Србија остане заробљена између интереса великих сила.

Вишегодишња подршка руских државних и провладиних медија протестима у Србији – од екологије до политике – није случајна нити изолована. Медији попут „РТ Балкан", „NewsFront" и „Russia beyond" често преносе селективне информације о протестима против ископавања литијума, представљајући их као народни устанак против „западног диктата". Паралелно, ти исти медији дају простор и протестима против актуелне власти у Београду, подстичући атмосферу дестабилизације, неповерења и политичке парализе.

Такво медијско деловање надовезује се на наратив према којем су литијум, инвестиције, зелена транзиција и европска будућност део „неоколонијалног пројекта". У тој слици, Србија је представљена као жртва страних интереса, а сваки покушај сарадње с ЕУ или САД као чин издаје. Тиме се протести против рударења вешто повезују са ширим таласом деструктивних политичких протеста који тренутно потресају Србију, додатно урушавајући њен економски капацитет, инвестициону стабилност и европску перспективу.

У таквом амбијенту тешко је раздвојити аутентични грађански отпор од организоване спољне кампање. Иако постоје легитимне еколошке забринутости, чињеница да се оне толико поклапају са спољнополитичким интересима Москве отвара простор за сумњу у искреност и спонтане мотиве одређених актера. Руски интерес је јасан – да се спречи Србија да постане део европског ланца снабдевања стратешким сировинама и да остане подложна политичком и енергетском утицају Кремља.

 

iskra.co

„Косово је Србија" орило се у француском Сенату

4–5 minutes

---

„Косово је Србија" орило се у француском Сенату

07.07.2025. - 9:20

 

Фотографије: Саша Пешић

Конференција чија је тама било пријатељство између Француске и Србије одржана је у француском сенату у организацији сенатора странке Национално окупљање Ајмерика Дурокса, историчара Алексиса Труда и уредника сајта "Сви Срби у Паризу" Саше Пешића. Дурокс је Конференцију отворио најскупљом српском реченицом „Косово је Србија!"

Сенатор Дурокс је подсетио да је једина политичка снага у Француској која се противила НАТО агресији 1999. године био Национални фронт.

Догађај је окупио велики број високих званица из политичког, академског, дипломатског и верског живота Француске.

Међу званицама су били епископ западноевропски Јустин, Бојана Кондић Панић, амбасадорка БиХ, Анђелка Шимшић, први конзул Србије, Томислав Ћирић, војни изасланик Министарства одбране Републике Србије, Весна Филиповић-Николић, министар саветник Амбасаде Србије у Француској, Александра Поповић, члан српске делегације при УНЕСК-у у Паризу.

Били су ту и француски сенатори, посланици у француској Скупштини међу којима Жулијен Лимонги, затим председници општина, изабрани званичници, представници удружења, пријатељи Србије међу којима најистакнутији Жан-Лин Лакапел, бивши посланик Европског парламента.

Сенатор Дуроx је нагласио важност историјског српско-француског пријатељства, уз констатацију да се Француска огрешила о Србију када је током прославе Дана победе 11. новембра 2018. у Паризу председник Александар Вучић био постављен по страни. Тај чин назвао је срамотним, али је истакао да „право српско-француско пријатељство надилази политичке грешке и да је оно узвишено и вечно".

Алексис Труд је говорио о вековним везама између српског и француског народа, почевши од краљице Јелене Анжујске, преко савезничких односа у Првом светском рату, до савремених политичких односа.
Он је посебно је истакао допринос Иполита Мондена, француског официра и министра војске Краљевине Србије и подсетио на изјаву бившег председника Француске Франсоа Митерана који је рекао да „док је он председник – рат против Срба се неће водити".

Угледни филозоф и професор Данијел Салваторе Шифер говорио је о својој личној повезаности са српским народом:

„Никада нисам био на страни Срба – већ на страни истине, а истина је била на страни Срба."

Он је подсетио је да је током НАТО бомбардовања рањен на Косову и Метохији, чиме је платио цену своје лојалности истини. Затим се критички осврнуо на француску улогу у ратовима деведесетих година, говорећи из срца и са дубоком емоцијом.

Новинар и председник удружења „Сви Срби у Паризу", Саша Пешић, говорио је о улози српске дијаспоре у француском друштву. Његов говор на француском језику био је омаж вишеслојном идентитету Срба у Француској: „Српска дијаспора у Француској савршено илуструје да је могуће остати веран својим коренима, а истовремено у потпуности пригрлити другу отаџбину."

Пешић је говорио о миграционим таласима у Француску, улози Српске православне цркве у тој земљи, али и Срба интелектуалаца, уметника. Говорећи о политичкој емиграцији, посебно се осврнуо на младе политичке снаге пореклом из Србије.

„Изнад бројева, говора и генерација, остаје истина коју време не мења: између Француске и Србије постоји ретка веза рођена у рововима рата, одрастала у амфитеатрима знања и сазрела у срцима народа. Та веза није савез случајности, већ братство душе, ковано жртвом, поверењем и узајамним поштовањем. То су она пријатељства која историја слави, која народи негују и која ће будућност наставити – јер се не заснивају на интересу, већ на лојалности и заједничком идеалу слободе", закључио је Пешић и на самом крају додао:

„Живела Француска! Живела Србија! Живела Република Српска! Живело бесмртно пријатељство између наша два народа! Косово је Србија"!

Спутњик

www.in4s.net

 

standard.rs

Pismo sa Kosova ili o Vidovdanu 2025.

Јања Гаћеша

11–13 minutes

---

Kada smo videli u kolikom broju nas je policija dočekala na Gazimestanu i kroz kakve smo prepreke i pretrese morali da prođemo, jasno je bilo da će se nešto ružno desiti, odnosno da imaju neki plan. Nije prošlo dugo, a krenulo je i masovno hapšenje

Tek što se oslobodila policije koja ju je sprovela do majke, dvanaestogodišnja devojčica ispred kompleksa na Gazimestanu kaže: „Sad mi je još više krivo što mi nisi dozvolila da obučem majicu sa natpisom Kosovo je srce Srbije". Majka je smiruje rečima: „Dobro je Katarina, tiho, Teodosije (njen mlađi brat) se mnogo uplašio". Devojčica se potom, pod utiskom svega što je nekoliko minuta pre doživela jer su je dva policajca izvela iz kolone i sprovela do ostalih privedenih Srba, okreće i kaže ljudima oko sebe: „Baš mi je drago što sam im rekla da je Kosovo srce Srbije".

Hapsili su Srbe na Gazimestanu ovog Vidovdana, više nego ikada do sada.  Hvatali su ih za ruke i izvodili iz kolone kojom smo prolazili, jer sve je bilo namešteno tako da morate sporo da hodate, a oni da vas posmatraju. Sa jedne i druge strane bile su jake snage policije – specijalci, rekla bih. Oni su stajali mirno i nisu ništa radili, osim što su činili špalir iz koga su izvođeni ljudi.

Privodili su ih, da tako kažem, obični policajci. Niko od Srba se nije otimao, pravio scene, govorio. Novinari su tražili objašnjenje zašto to rade, ali odgovora nije bilo. Hodali su mladi Srbi izdvojeni iz mase uzdignute glave, kako i jedino može da ide čovek koji zna da su ga izdvojili samo zato jer je Srbin – hrišćanin.

Uoči parastosa šikanirali su i porodicu iz Žabljaka. Naterali su roditelje devetogodišnjeg dečaka da mu svuku majicu, jer je na njoj pisalo „Kosovo". Objašnjavao je otac  da su majicu kupili u manastiru Gračanica gde su bili na liturgiji, ali nije pomoglo. Dozvolili su da je obuče jedino ako je okrene naopako, što su oni i uradili.

Pravila ponašanja

Kasnije su dečaku prilazili pojedinci, ne znajući šta se dogodilo na kapiji, i govorili da možda nije primetio da je naopako obukao majicu, jer je u oči upadala etiketa sa unutrašnje strane koja se obično iseče, ali je ovde ostala jer je majca kupljena tek uoči polaska na Gazimestan. Dečak je svima objašnjavao zašto nosi majicu naopako, i nije delovao zbunjeno i uplašeno, već hrabro i ponosno.

Da će na Gazimestanu biti problema znalo se unapred, čim su zabranili srpska nacionalna obeležja – mislim, kao da su ih do sada dozvoljavali. Kada smo videli u kolikom broju nas je policija dočekala, kroz kakve smo prepreke i pretrese morali da prođemo da bismo ušli u kompleks gde se spomenik nalazi, jasno je bilo da će se nešto ružno desiti, odnosno da imaju neki plan.

Deljenje obaveštenja kako se treba ponašati na proslavi Vidovdana na Gazimestanu, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

Svi smo na ulazu uzimali od policije papir, možemo ga nazvati i letkom, na kome je pisalo kako treba da se ponašamo i kako će oni reagovati ako se ne ponašamo po datim nam upustvima. Vesti o ponašanju policije na ulaznoj kapiji u kompleks spomenika širile su se među nama velikom brzinom. Ali, narod je sve vreme bio miran, dostojanstven, tih, kao i svake godine uoči parastosa. Pevanje koje je u sledilo nakon službe bio je jedini greh okupljenih na Gazimestanu, i to pesama koje nikoga ne vređaju.

Hapsili su Srbe na Gazimestanu ovog Vidovdana, više nego ikada do sada

Policija, međutim, nije tako procenila. Zadata pravila ponašanja smo, po njima, prekršili, i ponovilo se ono što se inače dešava poslednjih godina – hapšenje Srba. Jedino što je drugačije jeste broj uhapšenih, i to što su se ove godine okomili i na decu. Jasno nam je da im je cilj ostao isti, a to je da uplaše ljude da ne dolaze na Vidovdan na Gazimestan i Kosovo i Metohiju, i imali su odrešene ruke da to rade od strane svojih gospodara.

I pored nemilih scena ispred  spomenika Svetom knezu Lazaru i kosovskim junacima i privođenja u Gračanici, obeležavanje Vidovdana proticalo je dostojanstveno – po principu koga nema, bez njega se može. Na liturgiji u Gračanici bilo je više ljudi nego nekoliko poslednjih godina.

Mitropolitova beseda

Okupljenom narodu besedio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i rekao, između ostalog, da Vidovdan spada u red najvećih praznika, odmah posle Božića, Vaskrsa, Trojičindana i praznika Svetog Save. Kazao je i da je naš narod nadahnut slavom Nemanjića, slavom i junaštvom Svetog kneza Lazara, oplemenjen svetom verom pravoslavnom.

„Ko dolazi našim svetinjama na Kosovo i Metohiju, odlazi obogaćen, oplemenjen, ohrabren. Hrabre nas i naša braća sa Kosova i Metohije, vidimo da im nije lako. Kada vidimo njih kako ponosno nose teškoće, svi se možemo zapitati: Šta su naše teškoće? Oni trpe svakodnevne pritiske i ponižavanja, trpe nepravdu, ali mržnja nije ušla u njihova srca, ni osuda, nego Hrista radi podnose sve", besedio je mitropolit.

Veliki broj vernika na liturgiji u Gračanici, Vidovdan, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

Beseda je trajala dugo i pažljivo smo je slušali, posebno mi koji na Kosovu i Metohiji živimo. U ovakvim situacijama mi tražimo reči koje nas hrabre da istrajemo. Bilo ih je u ovoj besedi, ali čulo se i ovo: „Danas treba da se podsetimo, pošto proslavljamo Vidovdan i sećamo se Svetog kneza Lazara i kosovskih junaka, da smo u tim davnim vremenima živeli u ljubavi i miru sa našim komšijama Albancima. Ne vidimo nikakve sukobe dugo vekova pre i posle toga. Pre i posle Kosova. Sukobi i nesporazumi su, nažalost, počeli kasnije", kazao je mitropolit i dodao:

„Vrlo rado slušamo dobre primere dobrih suseda, dobrih komšija, između Srba i Albanaca i to treba što više isticati. U tom narodu, našim komšijama Albancima, ima mnogo dobra i to svedoče ponajviše Srbi sa Kosova i Metohije. Neka Bog to dobro među nama umnoži i neka daruje mir i slogu".

Grupa nas glasno je razmišljala o napred citiranim rečima mitropolita Joanikija, i dođosmo do zaključka da mu je, možda, sugerisano da i o njima nešto kaže u besedi. Pomenusmo u tom kontekstu i uhapšenog Srbina na ulici u neposrednoj blizini porte u Gračanici, vođu grupe hodočasnika iz Beograda, zbog plavih, belih i crvenih majica koje su nosili ljudi iz njegove grupe i na kojima je pisalo „Ujedinjena Srbija". (Besedu smo slušali pod uticajem tog privođenja, jer se desilo neposredno pre obraćanja mitropolita.)

Tako zbunjeni rečima da su Albanci odvajkada na Kosovu i Metohiji, bez ikakvih predrasuda prema njima kao sadašnjim komšijama sa kojima treba da živimo zajedno u miru i slozi, otišli smo iz gračaničke porte na Gazimestan, i doživeli strašnu torturu.

Dve proslave

Ovako je ukratko protekao sam dan Vidovdana, ali je opšti utisak nekoliko dana posle praznika i svega što se tog dana dešavalo i govorilo širom Srbije, da se neko svojski potrudio da ga razvuče kao nikada pre. Samo da bude što dalje od Kosova i Metohije.

U dnevniku Javnog medijskog servisa Srbije (RTS) čuli smo da je centralno obeležavanje Vidovdana ove godine bilo u Kruševcu gde je održana sednica Vlade, i gde je patrijarh služio liturgiju u manastiru Ravanica. Nekoliko minuta kasnije rečeno je i da je „centralna proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji održana u Gračanici i Gazimestanu".

Obeležavanje Vidovdana proticalo je dostojanstveno – po principu koga nema, bez njega se može

Da li smo imali jedan praznik, dve centralne proslave u istoj državi ili jedan praznik i dve centralne proslave u dve države? To je pitanje nas Srba sa Kosova i Metohije za sve one koji su bili u Kruševcu, jer sumnjamo da se potkrala greška uredniku RTS-ovog Dnevnika.

Kada su u pitanju oni u Beogradu, bez obzira kako jedni druge nazivaju (da li su „ćaci" ili „blokaderi", i da li dolaze iz jedne ili nekoliko kuhinja), ne osećam se kompetentnom da govorim nešto duže, jer teško je odavde to pratiti i razmrsiti, ali mogla bih da ih pitam, pri tome ih trpajući u isti koš, kakvu to Srbiju stvarno žele i bore se za nju? Jer, nisam sigurna da znaju gde su joj granice i nisam čula da kažu da je Ustav Srbije pogažen Briselskim sporazumom?

Špalir policije kroz koji se moralo proći do spomenika knezu Lazaru i kosovskim junacima na Gazimestanu, Vidovdan, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

U svojoj besedi ovogodišnji laureat manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije" i vidovdanskih svečanosti uopšte, dobitnik „Zlatnog krsta kneza Lazara" Bratislav R. Milanović kazao je:

Čestiti knez Lazar nije se odrekao Carstva zemaljskoga kada je izabrao Carstvo nebesko, nego je izabrao mogućnost da se posle istorije Carstvo zemaljsko priključi Carstvu nebeskom i da se tako oba pod krstom sjedine u Hristu za navek. Knežev zavet izrečen na večeri uoči boja u kojem će se braniti čast pred silom, uneli su u istoriju i srpski pesnici koji su potom došli; Danilo Treći, prepodobna Jefimija, despot Stefan Lazarević i drugi. Sveti zavet  uzneli su u krvavom boju u jednom danu knez Lazar i njegovi junaci, a vekovima već tamo ga svakog dana u pesmama koje pevaju o strašnom razboju uznose pesnici iznikli iz ovog naroda kao što su iz junačke krvi uznikli Kosovski božuri.

Brojne su i velike teme koje je opevala srpska poezija, ali najveća je ona o žrtvovanju kosovskih junaka za čast i slobodu. U njoj su sjedinjene pesme o hrabrosti, ljubavi hrabrih ratnika prema bližnjima i porodici. O ljubavi majke prema deci, o prijateljstvu, o vernosti i odanosti, o praštanju, o postojanosti u zlom vremenu, o iskrenosti u veri, o dostojanstvu u trpljenju zla, besedio je Milanović.

Najteži ispit

Da su barem svi gore prozvani došli na Kosovo i Metohiju ovog Vidovdana, pa da se okupimo na jednom mestu takvi kakvi smo. Ovde gde još samo vazduh koji dišemo nije zabranjen, ali gde su se, uprkos svemu, vijorile zastave sa likom Hrista i nosile ikone. Vidljive su bile i na liturgiji u Gračanici i na Gazimestanu.

Ko je na Kosovo i Metohiju došao ovog Vidovdana pod tim barjakom je bio. Čini se, otuda i ono dostojanstvo i mirnoća naših Srba kada su ih iz kolone izvodili i privodili, ali i nemir u ostatku Srbije.

Privođenje srpskog mladića na Gazimestanu, Vidovdan, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)

Samo okupljeni pod tim barjakom možemo da se nadamo i čekamo da će doći dan kada ćemo na Gazimestan odlaziti bez kontrola, pretresa, hapšenja, šikaniranja, zastrašivanja – slobodni. Ali, do te Srbije stiže se jedino preko Kosova i Metohije. Odavde se polazi!

Ovde su Sveti knez Lazar i kosovski junaci iscrtali crtu svojom krvlju, i na njoj Srbija treba da stoji pred svakim neprijateljem. Ne u Kruševcu, još manje u Beogradu. Srbija svedena na Beograd nije Srbija, već pašaluk u kome drugi gospodari.

Zar nismo svedoci da nas i posle 636 godina najjače na Kosovu i Metohiji i zbog Kosova i Metohije udaraju? Ovde se, Srbi moji, i danas najteži ispit polaže. Jer, kako branimo ovo parče svoje zemlje, kako mu prilazimo o Vidovdanu, takvu ćemo i Srbiju imati. Dok to ne shvatimo, tumaraćemo ovako razvučeni na sto strana. Pesnici nas ni jednim jedinim stihom neće opevati.

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice. Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor: Novi Standard

Naslovna fotografija: Janja Gaćeša/Novi Standard

BONUS VIDEO:

 

kosovo-online.com

Marinković: Masakra u Račku nije bilo, Priština nema nijedan materijalan dokaz

4–5 minutes

---

Nekadašnji istražni sudija iz Prištine koja je vodila istragu oko Račka Danica Marinković izjavila je da je skeptična prema istrazi koju Specijalnog tužilaštvo Kosova vodi o događajima u Račku januara 1999. odine. Ona je decidna da tada nije počinjen masakr nad albanskim civilima i da je to ustanovljeno i u Haškom tribunalu.

Komentarišući najavu da bi do kraja godine mogla biti podignuta optužnica za Račak, ali i događaje oko zatvora Dubrava, Marinković tvrdi da je oko ovog slučaja sve već razjašnjeno.

„Oni za Račak nemaju ni jedan materijalni dokaz, i u slučaju da podignu optužnicu, koji bi potkrepili. Materijalne dokaze vezano za događaje u Račku prikupili smo mi, ja kao istražni sudija, u toku sprovedene istrage: od uviđaja na licu mesta, pronađenog oružja, rovova, uniformi, njihovog štaba… Činjenica je, to svi znaju da je Račak bilo veliko uporište terorista. Čak i njihovi komandanti koji su se pojavili kao svedoci u Haškom tribunalu svedočili su o njihovoj organizaciji, o njihovom učešću - o napadima na civile, ubistvima policajacaja", kazala je Marinković za Kosovo onlajn.

U selu Račak, kod Štimlja srpske snage bezbednosti 15. januara 1999. godine izvele su anti-terorističku akciju. Ova akcija kasnije je poslužila kao povod za Nato bombardovanje SRJ 24. marta zato što je tadašnji šef Verifikacione misije Oebsa u svom izveštaju naveo da je u pitanju masakr albanskih civila.  

Marinković je kao istražni sudija bila u ovom selu. Podseća da su pripadnici tadašnje OVK tri dana jakom pešadijskom vatrom sprečavali istražni tim da uđe u ovo selo.

„Tela koja smo pronašli u džamiji, 18. januara 1999, nakon izvršene obdukcije koja je sprovedena kao istražnja radnja u toku istrage, utvrđeno je da su svi poginuli od povreda nanetih iz vatrenog, ručnog oružja, tako da ni jedan dokaz da se desio masakr nad nedužnim civilima, kako je tada lažno svedočio američki špijun Voker, nije bilo - niti ima i dan-danas. Dakle, masakra u Račku nije bilo", decidna je Marinković.

Upitana zbog čega se prištinsko tužilaštvo bavi tim slučajem 26 godina kasnije ukoliko nema dokaza, Marinković kaže da je to pokušaj da se opravda teza o „srpskim zločinima nad albanskim civilima".

„Oni ne mogu da pređu preko činjenice da nisu uspeli scenarijom koji je bio smišljen zato što smo ušli u Račak pre njih. Iako su nas sprečavali, pucali tri dana na nas da ne bismo ušli - uspeli smo i pronašli materijalne dokaze da tamo nije bilo masakra nego da su poginuli pripadnici OVK u anti-terorističkoj akciji koju su izveli pripadnici srpske policije", smatra Marinković.

Dodaje da je to utvrđeno i na suđenju grupi srpskih vojnih i policijskih oficira i političara u Haškom tribunalu.

Marinković je i sama svedočila u Hagu o ovom slučaju i tvrdi da su izneti dokazi primorali haškog tužioca da odustane od ovog dela optužnice.

„I sud i tužilaštvo su shvatili da nema osnova da bilo ko bude optužen", naglašava.

Upitana da li bi ova istraga i eventualni ishod suđenja mogao da donese istinu šta se dogodilo tog januara 1999, Marinković je skeptična.

„Oni ističu da prikupljaju dokaze, da su već prikupili neki broj svedoka… To je sve znak pitanja. Ništa im ne verujem. Što god budu pokrenuli to će biti improvizovano, lažno, namešteno. Kao i do sada. Sve krivične postupke koji su vođeni ili se vode od strane organa takozvane Republike Kosovo su namešteni. Osuđeni su Srbi bez ikakvog osnova. Na osnovu svedoka koji su lažno svedočili. To je tužno i žalosno i neprofesionalno. Razočarana sam u pravosudni sistem u Prištini, da sudije i tužioci sebi dozvoljavaju da ne sude po zakonu, već da osuđuju nevine i to na velike kazne za nešto što se nije desilo", kaže Marinković.

 

in4s.net

Матица Боке о нон пејперу Хрватске: Даље шапе од Боке и Црне Горе!

ИН4С

8–10 minutes

---

Имајући у виду егзибиционистичко уцјењивачки излет Републике Хрватске преко „нон папер" захтјева Црној Гори, а скоро сви се односе на Боку Которску, Матица Боке подружница Тиват жели да поручи: ДАЉЕ ШАПЕ ОД БОКЕ И ЦРНЕ ГОРЕ или у преводу „Тврд је орах воћка чудновата…"

Њихово саопштење преносимо интегрално.

У старту Вас морамо упознати са чињеницама које покушавате кривотворити а тичу се Боке Которске:

1. Није 90% културног блага у Боки хрватско већ је 100% Бокељско

2. Није најјужнија хрватска катедрала Свети Трипун у Котору већ један од свијетлих и трајних свједока хришћанске душе и темеља Боке Которске.

3. Не говори , по вашем „блаженом" Алојзију Степинцу сваки камен у Боки хрватски, Сваки камен у Боки је полиглота и говори и српски и црногорски и италијански и француски и њемачки итд…

4. И џабе вам сила, многи су на нама, много јачи од Вас, поломили зубе.

А да Манастир Светог Архангела Михаила, на Михољској превлаци може да прича, много тога би било испричано, и многи би добрано заћутали.

Дипломатија Вам није страна и ту сте експерти, али све док сте на позицији јачег или моћнијег уцјењивача, и знамо да када желите да негдје успоставите мрак онда прво покушате да угасите најсјајније звијезде на циљаном небу, али то баш и не иде увјек онако како штеточински замислите.

Ударили сте на Зорана Гопчевића а Зоран Гопчевић Џими је био и остао, а сигурно ће и опстати као једна од најсвјетлијих звијезда на бокељском небу, како спортском, људском тако и сваком другом, јер његова звијезда обасјава и надахњује Боку већ деценијама а тако ће да буде и у будућниости, барем док је год живих Бокеља, и ту, господо недобронамјерни сусједи, не можете ништа, џабе кречите и мажете, подлога и подвала Вам је лоша.

Било какав покушај провлачења гнусних лажи које би довеле Зорана Гопчевића у неке исконструисане ратне злочине у Војном затвору Морињ, учињене од његове стране су осуђене на пропаст, јер ми, а и Ви, врло добро знамо ко је био Зоран Гопчевић а о томе су и свједочили затвореници у Морињу.

А просто, Зоран Гопчевић, је једна од „икона Боке".

Каријеру је почео у Борцу из Ораховца, а играо је још само за Приморац, гд‌је му је тренер био Павле Вичевић, који је и предложио да се реконструисани базен у Шкаљарима, Котору, назове по Зорановом имену, што је подржало 22 од 23 присутна одборника уз један уздржан глас.

Покушајем деградације најбољих по систему што бескрупулозније то „истинитије" покушавате да оцрните образ Боке и Црне Горе. Али џабе БАЗЕН У КОТОРУ ЋЕ НОСИТИ ИМЕ ЗОРАН ГОПЧЕВИЋ ЏИМИ !!!

< 

Да би све ово било што ефектније нашли сте плодно тле код домаће Пете колоне.

А за то је министар вањских послова Ибрахимовић идеална платформа са очигледним педигреом „гиљотине" достојанства и црвених лиија у одбрани народног и државног интегритета, суверенитета, части, образа, чојства и јунаштва, морала и етике, свих цивилизацијских тековина црногорског народа и свих оних који живе у Црној Гори и Боки.

Лијегањем на руду онима који не мисле добро Црној Гори и Боки а поготово не Бокељима као главној препреци њиховим неоколонијалним циљевима преко којих желе Црну Гору а посебно Боку ставити под своју шапу, дотични , тако рећи, „одметнути министар" се активно ставио под команду недобронамјерних сусједа и заузео страну оних, страних, уцјењивачко подмуклих снага и институција, крвожедног естаблишмента који покушава на све њима добро знане и нама незнане начине да спроведе своје интересе.

И само да знате добро читамо између редова, историја нас је научила. Ваш покушај поистовјећивања и правдања логора смрти „Лора" у Сплиту са Војним затвором у Морињу, а све то, да би сте имали оправдање у смислу:

" Ми, можда јесмо имали нешто као логор у Лори и тамо су били неки затвореници, али и ви сте имали логор у Морињу", НЕЋЕ ПРОЋИ, НЕУПОРЕДИВО ЈЕ!!!

И да знате, не ми нисмо ревизионисти, ми само говоримо истину, нама је истина изнад свега, по сваку цијену, а знамо да вас министре „гиљотина", као и ваше налогодавце жестоко пече истина да не можете добити Сабирни центар Морињ, илити Војни затвор ЈНА Морињ као еквивалент демонско-сатанистичком логору Лора, вођеном од стране нелегалних хрватских оружаних паравојних формација у „црвеном" граду Сплиту, и ни по коју цијену не можете добити оправдање за злочине који су извршили чланови екипе ваших, сада пријатеља, а можда и сарадника, у Лори, који су инспирисани повампиреним духовима, демонима из 40-тих година прошлог вијека, из Јасеновца, Јадовног, Старе Градишке, Пага… гдје су стотине хиљада недужних људских бића убијени а који су били криви само зато што нису припадали њиховој вјери, нацији, политичком убјеђењу.

Ти врли „јунаци и јунакиње из Лоре" су на геноцидну гозбу са специјалним „алатима" искушавали људску, или боље речено, нељудску инвентивност и машту у убијању, сакаћењу, кастрирању, копању очију, масакрирању, једноставно иживљавајући се и понижавајући на сваки могући начин заточене војнике, припаднике тада једине легитимне оружане силе у СФРЈ, ЈНА.

Никаква Великосрпска агресија ¬91. и 92. није постојала, И ЗБОГ ТОГА ЋЕ СРАМНА ТАБЛА У МОРИЊУ БИТИ РЈЕШЕНА У СКЛАДУ СА ЗАКОНИМА ДРЖАВЕ ЦРНЕ ГОРЕ !!!

Јер постојала је побуна наоружаних терориста на територији Социјалистичке Републике Хрватске, против територијалног интегритета и суверенитета СФРЈ међународно признате државе , чланице и оснивача УН, побуна оних који су убијали полицајце, палили куће и протјеривали све оне који нису били по мјери чистокрвне домовине.

Тако ако се сви стиде и непријатно им је да кажу истину ко је у Морињу био затворен, Матица Боке уопште нема тај проблем, данашњим језиком то су чисти терористи, иако је било и цивила, са Дубровачког ратишта, који су молили да буду спроведени у Морињ, да неби били регрутовани у паравојне формације ЗНГ-а или ХОС-а.

Ми као грађани Боке и Црне Горе, сваким даном све црње и црње, а имајући у виду да смо сви ми заједно послодавци и Министра спољних послова и читаве Владе Црне Горе, захтјевамо:

Да се Влада Црне Горе, јавно очитује по питању активности свога, а очигледно не нашега, Министра вањских послова, јер имајући у виду да поред ненадокнадиве нематеријалне штете, удара на достојанство, чојство и част нашег народа, а његове субверзивне активности ће имати непотребан и прилично велик финансијски трошак за државу Црну Гору, тј. за све нас. Реално је очекивати бар разрешење дотичног.

Што се тиче Дома културе у Доњој Ластви, па сви су такви домови, мање, више грађени „мобама", значи народним знојем и муком, а за то што је Црна Гора поклонила исти Републици Хрватској, имамо потпуно разумјевање, имајући у виду частбеност, рукодавност и искрену намјеру и жељу Црногораца да нешто од срца поклоне, поготово сиротињи.

Да ли стварно желимо и да ли нам треба да немамо своје ја, па да за сваку малу питамо за савјет и помоћ, нашег „врлог" сусједа, који је доказано „лацмански недобронамјеран", а који обожава да нам кроји кабаницу „како Бог не заповједа"?

Да ли стварно желимо да погазимо све оно што су нам преци оставили и да се не домаћински понашамо „гурајући сва јаја у једну корпу, без алтернативе", па макар се та корпа звала и Европска Унија?

Ако још имамо у виду да су нам стављени „еуропски" улари тако да не видимо ни један други пут у то „царство свега и свачега", осим оног који иде преко наших „западно несташних и осиљених без мјере" сусједа, онда смо у великом проблему јер у тој варијанти нисмо ни на Божијем путу, ни људском а посебно не на црногорском, јер у сваком тренутку, кад помислимо на нешто урадимо требало би да се сјетимо да слобода нема цијену а и да се запитамо што би о томе казали Свети Петар Цетињски, Владика Раде, Марко Миљанов, Дон Нико Луковић… а данас је више него икад актуелна она јеванђељска, свевремена, „Стрпљен спашен", јер „ничија није до зоре горела."

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

 

politika.rs

Вучевић: Ултиматуми блокадера иритирају народ, сви који крену у насиље ће одговарати

3–4 minutes

---

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић изјавио је данас, поводом захтева које су студенти у блокади упутили, а који се односе на расписивање избора и прекид скупа у Пионирском парку, да ултиматум Србији ужасно иритира народ и да блокадери нису свесни колико праве контраефекат таквим захтевом и истакао да ће одговарати сви који буду кренули у насиље.

Вучевић је за К1 рекао да је крај обојеној револуцији, преварама и триковима блокадера и крај лажној причи да се они боре за праведније друштво и бољи рад институција и указао да су радили све супротно од тога.

 "Је л' стварно неко верује да ће институције боље да раде кад они блокирају Газелу или нападну друге људе", упитао је Вучевић.

Он је навео да су маске пале и да се из ултиматума у којем студенти у блокади траже да се распишу избори до 28. јуна и да се иселе студенти из Пионирског парка, а завршавају га "Кажу ако се то не испуни до 21 час на Видовдан онда они више не могу да контролишу незадовољство грађана, а то су они, и питање је шта ће се даље дешавати. Да преведемо - буду ли кренули у насиље одговараће сви. Држава ће спречити у складу са Уставом и законима ове државе и сви који буду кренули у насиље ће одговарати. Неће фалити длака са главе ниједном студенту у Пионирском парку. Буду ли напали друге грађане, имовину других грађана, одговараће и држава ће реаговати спрам тога, па ви размислите шта ћете да радите", указао је Вучевић.

Он је додао да држава све време реагује, али реагује мудро да им не да оно што је и председник Александар Вучић рекао "пендрек спаса", односно да не дође до те секвенце како полицајац има исукан пендрек изнад главе неке студенткиње или студента, како је рекао, у преводу блокадера.

 "Не дамо им тај сценарио, то није суштина ове Србије за коју живимо и радимо, а буду ли они покушали да покрену насиље држава ће да реагује, бар што се мене тиче, држава мора да реагује", истакао је Вучевић.

Он је рекао да студенти у Пионирском парку морају бити заштићени и додао да ће он на Видовдан бити са њима.

"Они ће покушати да раде следеће преваре, да покушају да оду код патраијарха Порфирија да добију благослов за ненасилне демонстрације, то ће покушати вероватно у петак да ураде да би се оправдали да блокадери неће насиље, а све време припремају сценарије да то буде насилно. Држава тачно зна у реалном времену шта планирају, држава се консолидолава, вратила себи. У овом тренутку не постоји да они нешто раде а да држава не зна", навео је Вучевић, преноси Танјуг.

 

kosovo-online.com

Vučić: To što ste članica UN i imate teritorijalni integritet ne znači ništa zahvaljujući velikim silama

4–5 minutes

---

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvao je sednici proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike. Nakon sastanka, obratio se medijima i saopštio da Srbija mora podići nivo odbrambenih sposobnosti.

Nakon sednice, predsednik se obratio medijima i rekao da naša vojska, po novoj doktrini, mora da bude neuporedivo snažnija i da je u poslednjih godinu dana mnogo toga učinjeno po pitanju modernizacije armije.

Poručio je da u poslednje vreme ne postoje nikakva pravila i da je to teško prihvatiti i razumeti, ali da mi moramo to da razumemo i prihvatimo.

„To što ste članica UN i imate teritorijalni integritet ne znači ništa zahvaljujući velikim silama", rekao je predsednik Vučić i dodao da u skladu sa tim treba da podignemo nivo naših odbrambenih sposobnosti.

„To je pitanje najviših interesa građana Srbije, da budu zaštićeni, da budu bezbedni, da budu sigurni", rekao je predsednik Srbije.

Govoreći o ranije najavljenoj vojnoj paradi za septembar, Vučić je rekao da se očekuje da će učestvovati 10.000 vojnika i da je reč o najvećoj vojnoj paradi do sada.

"Ukoliko bi zemlja bila napadnuta kao 1999. pružila bi neuporedivo snažniji otpor nego tada"

Predsednik Vučić rekao je da je Vojska Srbije u ovom trenutku snabdevena tako da, imajući u vidu napredak tehnologije, ukoliko bi zemlja bila napadnuta kao 1999. godine, mogla bi da pruži neuporedivo snažniji otpor nego tada, čak i apsolutno odvraćajući i najsnažnijeg agresora.

"Pitao sam, pošto smo mi mogli da analiziramo sve, šta je to što danas imamo, šta je to što smo kupili, a saznaćete i videćete u naredna dva meseca šta je to sve što smo kupili, uzeli, napravili, proizveli, da li bismo danas, imajući u vidu napredak tehnologije, ukoliko bi zemlja bila napadnuta i od snažnijeg agresora, mogli da pružimo neuporedivo snažniji otpor. Odgovor onih koji to najbolje znaju je bio da bi naš otpor bio nesrazmerno veći ili značajno, značajno veći nego što je bio te 1999. godine, a odgovor nekih od njih je bio čak da bi bio apsolutno odvraćajući i za najsnažnijeg agresora koji može da bude", rekao je Vučić.

Najavio je da će 19. ili 20. septembra biti organizovana parada Vojske Srbije na kojoj će i građani moći da vide šta je to što je novo u našoj vojsci, šta je to što je kupljeno, napravljeno, proizvedeno.

Prema njegovim rečima, to će biti najveća parada ikada na kojoj će biti najmanje 10.000 vojnika i istakao da mnoge zemlje nisu u mogućnosti da izvedu toliki broj vojnika.

"Doneta odluka o formiranju digitalne vojne platforme"

Vučić je naveo da je na današnjoj sednici doneta odluka o formiranju digitalne vojne platforme, koja će omogućiti da se u komandnim sobama vidi sve što bespilotna letelica ili vojnik budu videli u svom vidokrugu na terenu, a da će za sprovođenje tog programa biti potrebno četiri ili pet godina.

"To znači uvezivanje. Mi ćemo uskoro imati velike i moćne bespilotne letelice koje će imati širok vidokrug, dalekometni vidokrug i u skladu sa tim sve što vidi ta letelica, sve što nam bude video vojnik i danju i noću, sve što nam budu videli tenkisti, sve što nam budu videli ljudi iz BTR-ova, a BTR-ova ćemo imati čak 108, plus BVP-ove, plus borbena vozila, pešadije. Dakle, sve što oni vide na terenu, to vidimo i mi u komandnim sobama", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, na taj način se neće gubiti vreme na sagledavanje izveštaja.

"Radićemo sa najboljima u svetu, imaćemo jednu od najmoćnijih malih armija na svetu. Nikada nikoga nećemo ugroziti, ali ćemo znati svoju zemlju da sačuvamo i odbranimo od svakog potencijalnog agresora", poručio je Vučić.