Фицо: Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

iskra.co

Фицо:   Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

darkon

~2 minutes

---

Фицо: Оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом

17.12.2025. - 15:57

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Премијер Словачке Роберт Фицо изјавио је да ће на самиту ЕУ – Западни Балкан говорити у корист Србије, као и да оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом и да је кажњавају због њених суверених ставова.

Он је на седници Одбора за европске послове словачког парламента рекао да председник Србије Александар Вучић намерава да бојкотује састанак Европског савета „у знак протеста" и истакао да ЕУ не може да кажњава земљу због њених суверених ставова, а да јој истовремено ствара нове услове и обавезе, преноси Таср.

„Оно што раде Србији нема никакве везе са здравим разумом", рекао је он у вези са припремама Србије за приступање ЕУ.

Према Фицу, ЕУ је у дубокој кризи „чак и у тако основним стварима" као што је њено проширење.

Земље чланице Европске одложиле су отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст), а како се наводи у закључцима Председништва ЕУ о проширењу Савет ће се вратити питању отварања тог кластера у складу са преговарачким оквиром.

Председник Александар Вучић изјавио је да неће отићи у Брисел на самит ЕУ-Западни Балкан јер сматра да мора да штити интересе Србије и додао да ће Србија свакако наставити европским путем.

sputnikportal.rs

Косово и Метохија – Фаза милитаризације

pecat.co.rs

Косово и Метохија – Фаза милитаризације

Слободан Иконић

12–15 minutes

фото: Forca e Sigurisë së Kosovës

Промовисање КБС-а у професионалну војску није само у Куртијевом интересу пред изборе, већ и у остварењу његове великоалбанске идеје, уз геостратешки интерес великих НАТО играча, Турске пре свега

У касарни „Адем Јашари" у Приштини крајем новембра је обележен новокомпоновани празник посвећен тзв. косовско-безбедносним снагама (КБС), пропраћен већ устаљеним паролама о тзв. КБС као наследници терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК). А зашто не би још једном подсетили да је тзв. КБС наследница тзв. ОВК, чијој четворици команданата се данас суди у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности, када уместо реакција са Запада стиже ћутање као одобравање. Обележавање овог датума почело је пре 13 година, када су тзв. КБС први пут представиле своје симболе, идентитет, уз неизоставно помињање НАТО стандарда.

Упркос Уставу тзв. привремених приштинских институција, урађеном по плану Мартија Ахтисарија, по којем КБС могу да буду реда величине до 2.500 припадника у активном саставу и 800 чланова у резервном саставу и користе се у сврху цивилне заштите, не смеју да поседују тешко наоружање и слично, процес трансформације такозваних косовских безбедносних снага у тзв. „косовску војску" почео усвајањем измена три закона крајем 2018. године: трећа фаза, која подразумева набављање сложених борбених система, планирана је за 2025. годину и, према неким проценама, требало би да се заврши до 2028. године.

Аљбин Курти у овом тренутку користи наоружавање Косова као важан предизборни адут јер је то једна од централних унутрашњополитичких тема у Приштини, посебно у контексту актуелне политичке кризе која води ка новим изборима. Набавка оружја, посебно видљиве испоруке попут турских дронова „Бајрактар", Курти представља као доказ своје одлучности да заштити „суверенитет" и „безбедност Косова". Овим директно апелује на националистички настројене бираче и јача његову слику снажног и непоколебљивог лидера. Курти често понавља тезу да је наоружавање Србије и „српске претње" разлог за хитно јачање Косовских безбедносних снага (КБС). Овим се стално одржава тензија и мобилише бирачко тело око перципиране спољне опасности, што је класичан предизборни маневар. Војни аналитичари и медији у Србији су отворено коментарисали да је испорука дронова из Турске темпирана као „поклон" Куртију непосредно пред локалне изборе у октобру и новембру 2025. године, како би му се подигао рејтинг.

Улагање преко милијарду евра у војску и развој домаће индустрије муниције (фабрика у Ђаковици) Курти представља као конкретан успех своје владе у области безбедности и развоја, што користи у кампањи да покаже резултате свог мандата. Укратко, наоружавање Косова је и стварни дугорочни пројекат, али је начин на који се он медијски промовише и темпирање испорука и најава фабрика несумњиво део Куртијеве политичке стратегије за добијање што веће подршке на изборима.

НАОРУЖАВАЊЕ И ЗАХВАЛНОСТ Вршиоц дужности премијера лажне државе Аљбин Курти на поменутој церемонији је рекао да је више од 430 милиона евра уложено у наоружање и опрему и захвалио САД на подршци. „Посебно треба истаћи противтенковски систем 'џавелин' од САД, а у процесу смо пријема хеликоптера 'блек хок', и ово је тренутак када треба да се захвалимо нашим савезницима, Натоу, посебно Сједињеним Америчким Државама, које су уз нас и опремом, оружјем и муницијом, али и обуком. Обука у иностранству се учетворостручила, буџет за одбрану и безбедност се утростручио, а то је обавеза коју имамо према одбрани наше домовине", закључио је Курти и обзнанио да ће за тзв. косовске безбедносне снаге (КБС) бити издвојено више од милијарду евра у наредне четири године, уз и најаву развоја војних дронова који ће бити произвођени на тзв. Косову.

Уз САД, Немачку, Британију, важан снабдевач тзв. Косова борбеним система је и Турска, која је лажној држави већ испоручила непознат број сопствених противоклопних ракетних система – ОМТАС, а Приштина је од Анкаре набавила и ручне ракетне бацаче ХАР-66, турску верзију познатог америчког М72 ЛАВ (Light Antitank Weapon, LAW), који се већ налази у оперативној употреби тзв. КБС-а.

Косово је набавило, између осталог, беспилотне летелице „Бајрактар ТБ2" из Турске, што је Курти јавно потврдио и похвалио се тиме на друштвеним мрежама; Приштина разматра и куповину америчких хеликоптера „Блек хок"; планирано је повећање издвајања за одбрану за 60% у наредне четири године, са циљем улагања више од милијарду евра у војску; Курти је најавио и покретање производње муниције на Косову до краја 2026. године. Турска државна компанија за одбрамбену индустрију МКЕ (Макине ве Кимyа Ендüстриси А.Ş.) потписала је уговор о изградњи прве фабрике муниције на Косову по принципу „кључ у руке". Фабрика ће бити изграђена у индустријској зони у близини Ђаковице, тачније у селу Јахоц и имаће капацитет за производњу око 20 милиона комада муниције годишње. Планирано је да фабрика буде завршена и покрене производњу до краја 2026. године.

У Гњилану је 8. новембра отворена прва фабрика војних дронова, која ће производити и дронове камиказе; ознаку „мејд ин Косово" дронови бренда Скифери (Соко) носиће два дрона; КБС учествују у међународним војним вежбама, попут „Дефендер Еуропе 25", и постоје најаве о формирању заједничке војне јединице са Оружаним снагама Албаније.

ТУРСКИ НЕООСМАНСКИ СНОВИ Неоосманска стратегија, дубоко уграђена у визију турске државе под Ердогановим вођством, потврђена је и испоруком дронова камиказа Приштини три месеца пре рока. Контејнери с хиљадама камиказа турских борбених дронова „скајдагер" који носе експлозив, а које је Турска чак три месеца пре договореног рока, испоручила лажној држави Косово, представља не само кршење свих међународних права и дестабилизацију региона већ и доказ да Турска није напустила сан о османској власти на Балкану.

Турска својим наоружавањем Косова и инвестицијама у његову одбрамбену индустрију настоји да оствари вишеструке стратешке, економске и политичке циљеве у региону Западног Балкана. Турска види Балкан, а посебно Албанце на Косову и у Албанији, као сферу свог историјског и културног интереса. Кроз војну сарадњу, Турска јача своје „меке моћи" и позиционира се као кључни савезник Приштине, што јој даје већи политички утицај у региону. Неки аналитичари сматрају да Турска жели да попуни потенцијални вакуум који би могао настати уколико Сједињене Државе или Немачка смање своје присуство у региону, сигнализирајући да је спремна да преузме водећу улогу у осигуравању безбедности Косова.

У ствари, рекло би се да се ради о реакцији НАТО на војну параду која је недавно одржана у Београду. У тој функцији су и војни споразуми склопљени између Албаније, Хрватске и тзв. државе Косово, а затим и споразум Хрватске и Словеније. То све изгледа смешно, јер су ове земље чланице НАТО и нејасно је по ком основу праве локалне савезе, и то баш око нас, осим ако није директна претња нама. То је упозорење НАТО Србији за све што смо на паради показали да имамо, да не би требало више да показујемо мишиће.

У присуству Куртија и председника скупштине Димаља Баше, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи је поводом „Дана снага" 27. новембра изјавила да су тзв. КБС достојна наследница тзв. ОВК. Османи је истакла да је „косовска војска" понос „синова и кћери", и да ће сваког дана јачати, као и да ће постати оперативна, док је Курти егзалтирано изнео хвалоспев: „Ви сте војници историјског народа и величина једног народа мери се нашом историјом. Наш народ је велики, то је славан народ са историјом. Ви сте наставак Ослободилачке војске Косова…"

Комадант ове паравојне формације и братанац оца тзв. ОВК Адема Јашарија Башким Јашари навео је да су „показали посвећеност, професионализам и дисциплину у испуњавању своје мисије – заштите суверенитета и територијалног интегритета Косова'". Он је само један од потомака покојних команданата терористичке ОВК који данас „поносно" носе униформу КБС. Осим команданта Башкима Јашарија, братанца Адема Јашарија, униформу тзв. косовске војске данас носи Љуан Харадинај, братанац Рамуша Харадинаја, односно син покојног команданта тзв. ОВК Шкељзена Харадинаја, који је погинуо у сукобу са српским снагама безбедности. Са таквом традицијом је био и Азем Куртај који је као активни припадник тзв. КБС, на Бадњи дан 2023, из ватреног оружја, ранио Стефана Стојановића (11) и његовог брата Милоша Стојановића (21) који су носили бадњак. Отац Азема Куртаја био је припадник тзв. ОВК Дануш Куртај, а погинуо је током НАТО агресије у затвору Дубрава. Његови стричеви такође су били припадници тзв. ОВК, а посебно се истакао стриц Хајруш, који је био командант 162. бригаде ОВК у Качанику, а појавио се и као сведок у Хагу.

Већ има запажања да датум није изабран случајно: јер, „дан снага" се обележава 27. новембра, а албански национални празник Дан заставе, односно дан када је Република Албанија прогласила независност, Албанци обележавају дан касније, односно 28. новембра. Управо је у Валони, где је 1912. године први пут подигнута застава са црним двоглавим орлом, прослављен Дан заставе Албаније, на којем су присуствовали званичници са обе сгтране Проклетија али без Аљбина Куртија, који је очигледно и даље у веома затегнутим односима са премијером Албаније Рамом.

То Куртија није спречило да са „Косова" у великоалбанском стилу поручи да су „сви напори албанских патриота кроз векове крунисани независном Албанијом и независним 'Kосовом'". Честитку је искористио и да Албанце на „Косову" подсети да је на данашњи дан, 1955. године рођен за Албанце јунак, а за Србе обичан терориста. „На овај дан је у Преказу рођен врховни командант ОВK Адем Јашари, човек који ће бити на челу борбе за слободу „Kосова". Такође, 28. новембра 1997. године, ОВK је, први пут, јавно иступила како би свету ставила до знања да је овај народ спреман на сваку жртву и да никада неће одустати од борбе за слободу", написао је Kурти.

(НЕ)УПОТРЕБЉИВА РЕЗОЛУЦИЈА Према Резолуцији 1244, иначе, на Косову и Метохији не би смела да постоји ниједна оружана формација, осим Кфора, а тај документ је предвиђао и демилитаризацију тзв. ОВК и других наоружаних група Албанаца. Приштина је, међутим, 2009. године формирала тзв. КБС од косовског заштитног корпуса, односно бивше тзв. ОВК, а скупштина привремених институција је 2018. године, без присуства српских представника, усвојила закон о трансформацији такозваних КБС у војску. Ипак, то што пише у Резолуцији 1244, иако би требало, није спречило заменика команданта Кфора генерала Федерика Колину да се састане са командантом КБС Башкимом Јашаријем и да прими нешто што личи на медаљу, а додељује је ова паравојна формација. С друге стране, кад год се Кфор прозове за своје нечињење или лоше чињење, он се управо позива на ову Резолуцију 1244 и истиче да му она одређује статус и деловање.

Не треба заборавити да је ОВК симбол оружане борбе за остваривање великоалбанских циљева и то не само на „Косову", већ и у Албанији, Црној Гори и Македонији, односно свуда у региону где има Албанаца. И цела та прича је темељ да се те тежње остваре и војним средствима. Оснаживања војне компоненте великоалбанске приче је јасна порука да од ње нема одустајања. Популарност ОВК међу Албанцима последњих месеци поново расте и због суђења Тачију у Хагу а Курти и Османи су остали на маргини тога, јер их Албанци не доживљавају као политичке наследнике ОВК. Зато сада покушавају да се својим изјавама о „наслеђу ОВК" приклоне том тренду и политички профитирају од емоција које суђење изазива.

Иако КБС тренутно има мандат првенствено за цивилну заштиту и реаговање у ванредним ситуацијама, власти у Приштини раде на њиховој трансформацији у професионалну војску Косова. Реторика о "наследници" ОВК има за циљ да ту трансформацију прикаже као логичан и природан развој догађаја. Повезивање са ОВК има јак симболички набој, наглашавајући суверенитет и спремност на одбрану, што је део шире политичке поруке према унутрашњој и међународној јавности. Зато изјаве ове врсте изазивају оштре реакције у Београду и код српске заједнице на Косову, где се ОВК сматра терористичком организацијом одговорном за ратне злочине, зашта у Приштини много не маре, све док имају подршку оних који су и створили ову наказну творевину на југу Србије.

https://www.pecat.co.rs/2025/12/kosovo-i-metohija-faza-militarizacije/

Трамп и Маск против Европе: ЕУ мора бити уништена

iskra.co

Трамп и Маск против Европе: ЕУ мора бити уништена

Дарко Митровић

6–8 minutes

---

Трамп и Маск против Европе: ЕУ мора бити уништена

13.12.2025. - 7:43

Getty © Photo by Kevin Dietsch

У новој Стратегији националне безбедности (СНБ) САД, објављеној 4. децембра ове године на свега 33 странице, одбацују се идеје старе, глобалистичке, „Бајденове" Америке, у корист прагматичног реализма. САД себе више не виде као „заштитника демократије" и не „промовишу либералне вредности".

У америчку, западну сферу улазе свега два континента: Северна Америка, укључујући Гренланд, као природни продужетак Аљаске, као и цела Јужна Америка.

О Русији се говори неутрално, па чак и повољно, као о могућем економском партнеру. Кина се посматра као озбиљан економски конкурент и, дефинитивно, претња, али не више као непријатељ.

Индија се уопште не помиње и више се не сматра „стратешким партнером". Према Африци у Вашингтону влада апсолутна равнодушност.

Антидемократска Европа

Али, оно што је најважније: Америка више себе не види као део јединственог простора са Европом. Америка је сада сама, примећује Александар Дугин у новој емисији „Ескалација" на Радио „Спутњику".

Председник САД Трамп и даље заговара америчку хегемонију, али је значајно смањио њен простор и свео је на северноамерички и јужноамерички континент. „Што се тиче осталог", додаје Дугин, „Трамп каже да га није брига; стварајте своје полове или немојте, како вам је воља".

У овом документу се, међутим, ЕУ први пут назива „антидемократском". Европи се упућују веома оштре критике, пре свега због њене политике према мигрантима, ограничења слободе говора и ризика од „цивилизацијског брисања", које би могле да многе европске државе учине „непрепознатљивим за 20 година".

Како примећује политички аналитичар и бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон, сам документ представља радикалну, управо сеизмички промену, не само у односу према ЕУ, него и према НАТО-у. Такође, овај документ више не третира НАТО као „заједницу засновану на вредностима, већ само као трансакционо партнерство".

САД више не желе безусловне обавезе ни „трајне терете" у Европи.

Заправо, наставља Дугин, у СНБ се сачувамо са дубоко антиевропском стратегијом: „Атлантска солидарност се помиње само са сарказмом и подсмехом. Предлаже се да се 'подели терет' војних трошкова у НАТО-у: Америка се ослобађа сваке одговорности за Европу, где задржава само кључне позиције. Ово је, у суштини, крај атлантизма. Европа је сада приморана да размишља сама о себи и ствара свој цивилизацијски пол."

Или да се нада повратку „старе Америке", до којег очигледно неће доћи.

Како уништити ЕУ

Трамп је недавно жестоко критиковао „слабу Европу", која „не зна шта да ради". Заједно са Трампом, и Маск се вратио из сенке и наставио своју антиевропску кампању.

Он је наставио оно што је почео још у јануару прошле године, када је отпочео кампању: против Стармера, подршку АфД-у и против Макрона. Његова друштвена платформа Икс је постала платформа која настоји да консолидује популистичку опозицију у европским земљама, на сличан начин на који је Сорош некада уздизао глобалисте.

„Маск је", сматра Дугин, „очигледно добио зелено светло (од Трампа) да почне са демонтажом Европске уније". Његова мета су глобалисти на власти у ЕУ, најљући непријатељи Трампа и његове визије света.

„Само што је то овога пута много озбиљније", додаје руски мислилац. Други покушај Трамп и његових присталица да „уништи ЕУ", тврди он, биће далеко одлучнији и доследнији.

Шта је „еурегзит"?

Казна од преко 100 милиона долара, коју је добила његова компанија Икс, била је само изговор Маску да поново пређе у напад. Вероватно се ово догодило уз одобравање Трампа, јер се све поклопило са објављивањем нове америчке стратегије.

„Трамп му је дао прећутни благослов", сматра Дугин, „а њихов однос се постепено обнавља".

Друштвена мрежа Икс се моментално попела на прво место по популарности у свим земљама ЕУ. Тренутно, Европом кружи мем: фотографија Стармера са натписом: „Имамо потпуну слободу говора. Свако ко то доведе у питање биће одмах ухапшен."

То је данашње опште стање слободе говора у Европи. Међутим, иза Маска и његове мреже стоји моћ САД, а сада су га подржали Трамп и Ди Џеј Венс, који су изјавили да је цензура слободе говора у Европи без преседана.

Европски лидери су напросто престрављени оваквим развојем догађаја. Како закључује руски филозоф, ЕУ, а не европски народи  су за Русе непријатељ, и то непријатељ који „мора бити уништен".

Ово „Европа мора бити уништена" је, иначе, директна референца на Цицерона, који је сваки свој говор у римском Сенату завршавао речима: Картагина мора бити уништена. И била је уништена у Трећем пунском рату, а њена поља су засејана сољу.

Недавно се, уосталом, додаје Дугин, појавила предивна реч: „еурегзит", што значи да Европа, читава Европа, а не неке појединачне земља, мора да напусти ЕУ, јер овај „бриселски конструкт" уопште не представља истинску Европу.

Европа ће ускоро нестати

Питањем европске будућности бави се и италијански писац Андреа Марћиљано на сајту „Електомагацине", који говори о „страху Вашингтона за будућност Европе", што може да изгледа чудно, јер су САД веома далеко од Европе.

Трамп је, шта год о њему мислили, наставља Марћиљано, ипак неко ко представља глас америчке културе; САД су забринуте, јер Америка јасно види предстојећи пад Европе.

Исто то виде и руски аналитичари, који све пажљивије посматрају оно шта се дешава у западном табору, који је, тврди овај аутор, за Русију „табор непријатеља", што је вест која је добила врло мало пажње у италијанским медијима, и додаје: „Они немају времена да се баве „тривијалностима", попут визија европске декаденције."

Европи прети нестанак из много разлога, каже Марћиљано, због таласа имиграната, вртоглавог пада стопе наталитета, растуће просечне старости грађана, која је у Италији већ достигла 50 година.

И Американци и Руси почињу да размишљају као да Европа више не постоји, а да ће миленијуми историје бити избрисани, каже италијански писац, захваљујући лудилу Европске комисије и европских влада, које су сада потпуно потчињене спекулативним финансијским интересима великих корпорација.

За Вашингтон је ствар ипак компликованија, јер САД остају саме, и зато се повлаче из Европе пред нарастајућим таласом руске Евроазије, тврди Марћиљано, а то су они вечно млади народи који представљају будућност.

rt.rs / Борис Над

Lavrov: Pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije

beta.rs

Lavrov:   Pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije

VAI

~2 minutes

---

"U toku je pregovarački proces. Znam da se srpsko rukovodstvo obratilo SAD, jer je upravo njihov zahtev ispunjavalo preduzeće koje je stvoreno na osnovu međuvladinog dogovora između Rusije i Srbije, ali to je specifična karakteristika Amerikanaca", istakao je Lavrov na okruglom stolu za ambasadore u Moskvi na pitanje ambasadora Srbije Momčila Babića o situaciji sa NIS-om.

On je podsetio da se u međuvladinom sporazumu između Srbije i Rusije govori da ne može doći ni do kakve nacionalizacije bez obostranog saglasja.

"Pod kojim uslovima se može postići saglasnost o nacionalizaciji ili o nekoj drugoj formi rešenja ovog problema? Možda se rešenje sastoji u tome da se nađe način kako da NIS dalje radi, bez obzira na one mogućnosti koje imaju SAD da bi se to preduzeće kaznilo. Ne znam, time se bavi ministar energetike i odgovarajući ekonomski operateri, kao i kompanije u vama komšijskim zemljama koje su sarađivale sa NIS-om. Ali ne gajim nikakve sumnje da pravednost treba uvek da bude kriterijum. U suprotnom stvaramo precedente za mnoge druge zemlje, a to nikome nije potrebno", poručio je Lavrov.

NIS je od 9. oktobra pod sankcijama SAD koje traže da u kompaniji nema ruskog vlasništva. 

NIS je 2. decembra saopštio da je u Rafineriji nafte Pančevo započeta obustava rada postrojenja usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo NIS-u.

Нови талас усташизације Хрватске

politika.rs

Нови талас усташизације Хрватске

Јелена Милић

9–11 minutes

---

Познаник из Стејт департмента рекао ми је да се „Нетфликсова" серија „Кућа од карата" не препоручује онима који се баве америчком политиком јер „ствари нису тако прљаве". Ипак, продукција ту и тамо подсети да се „може покренути импичмент појединог председника САД, али не и институције председника САД, нити се његове надлежности могу мењати под притиском јавности". 
Студенти су председнику Србије Александру Вучићу поручили да је „ненадлежан", аболирајући тиме своје противуставне методе покушаја промене власти.

Недавно смо видели да студент Србије који жели да учи у шаторском насељу не зна да акумулатор нема нулу и фазу. Студенти у блокади Електротехничког факултета самозаљубљено су поручили да је „ово је земља где најбољи одустају и дижу руке, а друштвени талог остаје". 
Последице унутрашње поларизације Србије, ојачане и тешким притисцима око снабдевања енергентима, трпе и Срби у региону. Док им је матица уједињенија око државних и националних интереса, она има више простора и ресурса да адекватно јача њихов положај. Зато не изненађује недавна неприхватљива изјава министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковића, добрано свесног наших тренутних прилика, да је срамотно скандирање против репрезентације Републике Србије „оправдано док Србија не испуни то и то".

Конаковићев став део је новог наметнутог наратива који, што су поделе у Србији израженије, а спољни притисци неиздржљивији, сада доминантно формира искривљену слику о приликама у Србији и њеном утицају у региону. 
Весна Кнежевић у тексту „Хрватски Срби у клопци лоших намера" потврђује ову тезу. „Шта је то данас другачије да мрзитељи наступају директније против српске мањине, не више с намером да нешто регулишу по својој вољи, већ из чисте радости иживљавања? Ослабљена српска држава, то је једини нови квалитет, рођен из сурових обрачуна међу Србима у Србији, у које се, као страна у рату, укључио и политички лидер хрватских Срба Милорад Пуповац... Нешто се потпуно ново умешало у баладу о Србима у Хрватској. Блокадерски покрет у Србији после дванаест месеци дављења државе успео је да ослаби Србију, не само симболички. То је погоршало и положај Срба у Хрватској, не само симболички... Милорад Пуповац свесно се укључио у процес слабљење државе Србије. Његове пропагандне јединице у 'Новостима' и Српском народном већу, у првом случају добровољци, у другом различити типови мобилизације и интерног притиска, отворено подржавају вануставни преокрет у Србији." 
Редови критичари свега што долази из Србије, који су студентима одмах дали безусловну подршку, опраштају им коришћење песме супруге ратног криминалца или што нас сматрају „друштвеним талогом". Доста њих то и сами мисле, али су довољно перфидни да то не кажу јавно. Широк је то спектар актера, од комунистичких „либералних" комесара, преко донаторски спонзорисаних егзорциониста српског суочавања с прошлошћу до воук културних ратника, у чему је једно време предњачио „Ферал трибун". „Фералови" рестлови и кадрови осталих пропалих квазимедија ухлебљени су већ годинама у „Новостима" – гласилу српске националне мањине (или нечему што се финансира по тој буџетској линији). Издаје их Српско национално веће (СНВ), наводно кровна организација Срба у Хрватској, иако такав појам у законодавству не постоји. 
„Новости" су епицентар ирационалне критике Српске православне цркве, која је по њима главни реметилачки фактор свих друштава у региону. И поред недавне формалне промене у руководству СНВ, њиме, као и свим другим српским институцијама, и даље управља Пуповац. Због односа према СПЦ и одсуства конзервативно-либералног садржаја, мимо преношења вести о фолклорним представама, често се чује да „Новости", махом левоактивистички настројене, нису гласило већине Срба у Хрватској. Када се и критикује ХДЗ, дугогодишњи коалициони партнер СДСС се не спомиње, нити се пита шта је црвена линија испод које би коалиција била неприхватљива. Однос према Јасеновцу није, видели смо током хрватског председавања Међународном алијансом за сећање на Холокауст.

И иначе, о Јасеновцу и геноциду над Србима може се у Хрватској говорити скоро искључиво ако се спомиње и Сребреница. „Новости" тенденциозно релативизују националистичке девијације ХДЗ, а ХДЗ девијације остатка десне сцене хрватског друштва, које, сада видимо, отворено промовишу усташтво. Преко закона који су Србима „компензовали" губитак конститутивности, ХДЗ, који је скоро деценију на власти, финансијски подстиче етнопредузетничко-монополитички начин учешћа Срба у јавном животу. О алокацији средстава одлучује Милорад Пуповац „пријатељ својих непријатеља, непријатељ својих пријатеља", како га описује Кнежевић. 
За нови талас усташизације Хрватске и српске, неретко нераспетљиво финансијски умрежене организације, морају сносити део одговорности. Било би добро да се преиспитају деценијски уходане праксе деловања, они који су их креирали и спроводили, као и стални „партнери" с којима су се реализовале. Легитимно је питати колико је штете српској заједници и односима са Србијом нанео Пуповчев дугогодишњи лични антагонизам према председнику Хрватске Зорану Милановићу, чији су ставови према природи и размери злочина над Србима у Хрватској и те како коректнији од ставова ХДЗ-а.

Можда би нови кадрови боље разумели колико је штетно заузимати снисходљиве ставове о деловању власти у Србији, однос који је Пуповац коначно оголио почетком године. Хтео је да се наметне делу леве-хипстерајске-активистичке-културњачке-Сребреница-је-геноцид-Косово-је-независно-антикорупционашке-према-ХДЗ-благонаклоне-Вучићу-су-руке-крваве регионалне сцене, али и да и даље представља „мост" за комуникацију с властима у Србији, директни главни и бочни дискретни, за шта се вишезначно дискредитовао. Ако се ништа од овога брзо не оствари, усташизација, која сада на мети има махом Србе, не више Јевреје и Роме, неометано ће се наставити без обзира на упозорења хрватским властима и подршку Србима из Републике Србије.

На дуге стазе, може се десити да широм Хрватске остане четрдесетак полупразних српских кућа, као легат мегаломаније и култа личности, рентираних за самопослуге и паркинге, испред којих ће се скупљати усташоиди да протестују против ретких српских представа. 
У Хрватској, поред СНВ-а, делује и друга „кровна организација" Срба, православаца којих је у Хрватској велика већина, али и нас атеиста – Српска православна црква. Уз талас усташизације којој је Томпсонов концерт био само катализатор, а против које ХДЗ, СНВ и Пуповац немају адекватну стратегију, повампирују се и идеје о поновном формирању ХПЦ. Указом Анте Павелића од 3. априла 1942, по наређењу немачких власти, основана је канонски никад непризната хрватска православна црква. Тиме је НДХ настојала да покаже да у њој нема прогона и асимилације Срба, те да се потпуно онемогући утицај Српске православне цркве. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да неканонска ХПЦ постане једна од институција усташког режима.

Пре пар година на маргинама хрватског друштва формирано је удружење грађана с тим именом. На срећу, тада им је врхунац тог покушаја било празнично окупљање у изнајмљеној ресторанској сали. Бискупска католичка конференција одредила се тим поводом, сматрајући да је питање аутокефалности и устројства православне цркве у Хрватској искључиво у надлежности СПЦ, што треба посебно нагласити. 
Ерик Хобсбом, чувени британски историчар, приметио је, описујући глобализацију и њене домете, да на свету и даље постоји смо одређени број светски признатих институција – „ситуационих добара" која јој одолевају. Не можете закупити Миланску скалу за 2.000 својих званица, или 3.000 одвести на Новогодишњи концерт у Беч. Концертна дворана „Ватрослав Лисински" у Загребу је регионално „ситуационо добро" у најбољем смислу те фразе. Недавно је најављено да ће се у децембру у њој одржати и „Божићни концерт Хрватске православне цркве", на којем ће наступити реномирани бугарски хор византијске музике Св. Јована Кукузеља. Лисински је повукао најаву, али то не значи да на делу није нови покушај враћања идеје о ХПЦ. 
Пуповчеве „Новости" о овом случају, ко иза њега стоји и шта он може да значи, још нису писале. Хвалоспевно се преноси да су након седамнаест година националне мањине које живе у Хрватској поново имале прилику да своја фолклорна умећа прикажу управо у „Лисинском", у присуству премијера Андреја Пленковића. Према његовим речима, „припадници мањина поносни су на Хрватску и воле је као толерантну, слободну и демократску земљу у којој заједно с Хрватима живе, раде и граде своју будућност". После Томпсоновог концерта и свих напада на Србе, од тада ни ноторни Франк Андервуд из „Куће од карата", ма ни „Нетфликс", чак и за време божићних празника, не би покушали да нам продају.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Нова економија: Србија на руском гасу уштедела 300 милиона евра за годину дана

nspm.rs

: Нова економија:   Србија на руском гасу уштедела 300 милиона евра за годину дана

:

7–9 minutes

---

Само током прошле године, у односу на цену азербејџанског гаса, Србија је уштедела 300 милиона евра, више него што ЕУ донира годишње Србији у процесу прикључења, а вероватно и знатно више него да смо куповала течни гас (ЛНГ) преко грчких или турских терминала, пише "Нова економија".

Гасни аранжман са Русијом је у протекле четири године, од када је нагло поскупео гас, донео Србији огромне користи, јер је омогућио набавку гаса по цени која је знатно нижа од тржишне, пише "Нова економија". Како се наводи, током 2024. године цена гаса од "Гаспрома" је била чак 35 одсто нижа од цене по којој купујемо гас од азербејџанске компаније СОКАР, док би, да набављамо гас преко ЛНГ терминала, цена била још већа.

"Само током прошле године, у односу на цену СОКАР-а, Србија је уштедела 300 милиона евра, више него што ЕУ донира годишње Србији у процесу прикључења, а вероватно и знатно више него да смо куповала течни гас (ЛНГ) преко грчких или турских терминала", пише "Нова економија".

У тексту се наводи да је, уколико би дошло до једностраног преузимања НИС-а, извесно да ће "Гаспром", као већински власник те компаније, престати да продаје гас по повлашћеним условима, а "није искључено ни да ће обуставити снабдевање у потпуности".

Додаје се да се, иако је отварањем два гасовода према Бугарској Србија већ значајно диверзификовала могућности за снабдевање гасом, у јавности непрестано понавља да треба много више да се уради на диверзификацији снабдевања и да се изграде интерконектори ка Румунији, Хрватској, Северној Македонији, па чак и Босни и Херцеговини.

Понављају се поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас. То на папиру можда лепо звучи, али реалност је другачија

У суштини, понављају се поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас, наводи "Нова економија" и додаје да то на папиру можда лепо звучи, али реалност је другачија.

Пре свега, градња интерконектора је капиталан инфраструктурни пројекат и подразумева значајне инвестиције, које могу да се исплате само уколико гасоводом иде гас.

"Ако би Србија изградила још четири интерконектора, имала би укупно осам различитих праваца за снабдевање гасом, што је потпуно бесмислено расипање новца за потрошача који троши само три милијарде кубика; од тих гасовода само 'Балкански ток' има велики капацитет и служи за снабдевање за више држава. Већи део тих гасовода мало би се користио (а можда се не би ни користио) и био би потпуно неисплатив. Иначе, поред почетне инвестиције у градњу, гасоводе би требало напунити гасом и одржавати, што подразумева додатне трошкове", пише "Нова економија".

Додаје се да ниједна држава у окружењу нема економски интерес за градњу интерконектора према Србији, нити га има Србија и да је једини начин да се таква, у суштини бесмислена, мрежа изгради да ЕУ финансира те пројекте.

Ни интерконектор Ниш-Софија никада се не би изградио да ЕУ није донирала Бугарској пун износ трошкова, док је Србија мањи део средстава добила кроз донацију, а остатак кроз повољан кредит Европске инвестиционе банке.

Само гасовод према Румунији има смисла

"Нова економија" пише да је једини потенцијално изгледан, исплатив правац за нови гасовод је према Румунији, али да ће та држава постати извозник гаса када се активирају новооткривена налазишта у Црном мору 2027. године, док тренутно и Румунија увози гас. Са наше стране потребно је да се изгради 13 километара гасовода и 85 километара са румунске стране.

Северна Македонија тек треба да почне да гради гасовод ка Грчкој, а изградња гасовода ка Србији још није уговорена. Што се Босне и Херцеговине тиче, њен једини гасовод је из Србије, из правца Малог Зворника. Планира се гасно повезивање БиХ са Хрватском, што је било предмет великог спорења Хрвата и Бошњака, па је, уз велики притисак из Вашингтона, крајем октобра постигнут начелан споразум да гасовод граде америчке фирме уз концесију. Иначе, нема ни довољно расположивог гаса у Хрватској за продају без нових ЛНГ терминала, све и да дође до договора.

Турска је кључ за снабдевање гасом?

"Нова економија" указује да Југоисточна Европа има прилично ограничене могућности за снабдевање гасом са своје територије: поред Хрватске, само Грчка има два ЛНГ терминала капацитета око 11 милијарди кубика. Ниједна држава нема довољно сопственог гаса, осим Румуније која би после 2027. године могла да има, и то не претерано велике, вишкове гаса. Грчка је тек недавно одлучила да крене у истраживања налазишта гаса и биће потребно неколико година да би евентуално могла да комерцијално из њих добија гас.

Југоисточна Европа има прилично ограничене могућности за снабдевање гасом са своје територије

Најближи терминал за ЛНГ налази се у грчкој луци Александропулос, капацитета шест милијарди кубика, који је иначе тек у октобру, после великих техничких проблема, почео да ради пуним капацитетом. Србија одатле не може да рачуна на веће количине гаса, пошто је терминал већ "распродат". Сама Грчка троши све више гаса, јер гаси термоелектране на угаљ и притом намерава да прекине набавку руског гаса.

Део гаса из овог терминала је резервисан за велику гасну електрану снаге 840 мега-вата која се гради у том граду. Бугарска је резервисала милијарду кубика, део треба да иде за Северну Македонију, док је Србија закупила 300 милиона кубика.

Регион може да се снабдева из додатних извора или са Запада (Италије, Аустрије и Немачке) уз огромне транспортне трошкове или, што је једино реално, из правца Турске.

Турска је постала велико гасно чвориште захваљујући свом геостратешком положају, али и мудрој енергетској политици. Она поседује гасоводе великог капацитета према Русији, Азербејџану и Ирану као извориштима и према Бугарској и Грчкој као потрошачима гаса.

Располаже и са пет терминала за ЛНГ капацитета 40 до 50 милијарди кубика, а поред тога нагло повећава сопствену производњу природног гаса са новоотворених налазишта у Црном мору, из којих ће моћи да покрије део домаће потрошње. Зато само Турска има огроман потенцијал за снабдевање региона у будућности, под претпоставком да више не буде руског гаса (а он и сада иде преко Турске).

Преко Турске и Бугарске Србија је обезбедила квоту од 400 милиона кубика годишње из Азербејџана, који долазе преко гасовода ТАП. Више гаса из те државе не можемо добити све док се за годину дана не повећа за 1,2 милијарде кубика капацитет тог гасовода.

Иначе, највећи део азербејџанског гаса у гасоводу ТАП унапред је распродат још приликом његове градње. Од Азербејџана се евентуално може повући нешто више гаса када се следеће године повећа капацитет гасовода, али и ту је простор за нашу додатну куповину ограничен.

Ако престану испоруке из Русије, једини изгледан извор је куповина гаса преко терминала за ЛНГ у Турској, где има расположивог простора. Србија може да купи ЛНГ из Катара, САД или Алжира.

Политички договор је постигнут, потписан је меморандум о разумевању за градњу гасовода капацитета 1,6 милијарди кубика и очекује се да буде завршен у октобру 2027. године.

Интерконектор према Хрватској нема никаквог оправдања, јер та држава има само један терминал за снабдевање ЛНГ-ом, који је већ "распродат" постојећим корисницима (Мађарској, Словенији и Хрватској).

Иначе, ЕУ је донацијом од 533 милиона евра финансирала проширење гасоводне мреже у Хрватској, како би се додатним количинама гаса снабдевале Словенија и Мађарска. Без те донације, ни Хрватска не би проширивала капацитет ЛНГ терминала на Крку са 2,8 на 6 милијарди кубика. Зато није реално очекивати да ће било ко изградити интерконектор, осим ако то не буде финансирано из Брисела, наводи "Нова економија".

(РТ Балкан)

Сијарто: ЕУ се спрема за рат са Русијом до којег може доћи већ 20

iskra.co

Сијарто: ЕУ се спрема за рат са Русијом до којег може доћи већ 2030.

darkon

~2 minutes

---

02.12.2025. - 9:22

© fakti.rs

МАЂАРСКИ министар спољних послова Петер Сијарто изјавио је да се Европа тренутно припрема за могући војни сукоб са Русијом, који би могао да се догоди 2030. године.

„Европа се тренутно припрема за сукоб против Русије, улози у наредном периоду биће толики да ће се поставити питање да ли може да се спречи потпуно уништење целог континента" – рекао је. И наставио:

„Пошто стратешки документи Европске уније (ЕУ) наводе да пуна борбена готовост мора бити постигнута до 2029. године, војни сукоб између Европе и Русије постао би могућ 2030. године".

Сијарто се обратио бирачима, позивајући их да изађу на биралишта 2026. године како би осигурали мирну будућност за Мађарску и Европу, штитећи будуће генерације од ратних сукоба.

Руски амбасадор у Белгији, Денис Гончар, изјавио је да НАТО припрема своје становништво за сукоб са Русијом.

Према његовим речима, алијанса застрашује људе наводним плановима Кремља да нападне земље њене чланице и већ се припрема за „могући велики сукоб".

Руски председник Владимир Путин је током конференције за новинаре након своје државне посете Киргистану објавио да је Русија спремна да потврди одсуство намере земље да нападне Европу.

Појаснио је да су европски представници који промовишу такве спекулације „преваранти" или „мало луди".

fakti.rs