Mrtvački pokrov ćutanja
Prava tema ovog teksta je gromoglasna tišina koja vlada u Beogradu kad je reč o onome što na Kosmetu sledi od 16. marta. Da nema pojedinih profesora UPKM, ništa se o ovom bezakonju i nasilju ne bi ni čulo, ni znalo. Mrtvački pokrov ćutanja prekrio je Srbiju…
Počelo je ukidanje srpskog školstva i zdravstva – poslednjih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Prvi je na udaru Univerzitet u Prištini, sa privremenim boravkom u Kosovskoj Mitrovici (UPKM). U centralnoj Srbiji, obuzetoj borbom za vladavinu prava, za nezavisnost institucija, za pravednije društvo i akademske slobode to, međutim, malo koga zanima. Vlasti u Srbiji preko svega prelaze bez ijedne konkretne mere ili odgovora, što upućuje na pretpostavku da je i ovo prećutna primena dogovorenog.
Univerzitet u Prištini sa privremenim boravkom u Kosovskoj Mitrovici ima deset fakulteta, 103 studijska programa, preko 1.000 zaposlenih i više od 7.000 studenata. Član je Evropske asocijacije univerziteta, potpisnik je Magna Charta Universitatum. Poznajem nekoliko kolega koji tu predaju – to su izuzetni stručnjaci, pouzdanih znanja i jasnog akademskog, moralnog stava.
Povlačenje Srba
Separatisti u Prištini, pod zaštitom NATO okupatora, doneli su „Zakon o strancima", koji stupa na snagu 16. marta. Njime se svi Srbi na Kosovu i Metohiji i svi građani Srbije, koji nemaju dokumente tzv. „Kosova", proglašavaju „strancima". U nizu administrativnih prepreka, najgora je ona koja se odnosi na profesore i studente UPKM — ukoliko i dalje budu hteli da predaju i studiraju u Kosovskoj Mitrovici moraće da imaju radne dozvole, a njih će moći da dobiju samo uz potvrdu akademske ustanove koja je prepoznata u sistemu „Kosova".
Ne treba posebno naglašavati da, za razliku od tričave Evropske asocijacije univerziteta, Priština „ne prepoznaje" UPKM. „Kosovske dokumente" nema oko 40 odsto profesora i oko 50 odsto studenata. Veliki deo profesora i studenata živi u centralnoj Srbiji. Najnovija vest glasi da su nepoznata civilna lica posetila rektorat UPKM, da bi rektoru uručila zahtev da se Fakultet tehničkih nauka iseli, ili da potpiše ugovor sa albanskim Prištinskim univerzitetom.
Postepeno povlačenje Srbije sa Kosova i Metohije i režim aparthejda kome su Srbi tamo podvrgnuti, doveli su do ubrzanog iseljavanja mladih ljudi sa teritorije južne srpske pokrajine. U getima vladaju nezaposlenost i neizvesnost. Humanitarna udruženja i crkvena pomoć ne mogu da zamene srpsku državu. Veći projekti, koji bi omogućili mladima da ostanu na Kosovu i Metohiji očigledno ne zanimaju zvanični Beograd.
Univerzitet je jedno od ključnih ekonomskih i duhovnih uporišta Kosovske Mitrovice i Srba na Kosovu i Metohiji. Zato će ovo biti težak udarac. Odlazak mladih će sada dobiti još masovnije razmere. Nastavak „integracije" srpskog školskog sistema dovešće do promene kurikuluma i programa. Prve žrtve biće identitetski predmeti i pravo. Primera radi, treba videti kako se o Kosovu i Metohiji piše u glavnim tokovima albanske istoriografije. Pitanje priznavanja diploma UPKM tek će da bude otvoreno…
Kosovska Mitrovica bila je bezbedan grad, sve dok Aleksandar Vučić i njegovi saradnici nisu raspustili srpske institucije i omogućili albanskim ektremistima da nesmetano prelaze Ibar. Sada su njeni građani, a sa njima i studenti i profesori, izloženi gotovo svakodnevnim provokacijama.
Devojke i žene vređaju na ulicama, lokali menjaju vlasnike, ulice imena, grade se stanovi za albanske useljenike. Mitrovicom se šire strah i beznađe. Posle 25 godina borbe i opstanka pod okupacijom, ljudi se pitaju zašto ranije nisu napustili Kosovo i imaju li pravo da tu zadržavaju svoju decu? Znam mnogo hrabrih Kosovaca i Metohijaca koji će ostati i opstati, uprkos svemu. Na takvim ljudima počiva sve što imamo i sve što smo do danas uspeli da sačuvamo. Ali koliko će ih tek sada otići?
Prećutana stvarnost
I kako se „integrisati" u nerijateljski sistem, među one koji vas gone, ne pokazujući nimalo spremnosti na bilo kakav dogovor? Kosovci pitaju kako da svoje zdravstvo i škole „integrišu" u „sistem" koji nije pronašao Andriju Tomanovića, profesora Medicinskog fakulteta i načelnika Hirurške klinike u Prištini, otetog 1999, niti one koji su ga odveli? Ili one koji su 1999. u zgradi Ekonomskog fakulteta u Prištini ekserom u glavu ubili docenta Milenka Lekovića, ubili još dvojicu zaposlenih, posle čega su zgradu temeljno opljačkali i razorili?
Prava tema ovog teksta je, međutim, gromoglasna tišina koja o svemu ovome vlada u Beogradu. Da nema pojedinih profesora UPKM, koji pozivaju novinare i urednike i mole ih da nešto objave, ništa se o ovom bezakonju i nasilju ne bi ni čulo, ni znalo.
Jasno je zašto to rade režimski mediji. Aleksandar Vučić i saradnici, od kada su došli na vlast, od potpisivanja Briselskog sporazuma, preko usmenog prihvatanja Nemačko-francuskog ultimatuma i Ohridskog aneksa, do danas, postepeno, korak po korak, metodom „kuvanja žabe", gase naše institucije na Kosovu i Metohiji, prepuštajući naše sunarodnike, Svetinje i teritorije, albanskim šovinistima i njihovim NATO zaštitnicima. Sada su na red došla poslednja dva srpska uporišta — školstvo i zdravstvo. Njima odgovara da se o tome ne govori. Istorija će pokazati zašto su izdali Kosovo.
Ne iznenađuju ni (tobože) opozicioni mediji. Oni, jednostavno, u svemu slede politiku NATO država koje su nas napale i okupirale, pokušavajući da na našoj zemlji naprave Veliku Albaniju. Režimski mediji poslednjih dana su objavili par tekstova o UPKM; opozicioni ćute.
Srbija nije samo doslovno (na Kosovu i Metohiji) okupirana. NATO države stavile su pod kontrolu naše medije, prosvetu, privredu, javni i politički život. Srbija nije suverena zemlja.
Ono što zaista rastužuje jeste ćutanje srpskih univerziteta
Ono što zaista rastužuje jeste ćutanje srpskih univerziteta. Od početka studentskih protesta u Srbiji, izdaja Kosova i opasnost od rasparčavanja države pominju se tek kao uzgredne teme, gotovo fusnote. Na ovogodišnjem Svetosavskom protestu studenata i profesora u Beogradu govorilo se o nezahvalnom položaju Jelene Kleut, kritikovana je Srpska pravoslavna crkva, ali se nije se čula ni jedna jedina reč o opasnosti u koju je doveden Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici.
Profesori u hiljadama potpisuju peticije podrške Jeleni Kleut; u znak solidarnosti sa njom, plenumi su tada objavili da će na nedelju dana da blokiraju nastavu… Kada su me studenti pitali za mišljenje, rekao sam im da mislim da im neko očigledno nameće teme, kako bi se pažnja naše javnosti planski i ciljano skretala sa Kosova i Metohije.
Na niske smo grane spali. Mrtvački pokrov ćutanja prekrio je Srbiju…
Naslov, lektura i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Iskra
Naslovna fotografija: Fejsbuk/Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
BONUS VIDEO:
Нема коментара:
Постави коментар